Od učenja se ne sme odustati

Niste li primetili da svaki sledeći zadatak na poslu čini da se osećate sve više izgubljeno? Većina ljudi se sve češće suočava s ovakvim okolnostima, ali nema razloga za brigu! To je danas sasvim normalno. Živimo u veoma dinamičnom okruženju, dnevno primimo mnogo informacija, a pošto se sve menja tako brzo, teško je ići ukorak sa svim promenama. 

Iz pomenutog proizilazi i jedna, nekima možda pomalo teška, istina, a to je da ukoliko želite da napredujete u poslu, ali i uopšte u životu, ne smete prestati da se usavršavate.

Konstantno učenje će vas dovesti do dobrih rezultata

Možete biti uspešni u onome što radite samo ako za to imate ogdovarajuće znanje. Danas je procenat visokoobrazovanih ljudi veliki, što znači da morate biti izuzetni ukoliko želite da se izdvojite iz mase. Ukoliko niste među najboljima, znajte da će se ubrzo pojaviti neko ko je mnogo spremniji za posao od vas i pritom je voljan da ga obavlja. Prosečnost nije na ceni, zato naučite da budete najbolji.

Konstantno učenje će vam pomoći da se oslobodite i napustite svoju zonu komfora

Praksa pokazuje da su najuspešniji upravo oni pojedinci koji su uvek spremni da izađu iz svoje sigurne i komforne zone. Oni idu u susret novim izazovima, preuzimaju rizike i neprekidno otkrivaju nove stvari. Ovakav stav i način života je njihova svakodnevica. Drugim rečima, ljudi postaju uspešni onda kada uspeju da pomere sopstvene granice. Otkrivanje novog predstavlja jedini način da se prevaziđe ustaljena, komforna zona. Korak u nepoznato često ume da uplaši, ali zato je tu učenje. Učenje, odnosno znanje, svakoga može pripremiti za promenu i podstaći na prve korake ka uspehu.

Stalno učenje doprinosi dužem i zdravijem životu

Širom sveta su sprovedena brojna demografska istraživanja koja su pokazala da, verovali ili ne, konstantna mentalna aktivnost predstavlja ključni faktor za duži i bolji život. Dokazano je da se zdravstveni problemi, poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti ili stanja praćena gubitkom pamćenja, manje javljaju kod ljudi koji su negovali svoju mentalnu aktivnost. Imajte na umu da se pretraga različitih pojmova na internetu ne smatra izazovnom mentalnom aktivnošću, iako je možda zabavna. Odličan primer mentalno zahtevne aktivnosti bilo bi učenje novog stranog jezika.

Stalno učenje doprinosi kvalitetnijim vezama

Ova činjenica ne zahteva previše objašnjavanja. Logično je da kad ste načitani i poznajete mnogo tema, biće vam lakše da se povežete sa drugim ljudima. Znanje i interesovanja vas spajaju. Samim tim, vaši odnosi sa drugima su bogatiji. Zamislite na momenat da ste pohađali kurs o ličnoj motivaciji. Takođe, zamislite da su vašim brojnim prijateljima potrebni saveti iz te oblasti. Nije li logično da će se vaši odnosi produbiti zahvaljujući tome što ste vi u mogućnosti da podelite sa njima svoje novostečeno znanje i da im pomognete da ostanu motivisani?

Znanje će učiniti da se osećate dobro

Nema boljeg osećaja od onog kada shvatite da znate mnogo toga interesantnog. Na primer, zamislite da ste otputovali na destinaciju koju nikada pre niste posetili, a bez obzira na to, prepoznajete mesta koja srećete. I ne samo što ih prepoznajete, vi ih zapravo poznajete: znate njihovu istoriju, znamenite lokalne ljude, tumačite kulturno nasleđe i sl. Priznajte, to je dobar osećaj.

Jasno je da učenje nudi brojne prednosti i garantuje sreću i lični razvoj. Zato, ne odustajte od učenja i nove prilike će vam se brzo ukazati. I ne brinite, nije to tako teško kao što se čini. Kada jednom krenete putem znanja i usavršavanja, više nećete moći da prestanete.

Izvor: http://edukacija.rs

Šta najviše muči srpske studente?

