Tragična priča jedne porodice, razapete između rata i volje naroda, zauvek prognane sa svojih opustelih ognjišta nakon toliko godina i dalje ostaje jedna od najvećih misterija 20. veka.
Prema zvaničnoj verziji, cara Nikolaja II, njegovu suprugu Aleksandru, njihove četiri ćerke Anastasiju, Mariju, Olgu i Tatjanu i njihovog sina carevića Alekseja, kao i četiri člana kraljevske posluge, boljševici su streljali u podrumu kuće u Jekaterinburgu 1918. godine.
Prvih deset godina vladavine Nikolaja II su obeležili gradnja sibirske železnice, uvođenje zlatnog standarda i bliska saradnja sa Francuskom. No, u isto vreme zahtevi za demokratizaciju Rusije su bili odbacivani.
Carska Rusija je 1905.godine poražena u ratu na Dalekom istoku od Japana. Poraz u Rusko-japanskom ratu je za posledicu imao revoluciju. U nedelju 22.januara 1905.godine vojska je pucala na protestnu povorku koja je išla ka Zimskom dvorcu. U pucnjavi je stradalo više od 90 ljudi a nekoliko stotina je ranjeno.
Protesti su u međuvremenu postali sve jači. Mornari Crnomorske flote su se pobunili. Železničari su stupili u štrajk. Posle železnice u štrajk su stupili i ostali radnici tako da je država paralisana generalnim štrajkom.
Na nezadovoljstvo Nikolaj II je odgovorio aktiviranjem Državne Dume koja je trebala da bude savetodavno telo. U naredna dva saziva Duma je imala jak revolucionarni sastav, dok su kasniji sastavi uglavnom bili konzervativniji i monarhiji naklonjeniji.
Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu je poslužilo kao okidač za rat evropskih država. Na samom početku Rusija je pretrpela težak poraz kod Tanenberga. Trupe na frontovima prema Austro-Ugarskoj i Turskoj su imale taktičkih uspeha.
U prvoj polovini 1915.godine nemačka vojska je zahvaljujući boljoj tehničkoj pripremljenosti nanela težak poraz ruskoj. Varšavu su Nemci zauzeli 5.avgusta, a ruska vojska je do tada izgubila više od dva miliona vojnika.
U septembru iste godine Nikolaj II je preuzeo direketnu komandu nad Vojskom, ali su se porazi nastavili i tokom 1916.godine. Kraj godine je obeležilo Raspućinovo ubistvo. Njega je 30.decembra ubila grupa plemića predvođena knezom Jusupovim.
Početkom 1917.godine Rusija se našla pred kolapsom. Cene hrane u gradovima su vrtoglavo skočile, a nedostatak lokomotiva i vagona je skoro paralisao zemlju.
Glad i hladnoća su 23.februara izazvali nemire u Petrogradu. Prodavnice su obijane, a na ulicama su se pojavile i crvene zastave. Masa je ubrzo počela da uzvikuje slogane, “dole Car, dole rat…” Policija je pucala u demonstrante, ali je Petrogradski garnizon prešao na stranu pobunjenika.
Car je naredio da se pobuna uguši, a 11.marta general Kabalov je pokušao da povrati vlast, no bez uspeha. Kako je pobuna rasla Nikolaj II je raspustio Dumu, ali je bilo prekasnom.
Petrgradski pukovi su 12.marta otkazali poslušnost, arsenal je opljačkan, a vladine zgrade su zapaljene. Do večeri više od 60.000 vojnika se pridružilo pobuni.
Kako bi se uspostavio red članovi dume su formirali privremenu vladu koja je od Nikolaja II zatražila da abdicira. Car je ostao manje više sam, bez vojske, i oficirskog kora, a ne treba zaboraviti da je njegova porodica bila u rukama privremene Vlade.
