Znamo li dovoljno o klimatskim promenama na Balkanu?

Čekaju li nas zaista apokaliptične posledice kakve viđamo u holivudskim filmovima? Ko je kriv za promene koje su nastale?

Da li je ova borba unapred izgubljena? Šta pojedinac može da uradi kako bi spasao planetu? Pogledajte odgovore stručnjaka na ova i druga važna pitanja.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs/

Srećan 8. mart - Međunarodni dan žena!

Širom sveta današnji dan se obeležava kao Međunarodni dan žena. 8. mart je simboličan dan na koji se obeležava borba žena za svoja ljudska prava i ravnopravnost među polovima. 

Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu u Danskoj, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.

Ovaj dan se obeležava i u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909.godine kao i Njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, pravo glasa i bolje plate.

Autor: InfoNet Magazin

Srbija u vrhu – po broju iseljenih mladih ljudi

Prema broju mladih koji odlaze iz zemlje u potrazi za boljim životom, Srbija je u regionu na prvom mestu, a na svetskom nivou na drugom, odmah iza zapadnoafričke države Gvineje Bisao.

Mladi se iseljavaju iz Srbije zbog toga što se trend nezaposlenosti povećava, umesto da se smanjuje. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u martu mesecu broj nezaposlenih bio je 766.500, dok 26,1 odsto tog broja čine mladi do 30 godina što znači da 199.658 mladih ispod 30 godina nema posao. Među nezaposlenima, sa diplomom fakulteta, nalazi se 105.867, što predstavlja 13,8 odsto svih nezaposlenih.

Vladimir Radovanović, potpredsednik Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS) i koordinator projekta “Privredni forum mladih″, rekao je da je najviše nezaposlenih mladih ljudi između 25 i 29 godina, kojih je oko 101.000, dok su na drugom mestu mladi između 20 i 24 godine, kojih je oko 90.500.

“Trend povećavanja nezaposlenosti mladih traje od 2008. godine i nema naznaka da će biti prekinut”, rekao je Radovanović na Forumu, gde je istakao i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji veća nego u susednim zemljama i zemljama EU.

Prema rečima pomoćnika ministra prosvete, naš obrazovni sistem još nema upisnu politiku za studiranje, a previđeno je donošenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija kojim će se utvrditi koliko ima potreba za određenim kadrovima, u odnosu na potrebe tržišta rada.

Pored toga, u planu je i da se donese zakon o visokoškolskom obrazovanju kojim će se sprovesti reforma u ovom sektoru. Pomoćnik ministra pozvao je buduće strudente i da razmisle o tome šta upisuju, kako bi na što bolji način izbegli zanimanja za koja nema toliko posla kod nas.

Izvor:  http://edukacija.rs

Učitelj kao vaspitač

Koliko su učitelji važni, pogotovo za decu pretinejdžerskog uzrasta, pokazuje švajcarsko istraživanje sprovedeno u Cirihu na više od hiljadu školaraca.

Deca koja u uzrastu 10-11 godina imaju dobar odnos sa nastavnikom imaju 38 odsto manje šansi da budu agresivni i 18 odsto veću verovatnoću da pokažu altruizam i spremnost za saradnju. Takođe, za čak 56 odsto se smanjuje verovatnoća buntovničkog ponašanja, poput raspravljanja i osvete osobama od autoriteta.

Uticaj pozitivne veze sa učiteljem vremenom se smanjuje, ali i dalje je prisutan, pa tako dve godine kasnije ova deca su bila za 10 odsto manje agresivna, a nakon četiri godine 9 odsto.

Mišljenje i osećanje deteta prema učitelju ispostavilo se kao najznačajniji faktor koji predviđa dobro ili loše ponašanje. Dobar nastavnik ima veći uticaj nego savetovanje ili programi protiv nasilja koje škole organizuju, pa naučnici poručuju odgovornima da obrate pažnju na ovaj nalaz.

Izvor: novosti.rs

Krenite u borbu protiv lažnih vesti

Kako protiv lažnih vesti, smišljenih da prevare i od vas, kao i onih kojima ih prenesete, naprave svoje podanike i marionete?

Bilo da služe interesima moćnih ili, što je još gore, namerama loših, sasvim beznačajnih, pa i bolesnih anonimnih tvoraca – dezinformacije i lažne poruke nisu vam potrebne i predlažemo da ih se zauvek oslobodite.

Ukoliko pratite novosti iz sveta komunikacija, sigurno ste čuli za nastojanje vlasnika najvećih društvenih mreža da na nov, viši nivo, podignu borbu protiv lažnih vesti. Smišljeno plasirane neistine, u proteklim godinama više nego ikada, na najbrutalniji način su poslužile kao sredstvo propagandnih ratova, i povod za otpočinjanje onih pravih, sa stotinama hiljada stradalih i unesrećenih.

Odgovornost za širenje neproverenih vesti, međutim, lična je obaveza, a neprihvatanje da one utiču na život na bilo koji način jedan je od preduslova i za – lepši dan u Beogradu.

Šta, konkretno, učiniti

Ne prihvatajte informacije koje dobijate pasivno. Ukoliko to radite, veća je verovatnoća da budete žrtva lažnih vesti. Analizirajte sajt na kojem čitate vesti. Kakav je njegov kredibilitet? Možda je vaše poverenje osvojio tako što plasira sadržaje koji su u skladu sa vašim stavovima o politici, zabavi, načinu života… što nikako ne znači da su sve informacije tačne i da ste od manipulacije zaštićeni.

