NEWS
latest

728x90

header-ad

Uticaj toksičnih supstanci iz životne sredine na zdravlje


Rizici koji dolaze iz životne sredine danas su toliko rašireni da ih niko u potpunosti ne može izbeći. Čak i u snegu na Antarktiku ima tragova polihlorobifenila (PCB) i dihlorodifeniltrihloroetana (DDT) i olova.

Iako smo najkoncentrisanijim i najopasnijim rizicima izloženi na radnom mestu, cela naša okolina ima breme otrova za sve nas, a posebno za radnick u industriji.

·       olovo i izduvni gasovi iz auspuha automobila; čestice, prašina i dim iz fabrika; zagađenja iz hemijskih postrojenja i zračenja iz nuklearnih elektrana; i zaprašivanje pesticidima zagađuje vazduh oko nas.

·       Pesticidi primenjeni na žitarice, herbicidi kojima su zaprašene šume i industrijske hemikalije koje otpuštaju fabrike i one koje se spiraju sa otpada zagađuju vodu.

·       Pesticidi, fertilizatori, konzervansi i aditivi zagađuju hranu. Olovo se može koncentrasiti u biljkama koje se koriste u ishrani, a rastu blizu puteva. Hormoni i antibiotici koji se dodaju stočnoj hrani, pesticidima zaprašene livade i niska radijacija koja se akumulira u životinjskim mastima putem ishrane dospevaju u organizam.

·       Obični kućni aparati mogu proizvesti otrovne gasove i prašinu. Sa energetskom krizom, povećano zaštićivanje naših stambenih  prostora od vremenskih uslova sprečava vetrenje i koncentriše otrove kao što je radioaktivni gas radon (iz betonskih temelja koji sadrže uranijumski otpad) i gasovi od formaldehida (koji se koristi u proizvodima kao što je tekstil koji se ne gužva, za penastu izolaciju, tapete, dekoraciju). Čak i nizak nivo formadehidnih isparenja, ugnjen-monoksida i drugih aero zagađivača u kući može prouzrokovati promenu raspoloženja i smanjenje mentalne sposobnosti.

I  ne znajući, izloženi smo opasnostima životne sredine bez obzira ko smo i gde se nalazimo. Otrovi ne prave razliku - oni prelaze regionalne, polne, klasne ili rasne granice. 

U svakom slučaju ekonomska pozicija određuje koliko smo u mogućnosti da se zaštitimo. Neki ljudi mogu sebi da omoguće da se presele dalje od hemijskog otpada ili nuklearne elektrane; neki mogu da kupuju flasiranu vodu i hranu bez aditiva ili mogu da plate bolju zdravstvenu zaštitu. Većina  u trenutnoj društvenoj situaciji ove zemlje to ne mogu.

Problem opasnosti iz životne sredine po zdravlje nije samo problem gradskih sredina. Ljudi na selu u velikoj meri su izloženi pesticidima i herbicidima, naročito nakon što je poljoprivredna industrija preuzela od zemljoradnika primat u proizvodnji hrane.

Apsorpcija otrovnih supstanci moguća je na tri načina: preko kože, organa za varenje i pluća. Veoma često otrovi izazivaju oštećenje već prilikom prvog kontakta: na primer opekotine, osipi, bolovi u stomaku. Jednom kad uđu u krvotok otrovi mogu oštetiti mnoge unutrašnje organe i sisteme.

Generalno gledajući, otrovi deluju na žene i muškarce na isti način. Svako može imati alergijsku reakciju ili ostećenje jetre, malokrvnost, hronične glavobolje ili disajne probleme, mentalnu retardaciju ili rak pluća. Rizici životne sredine dodatno opterećuju naša tela i uvećavaju zdravstvene probleme.


Opasnosti po reproduktivno zdravlje

Opasnost po reprodukciju predstavlja sve ono što ima negativni efekat na  muški ili ženski reproduktivni sistem i/ili na razvoj fetusa. Ove opasnosti su različite prirode.

