Za razoren dom podižem ovu čašu,
za gorko življenje moje,
za sudbinu našu
– usamljenost udvoje.
Pijem za tebe i za laž,
za izdaju zvojih usana,
za mrtvu hladnoću oka tvog,
za to što je grub i bez milosti svet ovaj naš
i što nas nije spasao Bog.
27. juni 1934. | Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov
No comments
Post a Comment