Razmislite o ponašanju “prijatelja” na društvenim mrežama i podsetite se zbog čega ste u kontaktu sa njima.

Kritički preispitajte autoritete – osobe i grupe u koje imate poverenje. Čujte i šta kažu drugi. Svi želimo da budemo u pravu i to je ljudski, ali je često bolje promeniti mišljenje ako objektivni pokazatelji govore da je neodrživo. Automatsko negiranje svega što nije u skladu sa našim stavovima i filtriranje informacija, odnosno prihvatanje samo onih sa kojima se slažemo, su vrsta zavisnosti koju treba prepoznati i osloboditi je se.

Ne formirajte svoj sud na osnovu samo jednog izvora informacija i preispitajte vest sa nekoliko strana. Kakva je ona, koju poruku nosi i zašto je takva…

Budite svesni da deljenjem neproverenih informacija i sami učestvujete u širenju manipulacija i situaciju činite gorom, a za sebe ponekad i opasnom. Odolite potrebi da nekritički podelite nešto sa drugima samo zato što se sa tim slažete, što želite da se pokažete dobro obaveštenima, ili da budete oni koji će im to saopštiti prvi.

Ukoliko šaljete vest dalje na bilo koji način, pročitajte je, bar, do kraja, da biste znali da li je to ono što želite da prenesete. U svetu savremenih komunikacija atraktivne vesti se brzo šire, a da se i ne pogledaju dalje od naslova.

Pokušajte i da napravite pauzu u aktivnostima na Fejsbuku i drugim društvenim mrežama. Borite se protiv straha da ćete uzdržavanjem od korišćenja društvenih mreža propustiti nešto važno.

***

Oslobodite, dakle, misli tereta nepotrebnih informacija, od kojih su mnoge lažne vesti. Budite samo svoji i odgovorni, opušteni i smireni. uživajte na rekama, ulicama, u kafeima, parkovima, na letnjim festivalima… U Beogradu.

Autor: Katarina Vidaković

Izvor: danubeogradu.rs

Decembar u Srbiji: 6 stvari u kojima uživamo iščekujući praznike

Ukoliko poslednji mesec ove godine provodite u Srbiji, sigurno ćete uživati u nekoj od ovih manifestacija i zabavnih aktivnosti obojenih novogodišnjim svetlima i pesmama.

„Vinterfest“ u Subotici 

U srcu jednog od najlepših gradova Vojvodine, dešava se prava timska mala bajka. Od 5. decembra do 15. januara, subotičke ulice preplave znatiželjni i euforični posetioci koji uživaju u različitim sadržajima i jednoj zimskoj čaroliji.

Osim raznovrsnih novogodišnjih poklona, ovde ćete naći i fenomenalnu vruću rakiju, kao i subotičke specijalitete, a uživaćete i u zvuku veselih božićnih i novogodišnjih pesama. 

Skijanje 

Kopaonik je pravo mesto za sve ljubitelje skijanja. Okupljanje skijaša se tradicionalno održava na ovoj planini svake godine od 3. do 6. decembra i okuplja više od 10 hiljada ljubitelja ovog sporta. Tradicionalno otvaranje ove manifestacije je uvek pravo iznenađenje. Osim skijanja, ovde se održavaju razni koncerti, okupljanja, promocije, takmičenja i lutrije, a tokom skijaških dana, svim učesnicima je obezbeđen popust na iznajmljivanje zimske opreme. 

Vršačke "Praznične đakonije"

Za one koji obožavaju srpsku tradicionalnu kuhinju, posebno božićne specijalitete, ova manifestacija će biti prava poslastica. Izložba srpskog tradicionalnog stola, suvenira, delikatesa i poslastica se tradicionalno održava u Vršcu 12. decembra. Na ovoj manifestaciji, osim degustacije srpskih jela koja se pripremaju za Božić, posetioci će upoznati i tradicionalnu srpsku kuhinju, stara jela koja su uglavnom spremale naše bake. Ovo je jedna jedinstvena izložba hrane, kao i vršačkog vina koja privlači ne samo domaću, već i stranu publiku. 

Božićni Festival u Galeriji

Novogodišnji i Božićni festival  će trajati sve do Božića, 7. januara!

Praznično  ukrašena Galerija pripremila je brojna dešavanja za sve generacije i to na dve lokacije, na Kula trgu u prizemlju i na Savskom trgu na prvom spratu, a ulaz u ovaj jedinstveni praznični svet pored Save je besplatan. Osim dobre zabave i pozitivne energije, posetioce očekuju i brojna iznenađenja.

Beogradski Novogodišnji vašar

Veliki zabavni park, veliki broj predstava, aktivosti i igrališta već godinama privlače kako Beograđane, tako i posetioce iz regiona, pa je on s razlogom jedan od omiljenih decembarskih događaja u Beogradu. Krajem svakog decembra posetioci uživaju i u zimskom festivalu piva, koncertima, božićnim ukrasima, igračkama i slatkišima. Ova manifestacija okuplja po nekoliko hiljada posetilaca godišnje već 57. godinu za redom. 

