NEWS
latest

728x90

header-ad

Srbija – mnogo se piše, malo čita

U doba tehnologije i brzog tempa života, mnogo manje nam ostaje vremena da se posvetimo sebi i svojim zadovoljstvima. Jedna od relaksacija je i sedeti u prirodi uz neku dobru knjigu. Ne košta puno, vremenski ni materijalno, a opušta nas od stresnih situacija. Poražavajuća je statistika koliko ljudi u Srbiji malo čita knjige, posećuje knjižare i Sajmove ili čak ima sopstvenu biblioteku, a posebno poražavaju takvi podaci kad se sazna da godišnja članarina u bibliotekama iznosi svega  300-400 dinara, kao i da uvek možemo pozajmiti knjige od prijatelja.

Direktorka Narodne biblioteke Brus Nataša Kojić  se  trudi da u  cilju popularizacije knjige, svim čitaocima izađe u susret  i u skladu sa mogućnostima, koje biblioteka ima, uvek  nabavlja  nova i aktuelna izdanja. Iako biblioteka u Brusu, ima oko 750 članova, svakodnevno se organizuju brojne kulturno-obrazovne aktivnosti, koje su interesantne meštanima opštine Brus, čime se podstiče redovno čitanje knjiga i posećivanje biblioteke.

 Tim povodom iskoristili smo priliku i razgovarali sa učenicama Srednje škole  u Brusu Jovanom Pavlović i Jovanom Arsić.

– Koliko vremena vaši vršnjaci posvećuju čitanju i o kojoj  literaturi  je reč?

 Jovana Pavlović: S obzirom na to da živimo u savremenom svetu i svetu tehnike, gde se knjigama i čitanju posvećuje sve manje pažnje, mogu se pohvaliti da su moji vršnjaci na zavidnom nivou. Trude se da veći deo svog slobodnog vremena odvoje za čitanje. Razni žanrovi su u pitanju, od naučne fantastike, ljubavi, pa do drame. Prožimaju se školske lektire, ljubavni romani, autobiografski, kriminalistički.

 Jovana Arsić: Na žalost, vršnjaci mojih godina veoma malo vremena provode uz neku dobru knjigu. Radije biraju igranje igrica na kompjuteru ili dopisivanje na društvenim mrežama. Zaista je potresno što mnogi ne pročitaju nijedno književno delo čitavih godinu dana, a nekada i mnogo više. Ukoliko se desi da nešto pročitaju, uglavnom su to lektire koje su nam potrebne u školi.

– Prema poslednjim istraživanjima školski program u Srbiji je zastareo i nije menjan u proteklih dvadesetak godina. Koje biste novine želeli videti u odabiru lektira i da li bi se znatno razlikovao od postojećeg?

 Jovana Pavlović: Ne bi se znatno razlikovao, jer smatram da su sve lektire koje čitamo od velikog značaja. Svaka nam na svoj način razvija psihološku sliku o društvu, vremenu u kom živimo i životu uopšte. Daje nam prostora za maštu i subjektivno mišljenje.

 Jovana Arsić: Meni se dopadaju knjige koje se čitaju u srednjoj školi. Drago mi je što su to klasici svetske književnosti poput Šekspirovog “Hamleta”, Kafkinog “Procesa” i Kamijevog “Stranca”… Velika je prednost što su nam te knjige obavezne, u suprotnom, većina učenika ne bi poželela da pročita baš ta dela, a poznato je koliko su ona važna za opštu kulturu.

 – Za analizu pojedinih dela („Fausta“, „Ane Karenjine“, „Zločina i kazne“) smatrate li da su dovoljna dva ili tri časa predviđena za obradu? Ukoliko smatrate da nisu, koje biste metode želeli da nastavnici ostvaruju na vašim časovima?

Jovana Pavlović: To zavisi od nastavnika i koliki oni trud ulažu u analizu. Ukoliko nastavnik ima želju i volju da nam prenese to delo na pravi način, tri časa su sasvim dovoljna.

Jovana Arsić: Ukoliko je profesor apsolutno posvećen predmetu koji predaje, moguće je obraditi lektiru za navedeni broj časova. Međutim, dešava se da nam za lektire koje su nas posebno zaintrigirale treba više časova od predviđenog broja, jer se tada polemiše oko svakog detalja

– Poslednjih godina, sve je veće interesovanje za knjige u elektronskom obliku, odnosno za online čitanje. Koliko su vaši vršnjaci okrenuti ovakvom vidu čitanja knjiga?

Jovana Pavlović: Kod nas to još uvek nije zaživelo, knjiga u pisanoj formi ima posebnu čar i istinsko uživanje.

Jovana Arsić: Iako uživaju da vreme provode na internetu, ovakav vid čitanja uopšte nije popularan. Svi se odlučuju za dobro staro listanje stranica.

Direktorka Srednje škole Brus Vesna Marinković nam kazuje da: “Učenici danas malo čitaju u odnosu na neke protekle godine, dok mediji nisu bili toliko zastupljeni. Što se tiče Srednje škole u Brusu, veći broj učenika jeste član školske biblioteke i trudimo se da bibliotečki fond stalno obnavljamo.  Nedavno smo naručili 68 naslova iz aktuelnog plana i programa koji su nam nedostajali, kako bi učenici mogli da dođu bez nekog većeg napora do tih knjiga i ne bi li pročitali sve što im je neophodno. Nastavni plan i program je više od dvadeset godina isti, trebalo bi naći neke nove načine, kako bi se savremena književna dela uvrstila u plan i program i time postala zanimljivija učenicima. U Srbiji se danas, nikada više nije pisalo, a manje čitalo – zato svaki mladi pojedinac, treba da poseduje čitalačku kulturu u sebi, ukoliko želi da bude obrazovan mladi čovek.”

I zato čitajmo!





Autor:  Marija Aleksić

« PREV
NEXT »

No comments