NEWS
latest

728x90

header-ad

Put duše posle smrti


Mnogobrojni su običaji srpski koji se tiču sahranjivanja najmilijih. Štap u sanduku, kupanje pokojnika, dvostruka sahrana, kao i sahranjivanje mladih devojaka u venčanicama, samo su neki od.  

Koliko god da je smrt sastavni deo života, ne postoji način da se čovek na to dovoljno pripremi. U narodu postoje određena verovanja šta se dešava sa dušom nakon smrti.


Pre sahrane

Ukoliko osoba umre u svom domu, smatra se obaveznim da se iznad njene glave upali sveća kako bi duša mogla da se umiri. Iz istog razloga se sklanjaju ili pokrivaju ogledala i predmeti na kojima se može videti odraz, jer se veruje da se duša može uplašiti ukoliko se ugleda. Takođe, tokom te noći porodica treba da ostane budna, naročito ukoliko u kući ima starijih muškaraca, jer se smatra da pokojnik ne sme ostati sam.


Sređivanje tela

Pokojnik se češlja, kupa, brije, seku mu se nokti, jer se veruje da nesređenog čoveka ne primaju na onaj svet. Kupanje obavlja starija muška osoba iz komšiluka ili, ako je reč o pokojnici, to obavlja žena, i to obavezno od glave ka nogama. Običaj je da se pokojniku oblači najbolje odelo, jer će u njemu biti večno. Postoji narodno verovanje da čovek na onom svetu ima potrebe kao i tokom života i zato se u sanduk stavljaju predmeti za koje se veruje da će mu biti potrebni, kao što su cigarete, kafa, novac... U nekim delovima Srbije u sanduk se stavlja prut da bi pokojnik mogao da se odbrani od napadača - zlih duhova. Takođe, u sanduk ili u džep stavlja se i novac, da bi mogao da plati ulaz u raj ili prelaz preko mosta koji vodi na onaj svet. Ako pokojniku oko nije sasvim zatvoreno, smatra se da je ostao željan nečega ovozemaljskog. Zato se usta i oči zatvaraju, jer se veruje da će se tako duša brže pripremiti za prelazak u večni život.  


Sahrana

Neposredno pre sahrane, sveštenik drži opelo u kući pokojnika ili ispred nje. Na stočić se stavlja čaša sa vinom i kašičicom da bi sveštenik na kraju opela time prelio žito. Stavlja se i pogača, koja simbolizuje Isusa Hrista, kao i med, koji predstavlja raj. Nakon toga se prvo najuža porodica oprašta od preminulog tako što celiva sanduk ili pokojnika. Po nepisanom pravilu, žene koje su trudne ili imaju menstruaciju ne drže sveću i ne ljube pokojnika. Kada se sanduk spušta u raku, porodica na sanduk baca grumen zemlje uz reči: „Neka ti je laka zemlja”. U nekim delovima Srbije se nakon sahrane na grob spušta hrana kako pokojnik u zagrobnom životu ne bi bio gladan.  


Nakon sahrane

Običaj je da nakon sahrane porodica pozove sve prisutne da dođu u kuću pokojnika, mada se danas to često obavlja u restoranu. Pozivu treba da se odazovu kumovi i najbliži prijatelji. Na čelu stola se ostavlja prazan tanjir i jedno mesto na koje niko ne seda, jer je namenjeno pokojniku. Za taj ručak se po pravilu kolju tri različite životinje - goveče, ovca i svinja, i to onog pola kog je bila i preminula osoba.  






Izvor: srbijadanas.com

« PREV
NEXT »

No comments