Ulice koje odišu prazničnom atmosferom 

Jedistven osećaj koji pružaju ulice svih srpskih gradova tokom ove praznične euforije je neopisiv. Skoro da ne postoji mesto koje nije dekorisano raznobojnim svetlima, i u kojem ne možete naći muziku, ulične izvođače, pečeno kestenje i kuvano vino. Svi veći gradovi imaju svoj poseban program koji se sastoji od predstava, koncerata i raznolikog zabavnog sadržaja, a najzabavnija je obično popularna Ulica otvorenog srca, koja se u prestonici održava 1. januara.

Šta sve studenti rade da bi platili školarinu i zaradili džeparac

Dok njihove kolege posle predavanja odlaze do kafića na kafu ili pravo kući da se odmore, oni jure na posao, da bi otplatili studije i zaradili neki dinar preko toga za život.

Studentski život, ispunjen predavanjima, učenjem i vežbama, nimalo nije lak, a kada je potrebno uklopiti ga sa poslom i životom u drugom gradu, postaje pravi izazov, pričaju studenti Beogradskog univerziteta.

Milica Sredojević iz Prijepolja već tri godine se trudi da posao uskladi sa vežbama i predavanjima na Fakultetu političkih nauka. Neretko, kaže, na uštrb spavanja i dobrih ocena.

- Radim od prve godine i u početku mi je dobro išlo, iako sam, kao radnik u pekari, morala da ustajem u 4.20 svakog dana. Ali posle pet meseci počeo je da me stiže umor, došao je i ispitni rok, stres zbog budžeta i doma i tu sam doživela i prvi lom, nisam upala na budžet – priča Milica.

Uporna da završi studije, ali i svesna da nešto mora da promeni, počela je da radi u noćnoj smeni, ali se i to pokazalo kao loša ideja.

- Onda sam prešla da radim na kiosku, a na fakultet išla samo da ispunim uslov za izlazak na ispite. Fakultet mi je daleko od kuće, pa mi je bilo baš naporno i nisam se proslavila, već sam sa proseka 9,5 spala na 6,5 – nezadovoljna je ova vredna devojka.

Prema nekim procenama, skoro svaki treći student u prestonici radi. Među njima su uglavnom akademci iz unutrašnjosti, ali i Beograđani koji ne žele da zavise od roditelja.

- Uglavnom radim više poslova, od promocija, telefonskih anketa, do deklarisanja. Probala sam i rad u kafiću, ali on nije toliko fleksibilan. Bila sam i statista u emisijama i filmovima, što nije teško, ali oduzima mnogo vremena - objašnjava Marija Čanković iz Valjeva.

Ona je trenutno animator na putovanjima za mlade i tako bar besplatno letuje. Da bi uskladila poslove i fakultet, ova studentkinja FPN-a posećuje samo obavezna predavanja i vežbe.

- Nama koji smo daleko od porodice je teže, jer osim o poslu i ispitima moramo da razmišljamo i o hrani, kućnim poslovima... – kaže Marija, koja se nada da će uskoro diplomirati i naći posao na televiziji.

Da učenje i zarađivanje nije lako uskladiti, ističu i studenti rođeni u Beogradu.

- Radila sam u školi kao zamena učitelju koji je bio na bolovanju. Smene su uglavnom po četiri sata, ali sam decu nekada vodila i na celodnevne izlete. I fizički i psihički je bilo naporno, ali mi nije bilo teško jer mi se to dopada - priča Jovana Stojnić, studentkinja Učiteljskog fakulteta.

Andrija Kovačević se trudi da sve ispite položi u junu da bi preko leta mogao da radi.

- Sezonski sam kod tate u firmi koja se bavi medom, susrećem se sa raznim analizama bolesti pčela, pakovanjem proizvoda - priča Andrija, inače student veterine.

Promocija proizvoda je među omiljenim poslovima studentkinja, jer omogućava lako kombinovanje sa obavezama.

- Radim od svoje 14. godine, a promocije poslednjih godinu dana. Uglavnom mogu da biram kada ću da budem slobodna, tako da uklapam sa predavanjima, dok u vreme ispitnog roka ne radim. Zarađujem dovoljno za lične troškove, a ponekad i za neko putovanje - kaže Marija Šajnović sa Filološkog fakulteta.

Mihajlo Ćukić je šanker u restoranu od kada je završio srednju školu.

- Leti radim puno radno vreme, a od oktobra samo vikendom. Imam sreće da radim u jednom od boljih lokala i imam dobru dnevnicu. Od kada sam počeo da radim, uopšte ne tražim pare svojima - ističe Mihajlo.

Izvor: www.blic.rs

Detalji stravičnog zločina u beogradskoj školi: Dečak mesec dana pravio planove, imao spisak dece koje želi da ubije

BEOGRAD - Načelnik Policijske uprave za grad Beograd Veselin Milić izjavio je danas da je Kosta K. (13) unapred planirao ovu pucnjavu, kao i da je imao i skicu škole i spisak dece koje je želeo da ubije.

Milić je na konferenciji za medije povodom jutrošnje pucnjave u OŠ Vladislav Ribnikar rekao da je osumnjičeni maloletnik pozvao policiju i obavestio da je pucao u više osoba, a motiv kako dodaje i dalje nije poznat.

Milić je istakao da je za 25 godina godina, koliko radi u MUP-u bio na hiljade uviđaja, ali da je ovo nezapamćen zločin.

