Za ljubav je potrebna hrabrost

Ljubav. Neki bi rekli reč koja se najviše troši, najviše koristi, najviše zloupotrebljava, najviše… sve najviše. Reč, iliti osećanje koje pokreće svet. Hteli mi to da priznamo ili ne. Reč, osećaj kome je posvećeno sigurno najviše vremena u istoriji ljudske vrste. Osećaj koji ljudi toliko žele da stave u definiciju. U okvir. Da naprave pravilo. Ljubav je to i to. Ako ovako postupaš, ako se ovako osećaš, ako se ovo dešava, onda je to ljubav. U suprotnom, to nije ljubav. Dragi moji, nema pravila. Nema ugovora. Nema šablona. Nema definicije ljubavi. Svaka osoba ima svoju verziju ljubavi, svaka osoba piše svoju definiciju.

Znači, sedam i nešto milijardi stanovnika, sedam i nešto milijardi definicija ljubavi. Neke su sigurno slične, ali ne postoje dve jednake. Tako da, necu se truditi da pravim istu grešku kao i mnogi pre i posle mene, da dajem univerzalnu definiciju ljubavi. Jer ne postoji. Mogu da dam jedino svoju. Svoju definiciju, svoje poimanje iste.

Neki će se složiti s njom, neki neće, neki će se smejati, neki će reći da sam čitala upravo njihove misli. Uopšte nije bitno. Evo. Obraćam se svojoj ljubavi. U ljudskom obliku (jer ima još puno, puno vrsta ljubavi). “Ne mogu da ti obećam večnost. Htela bih, ali ne znam budućnost. I ne bi bilo iskreno i fer prema tebi da ti kažem da ću te voleti zauvek. Volela bih da mogu. I želim da te volim zauvek. Želim više nego išta na svetu. Svejedno, ne mogu da ti obećam. Ali, sve dok te volim, obećavam ti da ću ti dati sve što mogu, da se osećaš voljeno, srećno, poštovano, i posebno. Ako sam odlučila da si baš ti moja ljubav, onda je to nešto veliko. Veliko za mene. Jer je ne dajem na svakom koraku. Dajem je posebnim osobama. Osobama koje su uspele da dodirnu moje srce, i moju dušu. I zahvalna sam ti na tome, zauvek ću biti. Svaki dan ćeš osetiti moju ljubav, svaki dan ću se truditi da tvoj dan olakšam. Trudiću se da ti stavim do znanja koliko je tvoja uloga posebna u mom životu.

Mnogi vezuju ljubav za materijalnu stabilnost. I to je u redu, različiti smo. Nekoga to usrećuje. Ja je vezujem za radost u srcu, u stomaku, svaki put kad te pogledam, kad te dotaknem. Kad mi se nasmeješ, i kad se ja tebi nasmejem, bez razloga, samo zato što si tu pored mene. Vezujem je za uzbuđenje zbog narednog jutra, jer ću te tad opet videti, ili se probuditi pored tebe. Vezujem je za mir u glavi, kad konačno misli ne jure trista na sat u svim pravcima nego su tu, sede i piju kafu zajedno sa tobom i sa mnom. Male stvari. A opet, meni ogromne.

I baš zato što te volim, dajem ti sve. Dajem ti slobodu pre svega. Ne branim ti ništa. Želiš da odeš od mene? Da se odvojiš? Da probaš nešto novo? Ja te podržavam. Podržavam sve što tvoje srce traži. Jer ga volim i želim mu najbolje. Zelim mu sreću. A ne može biti srećno ako mu branim ono što želi. Ako tvoja sreća nije uz mene, bolece, naravno da će boleti, ali nemam pravo da te uslovljavam i zahtevam. Jer te volim. I ako te zaista volim, voleću te i ako nismo zajedno. Jer moja ljubav na neki način nema puno veze sa tvojom. Ona je sama za sebe, voli tebe. I ako može da ti se desi onaj trenutak kad se zaljubiš u nekog, jači od onog što ti se desio sa mnom, ja ti ga želim. Jer znam kako je jako i divno bilo kad se nama desilo, znam da ga nikad neću zaboraviti. Pa ako može još nešto jače i lepše od toga, kome onda da to poželim od sveg srca, ako ne tebi?!

