NEWS
latest

728x90

header-ad

Postoje četiri vrste silovatelja, a ovo su NJIHOVI PROFILI


Silovatelji pate od teškog poremećaja ličnosti. Upravo su te (neizlečive) hemijske reakcije u mozgu silovatelja (koje izaziva uzbuđenje koje se događa prilikom silovanja) navele mnoge zemlje, poput Češke i Rusije, da u pravni sistem uvedu „hemijske kastracije“ - kaže Nikola Pantelić, tužilac iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije.


Registrovana su najmanje četiri metoda kojima silovatelji tragaju za žrtvom.

- „Silovatelj lovac“ kreće u potragu za žrtvom i poznaje njeno okruženje. „Silovatelj lopov“ žrtvu pronalazi na određenom mestu (objektu, prolazu, poljani). Treći je „slučajni silovatelj“, koji usput iskoristi priliku da siluje žrtvu. Četvrti profil silovatelja blizak je prvom - silovatelj postavlja zamku, jer zna da će žrtva doći kod njega: lekar, dadilja, stanodavac.


Žrtve i deca i starice

Silovatelji ne biraju koga će napastvovati.

- Beležimo slučajeve izuzetno mladih žrtava (11 godina), do izuzetno starih i zanemoćalih osoba. Statistika pokazuje da su u Srbiji žrtve silovanja mlađe osobe i da njihov procenat iznosi oko 40 odsto ukupnog broja - objašnjava naš sagovornik.

- Najviše zabrinjava podatak da je gotovo 2/3 žrtava poznavalo počinioca od ranije. Serijski silovatelji imaju drugačiji modus operandi. Čak 85 odsto njihovih žrtava su njima nepoznate žene - objašnjava Pantelić.

Za prestupnike gde su žrtve deca najviše su kazne.

- Poznati su primeri (naročto kod) incestnih odnosa, gde dete nema predstavu seksualnosti, pa to shvata kao igru. Deca su uglavnom zlostavljana u porodici, ulaskom u pubertet shvate da su godinama bila zlostavljana. Mislimo najviše na devojčice koje godinama iskorišćavaju očevi i očusi ili komšije - navodi Pantelić.


SILOVANJE BEZ PRINUDE

Kao silovanje tretiralo se i višečasovno „ubeđivanje“ devojke od strane muškarca da obave seksualni akt, na koji je devojka, usled nedostatka snage i volje, „pristala“.

- U sudskoj praksi i krivičnopravnoj teoriji su razvijeni određeni kriterijumi za utvrđivanje koji oblik i kakav intenzitet prinude moraju da postoje, dok se u pogledu intenziteta sile zahteva da je ona „podobna da slomi otpor žrtve“ - pojašnjava Pantelić.


SRAMNE ODBRANE

Silovatelji najčešće sramno negiraju gnusno delo.

- Posebno ako je pre silovanja bio zakazan (ljubavni) sastanak. Kada se takav sastanak završio silovanjem, silovatelj se brani da je čin bio dobrovoljan, a ako nema povreda, onda dolazimo u situaciju da sud oceni da nema dokaza. Postoje i bizarni slučajevi odbrane, gde okrivljeni od 60 godina tvrdi da ga je žrtva (koja ima 11 godina) izazivala jer je nosila crveni donji veš - objašnjava Pantelić.


KOLIKE SU KAZNE

Zaprećena kazna za silovatelje je od pet do 12 godina zatvora. Pantelić kaže da je u pitanju jedno od retkih krivičnih dela u kojima sudovi često izriču maksimalne kazne zatvora.

- Sud za osnovni oblik silovanja ne može da izrekne kaznu manju od pet godina zatvora čak i kada je delo ostalo u pokušaju. Ipak, konkretna kazna će zavisiti od toga da li je delo ostalo u pokušaju ili je završeno, da li je okrivljeni već osuđivan, da li je bilo fizičke sile ili pretnje - objašnjava Pantelić.