"Prema do sad prikupljenim informacijama osumnjičeni je mesec dana planirao ovaj zločin", rekao je Milić i pokazao skicu koja je pronađena kod uhapšenog kao i spisak učenika.

Osumnjičeni je, kako je rekao Milić, današnji dan izabrao jer je učionica istorije bila blizu ulaza u školu, a da je prvi čas imalo njegovo odeljenje 7-2.

"On je imao pištolj kalibra devet milimetara sa tri okvira i malokalibarski pištolj koji je uzeo iz stana svoga oca, kao i četiri molotovljeva koktela, a po dolasku u školu odmah je izvadio pištolj i pucao u radnika obezbeđenja D.V.", rekao je on.

Nakon toga se, rekao je Milić, okrenuo ka devojčici A.B. koja je bila dežurna.

i B.A. koja je takođe stajala i S.N. i pucao ka njima i lišio ih života.

Zatim je dok je išao ka učionici istorije zamenio okvir, pucao na učiteljicu istorije i učenike, a potom baca oružje i poziva policiju.

"Sam je radio plan skice ulaza i izlaza iz škole, a koja je nađena na njegovom radnom stolu i kako je sam rekao odredio je prioritetne mete. Skica malo izgleda kao iz neke igrice ili horor filma, što ukazuje da je detaljno planirao kako da uđe u koju učionicu i kako da likvidira po kojem broju", rekao je Milić.

Smrtno su stradali sedam devojčica i jedan dečak, S.N. (2009) B.A. (2011) A.B. (2011), A.D. (2009) K.M. (2010) , M.A. (2009), E.K. (2009), A.Č. (2009) i radnik obezbeđenja D.V.

U istom događaju je još šest učenika škole povređeno, četiri dečaka i dve devojčice, a to su A. B. (2009), H. K. (2009), NN muško, učiteljica T. S. (1970), J. D. (2010) , V. M. i A. A. (2009).

Milić je dodao da su dvoje od šest povređenih životno ugroženi.

Načelnik je kao i ministri izjavio najdublje saučešće porodicama dece smrtno stradale i radnika obezbeđenja.

Grujčić: Šestoro dece i nastavnica su zbrinuti u zdravstvenim ustanovama

Ministraka zdravlja Danica Grujičić rekla je da je danas osmoro dece i jedan čovek koji je radio svoj posao izgubilo život u školi i da nažalost ne postoji mogućnost da se oni vrate, a šestoro dece i njihova nastavnica su zbrinuti u zdravstvenim ustanovama u Beogradu.

"Troje dece je u Univerzitetskoj dečijoj klinici u Tiršovoj i četvoro - troje dece i nastavnica u Urgentnom centru, dva dečaka koja su smeštena u Tiršovoj, imaju povrede donjih ekstremiteta, odnosno nogu i oni su stabilno, nažalost devojčica je pretrpela prostrelnu povredu glave i ona je kritično, urađena joj je operacija i sve što je moglo da se učini, međutim oštećenje je veliko i za njen život se bore", rekla je ministarka.

Ona je dodala da je u Urgentnom centru troje dece, devojčica koja je primljena sa prostrelnom ranom trbuha, i njoj nisu nađene unutrašnje povrede i stabilno je ima i povredu ruku.

"Zatim dečak koji ima povredu noge je trenutno u ortopedskoj sali i dečak koji je prostreljen kroz grudni koš, vrat i ima povredu kičme, 5. i 6. vratnog pršljena i on je najteže povređen od ovih koji su u UC, operacija traje još uvek, rađena su i neka dodatna snimanja, moraće da se rade i vrše intervencije. Nastavnica koja ima povredu karlice i ruku, trenutno je u sali i obrađuju joj ruke, karlica je zbrinuta i ona je u životnoj opasnosti", rekla je Grujičić.

Ona je izrazila saučešće u svoje i u ime Ministarstva i cele vlade roditeljima koju su decu izgubili, ispratili u školu.

"Za 40 godina u zdravstvu, od devedesetih godina kada sam se svačega nagledala, ovo je možda moje najstrašnije iskustvo kako kao lekara, tako i kao čoveka", rekla je ona.

Ministarka se zahvalila svojim kolegama koji su pružili sve kako bi spasili povređene i poželela da se deca i nastavnica oporave.

Dodala je i da će Institut za mentalno zdravlje organizovati dve linije na koji će svi oni koji osećaju potrebu za psihološkom potrebu da se jave.

"Ja sam sa dr Milicom Pejčić, koja je direktorka, razgovarala ako neko ima potrebu biće primljen na razgovor lično, da mu se pomogne i da savet", rekla je ona.

O zdravstvenom stanju dečaka koji je sve ovo uradio, dodala je ministarka odlučiće odgovarajuće institucije.

Izvor: https://rtv.rs

I dalje mnogo problema u upotrebi novih fiskalnih kasa

 Fiskalne kase su nepotrebno opterećenje za škole jezika, programiranja, web dizajna, turističke agencije...

I pored svih novih ažuriranja i dalje ne može da se pošalje predračun preko fiskalne kase, ne postoji zbirni promet u toku dana ili meseca, stalni kupci koji su fizička lica ne mogu da se zapamte u bazi podataka ...

Prema Zakonu o fiskalizaciji svi poreski obveznici, osim poljoprivrednika koji prodaju robu na pijaci i pijačnih prodavaca koji pregovaraju o izuzeću, bili su dužni da od 1. maja promet registruju preko novih fiskalnih uređaja kojima se promet u Poreskoj upravi registruje u realnom vremenu. Međutim, od početka primene novog modela primećeno je mnogo problema. 