Želim ti da cvetaš, da ideš napred uz mene, da rasteš, da otkrivaš, da se raduješ, smeješ, da se razvijaš. Jer je to poenta ljubavi. Nije da sputava, da brani, da se zatvara u četiri zida i da ostane tako učaurena. Ne. Ja cu ti širiti krila koliko god mogu, daću ti snagu da letiš. Ako ne znas kako, naučiću te da letiš. Razmaziću te. Na sebe ću preuzeti teži deo života. Ne zato što glumim ulogu žrtve, ne. Nego zato što želim tebe da poštedim. Jer je tebi uspelo ono što mnogima nije, dirnuto mi je srce, dirnuta mi je duša. I zbog toga zaslužuješ da budes najsrećnija osoba na svetu, tako ti pokazujem da sam ti zahvalna. Ne zaboravi da te razumem bolje od ostalih. Sve, i dobro i loše, razumem.

Jednu stvar tražim. Poštuj me. Jer moja ljubav je ogromna, i ja te volim, ali moje dostojanstvo je jednako veliko kao moja ljubav. Ako vidim da me ne poštuješ, neće mi dozvoliti da ostanem. Onda cu otići, bez obzira što te volim.

Ja sam jednostavna osoba, i jednostavno ću te voleti. Svim svojim srcem. Imam dovoljno hrabrosti u sebi da te volim tako. Obećavam.”

To je moj stav o ljubavi. Mali princ je našao ružu, mnogi bi rekli da nije idealna za njega, ali on je voli i to je to. Pazi je i čuva, i udovoljava joj. Jer je voli. Jer ne zahteva ništa od nje. Jer ga ona čini srecnim. Iskreno verujem da osobe sa sličnim stavovima prepoznaju jedni druge. I ako osoba koju volim ima isto shvatanje ljubavi, to je jedan mali Raj. Ne tražim ništa više.

Autor: Dama iz sokaka

---

---

Da li verujete u pesnički ideal - platonsku ljubav?

Svi manje ili više veruju u neku vrstu ljubavi – bilo da je to romantična, prijateljska, ljubav na prvi pogled, ljubav za sva vremena ili neka druga forma ljubavi. Ali koliko danas, u vreme brzog života i još bržih komunikacija, izumiranja romantike, nedostatka vremena, avantura za jednu noć i prolaznih, usputnih veza i vezica, ima onih koji veruju u postojanje platonske ljubavi?

Platonska ljubav naziv je dobila po antičkom filozofu Platonu, koji je prvi upotrebio taj termin, kao sinonm za bestelesnu ljubav. Tek kasnije, u doba humanizma i renesanse ova vrsta ljubavi počela se nazivati platonskom.

Platonskom ljubavi se, dakle, smatra ona lišena fizičkog kontakta, bazirana na duhovnoj i emotivnoj povezanosti. Ona može biti različitog intenziteta od privlačnosti, preko zrele ljubavi, do emotivne povezanosti koja može trajati celog života. 

Nazivaju je nesebčnom ljubavlju, jedni je upoređuju sa prijateljskom privrženošću, dok drugi smatraju da je ona ravnoteža i jedinstvo prijateljske i sentimentalne ljubavi. Može biti uzvraćena, ali i jednostrana, zbog čega je mnogi, naročito u današnje vreme smatraju besmislenom, nemogućom, ludom, iako je pitanja srca teško, pa gotovo i nemoguće racionalno objasniti. Ono što je svakako činjenica, jeste da su upravo zahvaljujući njoj nastala brojna umetnička, naročito pesnička dela i da je bila ali i ostala umetničko nadahnuće i inspiracija inspiracija.

