4 čarobna filmska mesta

Filmovi i putovanja mogu da posluže kao beg od realnosti, prilika da makar na kratko zaboravimo na svakodnevne brige.

Dok filmovi imaju mogućnost da nas istog trenutka odvedu u novi svet, na daleko ostrvo ili u grad budućnosti, putovanje nam dozvoljava da u svemu tome uživamo svim svojim čulima. Možda vaša avantura neće biti filmska, ali je svakako sa vama u glavnoj ulozi.

1. Salzburg, Austrija: Moje pesme, moji snovi

Mirabell palata i vrtovi (Foto: Ross Hill )

Oduvek ste želeli da trčite preko poljane i pevate iz sveg glasa, kao Marija, glavna junakinja filma Moje pesme, moji snovi? Zamišljate sebe kako vozite bicikl kroz Salcburg ili se udajete u predivnoj katedrali?

Posetite Salcburg i doživite bajku. Postoji više tura i ekskurzija, ali je Panorama Tours najoriginalnija - jer su se njihovi autobusi koristili za potrebe snimanja filma. 

Možete da posetite i Nonberg opatiju gde se Marija zamonašila, Mondze katedralu gde se venčala ili zamak Leopoldskron koji joj je bio dom.

2. Tokio, Japan : Izgubljeni u prevodu

Pogled sa prozora sobe hotela Park Hyatt u Tokiju (Foto: jaybergesen )

Ljubavna priča između američkog glumca koji preživljava krizu srednjih godina dok snima reklamu u Japanu i depresivne žene koja prati muža na poslovnom putu. 

Ovaj film nominovan za Oskara je sniman u dva distrikta - Šinjuku i Šibuja. Park Hyatt hotel, gde se njih dvoje upoznaju, jedan je od najboljih i najskupljih u gradu. 

3. Skopelos, Grčka: Mama Mia

Skolelos

Nastao od klasične pesme grupe Aba, ovaj mjuzikl će vas naterati da posetite grčka ostrva ukoliko do sada već niste. Sniman je na Skopelosu i Skiatosu. 

Kastani plaža gde je snimana pesma "Does Your Mother Know" odvija se u mestu Glisteri, na severnoj obali Skopelosa.

4.  Matamata, Novi Zeland: Gospodar prstenova

Matamata - (Foto: zach.hodgson)

Očaravajući scenario ovog filma stavio je Novi Zeland na vrh svetskih turističkih mapa. Sniman je 274 dana, a više od 350 setova postavljano je na oko 150 lokacija. Ovo je prvi put da je filmska trilogija snimana odjednom, što je čini najvećom produkcijom u istoriji. 

Brda Matamata su dom hobita, a turisti mogu da posete Hobiton. Kvinstaun je poslužio za Eregion brda i Pillars of Argonath.

Kratki film - Kako razlikovati ljubav od zlostavljanja?

Jedna trećina tinejdžera je doživjela neku vrtu zlostavljanja u svojim vezama.

Većina ljudi, kada razmišlja o porodičnom nasilju, prvo i uglavnom pomisli na fizičko zlostavljanje. Ali, psihičko i verbalno zlostavljanje mogu biti jednako pogubna – i ponekad ih je teže otkriti.

Day One, neprofitna organizacija iz Njujorka, ukazuje i nastoji da spreči nasilje među mladima – nada se da će pomoći tinejdžerima da prepoznaju razliku između ljubavi i zlostavljanja.

Svojim radom nastoje da podignu svest o zlostavljanju među mladima od 20 i kusur godina i promovišu programe koji ga sprečavaju. Tako su udružili snage sa režiserom Giljermom Markondesom (Guilherme Marcondes) i kreirali kratki animirani film koji prikazuje posledice psihičkog zlostavljanja.  

Kratki film pod nazivom ,,Sunshine” počinje prikazom početka veze dvoje mladih, ali ubrzo vidimo da to nije ljubavna priča. Sve ono što dalje gledamo, kako navode iz organizacije Day One, ne treba tolerisati ni jedan jedini put, a naročito ne dozvoliti da se ponavlja.

Poznato je da u svakoj nasilnoj vezi postoji obrazac ponašanja – zlostavljanje se ponavlja i vremenom postaje sve gore. Stoga, dobro pogledajte ovaj kratki film i iskreno se zapitajte razlikujete li ljubav od zlostavljanja?! Takođe, pokažite ga ili pošaljite svakome za koga verujete da proživljava neku vrstu porodičnog nasilja – svako koga spasimo je uspeh svih nas!

Prevela Jelena Pralica

---

---

Film, sedma umetnost - Zašto treba gledati filmove?

