Komunikacija je satavni deo svakog kontakta medju ljudima, ona je uslov zajedničke akcije, bez koje se interakcija ne bi mogla ostvariti. Komunikacije se mogu razlikovati prema različitim merilima, počevši od one kod koje se koriste znakovi kojima se svesno i smišljeno saopštava odredjeni sadržaj do komunikacija koje nastaju spontano bez svesne namere upotrebljenim znacima.
Jedna od najvažnijih podela komunikacije je na verbalnu i neverbalnu. Verbalna komunikacija i korišćenje govora i jezika su specifična ljudska odlika prožima sve ljudske aktivnosti i celokupno ljudsko ponašanje. Zato na jezik neizbezno utiču mnogi socijalni činioci i on uvek odražava socijalnu situaciju i odnose unutar zajednice. To izmedju ostaloga pokazuje i zavisnost reči i njihovog značenja od kulture tj. od načina života, potreba i shvatanja članova odredjene zajednice.
Jezik korišćen u uzajamnoj komunikaciji odražava odnose medju sagovornicima, ali govori i mnogo više od toga. U jeziku osim iznetog sadržaja se može pre svega na osnovu rabljenih reči, čak i najobičnijeg oslovljavanja saznati mnogo o samom govorniku. Sama formulacija rečenica nam nepogrešivo ukazuje na socijalni i kulturni milje u kome data persona živi. U svakoj diskusiji se vrlo lako može uočiti da li uopšte postoji komunikacioni kanal ili su osobe sa različitim kapacitetom kodiranja komunikacionih znakova pa jedan od sagovornika nije u stanju da jasno i tačno formuliše poruku, izražava se konfuzno i neprecizno, koristi fraze bez pravog značenja, iznosi pogrešne konstatacije kao argumenet, kada ne razlikuje bitno od nebitnog i uopšte kada ne misli jasno ili nije u stanju da misao jednostavno, tačno i razumljivo formuliše.
Svakako, do smetnji u komunikaciji dolazi i kada drugi učesnik – komunikator ne vodi računa o mogućnostima prihvatanja poruke od strane onih kojima je ona namenjena; kada koristi suviše stručnu terminologiju, ili apstraktno i komplikovano izlaže saopšteni sadržaj. Izvor svakako može biti i nedovoljno poznavanje tematike razgovora, nedovoljna obrazovanost ili slaba inteligencija sagovornika što onemogućava shvatanje saopštenog sadrzaja. Krutost u shvatanjima, predrasude bilo u vezi sa temom ili prema sagovorniku, neprijateljstvo i nenaklonost dovode do iskrivljenog tumačenja poruke. Svakako nedovoljna pažnja usled raznih uzroka, nezainteresovanost i zanemarivanje konteksta u kome su pojedine reči ili konstatacije date su siguran vodič u nesporazum pri komunikaciji.
Uz reči u našoj komunikaciji s drugim ljudima, svesno ili nesvesno upražnjavamo i neverbalnu komunikaciju: stil drzanja tela, modulacije glasa, mimiku, gestove prostornu i vremensku situaciju u kojoj nešto saopštavamo drugome. Svaka komunikacija da bi bila skladna i svrsishodna mora biti dopunjujuća. Koliko brižljivo biramo reči koje upućujemo sagovorniku jasno pokazujemo naš odnos prema njegovom biću. Ako se obratite učtivo a on vam u odgovor ubrizga ulični žargon zasigurno neće biti skladne komunikacije i odnosa.
Način oblikovanja, plasiranja onoga što saopštavamo jasno nosi poruku ko smo, odakle smo i u kakvoj obitelji smo rasli. Da bi smo vodili smislenu komunikaciju učesnici se nužno moraju pridržavati određenih normi ponašanja. Postoje dve stvari koje svako možete uraditi da bi unapredio komunikaciju sa drugim licem. Prvo razvijajte veštinu i naviku postavljanja pravilnih, otvorenih pitanja u svakom razgovoru, opustite se i dopustite drugoj osobi da završi svoje izlaganje, slušajte i čujte i vaše i tudje reči. Bonton nije samo poželjan već nužan u komunikaciji koja pretenduje da iznedri konstruktivan civilizovan odnos medju ljudima.
Pravila ponašanja postoje za svesne ljude, oni ih svojim svakodnevnim življenjem promovišu kroz sve svoje akcije ne kao glaziranu varijantu bontona već kao stil života. Merite reči i zbog sebe i zbog drugih. Bonton je jedan od kalupa samopomoći i obrazovanja, stoga za razliku od drugih tema, ovu shvatite i gradite kao podsetnik za kulturno ponašanje. Otvaram ga sa kardinalnim rečima iz bontona: oprostite, hvala, izvolite, molim.
Oprostite - uvodna reč ako se obraćate nekoj nepoznatoj osobi; ako nekoga slučajno fizički ili verbalno povredite
Hvala - odgovor ako vam neko nešto pokloni, posudi, da vam neku informaciju ili učini neku uslugu.
Izvolite - ako nekome nešto dajete ili se nekome odazivate.
Molim - odgovor u svim prilikama, kad vam se neko obraća s oprostite, izvolite ili vam se zahvaljuje.
Izvor: inter-caffe.com
No comments
Post a Comment