NEWS
latest

728x90

header-ad

Pravilna ishrana protiv anemije


Stanje u kome crvena krvna zrnca iz bilo kog razloga imaju ograničenu sposobnost za transport kiseonika je poznato kao anemija (malokrvnost). Pritom, jedan od najčešćih uzroka anemije koji je povezan sa ishranom jeste nedostatak gvožđa, ali mali broj ljudi zna da anemija može biti posledica i drugih nedostataka u ishrani kao što su nedostatak vitamina B12, B9, B6, proteina i vitamina C, zatim posledica uzimanja određenih lekova, infekcije, posledica dijalize krvi kod bubrežnih bolesnika, oboljenja vitalnih organa koji su potrebni za stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, krvarenja i slično.

Anemija koja je posledica nedostatka gvožđa je poremećaj koji se češće javlja kod osoba ženskog pola u reproduktivnom periodu i kod osoba koje pripadaju nižem socijalnom staležu.

Jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegetarijanstvo, nepravilno sprovođenje posta, drastične dijete za mršavljenje, izbegavanje svežeg voća i povrća i sl. povećavaju mogućnost za pojavu anemije.

Simptomi anemije su uzrokovani nedovoljnom prilivom kiseonika u telesna tkiva i prepoznaju se kao malaksalost, teško disanje i nedostatak vazduha, pospanost, nesposobnost za fizički i umni rad i oslabljenost imunog sistema. Obično je kod anemičnih osoba koža bleda i bez života, ruke i noge hladne, rad srca ubrzan a kod osoba kod kojih anemija traje dugo javljaju se i promene na noktima, na kosi i u usnoj duplji. 

Ukoliko unos gvožđa putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se po savetu lekara, uzeti suplementi i to najbolje između obroka na prazan stomak raspoređenih na 2-3 puta dnevno 3 meseca u ukupnim dozama do 100 mg. Kao dodaci, koriste se vitamini B kompleksa (B6, B12, folna kiselina) i vitamin C. Preterani unos gvožđa je toksičan.

Anemija zbog gubitka krvi je najčešća kod žena u generativnom periodu, zbog učestalih i obilnih krvarenja i ovaj problem se obično dobro rešava kod ginekologa, uz nadoknadu gvožđa pomoću različitih preparata. Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na dugotrajnu anemiju, koja se teško popravlja lekovima i adekvatnom ishranom. Tada treba misliti na mogućnost postojanja tumora debelog creva, kada postoji stalno krvavljenje sa nekog mesta na sluzokoži, ali to mesto nije lako dostupno pregledu, a krv nije vidljiva golim okom u stolici - upozorava doktorka.

Ona napominje da treba redovno raditi testove na anemiju, pogotovo ukoliko je neko u porodici ranije već bolovao od ove bolesti, jer je to jedini način da se bolest uhvati na vreme.

Zdrava odrasla osoba koristi svega 5-10% ukupnog sadržaja gvožđa iz hrane koju pojede, a u situacijama kada je unos gvožđa nizak organizam se prilagođava tako što povećava preuzimanje od 3 do 6 puta. Iako je široko rasprostranjeno u raznim vrstama hrane, gvožđe se najbolje koristi iz namirnica životinjskog porekla kao što su crveno meso i riba, jer se u ovim namirnicama nalazi u specifičnom tkz. hem obliku. Non-hem oblik gvožđa koji se nalazi u jajima, žitaricama, voću i povrću se teže preuzima u crevima.  






Preuzimanju gvožđa u crevima značajno doprinosi i vitamin C tako što vezuje gvožđe i stvara kompleks koji lakše prolazi crevnu barijeru. S druge strane, suprotan učinak ima prisustvo oksalata i fitata, koji se nalaze u integralnim proizvodima i soji, pa integralni hleb i soju ne treba kombinovati sa crvenim mesom i ribom. Osim što je potrebno da povećaju unos crvenog mesa, ribe i vitamina C, anemične osobe treba da izbegavaju unos koka-kole, kafe i čajeva za vreme ili neposredno posle jela. Razlog je taj što tanin iz ovih napitaka smanjuje dostupnosti gvožđa u crevima za čak 50% zbog stvaranja nerastvornog kompleksa. 

Pravilno planirana, česta i kombinovana ishrana (sa namirnicama i biljnog i životinjskog porekla) koja zadovoljava vaše povećane potrebe organizma može i bitno sprečiti razvoj deficitarnih poremećaja (kao što je anemija).


Savet za ishranu kojom se sprečava razvoj malokrvnosti usled nedostatka gvožđa…

Sadržaj gvožđa je različit u različitim namirnicama. Namirnice bogate gvožđem koje lako ulazi u organizam, takozvano hem gvožđe, su meso i žumance. 