Umetnost, pored toga što u njoj uživamo treba nečemu i da nas nauči. Ili bar pokrene. Treba da nam prenese poruku, pokrene nešto u nama što će nas naterati da se zamislimo. Filmska umetnost trenutno možda i ima najveću moć jer je najdostupnija i mi kao gledaoci skoro uvek nakon odgledanog filma imamo saznanje više. O životu, o sebi, o drugima…

Ako je smeh lek, komedija je apoteka. Tokom smešnih scena krvni sudovi se šire čak 22 odsto, što omogućava bolji protok krvi. To u prevodu znači da se, dok gledate komedije, krvni pritisak snižava jednako kao kada vežbate.

Postoje stotine i stotine knjiga u kojima su autori od antičke Grčke, pa do naših dana, pokušavali da odgonetnu fenomen umetnoisti i daju odgovor na pitanje „Šta je umetnost?”, pa niko nikada, ni najveću umovi kao što su Aristotel, Kant i Hegel, nisu uspeli svojim studijama ni izbliza da zadovolje suštinu pitanja. Takve pretenzije nema ni potpisnik ovih redova. Zato ćemo pokušati da ukažemo na neke ideje i poređenja koja su se tokom prethodnih vekova najčešće ponavljale u raspravama umnih filozofa i umetnika.

Jedna od najčešće ponavljanih misli je da je umetnost „carstvo apsolutnih sloboda”. Religiozni mislioci su bili skloni da tvrde da je umetnost „dar Božiji”, ostvarivanje Božije lepote posredstvom „Svetog Duha”. Poznata je i teorija „osmog dana”, po kojoj je Bog šest dana stvarao svet, sedmi odredio za odmor, a osmi prepustio umetnicima da ulepšaju oni što je on stvorio.

„Igra i nagon za igrom izvor su umetničkog stvaralaštva” – primetio je i tvrdio nemački filozof Fridrih Šiler, još krajem 18. veka. „Čovek je potpun čovek”, kaže Šiler, „samo onda kada se igra”. On dodaje, da se na tom principu mora zasnivati cela zgrada estetske umetnosti, kao i „umetnosti života”.

Međutim, Šilera ne treba shvatiti bukvalno kad pominje reč „igra” koja pre svega asocira na detinjstvo. On zapravo kaže da je prava umetnost ostvariva samo onda kada se u stvarnosti uspostavi visok stepen i sklad čednosti, spontanosti i slobode – fenomena imenentih dečijoj igri.

Dakle, kako god okrenete i kojim putem krenete, kljućna reč je – „sloboda”!

Tome u prilog treba dodati i teoriju Umberta Eka o „umetnosti kao otvorenom delu” po kojoj postoji otvorena i dvosmerna komunikacija na relaciji umetnik-delo-konzument, gde je konzument aktivni činilac dovršetka dela, a ne pasivni primalac poruka i ideja sveznajučeg umetnika koji, kao preko nekog plakata, šalje svoje ideje i poruke pasivnim posmatračima.  

Čovek je biće sklono grupisanju, klasifikaciji i podelama svega živog i neživog na posebne entitete. S toga, mirne duše možemo zaključiti da se to odnosi i na umetnost. Umetnost je stara koliko i čovečanstvo. Napredak tehnike i razvitak ljudskog roda je nužno vodio i do razvitka umetnosti. Za tih par desetina hiljada godina tokom kojih je čovek evoluirao od bića sposobnog da koristi primitivno oruđe do bića sposobnog da ode do obližnjeg marketa po toalet papir i žvake, i bića koje se iz tog istog marketa vrati pijano bez stvari po koje je pošlo, evoluirala je i umetnost. Od primitivnog udaranja močugom u kamen do filma. 

Listu „lepih umetnosti“ danas čine:

1. Arhitektura

2. Ples

3. Vajarstvo

4. Muzika

5. Slikarstvo

6. Književnost

7. Film

8. Fotografija

9. Strip

Hajde da zastanemo na sekund i povučemo crtu između šeste i sedme umetnosti i prodiskutujemo o onome što se nalazi iznad i ispod iste.

Prvih šest umetnosti su preuzete još iz doba Stare Grčke i i dan danas veliki broj ljudi tih prvih šest klasa smatra jedinim pravim umetnostima (nikada većina nije bila u potpunosti spremna na promene, i na novine je gledala sa prezirom). Takođe, lagao bih kada bih rekao da prisustvo ogromnog broja besmislenih blokbastera ne doprinosi lošoj reputaciji filma.

Ali, ako na trenutak uključimo ono što nas razdvaja od šimpanze, shvatićemo da od kad postoji umetnost, postoji i šund koji se prodaje kao umetnost. Da li postojanje loših filmova negira postojanje dobrih? Da li postojanje modnih blogerki koje pišu knjige govori išta o postojanju Hesea i Dostojevskog? Da li lavovi ispred kapije govore o nepostojanju Mikelanđelove Pijete? Ne, i zbog toga je apsurdno govoriti da film nije umetnost zbog toga što je neko napravio „Piranakondu“.

Zašto je film umetnost?