Zastupnica udruženja Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije Milena Amon je rekla da ima slučajeva da nove fiskalne kase čak ne mogu ni da saberu iznos, da često platne kartice ne “prolaze” kroz kasu zbog čega prodavci gube kupce. “Skandalozno je da neke kase nisu u stanju ni da saberu iznos”, rekla je Amon.

Amon je rekla da Poreska uprava nije predvidela šta će da rade poreski obveznici za vreme dok je kasa u slučaju kvara u servisu, jer upotreba starih kasa u tom periodu po zakonu nije dozvoljena pa privrednicima ostaje mogućnost da rizikuju i plate kaznu ili obustave rad u tom periodu. Dodala je da je priča da privrednici neće imati dodatnih troškova netačna jer umesto troška od oko 500 dinara za internet, tu uslugu sada plaćaju 2.000 mesečno.

Problemi u turističkim agencijama

Turističke agencije koje su članice Udruženja turističkih agencija Srbije (UTAS) na vreme su obavile fiskalizaciju i počele su da koriste nove fiskalne kase, kažu njihovi predstavnici. Ipak, naglašavaju da im veliki problem predstavlja evidentiranje avansnih prometa, koje su u obavezi da rade.

"Ako imate nekoliko uplata, na primer pet rata, vi izdajete tih pet fiskalnih avansnih računa, a na primer Galebove kase i dalje ne mogu da povezuju", kaže za Novu ekonomiju predstavnica UTAS-a, Ana Ječmenica.

Kako objašnjava, kada putnik ode na put radnici u turističkim agencijama moraju ručno da traže i da poništavaju te račune u fiskalnim kasama.

"Samo jedna osoba treba to da radi. Finansijski nam je udar što smo do sada mesečno održavanje plaćali 400, 500 dinara, a sada je na primer 1.800, 1.900 dinara", kaže Ječmenica.

Izuzev toga, na šta se kako dodaje, troši mnogo vremena, uvođenje nove fiskalizacije 2022. nije im predstavljalo prevelik problem.

"Oni nama zahtevaju da evidentirami svaku uplatu i svako od kolega to radi. Pri izdavanju tog finalnog fiskalnog računa vi morate da poništite te avansne račune koje ste izdali, to je petostruki posao", kaže sagovornica Nove ekonomije.

"Tu su sada najveći problemi, svakako verujem da će posredstvom ministarstva da se iznađe neko rešenje koje će biti zadovoljavajuće za sve", ddoaje Ječmenica.

Pored toga, druge kolege iz UTAS-a kažu da se dešava dosta kažnjenja na avionskim linijama, kao i da se otkazuje dosta letova.

"Imamo problem sa prtljagom u Londonu, to je problem koji će definitivno da se dešava na svim evrospkim aerodromima, tako da verujem da će avionski saobraćaj ove godine biti dosta otežan, pogotovu uz ove doplate za gorivo koje sve avio-kompanije sada traže da se plaća retroaktivno", naglašava predstavnica UTAS-a.

https://www.ktv.rs

https://novaekonomija.rs

Neodgovarajući softver za oblast 85.5 - Ostalo obrazovanje otežava upotrebu fiskalnih kasa

 Fiskalne kase nepotrebno opterećenje za škole jezika, programiranja, web dizajna, umetničke škole...

Uvođenje nesumnjivo najsavremenijeg modela fiskalizacije opteretilo je srpsku privredu dodatnim troškovima, a za mnoge je, iz niza tehničkih razloga, postalo nemoguća misija.

Udruženje Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije uputilo je zahtev Ministarstvu finansija da se šifra delatnosti 85.5 – ostalo obrazovanje, uredbom izuzme od obaveze korišćenja fiskalnih uređaja, kao što je to učinjeno sa ostalim delatnostima iz grupe sa šifrom 85.

Pod ovom šifrom delatnosti registrovane su firme koje se bave svakim vidom edukacije koji se ne odvija u normalnim školama ili predškolskim ustanovama. To su škole jezika, web dizajna, škole programiranja, znači svaka vrsta edukacije potpada pod tu šifru, a sama ta delatnost je specifična jer se može raditi i online, van sedišta i radi se devet-deset meseci godišnje, a ne cele godine zbog raspusta, što znači da ne donosi prihode tokom svih 12 meseci godišnje, objašnjava za Biznis.rs zastupnik Udruženja “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” Milena Amon.

“Besmisleno je za ove kategorije uvoditi fiskalne kase jer se svi ti časovi, kursevi i slično plaćaju virmanski, putem uplatnica, m-bankinga, n-bankinga, tako da tu skoro da nema keša u opticaju. Apsurdno je opterećivati takvu delatnost ovom vrstom obaveze i nametanjem dodatnih mesečnih troškova, kada je već sve transparentno. Sve te uplate ležu na račun i vidljive su, tako da se ne postiže ništa novo. Sa druge strane, sve te delatnosti vrlo lako mogu da pređu na crno tržište, i to je nešto što bi korisnicima odgovaralo jer bi im naknade bile niže i ne bi bilo nameta”, kaže naša sagovornica.