Zabluda je da je zeleno povrće, kao što je kopriva i slično zeljasto bilje dobar izvor gvožđa. 

Povrće je odličan izvor hranljivih materija i mora da bude svakodnevno zastupljeno u ishrani. Nažalost povrće često ne sadrži dovoljne količine gvožđa ili ono loše iz njega ulazi u organizam jer nije u hem obliku. 



Namirnice koje sadrže dosta gvožđa

Meso
  • tamnije meso sadrži veću količinu gvožđa
  • džigerica je osnovno skladište gvožđa za ljude
  • goveđe meso ima najviše gvožđa, pa jagnjetina
  • ima ga i u svinjetini i belom živinskom mesu

Morski plodovi
  • najbogatiji izvori gvožđa 
  • naročito ostrige i školjke
  • tu su i ribe: losos, tunjevina, sardine...

Mahunarke i povrće 
  • pasulj, grašak, sočivo, soja
  • proizvodi od soje: mleko od soje, vegetarijanski burger i tofu
  • spanać, blitva, kelj, brokoli, špargle...

Voće
  • Suvo voće kao što su grožđe, kajsije ili šljive sadrži najviše gvožđa
  • Voće bogato vitaminom C (pomorandže, jagode, dinja, grejpfrut) povećava apsorpciju gvožđa
  • Orasi su dobar izvor gvožđa, kao i bademi i indijski orah, borovnice, kupinovo vino


TOP  svakodnevnih namirnica koje sadrže gvožđe

* Jetra – 23 mg (129% PDU)
* Žitarice obogaćene gvožđem (pogledajte etiketu na ambalaži) – jedna šolja 4,5-18 mg
* Crna čokolada i kakao u prahu – 17 mg (97% PDU)
* Semenke bundeve – 15 mg (83%)
* Orasi, kikiriki, lešnici, badem – 6,1 mg (34% PDU)
* Pasulj i mahunarke – 3,7 mg (21% PDU)
* Suve kajsije – 6,3 mg (35% PDU)
* Šljive – 3,5 mg (20% PDU)
* Artičoke – 3,4 mg (19% PDU)
* Kozice – 3,1 mg (17% PDU)
* Mekinje (pola šolje) – 3 mg (16% PDU)
* Tofu – 2,7 mg (15% PDU)
* Tuna plava – 1,3 mg (7% PDU)
* Žumance jajeta (jedno) – 0,6 mg (3,5% PDU)
* Kikiriki puter (2 supene kašike) – 0,6 mg (3,5% PDU)
* Voće i povrće (nehem)
* Suvo grožđe – 1,9 mg (10%)
* Govedje pečenje – 2,9 mg (16% PDU)
* Ćureće meso – 2,3 mg (13% PDU)
* Pileći bataci – 1,3 mg (7% PDU)
* Pileće grudi – 1 mg (6% PDU)


DIJETO-TERAPIJA KOD ANEMIJE

Anemija se može uspešno lečiti dijeto-terapijom, samo ako je njen uzrok poznat. Da li je anemija natala nepravilnom ishanom, ili pak zbog dejstva nekih drugih endogenih ili egzogeneih činilaca, dijeto-terapija je,  pored  medikamentozne terapije, glavni uslov za ozdravljenje.

Kod sprovođenja dijeto-terapije anemije nutritivnog tipa, mora se voditi računa o sposobnosti organizma da unešenu hranu razloži i iskoristi. Ovu anemiju često prati i smanjeni apetit, a nije redak slučaj da se javlja kod mršavih, a i kod gojznih osoba. Naravno, da osnov za dijeto-terapiju  mora biti hranjiva vrednost unete hrane i njen gradivni, energetski i zaštitni potencijal.


Sastav dnevnog obroka

Kalorijska vrednost dnevnog obroka kod odrasle osobe u fazi lečenja anemije, ne treba da bude veća od 2.200 do 3.000 k.kalorija. Ove vrednosti su promenjljive, jer se mora voditi računa o realnim energetskim rashodima, odnosno o vrsti i težini rada koji bolesnik obavlja.  Treba imati na umu, da anemija ne mora uvek biti praćena pothranjenošću, ili smanenem telesne težine. Ima dosta slučajeva u praksi koji pokazuju na činjenicu da ogranizm, zahvaćen anemijom, sadrži suvišne količine masti, a to nam ukazuje da nije uvek potrebno povećavati energetsku vrednost dnevnog obroka.