Studentski život nije lak, složiće se svi koji su studirali. Ima svoje lepe i manje lepe strane. Studenti, pak, sa strane nailaze na niz prepreka, od kojih je jedna najbitnija – osamostaljivanje. To naravno nije lako, adaptacija u novoj sredini, odvajanje od roditelja, briga o finansijama i sve ono što nismo morali raditi dok smo bili kod roditelja. Naravno, postoje i one lepše strane (upoznavanje novog društva, grada u kome studirate, izlasci), ali ovde ćemo se baviti pre svega, takozvanim “studentskim mukama”. Pročitajte koji su rezulatati istraživanja:

Nov način života – studenti iz unutrašnjosti imaju dodatnih problema da se prilagode na novu sredinu. Oni se odvoje od primarnih prijtelja, od porodice, ponekad i od emocionalnog partnera. Najčešće se javlja osećaj usamljenosti. Njima je potrebno dosta pomoći i podrške kako bi se privikli na sve to.

Bolonjski sistem – čini se da na većini fakulteta ne funkcioniše dobro, svaki od njih primenjuju svoju „Bolonju“. Oni služi da olakša studentima prilikom učenja, ali to u praksi ne izgleda tako. Studenti i dalje uče po 500 ili 1000 strana, a uz to i imaju obavezna predavanja i kolokvijume. Srednja škola nije bila laka svima, ali tada nije bilo potrebno da se uči knjiga od petsto, sedamsto ili hiljadu strana za jedan ispit. Sada se studenti suočavaju sa činjenicom da moraju da uče mnogo više, a često ih obrazovni sistem nije pripremio za to.

Bespotrebni predmeti – generalni stav studenata je da uče više nego što je to potrebno za njihovu materiju. Oni smatraju da imaju preobilno gradivo za učenje, kao i niz bespotrepnih predmeta, koji su van dometa njihove struke. (Šta će meni filozofija, sociologija, kulturna istorija, ako studiram strani jezik; ili fizika i engleski jezik ako studiram biologiju; ili pedagogija ako studiram matematiku). Oni zaključuju da im ti predmeti odvlače pažnju i oduzimaju vreme od učenja onoga što je vezano za njihovu struku i da je to razlog zašto kasnije nisu dovoljni stručni iz svoje oblasti.

Sledeći problem prilikom učenja – koncentracija. 

Nakon učenja dolazi predispitna anksioznost. Anksioznost ili drugim rečima strah, koji je iracionalan, koji nema veze sa učenjem ili neučenjem, već sa (visokim) očekivanjima studenata. („Moram da položim taj ispit!“) Pre svega, strah od neuspeha, od pada na ispitu („Kako ću izaći pred očima profesora, roditelja..?“) 

Imati želje i preferencije je zdravo i dobro za nas jer nas vodi ostvarivanju ciljeva. Imati zahteve i očekivanja je nezdravo jer nas neispunjenje istih uvodi u nezdrave emocije, navode psiholozi.

Prokrastinacija – „što možeš danas ostavi za sutra“, rečeno narodnim jezikom. Sa ovim se susreću svi studenti, ne samo srpski. Odugovlačenje sa učenjem, takođe se nadovezuje na prethodne probleme, na koncetraciju i obimnost gradiva. Odlaganje je način da ono što nas ne motiviše i ono što nam je manje lepo i zanimljivo, ignorišemo i ostavljamo po strani (dok se isto ne nagomila i ne krene da nas hvata panika – anksioznost).

Depresija – nažalost, ovo je česta boljka naših studenata. Mnogi ne žele da pričaju o tome, da zatraže pomoć, ali brojke su poražavajuće, čak 31,6 % studenata se susreće sa ovim problemom. Razne vrste aktivnosti treba uvrstiti u svoj studentski život: šetnja, trčanje, vožnja rolerima ili biciklom, odlazak sa prijateljem na kafu, u pozorište, bioskop...

Psihlozi smatraju da osoba treba da se upozna sa svojim snagama i slabostima, da prihvati sebe bezuslovno, i da nauči da prepozna misli koje dovode do toga da se depresija javi. Ali ono što je bitno za sve studente jeste da znaju da NISU SAMI, i da mogu slobodno da razgovaraju o o ovom problemu sa osobom od poverenja.