Kako bi se izbegao građanski rat koji bi Nemcima doneo laku pobedu Nikolaj II je 15.marta 1917.godine abdicirao. On je za svog naslednika imenovao brata Mihajla, koji je odbio da prihvati krunu dok se konstitutivna skupština ne donese odluku da li će Rusija biti republika ili monarhija.
,,Sa svih strana vidim samo izdaju, kukavičluk i laž“ izgovara car Nikolaj II nakon abdikcije 1917. godine. Carska imperija pada nakon trista godina stolovanja u Rusiji i poslednji potomci velikih Romanovih bivaju odvedeni iz dvora.
U avgustu 1917.godine privremena vlada je Nikolaja i njegovu porodicu preselila u Tobolsk.
U zimu 1917. godine, u jeku Prvog svetskog rata u Petrogradu izbijaju nemiri. Boljševici, radnički pokret, pod vođstvom Vladimira Iliča Lenjina podižu prvu od dve – Februarsku revoluciju.
Tri meseca kasnije Boljševici su preuzeli vlast u Rusiji. Carska porodica je manje više postala zarobljenik nove vlasti. Početak 1918.godine je obeležilo smanjivanje osoblja, kao i smanjivanje obroka.
Porodica je 30.aprila preseljena u Jekatarinburg u palatu Ipatijevih. Smešteni u Jekaterinburg, u takozvanu ,,Kuću posebne namene“ izloženi su režimu koji ih priprema za ubistvo. Njihovo kretanje tada biva ograničeno na krug ograđenog dvorišta, isključivo uz pratnju čuvara. Otvaranje prozora na kući nije bilo dozvoljeno, a vremenom čak ni to nije bilo dovoljno, pa su bili i zazidani. Sve u svrhe ,,bezbednosti“ Romanovih. Uprkos svim tim ograničenjima, ova, religiji posvećena porodica, prisustvovala je redovnim bogosluženjima. Na jednom od takvih, protivno pravilima, molitvu Sa svetima upokoj umesto da pročita, đakon je zapevao. Tim činom porodica Romanov prisustvuje sopstvenom opelu tri dana pred ubistvo.
Kada se u maju 1918.godine u centralnoj Rusiji pojavila Čehoslovačka legija stvari su se zakomplikovale. Ova jedinica je zauzimala gradove na putu za Jekatarinburg. Kako je pretila opasnost da grad zauzmu “Beli” sovjeti su doneli odluku da se carska porodica strelja.
Oko dva časa u noći 17.jula 1918. godine stražari su probudili carsku porodicu i naložili im da siđu u podrum. Po onome što se do danas zna Nikolaj je u rukama nosio sina Alekseja, a u podrum su donete i dve stolice. Na jednu je sela carica Aleksandra, a na drugu Aleksej.
Jurovski, čovek koji je bio zadužen za Nikolaja i njegovu porodicu je obavestio da ih je Uralski sovjet osudio na smrt. Stražari, njih deset su zatim počeli da pucaju. Nikolaj je pre smrti stigao samo da postavi pitanje “Šta?”.
Nikolaja je sa više revolverskih hitaca usmrtio sam Jurovski. Prema izjavama stražara Nikolajeve ćerke su preživele prvi plotun, ali su zatim ubijene iz blizine. Tela su zatim odneta i zakopana u blizini grada.
Razrešenje misterije, ili bar nada za tračkom istog, vodi nas u ne tako daleku 1991. godinu, a priči o Romanovima, velikim kakvi i jesu, tu nije kraj. U podnožju planine Ural, u rudarskom oknu, pronađena je grobnica Romanovih. Taj događaj inspiriše stvaranje legende, one koja ulazi u istoriju Rusije i ona koja je stvorena kao večiti beg od mučnog kraja tako značajne dinastije.
Veliki je broj istoričara koji veruju i do dan danas dokazuju da sudbina Romanovih nije okončana te noći 1918. godine. Venjamin Aleksejev, ruski istoričar i član Ruske akademije nauka, iznosi tvrdnje protivne zvaničnoj verziji događaja. On govori o kovanicama koje datiraju iz 1930. godine, pronađenim sa ugljenisanim kostima, što se očito kosi sa činjenicom da je porodica stradala 1918.