Belančevine moraju biti zastupljene u dijeto terapiji u optimalnim količinam i to naročito belančevine životinjskog porekla. Njihov značaj za sintezu strome eritrocita, je ogroman. Kada govorimo o odraslim osobama (pretežno muškarci), količine belančevina treba da se kreću u vrednostima od 140 do 150 grama, što čini 20 %, od kalorijske vrednostu dnevnog obroka, od toga najmanje 50 % treba da bude belančevina životinjskog porekla.

Masti treba da učestvuju u dnevnom obroku sa 70 do 105 grama, odnosno 28 do 31 % ukupnih dnevnih kalorija. Ove količine su preporuka na osnovu pretpostavke da se u slučajevima anemije često javlja oslabljena funkija organa za varenje.

Ugljeni hidrati treba da čine 41 do 54 %, odnosno 250 do 350 grama u dnevnih potreba kalorijske vrednosti obroka. Posebno je važno da te odabrane namirnice i dijeto-terapiji budu nosioci antianemijskih činilaca: mineralnih materija, oligoelemenata i vitamina. One treba da budu u oliku žitarica, voća, povrća i leguminoza. Preterana upotreba ugljenih hidrata izražena kroz šećerne koncetrate, može negativno delovati na apetit, a takođe mogu izazvati i nedostatak vitamina B kompleksa, što posebno dodatno smanjuje apetit.

Vitamini su od posebnog, krucijalnog značaja za lečenje anemije dijeto-terapijom. Nije ih moguće izdvojiti po značaju, jer svaki za sebe učestvuje u procesima od posebne važnosti. Vitamini  A i C, (posebno vitmin C) značajno poboljšavaju apsorbciju gvožđa i ubrzavaju sintezu hemoglobina. Dok vitamini B kompleksa, a posebno tiamin, riboflavin, niacin, folna kiselina i cijanokobalamin, znatno povećavaju otpornost organizma prema infekcijama.  Dnevni obrok treba da sadrži minimum: 1,2 mg tiamina, 2,5 mg riboflavina, 13,0 mg niacina, 120 mg vitamina C i 7,0 mg vitamina A.

Moram da napomenem da samo mešovita ishrana (biljna i mesna), može u potpunosti da obezbedi folnu kiselinu, kao i sve ostale vitamine neophodne za lečenje nutritivne anemije.

Mineralne soli, kroz optimalan sadržaj gvožđa, bakra, kobalta, kao i ostalih oligoelemenata su značajne u lečenju anemije. Napominjem, da se kod težih oblika anemije moraju davati veće količine neorganskog gvožđa u dijeto-terapiji uz svaki obed.


Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku:

Žitarice. U ovoj dijeto-terapiji prednost treba davati, po mogućstvu, hlebu od crnog brašna tipa 850, ili pak od belog, pod uslovom da je obogaćen mineralnim solima i vitaminima (posebno kalcijum, gvožđe i vitamini B kompleksa). Integralne žitarice su bogat izvor gvožđa, ali ih ne treba konzumirati istovremeno sa ostalim namirnicama, koje su takođe bogate gvožđem.

Mleko i mlečni proizvodi su siromašni izvor gvožđa. Međutim, ove namirnice su kvalitetan izvor belančevina i to onih koje su neophodne za sintezu hemoglobina i izgradnju stroma eritrocita. Mleko treba izbegavati u obedu sa namirnicama koje su bogat izvor gvožđa.

Meso i jaja. Optimalne količine gvožđa nalaze se u unutrašnjm organima životinja za ljudsku ishranu. Naročito u jetri (džigerica) i bubrezima, a takođe i u mršavim mesima. Crvena i bela mesa, zatim crno meso kod živine (naročito ćureće), kao i jaja, imaju podjednako dovoljne količine gvožđa. Posebno treba obratiti pažnju na žumance iz jajeta, koje je izrazito bogato gvožđem. Morski plodovi, naročito  tunjevina, pa zatim školjke, dobrodošli su u jekovniku za osobe koje pate od anemije.

Masti sa niskom tačkom topljenja i bogate višim nezasićenim masnim kiselinama, kao i liposolubilnim vitaminaima imaju prednost i dijeto-terapiji anemije. Svoju zastupljenost u dijeti, takođe moraju podjednako imati imati kukuruzno i suncokretovo ulje.

Povrće u obliku pirea, sačinjenog od leguminoza-mahunarke, (pasulj, grašak, soja, kikiriki, bob, sočivo, lebleblija, rogač), moraju imati prioritet. Takođe i zeleno lisnato povrća mora imati optimalnu zastupljenost u svakom dnevnom obroku, kao i rotkvice, a posebno crni i beli luka. Posebnu pažnju treba obratiti na spanać koji je bogat oksalnom kiselinom, koja smanjuje apsorpciju gvožđa, pa ga ne treba stavljati u obede i mešati sa onim namirnicama koje su bogate gvožđem. 

