NEWS
latest

728x90

header-ad

Naučnici dokazali: Ove namirnice ubijaju ćelije raka, jedite ih svaki dan

Naučnici sa američkog Instituta za istraživanje raka tvrde da ishrana, koju čine raznovrsno povrće, voće, žitarice i mahunarke, može presudno da pomogne u smanjivanju rizika od oboljevanje od mnogih vrsta raka. 

U laboratorijskim istraživanjima mnogi pojedinačni minerali, vitamini i fitohemikalije pokazuju antikancerogeno delovanje, ali dokazi upućuju da je u praksi efikasna jedino kompletna ishrana.


BOROVNICA

Laboratorijska istraživanja su pokazala da vitamin C iz borovnica štiti DNK ćelija, vezuje slobodne radikale i sprečava nastajanje kancerogenih materija. Borovnice su odličan izvor flavonoida, posebno antocijana, koji ima izvrsna antioksidantska i protivupalna svojstva i održava zidove krvnih sudova elastičnim. Antocijan, pigment rastvorljiv u vodi, koji borovnici daje lepu ljubičastu boju, smanjuje rast i podstiče samouništenje ćelija raka usne duplje, dojke, debelog creva i prostate.

U ispitivanjima na životinjama pokazalo se da borovnice smanjuju ciste, karcinom jednjaka, predkancerogene promene u debelom crevu i smanjuju rizik od raka dojke. Takođe, dijetalna vlakna, kojima obiluju, smanjuju izloženost ćelija kancerogenim materijama, a zdrave bakterije iz creva koriste sastojke borovnica za izradu kratkog lanca masnih kiselina, koje štite ćelije debelog creva. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji jedu više borovnica imaju manji rizik od oboljevenja od nekoliko vrsta raka.

Borovnice su odličan izvor vitamina C i K, mangana i dijetalnih vlakana. Smatra se da borovnice među voćem imaju najviše antioksidativne moći, uglavnom zbog svojih mnogobrojnih fitohemikalija (antocijana, katehina, kvercetina i drugih flavonoida) kao i elaginske kiseline, koja ima antikancerogeno dejstvo koje može da uspori rast i širenje ćelija raka.

BROKOLI

Laboratorijska istraživanja su pokazala da fitohemikalije glukozinolati smanjuju upale u telu, koje su glavni faktor rizika za rak. Takođe, onemogućavaju enzime koji aktiviraju kancerogene materije i stimulišu enzime koji deaktiviraju takve materije. Studije dokazuju da upravo ovo enzimsko dejstvo pozitivno utiče na gene koji uništavaju tumore, usporavaju rast ćelija raka i podstiču proces apoptoze, tokom koje se ćelije raka samouništavaju.

Neka istraživanja pokazuju da ove supstance podstiču prelazak aktivnog oblika estrogena u slabiji, a velik udeo estrogena je jedan od faktora rizika za pojavu nekih vrsta raka povezanih s neravnotežom hormona. Beta-karoten podstiče ćelijsku komunikaciju i pomaže kontrolu abnormalnog rasta ćelija. Vitamin C štiti ćelije kao antioksidans i podržava imuni sistem. Kempferol, kvercetin i antocijan pružaju antioksidativno i protivupalno delovanje. U ćelijskim i životinjskim studijama oni usporavaju razvoj nekoliko faza i tipova raka.

Brokoli je dobar izvor vitamina C. Tamnozeleno povrće inače sadrži visok udeo vitamina K. Brokoli, prokelj i karfiol su odlični izvori folne kiseline, vitamina B, vlakana i magnezijuma. Crveni kupus i rotkvice su bogate antocijanom, a ostalo lisnato povrće sadrži i polifenole, koji imaju težak zadatak da se bore protiv slobodnih radikala.

Brokoli je najbolje kuvati na pari ili ispržiti na malo maslinovog ulja, jer kuvanjem u vodi gubi deo svojstava. Kuvajte samo dok ne omekša. Dobar je dodatak supama, a kad je mlado može se koristiti i kao salata. 


JABUKE

Jedna jabuka obezbeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Dijetalna vlakna mogu da deluju na nekoliko načina u smanjivanju rizika od raka, između ostalog i tako što pomažu kontrolisanje telesne težine. Dobre bakterije mogu da koriste pektin i veći deo dijetalnih vlakana jabuke za stvaranje zaštite od raka za ćelije debelog creva.

Kora jabuke sadrži trećinu ili više korisnih materija.Tako se oko 80 odsto kvercetina nalazi u kori, pa nemojte da je gulite. U laboratorijskim istraživanjima, flavonoidi, poput kvercetina i tritepenoida, usporavaju razvoj raka debelog creva, pluća i dojke u nekoliko faza razvoja. Antioksidantsko dejstvo može direktno da utiče na rast ćelija raka. Kad je reč o istraživanjima na ljudima, neke od njih pokazuju da ljudi koji jedu puno jabuka imaju manji rizik od raka, posebno debelog creva, pluća i dojke.