Zato što se nalazi na preseku muzike, književnosti, fotografije, često i arhitetkure, slikarstva. Zato što kvalitetan film sadrži makar mali, ali značajan deo mnogih drugih umetnosti i zato što pravi „umetnički“ film može biti ekspresivan poput poezije ili inteligentan poput velikih filozofskih dela, i zbog toga što se služi drugim umetnostima u približavanju ideje gledaocu, konzumentu. Zašto onda ljudi imaju problem sa filmom?

Film je star tek nešto više od jednog veka i kao takav je relativno mlada umetnost, a ako se setimo da se klasicima književnosti smatra malo šta mlađe od sedamdeset-osamdeset godina, vrhunskim muzičkim ostvarenjima se ne smatra gotovo ništa što nisu klasika i džez  (koji je u svoje vreme smatran šundom) shvatićemo da je masa prilično inertna i zatvorena za novine. Naravno, to ne znači da je masa u pravu. Kao i sve ostalo, i umetnost su menjali pojedinci, a ne rulja.

Kada se na to doda i broj filmova koji se godišnje snimi, i njegova pristupačnost širokim narodnim masama, jasno je da je jako teško povući jasnu liniju između šunda i kvalitetnog umetničkog dela, pogotovo u današnjem svetu.

Film je na listu lepih umetnosti dodao Rikoto Kanudo, teoretičar filma 1911. godine. I do dana današnjeg filmska industrija napreduje u tehničkom smislu i pruža sve veće mogućnosti stvaraocu. Ali, to je već priča za neki naredni tekst.


Top 5 filmova za studente

Gledanje filmova tokom studija može biti prozor u drugi svet za studente koji su primorani da svoje dane svedu na fakultetske obaveze. Postoje filmovi koji, osim dobre zabave prenose i velike životne mudrosti. Ima onih koji nas nateraju da realnost sagledamo drugim očima, a tu su i oni koji nas motivišu da budemo bolji. Ovo su savršeni filmovi za studente, u kojima ćete uživati dok učite korisne lekcije o životu.

Možda ovo nisu filmovi koji su zaradili više od milijardu dolara, ali pouke koje ćete izvući iz ovih ostvarenja, svakako mogu biti vrednije od tog iznosa. Ako još uvek niste sigurni kako možete pronaći ove filmove i gledati ih besplatno, naučite kako da ih bezbedno skinete sa Torrenta, napravite kokice i uživajte u doživljaju.

#1 Dobri Vil Hanting 

#2 Osmeh Mona Lize
#3 U divljini
#4 Miroljubivi ratnik
#5 Ti ga jednostavno ne zanimaš

Studentski život može biti težak ili lak, u zavisnosti od vašeg mišljenja i zalaganja u njemu. Ipak, ako radite na sebi, čitate knjige, razgovarate sa drugim studentima, gledate poučne filmove i svako iskustvo doživivte kao lekciju koju treba da naučite, ubrzo ćete shvatiti da je lepo biti odrasla osoba, ali da je još bolje uživati u procesu odrastanja.

Umetnost počinje gde sujeta staje!

Izvor: http://www.youthnow.rs / beleske.com

"Ana Ka­re­nji­na" - Me­ra lju­ba­vi i pat­nje

"Ana Ka­re­nji­na" - Pri­mer uz­vi­še­ne ljud­ske sud­bi­ne. Pi­ta­nje od­no­sa oba­ve­ze i slo­bo­de, iz­bo­ra i nu­žno­sti jed­no je od naj­va­žni­jih pi­ta­nja ne sa­mo lju­ba­vi i bra­ka, ne­go i na­šeg ukup­nog op­stan­ka na ovom sve­tu, i za­to hr­li­mo da pro­či­ta­mo Tol­sto­je­vo re­mek-de­lo. Ana po ce­nu smr­ti ne pri­sta­je na ži­vot bez lju­ba­vi zbog če­ga je njen lik to­li­ko uz­vi­šen.

SVA­KO­ME se či­ni da po­zna­je Anu Ka­re­nji­nu. Čak i onaj ko ni­ka­da ni­je či­tao ro­man "Ana Ka­re­nji­na" La­va Ni­ko­la­je­vi­ča Tol­sto­ja, jed­no od naj­po­zna­ti­jih de­la svet­ske knji­žev­no­sti, ima uti­sak da zna ne­što o ču­ve­noj Tol­sto­je­voj ju­na­ki­nji. 

Glav­na ju­na­ki­nja Tol­sto­je­vog ro­ma­na je­dan je od onih knji­žev­nih li­ko­va ko­ji pri­pa­da­ju op­štoj isto­ri­ji čo­ve­čan­stva. Kao što se zna za Alek­san­dra Ma­ke­don­skog i Ce­za­ra, Na­po­le­o­na i Čer­či­la, ta­ko se zna i za Ahi­la, Ha­mle­ta, Don-Ki­ho­ta - i Anu Ka­re­nji­nu. Za­to sva­ko ko to do sa­da ni­je uči­nio mo­ra da pro­či­ta ovu knji­gu bez ko­je se na­pro­sto ne mo­že za­mi­sli­ti iole obra­zo­van čo­vek.