Setite se Danteove Beatriče, Kostićeva Lenke Dunđerski, Petrarkine Laure, Edgara Alana Poa i njegove Anabel Li… „…Blažene bile patnje koje vežu u slatkom spoju sa ljubavlju mene…“ piše Petrarka u jednoj od 366 pesama posvećenih Lauri, dok Desanka Maksimović u „Strepnji“ dobrovoljno traži da sve ostane na nivou idealizovane ljubavi „jer sreća je lepa samo dok se čeka“…

Ali, da li je tako nešto moguće u XXI veku? Romantici, oni koji veruju u savršenstvo i idealisti reći će vam da postoji i da je prelepa, uzvišena, jača od svih drugih. Saglasiće se sa Platonom koji je tvrdio da je u pitanju „ljubav koja pruža najmoćnije užitke“, podsetiće na Poa koji je u pesmi „Anabel Li“ naziva „ljubavlju jačom od ljubavi mnogih“…

Sa druge strane realisti će je nazvati nemogućom, negirati njeno postojanje, reći da je fraza, iluzija, nešto nerealno i nestvarno, osećanje koje se meša sa zaljubljenošću i privlačnošću… Mnogo je onih koji tvrde da je češća nego što se misli. Oni koji su je doživeli tvrde da je to najlepše i najintenzivnije osećanje, često jače i od onog koje su iskusili u vezama. Kada pogled, osmeh, susret, misao, reč ulepšaju dan, donesu sreću, postanu pokretačka energija… Ljudi koji su iskusili ovako nešto, verovatno znaju i razumeju o čemu se radi. Reči i tako nemaju preveliku moć kada je opisivanje osećanja u pitanju.

A kojoj kategoriji vi pripadate? Romanticima i(li) idealistima koji veruju u postojanje platonske ljubavi, realistima koji je negiraju ili nekoj trećoj grupi mišljenja…? Možda nemate stav o tome, a možda će jednom emocije presuditi da li ćete i u kom pravcu razmišljati o (ne)mogućnosti postojanja i doživljaja platonske ljubavi…

---

---

Autor: Danijela Pejatović

Izvor: www.stazenezele.rs

Ključne stvari za ljubav i brak

Mladim ljudima ponekad je zaista teško da zamisle da, kad se jednom udaju ili ožene, morati da provedu čitav život samo s jednom osobom. No, da jedan dugovečan brak uopšte ne mora da bude dosadan, dokaz su mudri ljudi koji su u velikoj ljubavi dočekali duboku starost

Današnjim devojkama i mladićima sve je teže da se odluče da stanu na ludi kamen, posebno dok su još u dvadesetim ili tridesetim, kad je pravo vreme za zasnivanje porodice. Kao da se plaše toga da će biti osuđeni da ceo život provedu budeći se pored jedne te iste osobe, a da će to biti robija.

Međutim, ko kaže da to mora da bude tako? Ako pitate iskusne i mudre ljude, videćete da se u velikoj ljubavi može proslaviti čak i osamdeseta godišnjica braka. U čemu je tajna stogodišnjaka u srećnom braku?

PRAVA MERA RAZGOVORA

Da bi vaš brak trajao večno, morate stalno da komunicirate jedno s drugim. Ne sme da prođe nijedan dan, a da ne razmenite informacije bitne kako za vas same, tako i za vašu porodicu. Ipak, ponekad se neke stvari moraju oćutati.

ROMANTIKA

Iako ljubav pre svega iskazuje delima, i reči su važne. Trudite se da što češće voljenoj osobi i kažete koliko je volite. Takođe, ni romantični gestovi nisu na odmet. Skuvajte mu omiljeno jelo ili je obradujte cvećem. Takve stvari uvek pale.

VREME

Ma koliko da vam je vaša veza važna i ma koliko obaveza ima oko porodice, važno je da se barem s vremena na vreme organizujete tako da neko ima slobodno veče, pa čak i čitav dan, koji će posvetiti isključivo sebi. S druge strane, previše razdvajanja može biti pogubno.

