NEWS
latest

728x90

header-ad

Film, sedma umetnost - Zašto treba gledati filmove?


Umetnost, pored toga što u njoj uživamo treba nečemu i da nas nauči. Ili bar pokrene. Treba da nam prenese poruku, pokrene nešto u nama što će nas naterati da se zamislimo. Filmska umetnost trenutno možda i ima najveću moć jer je najdostupnija i mi kao gledaoci skoro uvek nakon odgledanog filma imamo saznanje više. O životu, o sebi, o drugima…

Ako je smeh lek, komedija je apoteka. Tokom smešnih scena krvni sudovi se šire čak 22 odsto, što omogućava bolji protok krvi. To u prevodu znači da se, dok gledate komedije, krvni pritisak snižava jednako kao kada vežbate.

Postoje stotine i stotine knjiga u kojima su autori od antičke Grčke, pa do naših dana, pokušavali da odgonetnu fenomen umetnoisti i daju odgovor na pitanje „Šta je umetnost?”, pa niko nikada, ni najveću umovi kao što su Aristotel, Kant i Hegel, nisu uspeli svojim studijama ni izbliza da zadovolje suštinu pitanja. Takve pretenzije nema ni potpisnik ovih redova. Zato ćemo pokušati da ukažemo na neke ideje i poređenja koja su se tokom prethodnih vekova najčešće ponavljale u raspravama umnih filozofa i umetnika.

Jedna od najčešće ponavljanih misli je da je umetnost „carstvo apsolutnih sloboda”. Religiozni mislioci su bili skloni da tvrde da je umetnost „dar Božiji”, ostvarivanje Božije lepote posredstvom „Svetog Duha”. Poznata je i teorija „osmog dana”, po kojoj je Bog šest dana stvarao svet, sedmi odredio za odmor, a osmi prepustio umetnicima da ulepšaju oni što je on stvorio.

„Igra i nagon za igrom izvor su umetničkog stvaralaštva” – primetio je i tvrdio nemački filozof Fridrih Šiler, još krajem 18. veka. „Čovek je potpun čovek”, kaže Šiler, „samo onda kada se igra”. On dodaje, da se na tom principu mora zasnivati cela zgrada estetske umetnosti, kao i „umetnosti života”.

Međutim, Šilera ne treba shvatiti bukvalno kad pominje reč „igra” koja pre svega asocira na detinjstvo. On zapravo kaže da je prava umetnost ostvariva samo onda kada se u stvarnosti uspostavi visok stepen i sklad čednosti, spontanosti i slobode – fenomena imenentih dečijoj igri.

Dakle, kako god okrenete i kojim putem krenete, kljućna reč je – „sloboda”!

Tome u prilog treba dodati i teoriju Umberta Eka o „umetnosti kao otvorenom delu” po kojoj postoji otvorena i dvosmerna komunikacija na relaciji umetnik-delo-konzument, gde je konzument aktivni činilac dovršetka dela, a ne pasivni primalac poruka i ideja sveznajučeg umetnika koji, kao preko nekog plakata, šalje svoje ideje i poruke pasivnim posmatračima.  

Čovek je biće sklono grupisanju, klasifikaciji i podelama svega živog i neživog na posebne entitete. S toga, mirne duše možemo zaključiti da se to odnosi i na umetnost. Umetnost je stara koliko i čovečanstvo. Napredak tehnike i razvitak ljudskog roda je nužno vodio i do razvitka umetnosti. Za tih par desetina hiljada godina tokom kojih je čovek evoluirao od bića sposobnog da koristi primitivno oruđe do bića sposobnog da ode do obližnjeg marketa po toalet papir i žvake, i bića koje se iz tog istog marketa vrati pijano bez stvari po koje je pošlo, evoluirala je i umetnost. Od primitivnog udaranja močugom u kamen do filma. 

Listu „lepih umetnosti“ danas čine:

1. Arhitektura
2. Ples
3. Vajarstvo
4. Muzika
5. Slikarstvo
6. Književnost
7. Film
8. Fotografija
9. Strip

Hajde da zastanemo na sekund i povučemo crtu između šeste i sedme umetnosti i prodiskutujemo o onome što se nalazi iznad i ispod iste.