Rizici po reproduktivno zdravlje su verovatno najkontraverznija tema u okviru oblasti zdravlja životne sredine. Tokom celog života, ženama i muškarcima neophodni su zdravi seksualni i reproduktivni organi i sistemi.

Neplodnost kod oba pola, rani spontani pobačaji i deca sa urođenim manama mogu biti rani znaci prisutnosti otrova u sredini.


Prepoznavanje opasnosti u radnoj sredini

Prepoznavanje je prvi korak u eliminisanju opasnosti. Ne morate da budete ekspertk, ali morate biti uporni i agilni.

Neki rizici su očigledni. Već samo korišćenje očiju, ušiju i nosa će vam pomoći da prepoznate opasnosti po bezbednost, kao što su očigledna prašina ili dim ili jaka buka. Prepoznavanje skrivenih rizika je često teže. Razmotrite postoji li neki obrazac u tome ko se razboljeva u vašoj radnoj sredini. Razgovarajte sa ljudima ili koristite jednostavan upitnik da saznate za blage simptome, glavobolje, učestale bolesti, malokrvnost, kašalj itd. Ove aktivnosti neće samo pomoći da se prepozna problem, već i da se uspostavi svesnost i interesovanje među kolegama za uslove rada.


Supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHC)

Supstance koje mogu imati ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje i životnu sredinu mogu se identifikovati kao supstance koje izazivaju zabrinutost (SVHCs). To su, pre svega, supstance koje su kancerogene, mutagene ili toksične po reprodukciju, kao i supstance koje su perzistentne (dugotrajne, teško se razlažu) i bioakumulativne (nakupljaju se živim organizmima pa i ljudskom telu). Druge supstance koje spadaju u tu grupu a koje mogu izazivati ekvivalentnu zabrinutost pre svega su endokrini disraptori, odnosno supstance koje ometaju rad endokrinog sistema.

Nakon postupka kojim se supstanca zvanično identifikuje u EU kao supstanca koja izaziva zabrinutost, dodaje se na tzv.Listu kandidata. Ova lista je pokazatelj za potrošače i industriju koje su to supstance koje izazivaju zabrinutost.

Firme koje proizvode ili uvoze proizvode koji sadrže ove supstance u koncentraciji iznad 0,1 masenog % proizvoda, zakonski su obavezni da informišu sve snabdevače u lancu snabdevanja o prisustvu te supstance u proizvodu i kako da ga koristite bezbedno. Oni takođe treba da informišu potrošače kada traže ove informacije. Takve obaveze su propisane i u Srbiji.


Karcinogene, mutagene i/ili reproduktivno tokisične hemikalije (CMR hemikalije)

Karcinogene hemikalije su hemikalije koje dovode do pojave karcinoma ili povećavaju incidencu njegove pojave. Toksičnost po reprodukciju predstavlja štetne efekte na seksualnu funkciju i plodnost kod odraslih jedinki muškog i ženskog pola, kao i razvojnu toksičnost kod potomstva. Mutacija predstavlja trajnu promenu u broju i strukturi genetskog materijala u ćeliji. Termin „mutacijaˮ se odnosi i na nasledne genetske promene kao i na promene strukture DNK.

Ftalati kao grupe supstanci su najčešće korišćeni plastifikatori u svetu. Određeni ftalati su klasifikovani da imaju štetan uticaj na reprodukciju i nekoliko njih- uključujući DEHP, DBP, BBP i DIBP – nalaze se na Listi kandidata supstanci koje izazivaju zabrinutost. Ovi ftalati se mogu naći u unutrašnjosti i spoljašnjem delu proizvoda, i u podovima, krovovima, kablovima, crevima i obloženim tkanina, kao što su veštačke kože za torbe i na koricama knjiga.


