Valentina Sinkevič - Nesuglasica

Napolju je zima – hladnoća i vetar.
Zajedno nismo opet ti i ja.

Ja u februaru, a ti u sred leta,
moj dan je mračan, a tvoj blago sja.

Ja sedim i pišem pesme u tišini,
ti si na točkovima u punoj brzini.

Ti na točkovima obilaziš svašta.
Ja govorim: sreća, ati kažeš: mašta.

Ti govoriš: leto, a ja: zima rana.
Ja govorim :pesma, a ti:otpevana.

Ja razmišljam tiho, a ti misliš glasno...
Oboje na santi plovimo opasno.


Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov

Aleksa Šantić - I opet mi duša sve o tebi sanja ...

​I opet mi duša sve o tebi sanja,
i kida se srce i za tobom gine,
a nevjera tvoja daleko se sklanja,
kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
pa bih opet tebi panuo na njedra
i gledô ti oči što se slatko smiju.

​Tako vita jela koju munja zgodi
još u nebo gleda i života čeka,
i ne misli: nebo da oblake vodi
iz kojih će nova zagrmiti jeka...

---

---

Vasko Popa - Očiju tvojih da nije

Očiju tvojih da nije
Ne bi bilo neba
U malom našem stanu

Smeha tvoga da nema
Zidovi ne bi nikad
Iz očiju nestajali

Slavuja tvojih da nije
Vrbe ne bi nikad
Nežne preko praga prešle

Ruku tvojih da nije
Sunce ne bi nikad
U snu našem prenoćilo

"Svi ljudi bivaju u svojim nadama razočarani, u svojim iščekivanjima prevareni."

Aleksandar Puškin - Cvetak

Uveli cvetak bezmirisni

pušten u knjizi gledam ja.

I gle, već mnoštvom čudnih misli

duša se moja puni sva.

Kog proleća je cvao cvatom

i čijom rukom skršen bi?

Da l’ poznatom il’ nepoznatom?

Zašto ga ovde ostavi?

Možda za spomen na poznanstvo

il’ na rastanak možda dug?

Na kakvu šetnju kroz prostranstvo,

kroz tiho polje, tamni lug?

Živi li on il’ ona živi,

gde li je njihov kutak sad?

A možda su i uvenuli

ko ovaj ovde cvetić mlad?

Aleksandar Puškin - Cvetak

Pol Elijar - Jedini osmeh

Vreme je za poeziju! Nasmejte se, ulepšajte osmehom svoj dan i pročitajte pesmu velikog pisca ...

Kažu da je za bolje pamćenje i inteligenciju neophodno pročitati bar jedan pasus knjige ili strofu pesme...

Jedini osmeh

Samo tvoj osmeh takmiči se
Sa svakom zvezdom kad suton nastupi
Samo tvoj osmeh za oboje nas
A azur u tvojim divnim očima
Prkosi beskrajnim noćima
I nalazi snagu u mojim očima
Tad videh iz želje da saznam
Kako ta noć stvara dan
A mi ne promenismo izgled naš



Paul Éluard (Pol Elijar), „Jedini osmeh"

---

---

Irina Saburova – Tamo

Jednostavno – do krajnjih granica.

U svaku reč je stao ceo tom.

Živela. Volela. Pevala i zužila ko ptica.

Gradila sebi brodove i dom.

Da se opet vrate, brodovi će zato otploviti samo

(mada se vraćati možda neće uvek).

I umireš zato da se budiš  t a m o.

I sve je u tome: godine su krhke isto ko i vek.

Prskaju atomi. Liče na silom razdvojene ljude.

Al’ i u samoći nekad mira ima.

Pa ako prihvatiš sve što mora da se zbude,

živećeš samo s tihim radostima.

Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov

Vreme je za poeziju: Jovan Dučić - Poznanstvo

Vreme je za poeziju... ulepšajte  svoj dan i pročitajte pesmu našeg velikog pisca ...


 Poznanstvo

Kada je poznah, nebo beše mutno,
Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem;
Jesenje vode šumile zloslutno,
I sve očajno žurilo za mrenjem.