Izvor: http://www.iserbia.rs

Studenti uglavnom uče noću, nekoliko dana pred ispit

Studenti mahom uče noću, najaktivniji su nekoliko dana pred ispit, dok im je najuspešnjiji januarski ispitni rok. Više vole da uče iz skripti nego iz knjiga, a sa učenjem počinju uglavnom nekoliko dana pred ispit, rezultati su istraživanja.

Na sajtu najstudent.com, sprovedeno je istraživanje o studentskim navikama u kome je učestvovalo više od 700 studenata.

Noć, omiljeno vreme za učenje

Rezultati su pokazali da gotovo polovina ispitanika najčešće uči tokom noći, dok svaki treći ispite sprema tokom popodneva. Odgovori su razumljivi, s obzirom na to da u jutarnjim časovima studenti uglavnom imaju obaveze na fakultetu.

Najmanje je onih koji ispite pripremaju kontinuirano

Studenti koji su učestvovali u istraživanju odgovorili su u najvećem procentu da uče nekoliko dana pred ispit (oko 38 posto odgovora) ili mesec dana pred ispit (oko 32 posto) a onih koji uče kontinuirano tokom semestra ima oko 23 posto. Čak 70 posto anketiranih kaže da im uvek fali još jedan dan da spreme ispit.

Kada je u pitanju stepen spremnosti za izlazak na ispite, svaki treći student kaže da izlazi na ispit samo ako je sve naučio. Samo oko 2 posto anketiranih na ispitima prepisuje. Većina ispitanika se uzda u sreću ili predznanje i na ispit izlai iako nije u potpunosti spremila gradivo.

Najuspešniji januarski ispitni rok

Studenti su najuspešniji u januarskom (oko 40 posto odgovora) i junskom ispitnom roku (odgovor oko 36 posto anketiranih), a najmanji procenat studenata ispite polaže u aprilskom roku (svega oko 2 posto).

Najviše studenata prijavljuje više od tri ispita u ispitnom roku (oko polovina anketiranih), a svega oko 2 posto prijavljuju samo po jedan ispit u ispitnom roku. Ostatak (oko 48 posto) prijavljuju 2 ili 3 ispita u roku).

Za učenje koriste različite materijale – preko 62 psoto anketiranih uči iz skripti, oko 60 posto iz fotokopija i iz beležaka s predavanja, a u najnižem procentu koriste originalne knjige (oko 43 posto anketiranih). Među ostalim odgovorima se izdvaja Internet, ali i pitanja koja su postavljanja u ranijim ispitnim rokovima.

Studenti koji su učestvovali u istraživanju se bave različitim dodatnim aktivnostima tokom studiranja. Najčešće završavaju odgovarajuće kurseve ili seminare (oko 55 posto anketiranih), konkurišu na stipendije (oko 45 posto), dok oko 41 posto radi honorarno.

Autor: Ana P.

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?

Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.

Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.

Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.

Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.

Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“

Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.

Autor: Jasmina Krajovan

Šta sve studenti rade da bi platili školarinu i zaradili džeparac

Dok njihove kolege posle predavanja odlaze do kafića na kafu ili pravo kući da se odmore, oni jure na posao, da bi otplatili studije i zaradili neki dinar preko toga za život.

Studentski život, ispunjen predavanjima, učenjem i vežbama, nimalo nije lak, a kada je potrebno uklopiti ga sa poslom i životom u drugom gradu, postaje pravi izazov, pričaju studenti Beogradskog univerziteta.

Milica Sredojević iz Prijepolja već tri godine se trudi da posao uskladi sa vežbama i predavanjima na Fakultetu političkih nauka. Neretko, kaže, na uštrb spavanja i dobrih ocena.

- Radim od prve godine i u početku mi je dobro išlo, iako sam, kao radnik u pekari, morala da ustajem u 4.20 svakog dana. Ali posle pet meseci počeo je da me stiže umor, došao je i ispitni rok, stres zbog budžeta i doma i tu sam doživela i prvi lom, nisam upala na budžet – priča Milica.

Uporna da završi studije, ali i svesna da nešto mora da promeni, počela je da radi u noćnoj smeni, ali se i to pokazalo kao loša ideja.