Voće koje pored optimalnog sadržaja gvožđa ima  dovoljno askorbinske kiseline i antocijaninskih boja (sa velikim antianemijskim dejstvom), ima svakako prednost. Kajsije, trešnje, orasi, suvo voće (grožđe, smokve), lubenica, znatno pomažu u apsorpciji gvožđa.

Šećer. Beli šećer, saharozu treba izbegavati, ili ga koristiti u što manjim količinama. Prioritet treba da imaju prirodni šećeri i koncentrati (med), kao i kandirano voće.

Napici pre ostalih treba da budu od svežeg voća i povrća. Voćni sokovi isključivo ne gazirani i bez veštačkih zaslađivača. Prihvatljivi su i oni napici koji izazivaju lučenje sokove za varenje (kafa), ali u manjim količinama.  Dozvoljene su sasvim male količine alkohnih pića ( 0,03 dl) i to isključivo u svrhu potenciranja apetita, na pola sata pre obeda.

Začini su korisni jer podstiču lučenje sokova za varenje i dodatno aktiviraju apetit.

Odabrane namirnice, primenjene kroz odgovarajuća jela, treba uzumati u pet do šest manjih, pravilno raspoređenih obeda. Ova dijeto-terapija obezbeđuje: oko 150 grama belančevina, oko 100 grama masti i 175 grama ugljenih hidrata, kao i veće količine gvožđa (oko 60 mg), vitamina B kompleksa i askorbinske kiseline.

Mešovita, raznovrsno izbalansirana i uravnotežena ishrana, (meso, živinsko meso, riba, redovan unos svežeg voća i povrća (oko 400 grama, i namirnica bogate C vitaminom), bez gaziranih i veštački zaslađenih napitaka, uz minimalne količine alkohola, kafe i čajeva, najbolja je prevencija protiv anemije.


Boravak na moru

Udisanje morskog vazduha je izuzetno važno za decu koja su često bolesna i za žitelje grada koji udišu ugljen-dioksid. Dok udišemo morski vazduh, pročišćavamo disajne organe od čestica prašine i alergena, izbacuje se sluz kad imamo bronhitis i bronhijalnu astmu i lečimo anemiju.

1. Pročišćava krv
Prodirući kroz kožu u tkiva i krv, joni soli, rastvoreni u vodi, poboljšavaju rad štitaste žlezde i koštane srži, obnavljaju sastav krvi, stimulišu lučenje hemoglobina, štite nas od anemije.


2. Pomaže pri kožnim oboljenjima
Zbog pomenutog sastava elementa, voda povoljno deluje na kožu, pomaže kod kožnih obolenja, poput dermatitisa, psorijaze, ekcema.


3. Poboljšava organizam
Slani talasi masiraju telo, preko biološki aktivnih tačaka deluju na unutrašnje organe, npr. podstiču razvoj bubrega i jetre koji filtriraju i izlučuju štetne materije. Gornji sloj epidermisa taloži so, stičemo „slani omatač“ koji ostaje 34 nedelje tokom kojih blagotvorno utiče na zdravlje.


4. Inteligencija i rast
Jod utiče na lučenje hormona štitaste žlezde koji utiču na inteligenciju i rast. Ako nam nedostaje lučenje ovih hormona, zaostajemo u psihičkom i fizičkom razvoju, delujemo bezvoljno, patimo od viška kilograma. Jod se ne apsorbuje samo iz vode, već i iz vazduha, 12 puta lakše iz vazduha nego iz vode.


5. Smanjuje upale
Donosi olakšanje osobama koji pate od reume, artritisa, bola u leđima i mišićima.


6. Lakše se diše 
Morski vazduh oporavlja gornje disajne puteve, bronhije i pluća. Jedan mililitar morske soli sadrži hiljadu čestica morske soli. Slana isparenja nam pomažu da lakše dišemo, štiti nas od prehlade i bronhijalne astme.




Boravak u planinskim predelima gde je parcijalni pritisak kiseonika smanjen, a ultraljubičaste radijacije vrlo intezivne, ubrzava stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Takođe i apetit u ovim uslovima biva povećan, te tako dodatno pomaže organizmu u prevazilaženju problema sa anemijom.


Doc. Dr Lidija Dokmanović, Služba za hematologiju i onkologiju
Univerzitetska dečja klinika Tiršova

Dr Predrag Nenadić

Izvori; tirsova.rs - stetoskop.info - pravilna ishrana



« PREV
NEXT »

No comments