Kako objašnjava Amon, ovakvi subjekti često nemaju kontakt sa svojim korisnicima, a izdavanje fiskalnog računa u momentu koji se ne poklapa sa momentom prijema uplate uvodi ih u potencijalne prekršaje i pravnu nesigurnost.

“Na primer, uplata legne preko računa danas u 10 časova, a evidentirana je sutradan kada se vidi na izvodu. Postavlja se pitanje kada ćete otkucati račun, a dužni ste da to učinite kada primate novac”, ističe ona i dodaje da se privrednici na ovaj način izlažu visokim kaznama.

Mnogi privrednici iz ove delatnosti masovno se javljaju udruženju “Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije” zbog ovog problema, jer će biti primorani da zatvore svoje legalno registrovane škole i da pređu u nelegalne tokove poslovanja.

“Problem je mnogo širi od ovoga. Javljaju nam se i vanlinijski prevoznici koji prevoze zaposlene, decu i to fakturišu, i za koje je besmisleno da imaju fiskalnu kasu za tako mali obim posla sa fizičkim licima. Tu su takođe i paušalci, frizeri na primer, koji plaćaju porez paušalno. Njima fiskalna kasa ne utiče na visinu poreza koji plaćaju, a stvara dodatno opterećenje”, navodi Amon.

„Zbog svega navedenog smatramo da će nepromišljena primena ove obaveze pogurati mnoge delatnosti na crno tržište, a mi se protiv toga borimo. Hoćemo da sve bude uređeno i da svi budu u legalnom sistemu“, zaključuje naša sagovornica.

Izvor: biznis.rs

Koje probleme je donela nova e-fiskalizacija?

Kase nisu stigle, problemi sa avansnim uplatama i predračunima za fizička lica,  

online prodaja, dupli računi, pucanje internet veze…

Uvođenje nesumnjivo najsavremenijeg modela fiskalizacije opteretilo je srpsku privredu dodatnim troškovima, a za mnoge je, iz niza tehničkih razloga, postalo nemoguća misija. Ministarstvo finansija kaže da je vremena za prelazak na nove kase bilo dovoljno, a iz Poreske uprave upozoravaju na kontrole i pozamašne novčane kazne, za one koji još nisu prešli na novi model.

Na pitanje sa kakvim su se problemima suočili, Milena Amon, iz Udruženja zaštitnika privrednika i preduzetnika, kaže da su rokovi problematični kao i sam tranzicioni period.

„Mnogi tehnički problemi i pravna nesigurnost u koju smo uvedeni. Tehnički problemi su da internet puca, mnogima kase nisu stigle, ali je ministarstvo najavilo da to nije razlog da ne pređu, što znači da mnogi danas ne rade. Ne vidimo razlog zašto ne bi radili na starim uređajima dok ne stignu nove kase“, kaže Amon.

Jedan od problema koji se pojavio su avansne uplate.

"To je problematična kategorija, izbačeno je da li su uplate u kešu ili bezgotovinske, nema te evidencije, to se mora evidentirati naknadno kako bi se znalo koliko pazara uplaćujete. Problem su i uplate koje vam legnu onlajn. Legnu vam danas a vidite na izvodu sutra i onda kucate račun kada ih vidite na izvodu, što vas vodi u pravnu nesigurnost možete da budete u prekršaju. Računovodstvena komora je upozoravala da nisu svi uređaji opremljeni adekvatnom analizom koja može na kraju dana da izbaci sve što je bitno za knjiženje, to je stavka koja nije rešena i zato bi trebalo odložiti tranzicioni period do kraja godine", smatra Milena Amon.

Mnogi se žale da neki računi ne prolaze, a Amon dodaje da se dešava i da neki račun prođe duplo.

"Da u Poreskoj upravi ima duplo, ako dođe kontrola ispašće da ste utajili taj iznos. Javila se članica koja nam je rekla da je u zrenjaninskom tržnom centru pukao internet i da je izgubila nekoliko klijenata, ko će da plati tu štetu? Trudili smo se da ukažemo Ministarstvu finansija na sve probleme i zato smo tražili da se odloži primena i ti problemi reše", napominje.

Uprkos najavi ministarstva da će fiskalizacija biti besplatna, Milena Amon navodi da su dobili sistem koji je do pet puta skuplji nego ranije.

"Ljudi su nedovoljno informisani i imaju tehničkih problema, imamo žalbe da se operateri kol centra ne javljaju, šalju mejlove i ne dobijaju odgovore nedeljama, okolnosti su takve da je jedino logično odložiti primenu zakona i rešiti tehničke probleme. To je pitanje za Ministarstvo finansija, pokazali su se kao vrlo neefikasni i neuslužni. Zašto plaćamo toliku administraciju, nadam se da će sami videti da je napravljen problem i da se rokovi produže i reše problemi", kaže ona.

Ponovila je da su na probleme pokušavali i ranije da ukažu.

"Ovo ne vidimo kao modernicazciju, jer vi jedan sistem koji je bio povezan sa poreskom menjate drugim koji je takođe povezan i treba više vremena da se primeni. Ne vidimo aktivnosti na suzbijanju ozbiljne sive ekonomije, odnosno crnog tržišta. Čitava strategija je usmerena na legalne privredne subjekte, a nemamo strategiju da suzbijemo crno tržište neregistrovanih, što vidimo po instagram o fejsbuk profilima gde se prodaje roba koju niko ne kontroliše", kaže Milena Amon.