- Onda sam prešla da radim na kiosku, a na fakultet išla samo da ispunim uslov za izlazak na ispite. Fakultet mi je daleko od kuće, pa mi je bilo baš naporno i nisam se proslavila, već sam sa proseka 9,5 spala na 6,5 – nezadovoljna je ova vredna devojka.

Prema nekim procenama, skoro svaki treći student u prestonici radi. Među njima su uglavnom akademci iz unutrašnjosti, ali i Beograđani koji ne žele da zavise od roditelja.

- Uglavnom radim više poslova, od promocija, telefonskih anketa, do deklarisanja. Probala sam i rad u kafiću, ali on nije toliko fleksibilan. Bila sam i statista u emisijama i filmovima, što nije teško, ali oduzima mnogo vremena - objašnjava Marija Čanković iz Valjeva.

Ona je trenutno animator na putovanjima za mlade i tako bar besplatno letuje. Da bi uskladila poslove i fakultet, ova studentkinja FPN-a posećuje samo obavezna predavanja i vežbe.

- Nama koji smo daleko od porodice je teže, jer osim o poslu i ispitima moramo da razmišljamo i o hrani, kućnim poslovima... – kaže Marija, koja se nada da će uskoro diplomirati i naći posao na televiziji.

Da učenje i zarađivanje nije lako uskladiti, ističu i studenti rođeni u Beogradu.

- Radila sam u školi kao zamena učitelju koji je bio na bolovanju. Smene su uglavnom po četiri sata, ali sam decu nekada vodila i na celodnevne izlete. I fizički i psihički je bilo naporno, ali mi nije bilo teško jer mi se to dopada - priča Jovana Stojnić, studentkinja Učiteljskog fakulteta.

Andrija Kovačević se trudi da sve ispite položi u junu da bi preko leta mogao da radi.

- Sezonski sam kod tate u firmi koja se bavi medom, susrećem se sa raznim analizama bolesti pčela, pakovanjem proizvoda - priča Andrija, inače student veterine.

Promocija proizvoda je među omiljenim poslovima studentkinja, jer omogućava lako kombinovanje sa obavezama.

- Radim od svoje 14. godine, a promocije poslednjih godinu dana. Uglavnom mogu da biram kada ću da budem slobodna, tako da uklapam sa predavanjima, dok u vreme ispitnog roka ne radim. Zarađujem dovoljno za lične troškove, a ponekad i za neko putovanje - kaže Marija Šajnović sa Filološkog fakulteta.

Mihajlo Ćukić je šanker u restoranu od kada je završio srednju školu.

- Leti radim puno radno vreme, a od oktobra samo vikendom. Imam sreće da radim u jednom od boljih lokala i imam dobru dnevnicu. Od kada sam počeo da radim, uopšte ne tražim pare svojima - ističe Mihajlo.

Izvor: www.blic.rs

Zašto padamo ispite?

Pitate se kako je moguće da ste opet pali ispit?! Evo jednostavnog objašnjenja! Sada je sve jasnije ;) Naravno malo se šalimo jer kad se spremaju ispiti potrebno je da se malo nasmejemo na sopstveni račun.

Godina ima 365 dana za učenje.

Kad uzmeš da ima 52 nedelje, ostaje samo 313 dana.

Na leto otpada 50 dana jer je prevruće za rad, zato ostaje 263 dana.

Spavamo 8 sati dnevno u godini, kada se zbroji to je 122 dana, znači ostaje nam 141 dan.

Ako ništa ne radimo 1 sat dnevno, to je 15 dana manje, preostaje nam 126 dana.

Svaki dan potrošimo 2 sata na obroke i tako izgubimo 30 dana godišnje, preostalo nam je 96 dana u godini.

Dnevno provedemo 1 sat na telefonu pričajući sa porodicom i prijateljima, to nam oduzima 15 dana i stoga ostaje nam 81 dan.

Ispiti i testovi nam oduzmu 35 dana u godini, tako smo ostali na 46 dana.

Uzmemo otprilike 40 dana godišnjeg i došli smo na brojku 6.

Recimo da smo bolesni najmanje 3 dana, ostalo nam je samo 3 dana za učenje.