Na sankciju utiče način na koji je delo počinjeno.

- Nekada je žrtva prinuđena prvo na oralni, pa vaginalni, a zatim i na analni seksualni odnos. Nekad je okrivljeni prinudio žrtvu pretnjom da će je povrediti, a nekada je dobila fizičke povrede, ali ne teške telesne. Posebno apostrofiramo svojstva žrtve, koja se takođe mere prilikom izricanja kazne. Na primer, žrtva je bila nevina, to je sve vreme isticala pa je to ostavilo na nju još teže posledice; žrtva je bila u trudnoći... - objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, motiv silovanja se takođe uzima posebno u obzir.

- Imamo slučaj da je okrivljeni silovao bivšu devojku jer je našla drugog dečka. Taj motiv se ceni kod odmeravanja kazne, a naročito povrat - zaključuje naš sagovornik.


ZATVOR I RIZICI

Nakon što silovatelji odu na odsluženje zatvorske kazne, Uprava zatvora preuzima brigu o njihovoj resocijalizaciji.

U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija objašnjavaju pre početka primene tretmana, seksualni prestupnici moraju biti jasno kategorisani i dobrovoljno uključeni u realizaciju tretmana.

- Nakon kategorizacije, primenjuje se princip individualizacije, odnosno, svaki osuđeni se tretira pojedinačno u skladu sa procenom izvršenom još u Odseku za ispitivanje ličnosti, a na osnovu procenjenog rizika, kapaciteta i potreba. Tretman se sprovodi primenom grupnih sastanaka ili individualnih razgovora. U radu sa seksualnim prestupnicima važno je sagledati pre svega minimiziranje i negiranje izvršenja krivičnog dela, seksualnu motivaciju, štetu nanetu žrtvi i potrebu za lečenjem - navode u Upravi.

Kako kažu, sistem tretmana u srpskim zatvorima je uspostavljen po svim pravilima naprednih evropskih zatvorskih sistema.

- Ono što jeste od ogromnog, ako ne i od ključnog značaja za resocijalizaciju i pozitivan uspeh u radu sa osuđenicima, jeste njihova motivisanost da se promene, koja mora biti praćena adekvatnom socijalnom podrškom (podrška porodice, društvene zajednice), kao i intelektualnim i emotivnim sposobnostima osuđenog.

Od 2010. godine u srpskim zatvorima je u primeni Upitnik za procenu rizika, kojim službenici tretmana kroz set pitanja ispituju različite aspekte funkcionisanja osuđenog: kriminalnu prošlost, uslove stanovanja, porodične, bračne odnose, obrazovanje, odnos prema radu, životni stil, socijalne kontakte, zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, psihološke faktore, ponašanje prema drugima, način razmišljanja i procenjuje stepen rizika (nizak, srednji, visok). Svaki od navedenih faktora može da predstavlja osnov za rizično ponašanje i ponovno činjenje krivičnog dela, navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.


Marijin zakon

Prema Zakonu o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima (u javnosti poznat kao „Marijin zakon“) predviđeno da se prema učiniocu krivičnog dela, posle izdržane kazne zatvora, sprovode se i posebne mere, u trajanju od 20 godina posle odslužene kazne.

- To podrazumeva obavezno javljanje nadležnom organu policije, zabrana posećivanja mesta na kojima se okupljaju maloletna lica (vrtići, škole), obavezno posećivanje profesionalnih savetovališta i ustanova, obavezno obaveštavanje o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta, obavezno obaveštavanje o putovanju u inostranstvo. Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera, sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja - navode u Upravi.

Pretnje preko interneta

Sa razvojem tehnologija - interneta i društvenih mreža, u poslednje vreme učestao je i drugi oblik silovanja, gde silovatelj prisiljava žrtvu na seks preteći joj da će objaviti nešto na društvenoj mreži.







Autor: Bojana Bogosav
Izvor: blic.rs
« PREV
NEXT »

No comments