Na njujorškoj Nedelji mode, ovog septembra, beogradska dizajnerka Marina Micanović predstavila je svoju kolekciju. Modeli koji će se nositi narednog proleća i leta nadahnuti su modnim nasleđem sedamdesetih godina, odlikuju ih i asimetrija i inovativna forma, smelo kombinovanje boja, poigravanje različitim materijalima… Kolekcija je dobila sjajne kritike, odjeknula u modnom svetu i trasirala svojoj autorki nove puteve na zgusnutoj modnoj sceni.
Nakon predstavljanja na zajedničkoj reviji srpskih dizajnera u februaru ove godine, nedavno si imala i svoje prvo samostalno predstavljanje. Kako je došlo do organizovanja tvoje samostalne revije na njujorškom Fashion Week-u?
Sad u septembru bilo je mnogo lakše, jer kad prođe to prvo pojavljivanje, i ako rezultira dobro, kao što je to bio slučaj u februaru, onda je interesovanje za tebe kao dizajnera momentalno uvećano. S organizatorima sam se dogovorila za septembarsko izlaganje u Njujorku, ali ovog puta kroz samostalnu reviju. Dopao im se moj način rada i dizajna u pravom smislu te reči. Prošli put su videli inovaciju, i bilo im je zanimljivo da ponovo predstave moj rad.
Kako izgleda kolekcija koju si predstavila?
Ona je inovativna, drugačija, s unikatnim detaljima, idejama i rešenjima. Geometrija, asimetrični krojevi i moj ID bili su pun pogodak, uz boje koje sam koristila. Svaka boja nosi svoju simboliku, a to je upravo ono što je bilo izraženo u samom procesu stvaranja ove kolekcije. Faze i ceo proces smešteni su u simboliku boja. Zatim, tu je i puno ručnog rada – specifičnost kolekcije su prepoznatljivi pleteni delovi modela, pojedinačno pravljene trake koje formiraju geometrijske oblike, kao i jarke i izražene boje, uz crnu i belu.
Kakvi su bili komentari i reakcije nakon revije?
Reakcije su zaista bile odlične, i pomalo su me iznenadile. Volim kad mogu publiku da povežem sa svojim radom, i to sam sada uspela. Njujork je zapazio i pozitivno reagovao na tu alternatvnu originalnost modela koji su pri tom i nosivi. Na nekoliko strana, u intervjuima, istakli su da je ovo nešto najoriginalnije što su videli ove sezone na NYFW, a on je zaista veliki. I zbog toga sam bila posebno radosna.
Da li ti je ovo predstavljanje u Njujorku otvorilo neka nova vrata? Da li si dobila neke zanimljive poslovne ponude, ostvarila nove kontakte i saradnje?
Svako predstavljanje na FW su nova otvorena vrata. Moja dva pojavljivanja u Njujorku otvorila su više mogućnosti nego sve što sam uradila do tada u Srbiji. Ostvarene su saradnje za prodaju kolekcije, a većina modela je i prodata. Drugi deo kolekcije takođe je ostao u Njujorku i nalazi se u prodaji u njihovim show room-ovima, što je više nego dobro.
Da li si imala priliku da pogledaš revije drugih dizajnera?
Nažalost, nisam. Ima veoma mnogo revija, na različitim lokacijama, a Njujork je zaista ogroman. Bila sam okupirana svojim pripremama, što je zahtevalo vreme i posvećenu pažnju, a u Njujork sam stigla baš kada je NYFW počeo. Ispratila sam sve na malo drugačiji način, ali fizički nisam uspela.
Postavila bih ti i pitanje u vezi s tvojim počecima bavljenja modom. Kako te je ples podstakao i inspirisao da počneš da dizajniraš? Kako je izgledala ta prva kolekcija? I šta je posebno važno i specifično za tango modu?
Moj počeci povezani su s tango plesom. Uz moje veoma drage prijatelje i veliku podršku, Sonju i Darka (institucija Tango Natural), osnovala sam svoj brend pod nazivom Tango Natural Fashion. To su bili moji počeci stvaranja i izlaganja u show room-ovima − kod nas i širom Evrope. Kroz tango sam razvijala ne samo sebe, već i svoj dizajn, jer tango je moja nepresušna inspiracija.