Prvih šest umetnosti su preuzete još iz doba Stare Grčke i i dan danas veliki broj ljudi tih prvih šest klasa smatra jedinim pravim umetnostima (nikada većina nije bila u potpunosti spremna na promene, i na novine je gledala sa prezirom). Takođe, lagao bih kada bih rekao da prisustvo ogromnog broja besmislenih blokbastera ne doprinosi lošoj reputaciji filma.

Ali, ako na trenutak uključimo ono što nas razdvaja od šimpanze, shvatićemo da od kad postoji umetnost, postoji i šund koji se prodaje kao umetnost. Da li postojanje loših filmova negira postojanje dobrih? Da li postojanje modnih blogerki koje pišu knjige govori išta o postojanju Hesea i Dostojevskog? Da li lavovi ispred kapije govore o nepostojanju Mikelanđelove Pijete? Ne, i zbog toga je apsurdno govoriti da film nije umetnost zbog toga što je neko napravio „Piranakondu“.


Zašto je film umetnost?

Zato što se nalazi na preseku muzike, književnosti, fotografije, često i arhitetkure, slikarstva. Zato što kvalitetan film sadrži makar mali, ali značajan deo mnogih drugih umetnosti i zato što pravi „umetnički“ film može biti ekspresivan poput poezije ili inteligentan poput velikih filozofskih dela, i zbog toga što se služi drugim umetnostima u približavanju ideje gledaocu, konzumentu. Zašto onda ljudi imaju problem sa filmom?

Film je star tek nešto više od jednog veka i kao takav je relativno mlada umetnost, a ako se setimo da se klasicima književnosti smatra malo šta mlađe od sedamdeset-osamdeset godina, vrhunskim muzičkim ostvarenjima se ne smatra gotovo ništa što nisu klasika i džez  (koji je u svoje vreme smatran šundom) shvatićemo da je masa prilično inertna i zatvorena za novine. Naravno, to ne znači da je masa u pravu. Kao i sve ostalo, i umetnost su menjali pojedinci, a ne rulja.

Kada se na to doda i broj filmova koji se godišnje snimi, i njegova pristupačnost širokim narodnim masama, jasno je da je jako teško povući jasnu liniju između šunda i kvalitetnog umetničkog dela, pogotovo u današnjem svetu.

Film je na listu lepih umetnosti dodao Rikoto Kanudo, teoretičar filma 1911. godine. I do dana današnjeg filmska industrija napreduje u tehničkom smislu i pruža sve veće mogućnosti stvaraocu. Ali, to je već priča za neki naredni tekst.


Top 5 filmova za studente

Gledanje filmova tokom studija može biti prozor u drugi svet za studente koji su primorani da svoje dane svedu na fakultetske obaveze. Postoje filmovi koji, osim dobre zabave prenose i velike životne mudrosti. Ima onih koji nas nateraju da realnost sagledamo drugim očima, a tu su i oni koji nas motivišu da budemo bolji. Ovo su savršeni filmovi za studente, u kojima ćete uživati dok učite korisne lekcije o životu.

Možda ovo nisu filmovi koji su zaradili više od milijardu dolara, ali pouke koje ćete izvući iz ovih ostvarenja, svakako mogu biti vrednije od tog iznosa. Ako još uvek niste sigurni kako možete pronaći ove filmove i gledati ih besplatno, naučite kako da ih bezbedno skinete sa Torrenta, napravite kokice i uživajte u doživljaju.

#1 Dobri Vil Hanting 
#2 Osmeh Mona Lize
#3 U divljini
#4 Miroljubivi ratnik
#5 Ti ga jednostavno ne zanimaš

Studentski život može biti težak ili lak, u zavisnosti od vašeg mišljenja i zalaganja u njemu. Ipak, ako radite na sebi, čitate knjige, razgovarate sa drugim studentima, gledate poučne filmove i svako iskustvo doživivte kao lekciju koju treba da naučite, ubrzo ćete shvatiti da je lepo biti odrasla osoba, ali da je još bolje uživati u procesu odrastanja.

Umetnost počinje gde sujeta staje!






Izvor: http://www.youthnow.rs / beleske.com


« PREV
NEXT »

No comments