SVAĐA

Sigurno ste i vi čuli za izreku da u zajednički krevet nikada ne bi trebalo da uđete ljuti i posvađani. To ne znači da prepirke, rasprave i svađe nisu normalan deo svake veze, ali važno je da na kraju ipak dođe do nekog razrešenja.

PUTOVANJE

Uvažavanje partnera, njegovih želja i potreba nešto je što nikako ne sme da se zanemari. Kroz sve te godine, oboje se menjate i niste više iste osobe kao na početku veze. Važno je prihvatati svaku promenu u voljenoj osobi, baš kao i obrnuto.

SEKS

I ovo je veoma važan aspekt, posebno u mladosti. Ako nema “hemije”, seksualne kompatibilnosti među vama i ne delite iste potrebe za vođenjem ljubavi, ili se barem ne potrudite da se uskladite, vaš brak je osuđen na propast.

STRPLJENJE

Vaša bolja polovina ima mane. Imate ih i vi. Naučite kako da sitnice koje vas izluđuju pretvorite u nešto što je simpatično i drago. Ljubav prema partneru je nešto što se uči godinama. Trudite se da svaki dan iznova upoznajete bračnog partnera. A znate kako se kaže, znanje je moć!

ČUVAJTE SVOJ BRAK

Osnovna tajna uspešnog braka krije se u vašoj sopstvenoj volji da preuzmete odgovornost i brigu za vašu ljubav. Ako vi sami odustanete od borbe, niko drugi vašu porodicu neće spasiti od raspada.

Izvor: Telegraf.rs

Evo kako korišćenje telefona može da vam upropasti vezu

Nova istraživanja sugerišu da vaše navike korišćenja telefona mogu loše da utiču na vašu vezu. Kada se ljudi dopisuju telefonom, mogu pogrešno da protumače neke signale koji bi bili jasniji u razgovoru licem u lice.

PROBLEM 1: NE ŠALjETE JOJ DOVOLJNO PORUKA

U studiji Univerziteta u Hartfordu otkriveno je da ljudi koji imaju najveću tenziju u vezi su upravo ljudi koji su besni na partnere zbog nedovoljnog javljanja i slanja poruka.

„Tehnologija je postala sredstvo za ispitivanje odnosa“, kaže autor studije Robert Duran. „Brzina kojom odgovarate je često parametar koliko ste zainteresovani“, dodaje Duran.

PROBLEM 2: ŠALJETE PREVIŠE PORUKA

Nedavna studija Univerziteta Brigham Young je pokazala da što muškarac šalje više poruka, to su njegova draga i on manje srećni u vezi.

„Kada devojka šalje više poruka, to se posmatra kao dodatan način da se konektuju u srećnoj vezi, ali kada je muškarac taj koji šalje neprestano poruke, onda je to znak da oni izbegavaju ličniju, međusobnu komunikaciju“, kaže  bračni terapeut Lori Klaf Šejd.

PROBLEM 3: PREVIŠE STE VEZANI ZA TELEFON

Niko ne želi da bude treća osoba ili da stoji između vas i vašeg telefona. Studija koja je objavljena u časopisu Psychology of Popular Media Culture, otkrila je da tehnološka sredstva (kompjuteri, telefoni i televizija) krajnje negativno utiču na sreću u vezi.

„Dozvoljavanjem tehnologiji da stvara smetnje ili da prekida razgovor, započetu aktivnost i celokupno vreme sa vašom partnerkom može da pošalje neželjeni signal vašoj devojci o vašim trenutnim prioritetima“, kaže autor studije Brendon Mekdenijel.

PROBLEM 4: VIŠE SEKSTING, MANJE TEKSTING

Prema nedavnom izveštaju sa Univerziteta u Indijani, oko 50 procenata muškaraca i žena šalje poruke i slike sa seksi, provokativnom sadržinom, čak i kada ne želi.