Po­seb­na vred­nost jed­nog pi­sca, ret­ki su u to­me us­pe­li, je­ste da stvo­ri lik ko­ji pro­dre u svest lju­di to­li­ko da se odvo­ji od sa­mo­ga de­la i ži­vi ne­kim svo­jim, za­seb­nim ži­vo­tom. Tu se ima uti­sak da je pi­sac na­pi­sao vi­še od knji­žev­nog de­la, da je stvo­rio je­dan va­žan, ne­na­dok­na­div ži­vot, pri­mer uz­vi­še­ne ljud­ske sud­bi­ne.

Za­što je to ta­ko? Za­što je Ana Ka­re­nji­na po­sta­la op­šti sim­bol za ne­što što nam je svi­ma va­žno? Da li Ana Ka­re­nji­na go­vo­ri ne­što o že­na­ma, o ži­vo­tu, o ljud­skoj sud­bi­ni, o to­me ka­kvo je čo­ve­čan­stvo? Pri­ča o Ani Ka­re­nji­noj, nje­nom mu­žu i Vron­skom, i dru­ge va­žne ni­ti ko­je ro­man pra­ti, ne­što su bez če­ga se ne sme. 

Na­kon što je na­pi­sao "Rat i mir", svo­je isto­rij­sko re­mek-de­lo, Tol­stoj je tra­žio no­vu ve­li­ku te­mu i po­sle ma­log pre­mi­šlja­nja po­sve­tio joj če­ti­ri go­di­ne pi­sa­nja da bi sve­tu 1877. go­di­ne po­da­rio još jed­no pra­vo re­mek-de­lo. Te­ma ovog ro­ma­na mo­že se na raz­li­či­te na­či­ne od­re­di­ti, ali je naj­bo­lje vi­de­ti je upra­vo ona­ko ka­ko ona iz­gle­da u li­ku glav­ne ju­na­ki­nje. Otu­da gle­da­no, pi­ta­nje je šta su lju­bav i po­ro­di­ca, ka­ko tre­ba ži­ve­ti i ka­kva je ljud­ska sud­bi­na do­stoj­na od­go­vor­nog ljud­skog bi­ća. Ana je tu da do­ži­vi i uči­ni ono što bi­smo i mi že­le­li, ali ne sme­mo ili ne­ma­mo pri­li­ku, i da do­ži­vi ono što mi ni­ka­ko ne bi­smo hte­li, a ona i to sme. 

Ana Ka­re­nji­na je me­ra lju­ba­vi i pat­nje, za­no­sa i raz­o­ča­re­nja u bo­ljem ljud­skom ži­vo­tu. A ta­kav je ži­vot naj­če­šće tra­gi­čan.

Ana, uda­ta za bo­ga­tog i sta­rog Ka­re­nji­na, što go­vo­ri ka­kvo je bi­lo dru­štvo i obi­ča­ji u ko­ji­ma je ži­ve­la, za­lju­bi­la se u gro­fa Vron­skog ko­ga je sre­la u vo­zu. Na pr­vi po­gled, ni­šta po­seb­no, ali Tol­stoj je od ove lju­bav­ne pri­če stvo­rio tra­ge­di­ju pr­vo­ga re­da u ko­joj obo­je mo­ra­ju da po­tra­že smrt. Za­što je ta­kva tra­ge­di­ja nu­žna, za­što se ova lju­bav ne mo­že pre­tvo­ri­ti u sre­ćan ži­vot? Da li sa­mo za­to što je Ana već uda­ta pa se su­ko­blja­va­ju za­kon po­ro­di­ce, ona je že­na i maj­ka, i za­kon lju­ba­vi, ona je lju­bav­ni­ca u za­no­su ose­ća­nja? Da­kle, da li je pred na­ma ro­man u ko­jem se su­ko­blja­va­ju dru­štve­ni za­kon po­ro­dič­ne oba­ve­ze i pri­rod­ni za­ko­na lju­bav­ne slo­bo­de? 

Od­nos oba­ve­za i slo­bo­da uvek se me­nja i u na­še vre­me sli­ka bra­ka i slo­bod­ne lju­ba­vi ni­je sa­svim ista kao što je bi­la u do­ba u ko­je je sme­šte­na pri­ča o Ani i Vron­skom, ali ova op­šta, naj­va­žni­ja pi­ta­nja osta­la su pot­pu­no ista. Za­to hr­li­mo da či­ta­mo Tol­sto­jev ro­man jer je pi­ta­nje od­no­sa oba­ve­za i slo­bo­da, iz­bo­ra i nu­žno­sti, jed­no od naj­va­žni­jih pi­ta­nja ne sa­mo lju­ba­vi i bra­ka, ne­go na­šeg ukup­nog op­stan­ka na ovom sve­tu. Za­to na nas i da­lje de­lu­je i pri­ča o An­ti­go­ni ko­ja je mo­ra­la da bi­ra iz­me­đu dru­štve­nog za­ko­na, ver­no­sti gra­du-dr­ža­vi u ko­jem ži­vi, i za­kon po­ro­di­ce, ver­no­sti lju­ba­vi pre­ma bra­tu. To ju je uči­ni­lo tra­gič­nom ju­na­ki­njom, a zbog ove pro­tiv­reč­no­sti He­gel se di­vio dra­mi. Ta­kva je, na dru­ga­či­ji na­čin, i Ana Ka­re­nji­na.