I mladost moja nije više znala
Za dane strasti i trzanja njina:
U moju dušu njena sen je pala,
Bleda i hladna, kao mesečina.

Glas njezin beše ko muzika tuge:
I zato mišljah, u slušanju mnogom,
Samo na prošlost, na jeseni duge,
Na hladna neba, i na tužna zbogom.

Poljubac njezin beše tih,
a kosa joj plava
Odisala je setan miris jedan
Bokora ruža koji docvetava.

I mnogo puta, u jutra, bez moći,
Prenem se kao iz olovnih uza:
Ja ne znam šta sam snevao te noći,
Ali mi oči mutne, pune suza.

---

---

Ana Ahmatova – Poslednja zdravica

Za razoren dom podižem ovu čašu,
za gorko življenje moje,
za sudbinu našu
– usamljenost udvoje.

Pijem za tebe i za laž,
za izdaju zvojih usana,
za mrtvu hladnoću oka tvog,
za to što je grub i bez milosti svet ovaj naš
i što nas nije spasao Bog.


27. juni 1934. | Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov

Vasko Popa - Daleko u nama

Ovo su ti usne
koje vraćam
tvome vratu.

Ovo mi je mesečina
koju skidam
sa ramena tvojih.

Izgubili smo se
u nepreglednim šumama
našeg sastanka.

U dlanovima mojim
zalaze i sviću
jabučice tvoje.

U grlu tvome
pale se i gase
zvezde moje plahe.

Pronašli smo se
na zlatnoj visoravni
daleko u nama.

"Svi ljudi bivaju u svojim nadama razočarani, u svojim iščekivanjima prevareni."   

Vreme je za poezijau: Rabindranat Tagore - Čeznem Da Ti Kažem

Pročitajte dirljivu Tagorinu pesmu i ulepšajte sebi dan, nedelju, godinu...


Čeznem Da Ti Kažem

Čeznem da ti kažem
najdublje reči koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi
i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem
najvernije reči koje ti imam reći;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim
najdragocjenije reči što imam za tebe;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena
i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
Ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.

---

---

Vreme je za poeziju: Matija Bećković - Kada Sam Je Drugi Put Video

Poezija koja se ne zaboravlja: Matija Bećković


Kada Sam Je Drugi Put Video

Kad sam je drugi put video rekao sam:
Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu.

Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.

Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama
Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.

Bojao sam se da preko noći ne izbije rat,
jer na svašta su spremni oni
koji hoće da ometu naš sastanak,
sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.

Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
tu ženu sa dve senke,
od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
koju sam davno sreo na ulici i pitao:
Gospođice, osećam se kao stvar koju ste izgubili
da nisam možda ispao iz vaše tašne?

Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike.
Volim je više no što mogu da izdržim,
više od mojih raširenih ruku,
mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila.

Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama,
noći, za mene sve duža bačena između nas,
ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje.

Moje su uši pune njenog karmina,
te providne te hladne uši to slatko u njima
kad se kao prozori zamagle od njenog daha.

Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta.
Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave.
Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo,
još ne prestaje da me boli uvo
koje mi je pre rođenja otkinuo Van Gog,
to uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama
u staklenu zoru palu u prašinu,
plivao sam što dalje ka pustim mestima
da bih slobodno jaukao.

Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha,
radniče popodne na tuđem balkonu,
već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon,
već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava.

O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni,
o koliko ćemo biti sami u svojim grobovima.

Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
i visoke prozore spuštam pred njene noge.
Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću
gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju.
Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi,
taj anđeo, isprljan suncem list vode, list vazduha,
ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju.
O sunce nađeno među otpacima...

Zuje uporednici kao telegrafske žice,
prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu,
i mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama
kao što mene njena obećanja održavaju u životu.

O siroče u srcu što ti brišem suze
moja nesrećna ljubavi razmeno đubreta
stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio.

Kuća, ništavilo na svim prozorima,
sve je dignuto u vazduh.

Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.

---

---

Vreme je za poeziju: Pablo Neruda - Ako me zaboraviš ...

Ulepšajte sebi dan sa najlepšim ljubavnim stihovima koje smo izabrali za Vas ...

