NEWS
latest

728x90

header-ad

Strah od snažnih emocija


Ljudi se plaše jakih osećanja zbog uverenja da ih ona mogu ubiti ili da će izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti, što su u osnovi iracionalni strahovi, ako je osoba fizički i mentalno zdrava.

Kada neko doživljava neku emociju, on može prema tome imati pozitivan ili negativan stav koji može sadržavati neku emotivnu reakciju. Ljudi mogu biti zadovoljni ili ponosni što doživljavaju datu emociju ili mogu zbog toga osećati stid ili strah. Tako nastaju „emocije zbog emocije”.

Kada se neko stidi što oseća strah u nekoj situaciji, on u stvari smatra da će drugi ljudi o njemu misliti nešto negativno, da je slabić ili kukavica. Za razliku od „stida zbog straha”, „strah od straha” nije toliko povezan sa činjenicom da u datoj situaciji osoba oseća i pokazuje strah, već se ovaj strah od straha pojavljuje onda kada se osoba uplaši intenziteta straha koji doživljava.


Preživećemo i „nepodnošljivo”

Kako se ljudi uplaše uvek kada procenjuju da ih ugrožava nešto što je snažnije od njih, možemo se zapitati zašto se ljudi plaše intenziteta emocije, u ovom slučaju straha. Zašto im je stah manjeg intenziteta prihvatljiv, a strah većeg intenziteta neprihvatljiv?

Dva su razloga zbog kojih se ljudi plaše doživljavanja intenzivnih osećanja. Prvi je njihovo uverenje da će ih preintenzivna osećanja ubiti, a drugi je uverenje da će zbog prevelikog intenziteta osećanja izgubiti kontrolu nad sobom i poludeti.

Ukoliko je osoba o kojoj je reč fizički i mentalno zdrava, oba ova uverenja su iracionalna.

Telesno zdrava osoba je pripremljena za doživljavanje i podnošenje najsnažnijih mogućih osećanja. Iako se veoma intenzivna neprijatna osećanja doživljavaju kao „nepodnošljiva”, njih zdrav organizam dobro podnosi. Pojava emocija kod određenih životinjskih vrsta jeste evolutivna prednost tih vrsta jer pomaže njihovom preživljavanju. Strah pomaže životinji da veoma brzo pripremi njen organizam za najviši nivo funkcionisanja, zec koji se uplaši mnogo brže reaguje i brže trči od pretpostavljenog „neustrašivog zeca”, zbog čega ima veću šansu da pobegne od grabljivca. Evolutivno bi bilo besmisleno kada bi zec na livadi zbog straha doživeo srčani ili moždani udar.

Kada je organizam zdrav, svi organi su sposobni da podnesu i najintenzivniju emociju, ma koliko ona bila neprijatna. To ne važi za ljude koji su bolesni, koji imaju neko telesno oštećenje ili disfunkciju. U njihovom slučaju svako stanje u kojem njihov organizam maksimalno funkcioniše nosi određeni rizik. To se može odnositi na dugotrajan naporan rad, na intenzivne emocije, pa čak i na strasnu seksualnu aktivnost. Oni bi trebalo da izbegavaju ovakva stanja, što uključuje i veoma intenzivna emocionalna stanja.


Panični poremećaj

Osoba koja je telesno zdrava, a koja je uverena da bi mogla da umre zbog doživljavanja intenzivnih osećanja, u situacijama kada se snažno uplaši na to reaguje veoma intenzivnim strahom, to jest panikom, tako da razvija panični poremećaj. Suština psihoterapije ovog poremećaja jeste preispitivanje i odbacivanje osobinog uverenja da će je snažna osećanja ubiti.

Osoba koja je mentalno zdrava, koja u sebi ne nosi predispoziciju za neki mentalni poremećaj, sasvim sigurno neće poludeti zbog doživljavanja nekog intenzivnog osećanja. Ljudi su često u situaciji kada je potrebno da kontrolišu svoje snažne emocije. To su one situacije kada je osoba u unutrašnjem konfliktu između onog dela sebe koji nešto intenzivno oseća i želi da nešto učini, i onog drugog dela sebe koji smatra da to ne bi bilo pametno jer bi imalo neku posledicu koju ne želi. U tim situacijama, ukoliko se osoba ne kontroliše i postupi u skladu sa svojom emocijom, verovatno će snositi neke negativne posledice, ali neće poludeti.

Ljudi se plaše svog i tuđeg ludila zbog čega je često uverenje da svaka osoba u sebi nosi potencijal da poludi, postane psihotična. U stvarnosti to nije tako zato što veoma mali broj ljudi u sebi nosi taj potencijal. Različita istraživanja, od genetskih do psiholoških teorija nastanka psihoza, pokazuju da je veoma mali broj onih pojedinaca u zajednici koji imaju sposobnost da postanu psihotični. I zato, ako se ljudi prepuste snažnim afektima mogu da učine nešto ludo, ali ne i da polude. Psihoza ne nastaje zbog snažne emocije.





Autor: Zoran Milivojević
Izvor: http://www.politika.rs
« PREV
NEXT »

No comments