S ove tačke gledišta, moram da priznam da je prva kolekcija bila puna propusta. Viziju sam imala kao što je imam i sada, ali tada je bila nejasna, nedefinisana. To je normalno u procesu razvijanja stvari. Iako takva, nesavršena, ta kolekcija je nosila posebnu emociju i privlačila je pažnju svojom neobičnošću i određenim stilom, kojim stvaram i koji nosim u sebi. Za tango modu je specifično (ako isključimo estetiku) to što je neophodno da konstrukcija modela bude prilagođena pokretu, kao i to što su materijali uglavnom elastični.
Kako se brend Tango Natural Fashion razvijao vremenom?
Brend se vremenom razvijao i postao prepoznatljiv − zahvaljujući izlaganjima širom Evrope, na tango susretima i velikim festivalima. Za moje tango kolekcije specifična je asimetrija, kao i za sve druge kolekcije koje sam radila.
Šta ti je prilikom dizajniranja posebno važno − da li su to forme, materijali, boje, njihovo kombinovanje, eklektično poigravanje, nosivost modela, njihova autentičnost?
Svakom modnom dizajneru je potrebno da opravda svoj status, da bude DIZAJNER. Dizajn podrazumeva inovaciju i autentičnost. Danas je sve preplavljeno divnim i lepim dizajnerskim rešenjima, ali znam da u ovom stvaranju granice ne postoje. Naravno, potrebno je da su modeli nosivi, ako dizajner vidi sebe u tom načinu rada, ali pre svega su važni originalnost i autentičnost.
Šta je sve podsticaj, inspiracija za stvaranje?
Inspiracija je svuda oko nas i u nama. Možemo biti podstaknuti nečijim radom, nečijom pojavom, inspiracija može da bude u detaljima i formama, ali onako kako mi to vidimo, svako za sebe kao pojedinac. Ali taj klik nosimo u sebi ili ne. Mada ne postoji samo moda kao kreativno izražavanje, naravno. Nekad nas nečija priča može inspirisati da iz nje napravimo sjajne maštovite scenarije. Ali, kako god, jedni druge uvek inspirišemo.
Kome su namenjeni tvoji modeli?
Često imam običaj da pomislim kako su moji modeli namenjeni nekom kao što sam ja, što je negde i prirodno. Ali možda bih ovde najviše istakla tu slobodu koju nosimo u sebi. Želja da se dopadnemo drugima a ne sebi samima, čini da ta sloboda ne postoji. Hrabrost je karakteristika koju nose žene kojima se obraćam, slobodne i svoje. Bez pravila i bez granica. Naravno, sve to usmereno u pozitivnom i konstruktivnom pravcu. Njihov senzibilitet i elegancija veoma su izraženi kroz urbanost. Nisu određeni godinama.
U Njujorku, na Brodveju, uskoro bi trebalo da radiš kostime za jednu predstavu. Kako je došlo do te saradnje i kad bi ona trebalo da se realizuje? O kakvoj predstavi se radi? I koliko je to veliki profesionalni izazov za tebe?
Jeste, Brodvej je možda najveći izazov, ne samo za mene, već za svakoga ko mu se približi − u bilo kom smislu. Realizacija tog projekta će tek biti započeta, početkom sledeće godine. O samoj priči ne mogu puno reći, ali zanimljivo je što je baš sve to povezano s plesom koji dobro poznajem, sa svim što sam stvarala u vezi s tangom, tako da mi je ta „teritorija‟ poznata, i to je bilo jasno i njima. Ovakvi projekti obično dugo traju.
Šta još imaš u planu?
Što se tiče mojih planova za dalje, često ih i nemam, niti sam ih imala. Puštala sam da mi život to sam namešta, da zakucam tamo gde mislim da mogu. I sve se otvaralo ili nije, ali znam da je svakako bilo najbolje za mene. Tako je i što se tiče mojih daljih planova. Ono što je najvažnije jeste da je vizija tu, ideje su prisutne non-stop, a realizacija je ipak tamo gde osećam da mogu da budem shvaćena, a to je baš Njujork.
Autor: Jelena Jovanović
Izvor: citymagazine.rs
Foto: Nikola Bradonjić
No comments
Post a Comment