Ako me zaboraviš 

Hoću da znam
jednu stvar.
Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve što postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.
Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

---

---

Vreme je za poeziju: Jovan Jovanović Zmaj - Maleni Cvetak

Pročitajte prelepe stihove za laku noć koje smo izabrali za Vas ...


Maleni Cvetak

I molio sam oči
da suze ne liju,
i molio sam prsi
da tako ne biju.

I preklinjô sam ljubav
ta da me ne kuša,
al’ ljubav, oči, srce,
niko ne sluša.

A jedan cvetić, što ga
najlepši rodi maj,
čuo je što sam krio,
najtajnij’ uzdisaj.

Miris se toga cveta
s uzdahom zamrsi,
i cvetak porumene,
pade mi na prsi.

Pa sad mi cvetak draži
od samih očiju,
pa sad mi cvetak bliži
od samih prsiju.

Pa sad me ljubav goni
da ištem oproštaj, —
gle, šta učini sa mnom
maleni cvetak taj.

---

---

Vreme je za poeziju: Aleksandar Puškin – Voleo sam Vas

Nasmejte se, ulepšajte osmehom svoj dan i pročitajte pesmu velikog ruskog pisca ...
Kažu da je za bolje pamćenje i inteligenciju neophodno pročitati bar jedan pasus knjige ili strofu pesme...


Voleo sam Vas

Voleo sam Vas; i ljubav još, možda,
nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine više,
ja neću da Vas rastužujem njom.

Voleo sam Vas nemo i bez nade,
s ljubomorom i strepnjom srca svog;
Voleo sam Vas iskreno i nežno,
Voleo Vas tako drugi, dao Bog

---

---

Vreme je za poeziju: Mika Antić - Probaš i uspeš ...

Ulepšajte sebi dan sa najlepšim ljubavnim stihovima koje smo izabrali za Vas ...

Probaš i uspeš

I odjednom sam shvatio:
postoje reči bez usana.
I verovanje bez daha.

To je nekakav izazov onoga što je ispred nas,
kao da te začikuju da nešto nećeš uspeti,
a ti probaš i uspeš.

Zamisli da si sova i dužnost ti je da žmuriš
i da se bojiš svetlosti.

A ti se čvrsto zarekneš i hipnotišeš sunce.
Objašnjavanjem stvari,
oduzimamo im nešto od one lepe čarolije,
od onog zlatastog omota,

ispod kojeg se kriju tolika čudesna
značenja svega što izgleda isto.
Reči su iskraćale. I iznošene. I krpljene.

Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.

Mika Antić

Vreme je za poeziju: Pol Elijar - Jedini osmeh

Nasmejte se, ulepšajte osmehom svoj dan i pročitajte pesmu velikog pisca ...

Kažu da je za bolje pamćenje i inteligenciju neophodno pročitati bar jedan pasus knjige ili strofu pesme...


Jedini osmeh

Samo tvoj osmeh takmiči se
Sa svakom zvezdom kad suton nastupi
Samo tvoj osmeh za oboje nas
A azur u tvojim divnim očima
Prkosi beskrajnim noćima
I nalazi snagu u mojim očima
Tad videh iz želje da saznam
Kako ta noć stvara dan
A mi ne promenismo izgled naš


Paul Éluard (Pol Elijar), „Jedini osmeh"

---

---

Vreme je za poeziju: Pablo Neruda - Ne budi daleko od mene

Ulepšajte sebi dan sa najlepšim ljubavnim stihovima koje smo izabrali za Vas ...

Ne budi daleko od mene

Ne budi daleko od mene ni jedan dan,
jer, ne znam kako bih rekao, dan je dug
i čekaću Te na nekoj stanici
kad negde daleko usnu valovi.

Nemoj otići ni samo jedan sat, jer tada,
u tom satu, spoje se kapi nesanice
i možda će se sav dim što traži svoju kuću
doći da ubije i moje izgubljeno srce.

Jao, neka se ne razbije Tvoj lik na pesku,
jao, neka ne lete Tvoje veđe u odsutnosti:
Ljubljena ne idi od mene ni za trenutak,
jer u tom otići ćeš tako daleko
da ću obići zemlju ispitujući
hoćeš li se vratiti ili me ostaviti da umrem.

