NEWS
latest

728x90

header-ad

Da li bismo bili srećniji da smo bogatiji?

Naši građani su u proseku manje zadovoljni životom nego stanovnici EU, ukazuje jedna prošlogodišnja anketa Eurofounda. Na skali od jedan do deset, kvalitet života ocenili smo sa 6,3, što nas stavlja pri dno evropske skale (prosek EU je 7,1). Nizak nivo zadovoljstva u Srbiji delimično se kompenzuje zadovoljstvom porodičnim životom, koji je ocenjen visokom osmicom. Pored toga, čak 60 odsto ljudi sa optimizmom gleda na svoju budućnost (prosek EU je 52 procenta).
U studiji „Procenjivanje svetskog indeksa sreće” (Estimating worldwide life satisfaction, Thompson) obuhvaćeno je čak 178 zemalja. Srbija je u poslednjoj četvrtini lestvice. Uglavnom smo lošiji od suseda, dok su na dnu liste Zimbabve, Moldavija i Ukrajina. Najsrećniji su, očekivano: Danci, Švajcarci i Austrijanci. 

U suštini, ovakva istraživanja pokazuju da su generalno srećniji ljudi sa višim dohotkom kao i obrazovaniji, dok su manje zadovoljni oni lošeg zdravlja, kao i nezaposleni. Mnogobrojne studije pokazuju da su zemlje sa najvećim nivoom BDP-a i najsrećnije, ali kada se ispune bazne potrebe (hrana, odevanje, stan) viši BDP ne čini društva srećnijim. Naime, u većini bogatih zemalja nivo zadovoljstva životom nije bitno porastao poslednjih decenija i pored značajnog privrednog rasta, što se objašnjava tzv. teorijom adaptacije. To znači da se ljudi lako prilagođavaju na bolje uslove života i da im je, pre svega, bitan relativni status, odnosno, da je nivo sreće u negativnoj vezi sa zaradama komšija.
  
Stvari koje nas čine srećnim su, pre svega, poverenje, poštenje, jaka socijalna baza, stabilan emotivan život, kao i posao koji nas ispunjava. Pokazalo se i da bi politika koja bi činila društva srećnijim podrazumevala velika socijalna davanja nezaposlenima, što je na fonu levičarskih pokreta, ali je daleko od mejnstrima. 

Nova istraživanja sugerišu da nivo sreće određuje ne koliko novca zarađujemo, već kako se on troši. Pored toga, ljudi su mnogo srećniji kada novac koriste za npr. putovanja nego za materijalna dobra. Naime, životna iskustva su se pokazala kao trajnija zadovoljstva, jer se ljudi brzo adaptiraju na materijalna dobra. Nova životna iskustva, koja ljudima donose uzbuđenja, često se dele sa drugim ljudima, što daje osećaj povezanosti i identiteta. Na primer, ako ste posetili Himalaje, to je nešto što ćete uvek pamtiti i prepričavati, decenijama nakon što vaš omiljeni gadžet ode na deponiju. I, najvažnije, poređenje naših iskustava sa drugim ljudima je vrlo teško, tako da i koleginica koja poseti daleko skuplju destinaciju neće biti u (velikoj) prednosti.
  
Neke studije su pokazale da novčani dug ima štetan uticaj na sreću, dok je sa štednjom obrnuto. Način da povećate sreću je i da „autsorsujete” radne zadatke koje ne volite (npr. da platite spremačicu). Interesantno je da su oni koji su donirali novac bili srećniji od onih koji su ga trošili na sebe, i da je to bio slučaj i u bogatim i u siromašnim zemljama.
  
Istraživanja pokazuju da kada se postigne nivo godišnjeg dohotka od 75.000 dolara po domaćinstvu dalji porast neto primanja više ne utiče na sreću. To ukazuje da srpska domaćinstva imaju velikog prostora za rast sreće. Nažalost!


Institut za evropske studije





Goran Nikolić
Izvor: http://www.politika.rs

« PREV
NEXT »

No comments