Ana mo­ra da se od­lu­či u po­ro­dič­nom i lju­bav­nom ži­vo­tu, ali iz­me­đu že­lja i oba­ve­za bi­ra­mo sva­ko­ga da­na, i če­sto pro­pu­šta­mo da uči­ni­mo ono što Tol­sto­je­va ju­na­ki­nja ta­ko hra­bro, od­va­žno či­ni: bi­ra lju­bav i sme­lo, sve žr­tvu­ju­ći, ide za njom. A ka­da lju­ba­vi ne­ma, ka­da ona po­sta­ne ne­mo­gu­ća, bi­ra i ko­nač­nu slo­bo­du ko­ju ima sva­ki čo­vek. Da po ce­nu smr­ti ne pri­sta­ne na ži­vot bez lju­ba­vi. Za­to je Ana to­li­ko uz­vi­še­na i za­to sva­ko že­li da se upo­zna sa pri­čom o nje­nom ži­vo­tu. Ka­da se jed­nom pro­či­ta ro­man, pa čak i ka­da iz dru­ge ru­ke na­ču­je o če­mu se u nje­mu ra­di, to vi­še ne mo­že da se za­bo­ra­vi. Ana je ono naj­bo­lje u na­ma što tra­ži za čo­ve­ka ne­što bo­lje od oba­ve­za i ob­zi­ra. Tra­ži naj­bo­lje što čo­vek ima: slo­bo­du i lju­bav.

---

---

Autor: Aleksandar Jerkov

Izvor: novosti.rs

Larina pesma iz filma Doktor Živago

1966. godine čitav svet je pevao srceparajuću melodiju iz filma DOKTOR ŽIVAGO, Larinu pesmu. Kod nas su je, u različitim aranžmanima, pevale izuzetne pevačice: Tereza Kesovija, Nada Knežević i Marjana Deržaj, svaka na svoj način - Tereza sa puno zanosa, sa teatralnim oscilacijama, u francuskom maniru, Marjana nežno, a Nada stabilno, osećajno i ležerno, tj. onako kako jedino i ume... 

Larina pesma

Znam, Laro, znam da pamtiš onaj dan
Kada je s njim nestao jedan san
Još tuga spi na bledom licu tvom
Bez njega, znam, hladan i pust je dom...

Stepom čete vojnika jure
Strepiš da l’ živi još uvek on...
Vojnici svi sad vole pesmu tu
Zajedno s njim pevaju uvek nju!

Znam, Laro, znam da pamtiš onaj dan
Kada je s njim nestao jedan san
Vreme leti a njega nema
Laro, znaj, ipak će doći on

Čuj, Laro, čuj zvuk stare pesme te
Kroz tamnu noć ona ti vraća sve...

Doktor Živago je ujedno i roman i zbornik stihova glavnog junaka Jurija Živaga. Dirljiva priča o životu i ljubavi pesnika-lekara tokom ruske revolucije. 

Roman ima dva paralelna toka- lični i ljubavni na jednoj strani i društveno-politički, na drugoj. Jurij Živago, želeći da zaštiti svoju porodicu, odvodi je iz Moskve, a skrovište nalazi u visoravnima Urala. Odvodeći porodicu, biva upleten u borbu između crvenih i belih, kao i u ljubavnu vezu sa prelepom sestrom Larom. Ljubavna priča Jurija Živaga umnogome će biti uslovljena okolnostima proisteklim iz ambijenta ruske revolucije i kasnije građanskog rata. 

Boris Pasternak je dobio Nobelovu nagradu za roman Doktor Živago 1958. godine. Međutim, kako je tadašnja vlast, na čelu sa Nikitom Hruščovim, bila nezadovoljna tematikom romana, Pasternak se odrekao nagrade. Roman je ponovo objavljen 1988. godine i tada je Nobelova nagrada namenjena Borisu Pasternaku uručena njegovom sinu. 

---

---

Izvor: wikipedia.org

FEST 2020

48. Međunarodni filmski festival FEST 2020 počeće 28. februara i trajaće do 8. marta. Prodaja karata počela je u subotu, 25. januara, na blagajnama dvorana u kojima se održava festival, ali i preko sajta tickets.rs.