Važni sastojci
Jabuke su dobar izvor vlakana i vitamina C. Većina njihove antioksidativne moći koju imaju dolazi od fitohemikalija, među kojima su: kvercetin – flavonoid koji pokazuje protivupalna i antioksidativna svojstva; epikatehin i (u crvenim jabukama) antocijanini i ostali flavonidi; tritepenoidi koji se nalaze u kori jabuke.

Upotreba
Seckane jabuke daju slatkoću i teksturu povrću i raznim salatama. Možete ih mešati s povrćem poput šargarepe, bundeve… Narezane jabuke oksidišu, pa ublažite to tako što ćete ih umočiti u vodu kojoj ste dodali malo limunovog soka. 


BRUSNICA

Jedna porcija brusnica obezbeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Vitamin C štiti DNK ćelija i sprečava stvaranje kancerogenih materija. Brojne studije pokazale su da brusnice smanjuju rizik od raka dojke, debelog creva, prostate i pluća i podstiču neke druge ćelije raka na samouništenje.

U ograničenim studijama na životinjama, životinje koje su se hranile brusnicama ređe su bile podložne raku. Brusnice takođe smanjuju upale, a time i sposobnost karcinoma da napadnu druga tkiva. Studije na ljudima koje su upoređivale ljude koji imaju dijagnozu raka i one koji su zdravi, pokazala je da ljudi koji generalno jedu više voća imaju niži rizik od nekoliko vrsta raka, iako postoje značajne individualne varijacije.

Upotreba
Sušene brusnice dodajte u žitarice, ovsene pahuljice ili običan jogurt za doručak. Umanjite kiseli ukus dodavanjem drugog voća poput jabuke ili kruške. Sveže ili sušene možete dodati u mesne salate ili salate od povrća. Dodajte ih u palačinke, mafine, kolače. Dobro ih je pomešati sa orasima i drugim suvim voćem pa koristiti kao međuobrok.

Važni sastojci
Sadrže beta-karoten, vitamin C, kalijum, kalcijum i magnezijum. Imaju visoku antioksidativnu moć, čiji je izvor u fitohemikalijama flavonoidima, uključujući antocijan i proantocijanidine, koji sprečava prianjanje bakterije Ešerihije koli na zidove bešike. 


KAFA

Kafa sadrži niz fitohemikalija, od kojih mnoge imaju antioksidativna svojstva. Postoji više od 1.000 studija o povezanosti pijenja kafe i rizika od raka. Rane studije dale su naslutiti da kafa može da poveća rizik od raka, no novije, sveobuhvatnije studije, upućuju na suprotno. Pretpostavlja se da kofein može da smanji rizik od raka debelog creva jer ubrzava prolaz karcinogenih materija kroz digestivni trakt, odnosno smanjuje vreme tokom kojeg im je naše telo izloženo. Klorogenska kiselina pokazuje antioksidativno delovanje u laboratorijskim studijama.

Čini se da kofeinska kiselina služi kao antioksidans i deluje u nekoliko faza razvoja raka, pomaže regulisanje rasta ćelija, smanjuje upale i povećava samouništenje ćelija raka. Smatra se da kafa zbog izuzetnog profila antioksidansa ima povoljan uticaj na prevenciju nekih malignih bolesti, poput karcinoma debelog creva, jetre, dojke, prostate, mozga, ali i usne duplje i ždrela.

U ćelijskim i životinjskim studijama, kahveol i cafestol stimulišu enzime koji čine kancerogene materije bezopasnima i blokiraju proteine koji aktiviraju kancerogene materije. Kafa je i izvor lignana, jedinjenja koja mogu usporiti rast ćelija raka i podstaći samouništenje abnormalnih ćelija. Ali, s kafom treba biti umeren jer više od tri šoljice dnevno može izazvati nesanicu, probavne smetnje, drhtavicu i uznemirenost.

Važni sastojci
Dobar je izvor vitamina B te antioksidansa. Nefiltrirana kafa sadrži: klorogensku kiselinu, antioksidans koji je glavni fenol u kafi (bezkofeinska kafa sadrži manji udeo te kiseline); kininske kiseline, fitohemikalije koje doprinose kiselom ukusu; cafestol i kahveol, spojeve koji nastaju iz zrna tokom kuvanja; kofein, stimulans koji deluje na centralni nervni sistem; N-methilpiridinium (NMB), koji nastaje pečenjem zrna i povećava antioksidativna svojstva. 