Žene su sklone da odgovore porukom seksi sadržine kako bi oživele vezu i udovoljile partneru, dok muškarci smatraju da se to od njih očekuje i da su u obavezi da šalju seksi slike i provokativne poruke.

PROBLEM 5: OZBILJNA DISKUSIJA PREKO PORUKA

Studija Univerziteta Brigham Young je pokazala da muškarci često koriste tehnologiju kako bi se dotakli neki ključnih, ozbiljnih tema sa svojim partnerkama. Određene teme ne treba da se raspravljaju putem telefona, a i ne mogu dovoljno dobro i adekvatno da se objasne putem poruka. 

---

---

Izvor: www.menshealth.com
Prevod: redakcija

Prisila zaljubljivanja

Mnogi ljudi uživaju u tome da se zaljube u nekoga, očekujući da će zaljubljenost preći u ozbiljnu vezu. Međutim, postoje i oni drugi koji žele da se ne zaljubljuju, ali koji uprkos tome, to čine. Oni zaljubljivanje doživljavaju kao prisilu.

Ljudi koji su zadovoljni svojim ljubavnim životom ili koji smatraju da je sa njima sve u redu, samo što se „prava osoba” još nije pojavila, ne čitaju knjige o psihologiji ljubavi. Prisutnost velikog broja ovih knjiga na tržištu ukazuje da postoji veliki broj onih koji nisu zadovoljni svojim ljubavnim životom i koji pokušavaju da saznaju gde greše.

Glavni način na koji ljudi sabotiraju svoj ljubavni život jeste to što iznova i iznova čine „pogrešne izbore”. Naravno da svako može pogrešno da izabere, ali ovde je reč o ljudima koji to stalno čine. Stalno ponavljaju jedan obrazac koji se uvek završava neuspehom. Najkraće rečeno, oni se uvek zaljubljuju u pogrešne.

Pokušavajući sebi da pomognu čitajući knjige o psihologiji ljubavi, ovi ljudi izgrađuju novo znanje o ljubavi, zaljubljenosti i partnerskim vezama. To je svakako pozitivno, i to bi trebalo činiti.

Međutim, velika većina otkriva da time što je stvorila novo znanje nije izbrisala staro. Rezultat stvaranja novog jeste da je osoba sada u jednom stanju unutrašnjeg konflikta i dvovlašća. Jedan deo nje se trudi da bira partnera na novi, odrasli način, dok drugi deo nje funkcioniše i bira na stari način.

Kako je zaljubljivanje dečje osećanje, možemo ga pripisati onom delu ličnosti koje zovemo „unutrašnje dete”.

Kada se osoba trudi da izabere partnera za koga zna da je dobar za nju, unutrašnje dete se oglašava kako je on dosadan, kako prema njemu nema „hemije” i strasti. Takva unutrašnja sabotaža čini da, i ako se osoba odluči za vezu, ona ne traje drugo jer se ne oseća ispunjeno u njoj.

Kada se unutrašnje dete zaljubi, unutrašnji konflikt traje jer se osoba prepušta tom osećanju iako zna da je to pogrešno. Kada takva veza propadne, osoba se ljuti na sebe.

Šta je onda rešenje za one koji žele da prevaziđu prisilu zaljubljivanja? Da bi postigli taj cilj, moraju da prevaziđu zaljubljivanje. Kako je zaljubljivanje rezultat određenih uverenja, potrebno je ta uverenja otkriti, ustanoviti njihovu pogrešnost i onda ih konačno odbaciti.

Većina ljudi ima tip osobe u koju se zaljubljuje. Razumevanje logike takvog izbora najviše govori o samoj osobi i njenom stavu prema samoj sebi. Tako, na primer, devojka koja pogrešno veruje da nije dovoljno pametna stalno se zaljubljuje u muškarce koje doživljava kao pametnije od sebe. Kada popravi sliku o svojoj inteligenciji i prihvati sebe, ona gubi motiv za takve izbore.

