NEWS
latest

728x90

header-ad

Zaljubljen u ljubav

Gabrijel Garsija Markes se smatra najpoznatijim piscem magičnog realizma, žanra koji rešava mitove, magiju i realnost, žanra u kome  se prepliću mitovi i magija sa realnošću svakodnevne egzistencije. 

Najviše je doprineo tome da latinoamerička literatura dođe u centar pažnje svetske kulturne javnosti šezdesetih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. godine. Njegovo najpoznatije delo, Sto godina samoće, prodato je u više od 30 miliona primeraka. 

Mudrosti o ljubavi i prijateljstvu – Gabrijel Hose Garsija Markes

- Pravi prijatelj je ona osoba koja te drži za ruku a dodiruje tvoje srce.

- Najgori način da ti neko nedostaje jeste da sediš pored nje i znaš da je nikada nećeš imati.

- Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

- Samo zato što te neko ne voli onako kako bi ti želeo, ne znači da nisi voljen celim njegovim bićem.

- Ni jedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

- Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi pre nego što upoznaš pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalan,

- Ne plači zato sto se završilo. Smej se zato što se dogodilo.

- Uvek će biti ljudi koji će te povrediti, zato nastavi verovati, samo budi oprezan.

- Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se događaju onda kada ih ne očekuješ.

- Postani bolji ćovek i budi siguran da znaš ko si ti, pre nego što upoznaš nekoga novog nadajući se da ta osoba zna ko si ti.

- Nikada ne prestaj da se smeješ, čak ni kada si tužan. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmeh.

- Možeš biti samo jedna osoba na ovom svetu, ali za nekoga ti si ceo svet.

- Nemoj provoditi vreme sa nekim kome nije stalo da ga provodi sa tobom.


Delovi iz priče "Oproštajno pismo"

- Kada bih imao jedan komadić života, dokazivao bih ljudima koliko greše kada misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

- Stvari bih cenio ne po onome što vrede, već po onome što znače. Spavao bih manje, sanjao više. Shvatio sam da svaki minut koji provedemo zatvorenih očiju gubimo šezdeset sekundi svetlosti. Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju. Slušao bih druge dok govore. I kako bih uživao u sladoledu od čokolade.

- Kada bi mi Bog poklonio komadić života, oblačio bih se jednostavno, izlagao potrbuške suncu, ostavljajući otkrivenim ne samo telo već i dušu. 

 - Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauče da lete. Stare bih poučavao da smrt ne dolazi sa starošću vec sa zaboravom. Toliko sam stvari naučio od vas, ljudi…



Autor: Maja Š.
InfoNet Magazin



« PREV
NEXT »

No comments