U prvih sedam dana prodaje, CEBEF je obezbedio popust od 10% na kompletne po terminskim linijama, kao i na opciju Moj komplet za online kupovinu. Takođe, za prvi termin na dan projekcije u Kombank dvorani obezbeđen je popust od 50% za penzionere.

Program ovogodišnjeg FEST-a možete preuzeti na  ---> LINKU

Po uzoru na Harija Potera uzbudljiva fantazija “Abigejl” u bioskopima

Inspirisan jednim od najboljih primera svetske kinematografije, filmovima o Hariju Poteru, reditelj i scenarista Aleksandar Boguslovski (Aleksandr Boguslavskiy) snimio je vizuelno upečatljivu bajku “Abigejl” (Abigail) urađenu u rusko-američkoj koprodukciji. Neobična avantura koja je premijerno prikazana na ovogodišnjem 15. KIDS FEST-u, nalazi se u redovnoj bioskopskoj distribuciji od četvrtka, 12. decembra.

Iako je početni, glavni plan za producente bio da naprave vizuelno efektnu bajku, reditelj Boguslovski je odlučio da ide korak dalje i da napravi nešto originalnije, da po prvi put fantaziju kombinuje sa stimpankom (steampunk) – podžanrom naučne fantastike.

Mlada devojka Abigejl živi u gradu čije su granice zbog epidemije misteriozne bolesti već godinama zatvorene. Njen otac bio je jedan od zaraženih i odveden je kada je ona imala šest godina. U borbi s moćnicima, kako bi pronašla svog oca, Abigejl saznaje da je njen grad pun magije i u sebi otkriva izvanredne sposobnosti.

“Do sada se u kinematografiji nije nikada koristila kombinacija stimpank žanra s periodom iz 1930. godine, s radnjom smeštenom u Evropi. Mnogo vrsta magije je do sada prikazano, mnogo čarobnjaštva, tako da smo hteli nešto originalnije, nešto što se nije pre koristilo. Nema više čarobnih štapića i svega toga.” objasnio je reditelj.

U ulozi Abigejl našla se mlada glumica Tinatin Dalakišvili (Tinatin Dalakishvili) koja o svom liku ističe: “Ova devojka živi u svetu koji je potpuno zatvoren. U jedno trenutku, neočekivano shvati da ima moći. Rekla bih da je Abigejl po prirodi pravi borac. Poprilično sam poput nje, u smisliu da nisam najjednostavnija osoba s kojom ćete se složiti.”

U ostalim ulogama Edi Marsan (Eddie Marsan), Rinal Mukhametov, Ravšana Kurkova (Ravshana Kurkova) i drugi.

Izvor: http://brendmagazin.com/

FILMOPOETA, nova forma kratkog filma

Novu formu kratkih filmova, koji objedinjujući u sebi nekoliko umetnosti, a bazirana, kako i samo ime kaže, na filmu i poeziji, započinje potpuno novi žanr kojeg su sami njegovi kreatori Biljana Mrmoš (dipl. glumica i prof. srpske književnosti i jezika) i Daniel Toader (cinematographer) iz Novog Sada nazvali filmopoet ili filmopoeta. 

Svaki filmopoet rađen je na osnovu tema izabranih pesama određenih pesnika. Kroz kadrove, radnju, igru i glumu, iščitava se tema a sam tekst pesme se izgovara u jednom momentu ili kroz nekoliko sekvenci tokom celog filma. 

Cilj im je, kako i sami kažu, snimiti film, koji dužinom ne opterećuje gledaoca, a profesionalnom glumom, besprekornom fotografijom, lokacijama, kadrovima, detaljima, kostimima, zvukom itd, zaokuplja pažnju i na novi način predstavlja i približava određeni tekst pesme, predočavajući tako i stil i rad pesnika koji je izabran.  

Ovim putem ne samo da poeziju sa lakoćom predaju čitaocu, nego neguju i film i fotografiju i glumu i kvalitetnu muziku, a tako i lepu umetnost uopšte. Danas je više nego preko potrebno iznedriti nove oblike za gledaoce koji još uvek teže ka kvalitetnoj umetnosti.  

Veoma je važna činjenica da je svaki filmopoet baziran na detaljnoj i dubokoj analizi dela čija se tema bira. Ispunjen je simbolikom– od načina na koji se izvode kadrovi, jezik kostima, boje koje se pojavljuju i ističu, deo dana koji se obuhvata (zora, sumrak, zlatni sat, noć itd), izbor  lokacija (voz, most, oronuli dvorac, prazne ulice itd), način na koji se igra, lik devojke koji se pojavljuje i sa vrlo istančanom fizičkom radnjom „priča“, izabrana muzika koja sve to prati, i sve ostalo što je uključeno, čime se sem umetničkog pristupa, pažnja gledalaca zaokuplja tako što im se nudi nešto i za razmišljanje. Dakle ne samo da se ovo posmatra kao čin lepe umetnosti, ono se predstavlja i kao analitički, edukativni i misaoni segment koji odgovara različitim profilima- ljubiteljima filmske umetnosti, fotografije, književnicima, čitaocima, književnim kritičarima i analitičarima, ljubiteljima muzike oslikane kadrovima i dr.  