Poreski obveznici skeniraju brojne tehničke probleme i hvataju se za glavu, jer ne mogu da rade.

A dok država u novom sistemu vidi pravo rešenje za borbu protiv sive ekonomije i poručuje poreskim obveznicima da će im poslovanje biti olakšano, a troškovi smanjeni, oni ulažu žalbu.

 

"Uprkos najavama Ministarstva finansija da će nova fiskalizacija biti potpuno besplatna za korisnike, dobili smo, u većini slučajeva, sisitem koji je i do pet puta skuplji, ranije se plaćalo između 400 i 480 dinara za sim karticu, sada su ti troškovi oko 2.000 hiljade u proseku", dodaje Amon za N1.

 

U međuvremenu se najavljuju kazne od dva miliona dinara za one koji nisu uveli nove kase, a ostaje pitanje hoće li oni koji su u poslednjih 48 sati kucali račune na starim kasama, jer im nove nisu stigle ili nisu proradile, biti optuženi za utaju poreza?

Izvor: 

N1, 021

Stvari koje bi trebalo da se uče u školi

Današnje školstvo, i kod nas i u inostranstvu, je često orijentisano na memorisanje i bubanje lekcija napamet, a ne na neka praktična znanja koja nam trebaju u životu. Za to ne treba kriviti nastavnike, jer se ipak oni trude da to izmene, već inertnost celog sistema, nestručnost i nemanje želje da se malo izađe iz ustaljenih obrazaca. Ne možemo sve staviti ni roditeljima na pleća, jer su i oni u manjku vremena, a i pitanje je koliko i oni sami znaju. 

Nabrojaćemo jedanaest stvari za koje mislimo da bi trebalo da se uče u školi, a ako vi mislite da još nešto treba da se doda na spisak, biće nam drago da to podelite sa svima nama u komentarima.

1) Upravljanje vremenom

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju učenici, studenti, ali i odrasli ljudi je nedostatak vremena za sve ono što želimo da uradimo. Neuspeh nije uvek rezultat nečije lenjosti ili nedovoljne inteligencije, već neznanje kako da se dobro organizujemo. A to je zaista prava veština, koja se izučava kao prava nauka. Najčešće greške koje ljudi prave kada se sami organizuju je da ili počnu previše stvari u isto vreme, ili se preopterete, ili sve ostave za poslednji čas. Kada bi deca, u doba kada se navike stvaraju, naučila kako da se bolje organizuju, mi bi imali mnogo uspešnije ljude. Čak bi i samim nastavnicima koristilo da ovladaju ovom veštinom.

2) Kuvanje i domaćinstvo

Današnji ljudi sve manje kuvaju. Razlog je uglavnom nedostatak vremena, ali se kasnije zapada u začarani krug. Roditelji koji nemaju vremena, ne nauče ni svoju decu kuvanju, pa kasnije ona i kada bi želela da sama kuvaju, to ne umeju. Znamo da je kuvanje veoma zdravo i ekonomski isplativo, pa stoga nikome ne bi škodilo da ovlada osnovnim veštinama kuvanja.

3) Borba sa zakonima i birokratijom

Nema osobe koje nije izgubila živce podnoseći raznorazne podneske, tužbe, molbe i slične zahteve biroktraskim službama. Birokratija ima svoja pravila, a običan građanin u njih nije upućen. Stoga, kada odete u opštinu da podnesete zahtev za socijalnu pomoć, legalizaciju kuće, ili slično, počinje prava noćna mora. Stalno vam se traže novi papiri, a vi ne znate šta i kako da uradite.

To se odnosi i na poznavanje zakona. Nema svako novca da angažuje advokata za svaku sitnicu, ali ne zna kako da se nosi sa nekim sitnim pravnim zagonetkama u koje zapadne. Na primer, šta raditi ako vam poslodavac ponudi ugovor o sporazumnom raskidu, ili kako podneti zahtev za socijalnu pomoć, itd. Ne samo da niste svesni koja su vaša prava, već ne umete ni da se izborite za njih.

4) Veština učenja

Za uspeh u životu je uvek dobro imate veštine koje se traže na tržištu (osim ako ne planirate da se bavite politikom). Sticanje tih veština nekome ide lakše, a nekome teže. Na američkim univerzitetima već postoje časovi koji uče studente tehnikama učenja. Sve te tehnike su zasnovane na rezultatima psiholoških istraživanja, i od najvećeg lenjivca mogu da naprave stručnjaka. Toga nažalost kod nas nema i to je prava šteta. 

5) Štednja i upravljanje novcem

Zašto i kada uzeti kredit, šta je to inflacija, i kako izbegavati zamke preteranog trošenja su veštine koje su neophodne, a mnogi ih, nažalost, steknu, tek kada postane kasno.

6) Očuvanje duševnog zdravlja

Velika većina stanovništva danas pati od stresa i depresije, što zbog preteranog rada, što zbog nemaštine i problema. Pripremanje dece unapred za takve situacije može da umnogome olakša njihov kasniji život.

7) Kritičko razmišljanje i traganje za informacijama

Decu treba učiti da ne treba da veruju svemu što pročitaju, i da nije uvek ono što eksperti govore tačno. Danas se govori jedno, a sutra će se ispostaviti nešto sasvim drugo. Zato treba decu učiti da sami razvijaju svoje mišljenje, i da sami tragaju za kredibilnim informacijama nezavisno od eksperata i televizije.