Hemikalije koje izazivaju ekvivalentnu zabrinutost

To su hemikalije za koje postoje dokazi verovatnih ozbiljnih efekata na zdravlje ljudi ili životnu sredinu, koje su sličnog nivoa štetnosti kao i CMR i PBT hemikalije. Ovo uključuje određene endokrine disraptore i supstance koje izazivaju senzibilizaciju. Procena da li neka supstanca spada u ovu grupu vrši se za svaki primer posebno.

4-terc-oktilfenol etoksilati su jedan od brojnih endokrinih disraptora koji su identifikovani kao supstance koje izazivaju zabrinutost jer su štetne po životnu sredinu. U životnoj sredini, oni degradiraju do 4-terc-oktilfenola i izazivaju endokrini poremećaji kod riba. Ove supstance imaju različite načina korišćenja, uključujući upotrebu u bojama i medicinskim proizvodima ili uređajima. Smatra se da su uticaji izazvani 4-terc-oktilfenol etoksilatama na životnu sredinu uporedivi sa onima kod PBT supstanci i zbog toga dovode do ekvivalentnog nivoa zabrinutosti.


Spisak raste

Listu kandidata objavljuje Evropska agencija za hemikalije i ažurira se svakih šest meseci. Zvanična lista supstanci koje izazivaju zabrinutost na nivou EU izrađena je na osnovu predloga državnih organa država članica EU ili Evropske agencije za hemikalije,  javne rasprave svih zainteresovanih strana i korišćenjem naučnih dokaza u odlučivanju. Plan u EU je da sve trenutno prepoznate supstance koje izazivaju zabrinutost, a koje se stavljaju na tržište EU, budu uključene u Listu kandidata do 2020. godine.



Koje opasne materije televizor sadrži pa ga nakon upotrebe zovemo opasnim otpadom?

Opasan otpad iz televizora je fluorescentrni prah, olovno staklo, kondenzatori, elektronski topovi. Po zdravlje ljudi najštetniji je fluorescentni prah. Ukoliko se neadekvatno rukuje otpadnim televizorima i monitorima, odnosno dođe do razbijanja katodne cevi, fluorescentni prah je dosta lagan i razleti se svuda po vazduhu. Fluo prah sadrži mnoštvo kancerogenih materija. Jedan od njih je šestovalentni hrom. Osim opasnog otpada, plastika od televizora, ukoliko bi završila u prirodi, razlagala bi se stotinama godina, kao i štampane ploče i staklo.

Delovi starog televizora su opasan otpad i zato je najbolje da se recikliraju.

U Srbiji je 2018. godini reciklirano između 8.000 i 9.000 tona starih, CRT televizora i monitora. Posle reciklaže olovno staklo i kondenzatori, „elektronski topovi“ se izvoze u zemlje EU – najčešće  u Nemačku, a fluorescentni prah se predaje operateru za tretman u Srbiji.

Staklo se predaje cementari koja ga meša s kamenom pri proizvodnji cementa, kao i drvo koje služi kao gorivo. Plastika i štampane ploče se izvoze, a takodje i lim i obojeni metali imaju tržišnu vrednost.

Novi, tanki, digitalni televizori se takođe recikliraju, ali ih ima znatno manje od CRT televizora koji su čuvani desetinama godina. I novi televizori sadrže opasne komponetne, ali u manjoj masi nego CRT televizori.

Elektronski i električni otpad sadrži otrovne i vrlo često kancerogene supstance, pa je zbog toga opasan za ljudsko zdravlje i našu planetu.

Samo vrlo kratka izloženost barijumu uzrokuje slabljenje mišića, oštećenje srca, jetre i slezine. Živa može da ošteti rad mozga, bubrega. A kada trudnice dođu u dodir sa živom, mogu da ugroze i zdravlje svog deteta. Kadmijum je takođe štetan jer se taloži u bubrezima.

Umesto što ih skladištimo po ostavama i fiokama, neispravnu tehniku trebalo bi da odnesemo na reciklažu, i učnimo dobru stvar za svoje zdravlje, okolinu, a možda i novčanik.






Izvor:
bizlife.rs - mpn.gov.rs - womenngo.org.rs




« PREV
NEXT »

No comments