Zanimljivosti o poslednjem Ruskom caru – Nikolaju II Romanovom i njegovoj vlasti
* Car Nikolaj je bio pasionirani fotograf, a sve svoje radove čuvao je u perfektnom stanju, rasporedivši ih u nekoliko albuma. Svoju ljubav prema fotografiji preneo je na svoju treću ćerku, Mariju. U kolekciji se nalaze i fotografije tokom posete vojnicima ranjenim u Velikom ratu, kojima je car, sa čitavom porodicom pružio podršku.
* Bio je ruski car koji se najviše bavio sportom. Od detinjstva se stalno bavio gimnastikom, voleo je da vesla na kajaku, brzo je šetao nekoliko desetina kilometara, obožavao je brze trke konja i sam je učestvovao u takvim takmičenjima. Zimi je sa velikim uživanjem igrao ruski hokej i jahao konje. Bio je odličan plivač i veliki ljubitelj bilijara. Igrao je i tenis.
* Odeća i obuća su u carskoj porodici prelazile od starijih mlađoj deci. Sam car je bio toliko skroman u ličnom životu da je do poslednjih dana nosio svoja „svadbena“ odela.
* Sredstva iz Londonske banke, približno oko 4 miliona rublji (zamislite današnji ekvivalent!), koja je nasledio od oca, bez ostatka su bila potrošena na dobrotvorne svrhe.
* Nije bila odbijena ni jedna od molbi za pomilovanje, koje su došle do cara. Za sve vreme njegovog vladanja doneto je i izvršeno manje smrtnih kazni, nego što su u SSSR kažnjavali dnevno, bukvalno do same smrti Staljina.
* U Toboljsku, u pritvoru carska porodica ni jedan dan nije bila bez rada. Car je cepao drva, čistio sneg, brinuo se za vrt. Vojnik, seljak, videvši sve to je rekao: „Kad bi mu dali parče zemlje, on bi sebi Rusiju svojim rukama natrag zaradio!“.
* Napravio je najveću po sili, moći i procvatu Imperiju, kojoj nije bilo ravne ni do, a ni posle njega.
* Ruska Pravoslavna Crkva je bila najsnažnija crkva u svetu. Samo u 1913.godini u Ruskoj Imperiji je bilo 67.000 crkava i 1.000 manastira, rasprostranjenih apsolutno po svoj teritoriji RI. Ruska Crkva je imala ogroman uticaj na Svetoj Zemlji, bila je pokrovitelj pravoslavnim hrišćanima ne samo u Evropi, već i u Aziji, i čak u Africi.
* Za vreme Prvog svetskog rata, stalno je odlazio na front, najčešće sa sinom. Tim samim je pokazao koliko jako voli svoj narod, da se ne boji da umre za njega i Rusku zemlju. Pokazao je da se uopšte ne boji smrti niti bilo čega drugog. A posle, još u težem vremenu za rusku armiju, preuzeo je na sebe Vrhovno komandovanje vojskom.
* Zakon o socijalnom osiguranju je bio prihvaćen pre svih evropskih država i SAD.
* Najsavršenije u svetu radno zakonodavstvo. „Vaš Car je napravio tako savršeno radno zakonodavstvo, kakvim ne može da se pohvali ni jedna demokratska zemlja“. Predsednik SAD – Viljem Taft.
* U 1908. godini je bilo uvedeno obavezno osnovno obrazovanje. Do 1916. godine, pismenih u Imperiji je više od 85%. Pred sam rat već je bilo 100 univerziteta sa 150.000 studenata.
* Haški međunarodni sud je izum Nikolaja II.
* Neviđeni procvat ruske kulture. Tako jak, vrtoglavi uspon ruskog slikarstva, ruskog arhitekturnog zidarstva, ruske literature i ruske muzike nije znala ni jedna zemlja.