Upotreba
Kafa može biti samostalan napitak kad nam je potrebno podizanje energije, no odlična je i kao osnova za pripremu hladnih napitaka ili fila za kolače. Neka istraživanja među ljudima koji piju do pet šoljica kafe dnevno pokazala su da može uticati na povišenje nivoa dobrog ili LDL holesterola. 

GREJPFRUT

Grejpfrut je bogat izvor vitamina C, a crvene i crne sorte sadrže karotenoide (uključujući likopen i beta-karoten) i dijetalna vlakna. U laboratorijskim istraživanjima grejp u prahu podstiče samouništenje ćelija raka debelog creva, usta, kože, pluća, dojke i želuca. Laboratorijska istraživanja sugerišu da jedinjenja koje sadrži smanjuju upalu i povećavaju udeo enzima koji mogu sprečiti delovanje kancerogenih ćelija.

Naringenin sprečava enzime koji aktiviraju kancerogene materije i enzime koji stimulišu proizvodnju estrogena. Vitamin C štiti DNK od oštećenja i sprečava nastajanje kancerogenih materija. Pomaže i u tome da ostali jedinjenja održavaju antioksidativnu moć. Karotenoidi su antioksidansi. Oni smanjuju upalu, jačaju imunološki sistem i usporavaju rast ćelija raka.

Istraživanja uopšteno pokazuju da ljudi koji jedu više voća, posebno agruma, imaju manji rizik od nekoliko vrsta raka u odnosu na druge. Nakon što je utvrđeno da jedinjenja iz grejpfruta utiču na metabolizam estrogena, istraživači sad ispituju uticaj na rak dojke.

Važni sastojci
Kad prepolovite srednji grejpfrut, polovina daje oko pola dnevnih potreba većine odraslih osoba za vitaminom C. Grejpfrut može ometati delovanje nekih lekova, kako bezreceptnih tako i onih koji idu na recept, pa je korisno posavetovati se sa stručnjakom. Grejpfrut sadrži: limonin i druge limonoide; beta-karoten i likopen, koji sadrže ružičaste i crne sorte. 

Upotreba
Isperite ih pod hladnom vodom pre sečenja da smanjite rizik od zaraze bakterijama i prljavštinom s kore. Pojedite kao pomorandžu, jer ćete tako uneti više vlakana. Pomešajte ga sa zelenom salatom ili avokadom.


TREŠNJE / VIŠNJE

Laboratorijska istraživanja o grupi jedinjenja koja sadrže trešnje, pod nazivom antocijanini, su opsežna. Pokazalo se da u laboratorijskim uslovima antocijanini sprečavaju rast ćelija raka i stimulišu njihovo samouništenje, bez uticaja na zdrave ćelije. Ovi spojevi pokazuju i protivupalna i jako antioksidativno delovanje. Visok udeo vlakana takođe smanjuje izloženost stanica creva kancerogenim materijama.

Postoji malo studija koje sugerišu da alkohol perillil deluje kao antioksidans i podstiče samouništenje abnormalnih ćelija te da može smanjiti rast raka kod životinja. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji češće jedu to voće imaju manji rizik od mnogih vrsta raka, no potrebno je više istraživanja. U kliničkim ispitivanjima dokazano je da dva do tri obroka ili čaše soka trešanja ili višanja dnevno poboljšavaju antioksidativno delovanje i smanjuju znakove upale.

Važni sastojci
I slatko i kolač od višanja dobar su izvor vlakana i vitamina C, a sadrže i kalijum. Kolač od višanja ili sok takođe su odličan izvor vitamina A. Trešnje sadrže različite fitohemikalije koje doprinose boji i imaju antioksidativno delovanje. Tamnocrvena boja ploda dolazi od visokog procenta antocijana, koji deluje kao antioksidans. Sadrže: hidroksicinaminsku kiselinu; alkohol perillil; fitohemikalije iz porodice monoterpena, koje trešnjama daju antioksidativnu moć.

Upotreba
Kad ih pripremate za slatko ili kolače, obavezno izvadite koštice. Možete poširati trešnje (što je dobro za sosove) tako da ih ubacite u vrelu vodu do 3 minuta, dok ne omekšaju. Koristite odnos 2: 1 – ako imate 2 šoljice trešanja, koristite 1 šoljicu vode. Suve trešnje su ukusne u salatama i hladnim ili toplim ovsenim pahuljicama. Možete ih dodati u mafine i kolače. Ako imate kesu trešanja u zamrzivaču, možete dodati nekoliko komada u zobenu kažu dok se kuva ili pomešati sa jogurtom i granolom za brzi doručak. 





Izvor: http://www.balkanspress.com
« PREV
NEXT »

No comments