---

---

Vreme je za poeziju: Žak Prever - Barbara

Ulepšajte sebi dan sa najlepšim ljubavnim stihovima koje smo izabrali za Vas ...

Barbara

Sećaš li se Barbara, padala je kiša neprestana
nad Brestom toga dana, a ti si išla nasmejana
pokisla, ozarena, očarana, pod krupnim kapima kiše
seti se Barbara, sretoh te u ulici Sijama
smejala si se, i ja sam se smejao
sećaš li se Barbara
Nisam te poznavao, nisi ni ti mene
sećaš li se, sećaš li se toga dana
i ne zaboravi ga.
Jedan čovek ispod neke kapije, zaklonjen
viknuo je tvoje ime, Barbara
a ti si potrčala njemu po kiši
pokisla, ozarena, očarana
i bacila si mu se u zagrljaj
Sećaš li se Barbara,
ne ljuti se što ti kažem ti
jer ti kažem svakom koga volim
pa čak iako ga ne poznajem.
Sećaš li se Barbara i ne zaboravi nikad
tu kišu tako bledu i tako srećnu
tu kišu nad morem, nad arsenalom
nad brodom iz Cezana
Oh, Barbara
velika je svinjarija taj Rat i šta je sa tobom
sada
pod kišom od gvožđa, vatre, čelika, krvi
A onaj koji te je stezao u zagrljaju, zaljubljeno
da li je umro, nestao il je još živ
Oh, Barbara
još uvek kiša pada nad Brestom kao što je padala
nekada
Ali nije to isto, jer sve je porušeno
To su samo posmrtne kapi kiše, užasne i očajne
A nije ni onaj potop kiše, gvožđa, čelika, krvi
već prosto kiša iz oblaka koji nestaju kao psi
kao psi koje donosi vodena struja iz Bresta
da istrunu negde daleko, vrlo daleko od Bresta,od koga nije ostalo ništa.

---

---

Vreme je za poeziju: Duško Radović - Osvajanje sreće

Nasmejte se, ulepšajte osmehom dan i pročitajte pesmu našeg velikog pisca Duška Radovića...

Kažu da je za bolje pamćenje i inteligenciju neophodno pročitati bar jedan pasus knjige ili strofu pesme. Upravo zato smo pripremili jednu optimističnu pesmu našeg velikog pisca, Duška Radovića, koja će vam sigurno izmamiti osmeh na lice i učiniti ovaj dan lepšim i ispunjenijim. 

Osvajanje sreće

Neće biti srećan mnogo

ko na sreću gleda strogo,

ko je meri sa svih strana

i nalazi sreći mana.

Ovu hoće, onu neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće.

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

Neko traži mnogo sreće, i najlepše i najveće.

Sve što nije mera puna

on u sreću ne računa.

Mnogo hoće, malo neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće!

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

Nekom zavist mira ne da

svoju sreću i ne gleda.

Svoju sreću ne uzima

jer je drugi više ima.

Tuđu hoće, svoju neće- tu ne može biti sreće.

Ne, tu nema sreće!

Ima jedna mudrost stara: i za sreću treba dara,

srećan čovek – sreću stvara!

---

---

Vreme je za poeziju: Frančesko Petrarka - Blagosloven da je dan, i mesec, i leto

Ulepšajte sebi dan sa najlepšim ljubavnim stihovima koje smo izabrali za Vas ...

Blagosloven da je dan, i mesec, i leto

Blagosloven da je dan, i mesec, i
i doba, i vreme, i čas, i tren,
i lepa varoš, i mesto gde ugledah njen
sjaj dva lepa oka i srce mi bi sapeto,

i blagosloven da je moj prvi slatki jad,
što me obuze kada me Amor prostreli,
i luk i strele što su mi grudi razneli,
i rane što mi na srcu stvoriše tad.

Blagoslovene da su reči, što sam rasipao
prizivajući ime moje drage i neveseli
uzdasi, i žudnja, i suze, što sam isplakao,

i blagosloveni da su listovi beli,
na kojima stičem slavu, i moja misao,
što samo njoj žudi, samo njoj se veseli.

---

---