* Kada su zaverenici spremali optužbu caru za izdaju, neko je predložio da se otštampa lična prepiska Nikolaja Aleksandroviča i carice. Na šta je dobio odgovor: „Ne smemo, tada će ih narod proglasiti svecima!“.
* Nije bila odbijena ni jedna od molbi za pomilovanje, koje su došle do cara. Za sve vreme njegovog vladanja doneto je i izvršeno manje smrtnih kazni, nego što su u SSSR kažnjavali dnevno, bukvalno do same smrti Staljina.
* U Toboljsku, u pritvoru carska porodica ni jedan dan nije bila bez rada. Car je cepao drva, čistio sneg, brinuo se za vrt. Vojnik, seljak, videvši sve to je rekao: „Kad bi mu dali parče zemlje, on bi sebi Rusiju svojim rukama natrag zaradio!“.
* Napravio je najveću po sili, moći i procvatu Imperiju, kojoj nije bilo ravne ni do, a ni posle njega.
* Ruska Pravoslavna Crkva je bila najsnažnija crkva u svetu. Samo u 1913.godini u Ruskoj Imperiji je bilo 67.000 crkava i 1.000 manastira, rasprostranjenih apsolutno po svoj teritoriji RI. Ruska Crkva je imala ogroman uticaj na Svetoj Zemlji, bila je pokrovitelj pravoslavnim hrišćanima ne samo u Evropi, već i u Aziji, i čak u Africi.
* Za vreme Prvog svetskog rata, stalno je odlazio na front, najčešće sa sinom. Tim samim je pokazao koliko jako voli svoj narod, da se ne boji da umre za njega i Rusku zemlju. Pokazao je da se uopšte ne boji smrti niti bilo čega drugog. A posle, još u težem vremenu za rusku armiju, preuzeo je na sebe Vrhovno komandovanje vojskom.
* Zakon o socijalnom osiguranju je bio prihvaćen pre svih evropskih država i SAD.
* Najsavršenije u svetu radno zakonodavstvo. „Vaš Car je napravio tako savršeno radno zakonodavstvo, kakvim ne može da se pohvali ni jedna demokratska zemlja“. Predsednik SAD – Viljem Taft.
* U 1908. godini je bilo uvedeno obavezno osnovno obrazovanje. Do 1916. godine, pismenih u Imperiji je više od 85%. Pred sam rat već je bilo 100 univerziteta sa 150.000 studenata.
* Haški međunarodni sud je izum Nikolaja II.
* Neviđeni procvat ruske kulture. Tako jak, vrtoglavi uspon ruskog slikarstva, ruskog arhitekturnog zidarstva, ruske literature i ruske muzike nije znala ni jedna zemlja.
* Kada su zaverenici spremali optužbu caru za izdaju, neko je predložio da se otštampa lična prepiska Nikolaja Aleksandroviča i carice. Na šta je dobio odgovor: „Ne smemo, tada će ih narod proglasiti svecima!“.
Ruska pravoslavna crkva
Ruska pravoslavna crkva (RPC) se zalaže za to da se ispitaju sve verzije kobne jekaterinburške noći i onoga što je usledilo, da se otkrije sve ono što je istraga godinama zataškavala i o čemu su istoričari ćutali.
Jedno je sigurno, kroz istoriju Rusije, do prestola se naglo dolazilo, a isto tako i odlazilo, pa tako biva i sa junacima ove priče. Ipak, ova davno smaknuta porodica uspela je da pobedi zaborav.
Legenda opstaje kao nada za poslednjim preživelim potomkom velike dinastije. Da li su intrige zapravo istina i sve ove godine pokušavaju da se kao takve i dokažu? Čar i jeste u tome što verovatno nikada nećemo saznati.
Izvor: Dejli mejl / Sputnik / Српска.ру
No comments
Post a Comment