Izađemo li samo 2 puta, ostao nam je 1 dan.

Ali taj 1 dan vam je rođendan…zato…

Srećno svima sa ispitima.

Izvor: http://www.studentskizivot.com

Kako da pronađete novu žar za učenjem?

U životu svakog studenta naiđe onaj neinspirativni period kada volja za učenjem netragom nestane, a iz roka u rok sve teže daje ispite. Postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da lakše prebrodite te dane i vratite se na staro - dole su predlozi koji će možda upaliti. 

Uhvatili ste sebe da čitate istu stranu zadnja 3 sata, ili da mehanički zapisujete u svesku s beleškama razmišljajući o potpuno drugim stvarima? Može da se desi da ste „pregoreli” - tačnije, da se osećate kao da su vaši kapaciteti za primanje informacija prepuni, i da još dugo ništa neće ući u glavu.

Ovo nije retka pojava, i najčešće muči studente kada im je to najmanje potrebno: tokom ispitnih rokova i u danima pred kolokvijum. Dajemo vam nekoliko predloga i trikova kako da prevaziđete gubitak volje za učenjem i u sebi otkrijete novu energiju.

#1 Promenite sredinu

Rutina je osnovna stvar u formiranju radnih navika, ali kada je dugo niste menjali, može vas sabotirati.

Ako vam se mozak ulenjio, promenite sredinu! Možete otići u svoju ili prijateljevu vikendicu, izolovati se kod rođaka na selu, a ako vam ništa od ovoga nije dostupno, apartmani u Beogradu jeftino se mogu pronaći na sajtovima za izdavanje apartmana. Ukoliko imate dovoljno sredstava, deljenje nekog apartmana sa kolegama može biti zanimljivo iskustvo. Rezervišite jedan ceo dan za učenje, i vikend za odmor u sopstvenom stanu, što da ne? Nekoliko dana van doma gde ukućani žive prema sopstvenom rasporedu, i vratiće vam se koncentracija. Nema zivkanja, ometanja i galame.

#2 Setite ste zašto ste tu

Vratite se u dane kada ste birali fakultet koji ćete upisati. U vama je sigurno bilo one predivne zanesenosti: želeli ste da postanete vrsni naučnici, umetnici, da baš vi budete osoba koja će pronaći lek za neku tešku bolest.

U međuvremenu se zaista ništa nije promenilo; podsetite se s kakvim ste osmehom na licu maštali o svim stvarima koje ćete uraditi kada steknete znanja koja do tada niste mogli da zamislite. Ona su sada pred vama - otkrijte ih ponovo, a učenju pristupite kao da istražujete najvažnije redove na svetu. Ako se prisetite svoje svrhe i otkud vi tu, biće vam lakše da savladate još nekoliko stranica pred ispit.

#3 Razmislite o posledicama

„Dobro”, pomislili ste, „nije strašno ako ponekad padnem ispit”.

I zaista nije. 

Ali gradivo se gomila - svi predmeti koje ne položite u ovom, dočekaće vas u narednom semestru, zajedno sa svim novim. Do tada ste verovatno i zaboravili o čemu se uopšte radi u predmetu. Biće mnogo teže učiti sve te predmete zajedno, i možda je bolje da se malo napregnete sada, i malo u narednom roku, da ne dočekate septembar na ivici nervnog sloma.

#4 Obećajte sebi nagradu

Ostalo vam je još mnogo ispita, i osećate se malodušno jer cilj deluje tako daleko?

Najgori osećaj je nemati svrhu i raditi nešto besciljno, i zato obećajte sebi da ćete se stizanjem na cilj nagraditi!

Vaš trud će se svakako jednog dana isplatiti, ali u međuvremenu častite sebe novim laptopom ili putovanjem u neku daleku zemlju koju ste oduvek želeli da posetite. To mogu biti i manje stvari - one postaju velike jer simbolišu vaš uspeh, i motivišu vas da nastavite da se trudite.

Sem toga, nije li lepše očistiti godinu u julu i dva meseca provesti sa pasošem u ruci i peskom među prstima?

#5 Promenite način učenja

Možda ste izgubili volju za učenjem jer niste efikasni kao što ste nekada bili, a niste ništa menjali? Svakako je vreme za neke promene!

