- Problem gojaznosti u našoj zemlji nije toliko prisutan među odraslima, koliko je kod dece. Doduše, u pitanju je svetski trend, u kome se i mi nalazimo. U Velikoj Britaniji čak 22 odsto dečaka i devojčica ima prekomerne kilograme, u Nemačkoj tri odsto ima izraženu gojaznost, dok je u Americi 15 odsto dece od šest do devetnaest godina predgojazno i gojazno. Istraživanje rađeno među beogradskim mališanima između sedam i jedanaest godina pokazuje da čak 32 odsto pripada grupi predgojaznih, dok se pet odsto dečaka i četiri odsto devojčica svrstava u grupu izrazito gojaznih - ističe specijalista za ishranu profesor dr Jagoda Jorga iz Instituta za higijenu i medicinsku ekologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Koliko je gojaznost opasna za razvoj najmlađih?
- Gojaznost kod dece dovodi do istih komplikacija kao kod odraslih, a u svakoj sledećoj generaciji gojaznih, komplikacije se javljaju ranije. Ako su babe, dede ili roditelji sa viškom kilograma imali povišen krvni pritisak ili dijabetes u poznijim godinama, kod njihovih gojaznih potomaka ovi zdravstveni problemi počeće da se javljaju vrlo rano, u periodu od 11. do 15. godine. Svako treće gojazno dete ima povišen krvni pritisak, što je bolest „rezervisana“ za starije.
* Koje se još bolesti uslovljene debljinom javljaju kod dece?
- U nekom trenutku bez najave, javlja se i ostaje doživotni pratilac i dijabetes tip 2, takođe karakterističan za stariju populaciju. Iako poznat kao "starački", sada je prisutan kod pet odsto mališana. Ovako rana pojava navedenih hroničnih bolesti predstavlja ozbiljan faktor rizika za nastanak srčanih obolenja. Među njima posebno se izdvaja infarkt miokarda, koji sa drugim pratećim sličnim tegobama, može životno da ugrozi određenu osobu već posle 35. godine. Ako žele da izbegnu ovako teške posledice, roditelji moraju da povedu više računa o svojoj deci. Koliko je gojaznost ozbiljna bolest najbolje pokazuju najnovije američke studije. U njima se ističe da je očekivana dužina života gojaznog dvadesetogodišnjaka smanjena za trinaest, a njegove gojazne vršnjakinje za osam godina. Uz to, predgojaznost skraćuje životni vek kod četrdesetogodišnjaka za tri godine.
* Kako sprečiti ovakve probleme?
- Vrlo je važno napraviti ravnotežu u unosu hrane i njene potrošnje da se gojaznost ne bi javila. Iako stručnjaci naglašavaju da je za pojavu gojaznosti odgovoran nasledni faktor u kome učestvuje čak 48 gena, nikako ne treba zanemariti ishranu i smanjenu fizičku aktivnost. To je i ključ uspeha u borbi sa gojaznošću.
ŠTO VIŠE POVRĆA
POZNATO je da povrće ima značajnu ulogu u zdravoj ishrani. I pored toga, naš čovek za godinu dana pojede oko sto kilograma povrća, što je ispod svetskog proseka. U razvijenim zemljama, svaki stanovnik prosečno pojede 113 kilograma povrća.
Z. Ostojić-Joksović
Izvor: http://www.novosti.rs
No comments
Post a Comment