Novi žanr, koji su ovi umetnici nazvali filmopoet(a) predstavlja odgovor na potrebu svih onih koji i dalje neguju umetnost kao lepu a pošto se radi o profesionalnim ljudima koji sačinjavaju tim, svakako se neguje kvalitetna umetnost.

Prva filmopoeta koju su uradili je na temu pesme „Možda“ pesnikinje Tatjane Pupovac. Potom su obrađene pesme i drugih pesnika srpske književnosti. Pogledajte jedan od videa na linku ispod:

“ČEKAONICA ” FILMOPOETA – VIDEO

---

---

Izvor: http://srpskatelevizija.com

Film: Neverni muž - Denis Maleval, Francuska

Kada Erik odluči da vara svoju ženu, ne sluti da će njegova afera promeniti živote tri žene koje su upućene u njegove laži. Otkrijete kako se tri žene nose sa pritiskom, žudnjom, obmanom i osvetom u filmu Neverni muž.

Ovaj francuski triler je priča o slučajnostima, odanosti i lažima. Erik je uvaženi doktor koji vodi naizgled savršen život. Živi sa suprugom, dvoje dece, čak je obezbedio kuću svojoj majci. Ali iza ovog idealnog porodičnog čoveka, Erik se prepušta požudi i ulazi u aferu sa mladom samohranom majkom. Njegov paraleleni život će se promeniti nakon što Kloe, ćerka njegove ljubavnice, započinje hvaliti Erika u školi.

Kako se radnja razvija, uviđamo da Kloe nije svesna fatalnih posledica koje može imati njena priča sa Hugom, drugom iz razreda, o romansi Erika sa samohranom majkom, Hugo, umoran od slušanja Kloe, govori svojoj majci o Eriku. Na taj način domino efekat sa ozbiljnim posledicama je pokrenut. Jedan razvod, trudnoća i ubistvo održaće Vašu pažnju do samog iznenađujućeg kraja!

Neverni muž je film u režiji Denisa Malevala, koji je takođe režirao Chez Maupassant, Majke Trećeg rajha i tri dugometražna filma bazirana na radu Džordža Simenona: Gvozdene stepenice, Crna loptica i Starčeva smrt.

Otkrijte cenu Erikove tajne romanse u Nevernom mužu, koji Vas poziva da promislite da li je potrebno reći istinu u svim slučajevima.  

Neverni muž (Un Petit Mensonge, 2009) Francuska

Režija: Denis Maleval

Uloge: Žuli Džud, Frederik Van Den Driš, Gela Lu Deveha

Žanr: krimi triler

---

---

Izvor: eurochannel.com

Večna pisma Sirana de Beržeraka

Sirano de Beržerak i ljubavnik koji stoji iza njegovih reči

Priča o životu i delu francuskog pisca 17. veka poslužila je Rostanu za jednog od najmarkantnijih književnih junaka: nesrećnog plemića, poetičnog filozofa, veštog mačevaoca i darovitog pesnika, čija je unutrašnja lepota ostala u senci ogromnog nosa i, samim tim, mogućnosti da ostvari veliku ljubav...

Više od jednog veka ovaj romantični i tragični junak inspiriše pozorišne, filmske, pa i operske stvaraoce.

Savremeni gledaoci zbog popularnosti istoimenog francuskog filma iz 1990. godine, Sirana najčešće “vide” u liku Žerara Depardjea, a njegovu ljubav Roksanu kao Ani Broše. Isti naslov na muzičkoj sceni pojavio se kao “herojska opera” još 1936. godine. U prvoj deceniji novog milenijuma, španski tenor Plasido Domingo (u svojoj 68. godini) pevao je glavnu rolu u operi Franka Alfana u njujorškom “Metropolitenu”, u “Kovent gardenu” u Londonu, Valensiji, pariskom pozorištu “Šatle”...

- To je lik iz snova. On ima sve: ironiju, radost, dramu, nemoguću ljubav - izjavio je slavni Domingo najavljujući parisku premijeru “Sirana”.

Ko je bio romantični heroj koji do današnjih dana podjednako uzbuđuje i stvaraoce i publiku? 

Pre svega, veoma svestrana ličnost čiji su spisi, provokativni stavovi i sloboda mišljenja uzbunjivali duhove sedamnaestog stoleća.

Sirano de Beržerak je bio svestrana osoba i promenio je svet na svoj način. Kao pesnik, dramatičar, duelista i slobodni mislilac, postao je svetski poznat po svojim spisima i provokativnim stavovima i mišljenjima.