Na svakom fakultetu određena godina studija važi za najtežu, a i svaki predmet se znatno razlikuje. To što vam je vaš stari način učenja pomogao da položite tri ispita, ne mora važiti i za četvrti. Postoji nekoliko različitih metoda učenja:

• Vizuelni - slike, grafikoni, 
• PP prezentacije, raspored teksta i čitanje;
• Auditivni - slušanje predavanja i audio knjiga, ponavljanje naglas;
• Taktilni - stvari se uče dok se rade, povezivanje, primeri…

 Ako znate koji ste tip, lakše ćete gradivo prilagoditi svojoj metodi. Koristite ove tehnike uz dobro upravljanje vremenom tokom učenja i odmah ćete primetiti da vam lakše ide. 

Ukoliko predmeti zahtevaju tradicionalno iščitavanje teksta dok ga ne zapamtite, evo nekih saveta za učenje koji mogu pomoći svima:

• učite u intervalima od 25 minuta sa 5 minuta pauze između njih, a posle 3 kruga napravite pauzu od pola sata (Pomodoro tehnika);
• spavajte koliko vam je potrebno, ne prejedajte se i ne utopljavajte se previše kako ne biste bili pospani;
• ugasite telefon i televizor i sklonite sve što vam odvlači pažnju.

Kada jednom otkrijete inspiraciju i volju za učenjem, ne dopuštajte da taj izvor presuši! Imajte cilj uvek u svojim mislima, i neće proći dugo dok ga ne dostignete.

Izvor: http://www.najstudent.com

10 najbesmislenijih diploma u Srbiji

Malo ko u Srbiji može da se pohvali da je našao posao odmah nakon završenog fakulteta. Štaviše, akademski građani u proseku čekaju oko tri godine na zaposlenje u struci. Apsolutni rekorderi u tome su stomatolozi, istoričari umetnosti, sociolozi i politikolozi koji na birou neretko provedu i po pet godina čekajući na posao. 

Vlada L. (29) završio je u roku politikološki smer na FPN u Beogradu sa prosekom većim od devet. Tokom studija je, kaže, volontirao na više mesta, ali ni to mu nije pomoglo da nakon diplomiranja nađe posao.

- Nema gde nisam tražio posao, ali kad bi čuli za šta sam se školovao, nisu čak hteli da me prime ni na niže pozicije u administraciji. Poruka poslodavca uvek je bila ista - ovoj zemlji nisu potrebni politikolozi - priča Vlada koji se tek nedavno zaposlio u arhivi jedne državne ustanove.

Plata mu, kaže, jedva prelazi 35.000 dinara, ali bar više nije besposlen.

- Upisao sam studije iz ljubavi, ali u ovoj zemlji ta diploma gubi smisao - ističe on.

U još goroj situaciji su tek svršeni stomatolozi, poznati kao rekorderi po čekanju na posao. Oni na birou za zapošljavanje provedu u proseku pet i po godina. I pored toga, za upis na Stomatološki fakultet u Beogradu prošle godine prijavilo se duplo više kandidata nego što ima mesta.

Odmah za stomatolozima idu istoričari umetnosti, a zatim i inženjer metalurgije, lekar opšte prakse, diplomirani menadžer.

Koliko se tek menadžera školuje u Srbiji teško je izbrojati, s obzirom na to da skoro svaki privatni fakultet ima bar jedan smer tog profila. Ipak, nezvanično se procenjuje da ih samo u toku jedne godine diplomira 5.000. Na birou za zapošljavanje trenutno ih ima nekoliko hiljada.

Što se brojnosti nezaposlenih na birou rada tiče, zanimljivo je da najviše ima pravnika i ekonomista. Ipak, oni se tu kratko zadržavaju, ali su uvek brojni, s obzirom na to da su kadar koji najviše školujemo.

Sa kojim diplomama možete da se slikate:

- Stomatolog

- Istoričar umetnosti

- Inženjer metalurgije

- Politikolog

- Lekar opšte prakse

- Organizatori zaštite na radu

- Menadžer

- Profesor fizičke kulture

- Sociolog

- Diplomirani inženjer prerade i obrade drveta 

Izvor: http://www.pressonline.rs