Ljubav. Neki bi rekli reč koja se najviše troši, najviše koristi, najviše zloupotrebljava, najviše… sve najviše. Reč, iliti osećanje koje pokreće svet. Hteli mi to da priznamo ili ne. Reč, osećaj kome je posvećeno sigurno najviše vremena u istoriji ljudske vrste. Osećaj koji ljudi toliko žele da stave u definiciju. U okvir. Da naprave pravilo. Ljubav je to i to. Ako ovako postupaš, ako se ovako osećaš, ako se ovo dešava, onda je to ljubav. U suprotnom, to nije ljubav. Dragi moji, nema pravila. Nema ugovora. Nema šablona. Nema definicije ljubavi. Svaka osoba ima svoju verziju ljubavi, svaka osoba piše svoju definiciju.
Znači, sedam i nešto milijardi stanovnika, sedam i nešto milijardi definicija ljubavi. Neke su sigurno slične, ali ne postoje dve jednake. Tako da, necu se truditi da pravim istu grešku kao i mnogi pre i posle mene, da dajem univerzalnu definiciju ljubavi. Jer ne postoji. Mogu da dam jedino svoju. Svoju definiciju, svoje poimanje iste.
Neki će se složiti s njom, neki neće, neki će se smejati, neki će reći da sam čitala upravo njihove misli. Uopšte nije bitno. Evo. Obraćam se svojoj ljubavi. U ljudskom obliku (jer ima još puno, puno vrsta ljubavi). “Ne mogu da ti obećam večnost. Htela bih, ali ne znam budućnost. I ne bi bilo iskreno i fer prema tebi da ti kažem da ću te voleti zauvek. Volela bih da mogu. I želim da te volim zauvek. Želim više nego išta na svetu. Svejedno, ne mogu da ti obećam. Ali, sve dok te volim, obećavam ti da ću ti dati sve što mogu, da se osećaš voljeno, srećno, poštovano, i posebno. Ako sam odlučila da si baš ti moja ljubav, onda je to nešto veliko. Veliko za mene. Jer je ne dajem na svakom koraku. Dajem je posebnim osobama. Osobama koje su uspele da dodirnu moje srce, i moju dušu. I zahvalna sam ti na tome, zauvek ću biti. Svaki dan ćeš osetiti moju ljubav, svaki dan ću se truditi da tvoj dan olakšam. Trudiću se da ti stavim do znanja koliko je tvoja uloga posebna u mom životu.
Mnogi vezuju ljubav za materijalnu stabilnost. I to je u redu, različiti smo. Nekoga to usrećuje. Ja je vezujem za radost u srcu, u stomaku, svaki put kad te pogledam, kad te dotaknem. Kad mi se nasmeješ, i kad se ja tebi nasmejem, bez razloga, samo zato što si tu pored mene. Vezujem je za uzbuđenje zbog narednog jutra, jer ću te tad opet videti, ili se probuditi pored tebe. Vezujem je za mir u glavi, kad konačno misli ne jure trista na sat u svim pravcima nego su tu, sede i piju kafu zajedno sa tobom i sa mnom. Male stvari. A opet, meni ogromne.
I baš zato što te volim, dajem ti sve. Dajem ti slobodu pre svega. Ne branim ti ništa. Želiš da odeš od mene? Da se odvojiš? Da probaš nešto novo? Ja te podržavam. Podržavam sve što tvoje srce traži. Jer ga volim i želim mu najbolje. Zelim mu sreću. A ne može biti srećno ako mu branim ono što želi. Ako tvoja sreća nije uz mene, bolece, naravno da će boleti, ali nemam pravo da te uslovljavam i zahtevam. Jer te volim. I ako te zaista volim, voleću te i ako nismo zajedno. Jer moja ljubav na neki način nema puno veze sa tvojom. Ona je sama za sebe, voli tebe. I ako može da ti se desi onaj trenutak kad se zaljubiš u nekog, jači od onog što ti se desio sa mnom, ja ti ga želim. Jer znam kako je jako i divno bilo kad se nama desilo, znam da ga nikad neću zaboraviti. Pa ako može još nešto jače i lepše od toga, kome onda da to poželim od sveg srca, ako ne tebi?!
Želim ti da cvetaš, da ideš napred uz mene, da rasteš, da otkrivaš, da se raduješ, smeješ, da se razvijaš. Jer je to poenta ljubavi. Nije da sputava, da brani, da se zatvara u četiri zida i da ostane tako učaurena. Ne. Ja cu ti širiti krila koliko god mogu, daću ti snagu da letiš. Ako ne znas kako, naučiću te da letiš. Razmaziću te. Na sebe ću preuzeti teži deo života. Ne zato što glumim ulogu žrtve, ne. Nego zato što želim tebe da poštedim. Jer je tebi uspelo ono što mnogima nije, dirnuto mi je srce, dirnuta mi je duša. I zbog toga zaslužuješ da budes najsrećnija osoba na svetu, tako ti pokazujem da sam ti zahvalna. Ne zaboravi da te razumem bolje od ostalih. Sve, i dobro i loše, razumem.
Jednu stvar tražim. Poštuj me. Jer moja ljubav je ogromna, i ja te volim, ali moje dostojanstvo je jednako veliko kao moja ljubav. Ako vidim da me ne poštuješ, neće mi dozvoliti da ostanem. Onda cu otići, bez obzira što te volim.
Ja sam jednostavna osoba, i jednostavno ću te voleti. Svim svojim srcem. Imam dovoljno hrabrosti u sebi da te volim tako. Obećavam.”
To je moj stav o ljubavi. Mali princ je našao ružu, mnogi bi rekli da nije idealna za njega, ali on je voli i to je to. Pazi je i čuva, i udovoljava joj. Jer je voli. Jer ne zahteva ništa od nje. Jer ga ona čini srecnim. Iskreno verujem da osobe sa sličnim stavovima prepoznaju jedni druge. I ako osoba koju volim ima isto shvatanje ljubavi, to je jedan mali Raj. Ne tražim ništa više.
Autor: Dama iz sokaka
No comments
Post a Comment