Rođen je u Parizu 1619-te, od oca advokata i lorda Moveljea i Beržeraka i Esperance Belanž. Sirano se pridružio gardijskom korpusu kada je imao 19 godina ali nekoliko godina kasnije je napustio vojsku da bi se posvetio spisateljskoj karijeri. Od tada, njegov uspeh ogledao se u tome što je postao jedna od najznačajnijih i najuticajnijih ličnosti francuske kulture.

Bez obzira na sva druga dela, Sirano de Beržerak je ipak najpoznatiji po jednoj romantičnoj priči koju je pisao kao pisac u najam za svog druga iz vojske. Iako je bio duboko zaljubljen u svoju rođaku Roksanu – neki kažu da mu je ona ustvari bila sestra, Sirano joj se nikada nije direktno obratio na tu temu, sve zbog njegovog fizičkog izgleda. Pored toga, Roksana je bila zaljubljena u njegovog prijatelja Kristijana de Nuleta.

Pošto Kristijan nije bio vešt sa rečima, Sirano mu se ponudio da mu pomogne u pisanju. Kroz svoje reči, on će moći – bar na neki način – da iskaže svoju ljubav prema Roksani i da tajna ostane sačuvana.

Kako su Kristijan i Roksana učestalo počeli razmenjivati pisma, ona mu je jednom napisala da je ranije volela njega, a sada se zaljubila u njegove reči, njegovu dušu, i da joj fizički izgled nije bitan. Vrlo lepa vest za Sirana.

Nekoliko meseci kasnije Kristijan gine na bojnom polju, ali je pre toga naterao Sirana da obeća da će reći Roksani istinu; ali ovaj to nije učinio. Sirano de Beržerak je preminuo 1654.godine, od posledica povreda koje je zadobio kada je drvena greda pala na njega dok je ulazio u kuću. Priča se da je te iste noći Roksana otkrila da je on bio taj čovek koji joj je pisao sva ona pisma.

ceo film ....

---

---

Izvor: eurochannel.com

Film: Mala pisma i ljubavni zločini - Đanfrančesko Lacoti, Italija

Da li ste ikada iskusili taj veličanstveni osećaj zaljubljivanja? Da li vam se ikada desilo da se duboko i fatalno zaljubite i uđete u vezu sa pogrešnom osobom? Žena je spremna da pređe preko svega i odvede sebe do svojih granica samo da bi upoznala čoveka koji joj je obuzeo misli i srce. Eurochannel vas poziva u Italiju gde ćete naići na zamršenu ljubanu priču u kojoj ćete sresti savremenog Sirana de Beržeraka u Malim pismima i ljubavnim zločinima.

Pismo i njegova sadržina mogu promeniti nečiji život i sudbinu; Mala pisma i ljubavni zločini to mogu potvrditi. Ovaj film o dva prijatelja i zatvoreniku otkriva da prijateljstvo i ljubav mogu savladati sve fizičke prepreke.

Rosalba je nedovoljno rečita žena koja je zaljubljena u Danila, kriminalca koji je osuđen na trideset godina robije. Ali, njena najbolja drugarica je tu da joj pomogne; Katja je romantično nastrojena spisateljica. Pošto je poslala hrpu strastvenih pisama od Rosalbe ka Danilu, ova shvata da on nije za nju. Ali stvari se zapetljavaju kada Katja, istinska autorka tih pisama, shvati da se sada ona zaljubila u kriminalca.

Mala pisma i ljubavni zločini spaja osobine tipičnog italijanskog humora, prenaglašene arhetipove i izuzetnu izvedbu, što ovaj film čini komedijom vrednom nagrada koje je osvojila, a to su priznanje za najbolji film i nagrada žirija na Taoroma filmskom festivalu i na Filmskom festivalu u Montrealu.

Mala pisma i ljubavni zločini (Dalla vita in poi, 2010) Italija

Uloge: Kristijana Kapotondi, Filipo Nigro, Nikoleta Romanov

Režija: Đanfrančesko Lacoti

---

---

Izvor: eurochannel.com

Završeno snimanje poslednje sezone "Igre prestola"

Posle više od devet meseci rada, završeno je snimanje poslednje, osme sezone serije "Igra prestola".

U poslednjoj sezoni fanove očekuje šest novih epizoda čiji sadržaje je produkcija, uz veliki trud i posebne mere, uspela da zadrži u tajnosti.

"Niko nije dobio fizičku kopiju scenarija, sve smo dobijali u digitalnom obliku na aplikaciji. Nakon čitanja, dokument bi se sam izbrisao. Rečenice koje smo izgovarali dobijali smo dan pre, da bi one posle 24 sata potpuno nestajale", ispričala je Sofi Tarner, koja u seriji tumači ulogu Sanse Stark.

Ona je otkrila da je svima na setu bilo zabranjeno fotografisanje, kao i da su morali su da nose nalepnice preko kamere na mobilnim telefonima.

Svaki član ekipe dobio je i kodno ime, kako niko ne bi saznao ko je taj dan na setu.

---

---

Izvor: B92