Najvažnije je odustati od ideje da će nam prava ljubav doneti večitu životnu sreću, zato što ona zaljubljivanje čini mogućim.

---

---

Autor: Zoran Milivojević

Izvor: http://www.politika.rs

Kratki film - Kako razlikovati ljubav od zlostavljanja?

Jedna trećina tinejdžera je doživjela neku vrtu zlostavljanja u svojim vezama.

Većina ljudi, kada razmišlja o porodičnom nasilju, prvo i uglavnom pomisli na fizičko zlostavljanje. Ali, psihičko i verbalno zlostavljanje mogu biti jednako pogubna – i ponekad ih je teže otkriti.

Day One, neprofitna organizacija iz Njujorka, ukazuje i nastoji da spreči nasilje među mladima – nada se da će pomoći tinejdžerima da prepoznaju razliku između ljubavi i zlostavljanja.

Svojim radom nastoje da podignu svest o zlostavljanju među mladima od 20 i kusur godina i promovišu programe koji ga sprečavaju. Tako su udružili snage sa režiserom Giljermom Markondesom (Guilherme Marcondes) i kreirali kratki animirani film koji prikazuje posledice psihičkog zlostavljanja.  

Kratki film pod nazivom ,,Sunshine” počinje prikazom početka veze dvoje mladih, ali ubrzo vidimo da to nije ljubavna priča. Sve ono što dalje gledamo, kako navode iz organizacije Day One, ne treba tolerisati ni jedan jedini put, a naročito ne dozvoliti da se ponavlja.

Poznato je da u svakoj nasilnoj vezi postoji obrazac ponašanja – zlostavljanje se ponavlja i vremenom postaje sve gore. Stoga, dobro pogledajte ovaj kratki film i iskreno se zapitajte razlikujete li ljubav od zlostavljanja?! Takođe, pokažite ga ili pošaljite svakome za koga verujete da proživljava neku vrstu porodičnog nasilja – svako koga spasimo je uspeh svih nas!

Prevela Jelena Pralica

---

---

Moć zagrljaja: Šta se dešava u našem telu prilikom zagrljaja?

Jedan iskren zagrljaj  prijatelja ili partnera može imati jako snažan uticaj na naše telo. Poput smeha, naučnici su otkrili da i zagrljaji imaju lekovita svojstva. Istraživanja pokazuju da je zagrljaj vrlo učinkovit u lečenju raznih fizičkih bolesti, kao i usamljenosti, depresije, stresa i anksioznosti.

U studiji koja je sprovedena na Univerzitetu u Severnoj Karolini istraživači su otkrili da zagrljaji povećavaju nivo hormona ‘vezivanja’ – oksitocina, smanjuju rizik od srčanih bolesti, snižavaju krvni pritisak i nivo sters hormona kortizola.

Kako naše telo reauguje na zagrljaj?

Prema istraživanju sprovedenom na Univerzitetu u Severnoj Karolini, kada bi se zaljubljeni par zagrlio na 20 sekundi njihovo telo bi značajno povećalo nivo oksitocina, hormona koji se inače najviše izlučuje tokom poroda ili dojenja. Takođe, i prijateljski zagrljaj je zabeležio značajan porast, ali ne kao ljubavni.

U međuvremenu, količina kortizola – hormona stresa se značajno smanjila kod žena, kao i njihov krvni pritisak. Voditelj istraživanja i psiholog dr. Karen Grewen kaže: “Podrška partnera se veže uz veće količine oksitocina kod muškaraca i žena. Međutim, važnost oksitocina i njegovi potencijalni kardioprotektivni uticaji mogu biti veći kod žena.”