8) Programiranje

Uskoro neće biti dovoljno baratati osnovnim funkcijama na račučnaru i programima za obradu teksta i tabela. Štaviše, u nekim osnovnim školama na Zapadu sva deca počinju da uče programiranje. Sa razvojem informacionih tehnologija zahtevi radnih mesta će porasti. Jednostavne operacije će obavljati roboti, a ljudi će morati da rade znatno zahtevnije poslove. Zato bi decu trebalo pripremiti na vreme.

9) Osnove prve pomoći i lična zaštita

Zamislite da ste svedok saobraćajne nesreće. Šta biste prvo uradili da pomognete žrtvama? Umete li da nekom zaustavite krvarenje ili pomognete na bilo koji način? Ako je odgovor da, to verovatno niste naučili u školi. Deci su potrebna znanja, ne samo kako da drugima pomognu u nesreći, već kako i da sebe spasu od opasnih situacija, na primer, kako da se ponašaju kada u zgradi izbije požar.

10) Zdrav život

Sve je više otrova oko nas, i pojedinac ne zna kako da ih izbegne. Sve kompanije za sebe tvrde da proizvode zdravu hranu, ali kako da prepoznamo da li je to tačno? Džaba što nam na svakoj hrani pišu sastojci i način pripreme, kada mi ne znamo da to protumačimo. Zato bi bilo veoma korisno da se u školi uči razlikovanje zdravih od nezdravih aktivnosti, sve u skladu sa najnovijim naučnim otkrićima.

11) Beg od reklama

Svima nama bi koristio jedan kratak kurs zdravog razuma. Svi često podležemo reklamama, gde nas ubeđuju da ćemo biti srećniji, zdraviji i lepši, ako kupimo neki proizvod. To naravno nije tačno, već je cilj da nas navuku da nešto kupimo. Reklame su svuda oko nas i teško je izboriti se sa njima. Decu bi trebalo učiti da im ne verujemo, već da razmišljamo racionalno.

Izvor: http://www.daliznate.com

Kako ne dozvoliti školi da slomi dete

Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog,  poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru...

SAVET BR. 1

Pre škole decu ne treba ničim opterećivati. Nikakav šah, strani jezici i ini intelektualni razvoj. Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dete – detinjstvo.

SAVET BR. 2

Nemojte za prvaka tražiti „jaku školu“. U nižim razredima za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dete neće trošiti vreme i snagu na odlazak i povratak, i lakše će mu biti da gradi odnose sa drugarima iz odeljenja ako žive u komšiluku.

SAVET BR. 3

Prva učiteljica ne treba da bude „stroga“ nego dobra. Potrebna vam je adekvatna učiteljica koja voli decu i radi u školi jer voli taj posao. Zato otiđite u proleće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja četvrtaka.

SAVET BR. 4

Škola je odgovornost vašeg deteta a ne vaša. Možete uzeti odmor prve dve nedelje na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s detetom: „Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe.“

SAVET BR. 5

Prestanite da zapitkujete šta je bilo na svakom času i da preterano reagujete na ocene. Nek tema škole postane tabu. Ako dete želi da razgovara o školi, razgovarajte; ako ne želi – ne treba mu kleštima izvlačiti reči iz usta.

SAVET BR. 6

Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešto zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe – to dete trebalo bi da vas pripazi u starosti. A ako vi sve radite umesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.

SAVET BR. 7

Naravno da svom detetu možete pomoći. Principijelno pitanje u tome jeste ko je prvi počeo. To treba da bude dete. Ono treba da pita: „Mama, ja ovo ne razumem?“ A ne da vi malo-malo pa prilazite i pitate je li sve u redu. Ako dete ne pita ništa, znači da je sve u redu.

SAVET BR. 8

Ako učitelj ne voli vaše dete, problem se mora rešavati. Probajte da prvo razgovarate s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema vajde – idite dalje. Možete ga prevesti u drugo odeljenje pa čak i školu. Ni u kom slučaju dete ne treba ostavljati u stanju dugog permanentnog stresa. 

SAVET BR. 9

Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vreme složenih psihičkih i fizičkim izmena, otuda hormonalni disbalans, psihološki problemi, umor. Uz to, upravo u to doba deca polažu prijemne ispite. Dete može lošije učiti, od odlikaša postati trojkaš. Moj savet glasi: ako ne želite konflikte i teže probleme, uključujući i pokušaje suicida – ostavite dete na miru. Vaš zadatak je da to vreme prođe što mirnije i što brže da bi se košmar završio.

SAVET BR. 10

Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom – vrlo verovatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite detetom – ne suprotstavljajte se. Saglasite se. I nastavite da radite po svome.

SAVET BR. 11

Nije neophodno specijalno razvijati detetove talente ako to dete ne želi. Talenat treba da pruža radost, a ne da se iskorišćava. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li neko dao odgovor na pitanje „šta čuči u njemu?“ Najćešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.

SAVET BR. 12

Najvažnije je da naučite da svoje dete prihvatate ne očekujući od njega ništa. Niji važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste i šta god da radi. Da, kad imadne 15, biće teže nego kad mu je bilo pet. Dete ne treba da u vama izaziva nekakvo odbijanje. Ali da bi bilo tako, treba prvo da zavolite sebe.

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: detinjarije.com