U drugoj studiji vezanoj za zagrljaje koja je provedna u sklopu Nestlé Happily Healthy Project-a, učestvovalo je gotovo 60.000 ljudi iz Australije. Na čelu projekta bio je dr. Anthony Grant, psiholog na Univerzitetu u Sidneju i Galaxy Research-u koji je na kraju studije zaključio:

“Nauka nam kaže da dodir ima vrlo važan uticaj na telesno i mentalno zdravlje. Dokazano je da dodir snižava krvni pritisak i stopu otkucaja srca, povećava imuni sistem i ublažuje bol. Zagrljaji oslobađaju oksitocin, hormon koji tera ljude da se osećaju sigurno i koji snižava nivoe kortizola čime se smanjuje stres, tegoba i usamljenost.”

Prednosti zagrljaja

Ljudi su očigledno društvene životinje, o čemu svedoči i bezbroj studija koje pokazuju da su oni koji održavaju bliske prijateljske veze, kao i oni koji su u braku, fizički i psihički zdraviji. Istraživanja pokazuju da iskren zagrljaj, u kojem su dva srca pritisnuta jedno uz drugo,  imaju ove prednosti:

– Zagrljaj gradi poverenje i osećaj sigurnosti. To pomaže u otvorenoj i iskrenoj komunikaciji.

– Zagrljaji može instantno povećati nivo oksitocina (njegove prednosti smo naveli gore).

– Dugački zagrljaji podižu nivo serotonina, hormona odgovornog za dobro raspoloženje i generalni osećaj sreće.  

– Zagrljaj jača imuni sistem. On stimuliše timus žlezdu koja reguliše i uravnotežuje telesnu proizvodnju belih krvnih zrnaca.

– Grljenje opušta mišiće i napetost u telu. Takođe, zagrljaji mogu ublažiti bol.

– Dobar zagrljaj doslovno smanjuje nivo kortizola – stres hormona.

– Zagrljaj može instantno poraviti raspoloženje.

– Potpuno je besplatan!

---

---

Evo šta je ključno za ljubav i brak!

Mladim ljudima ponekad je zaista teško da zamisle da, kad se jednom udaju ili ožene, morati da provedu čitav život samo s jednom osobom. No, da jedan dugovečan brak uopšte ne mora da bude dosadan, dokaz su mudri ljudi koji su u velikoj ljubavi dočekali duboku starost

Današnjim devojkama i mladićima sve je teže da se odluče da stanu na ludi kamen, posebno dok su još u dvadesetim ili tridesetim, kad je pravo vreme za zasnivanje porodice. Kao da se plaše toga da će biti osuđeni da ceo život provedu budeći se pored jedne te iste osobe, a da će to biti robija.

Međutim, ko kaže da to mora da bude tako? Ako pitate iskusne i mudre ljude, videćete da se u velikoj ljubavi može proslaviti čak i osamdeseta godišnjica braka. U čemu je tajna stogodišnjaka u srećnom braku?

PRAVA MERA RAZGOVORA

Da bi vaš brak trajao večno, morate stalno da komunicirate jedno s drugim. Ne sme da prođe nijedan dan, a da ne razmenite informacije bitne kako za vas same, tako i za vašu porodicu. Ipak, ponekad se neke stvari moraju oćutati.

ROMANTIKA

Iako ljubav pre svega iskazuje delima, i reči su važne. Trudite se da što češće voljenoj osobi i kažete koliko je volite. Takođe, ni romantični gestovi nisu na odmet. Skuvajte mu omiljeno jelo ili je obradujte cvećem. Takve stvari uvek pale.

VREME

Ma koliko da vam je vaša veza važna i ma koliko obaveza ima oko porodice, važno je da se barem s vremena na vreme organizujete tako da neko ima slobodno veče, pa čak i čitav dan, koji će posvetiti isključivo sebi. S druge strane, previše razdvajanja može biti pogubno.

SVAĐA

Sigurno ste i vi čuli za izreku da u zajednički krevet nikada ne bi trebalo da uđete ljuti i posvađani. To ne znači da prepirke, rasprave i svađe nisu normalan deo svake veze, ali važno je da na kraju ipak dođe do nekog razrešenja.

PUTOVANJE

Uvažavanje partnera, njegovih želja i potreba nešto je što nikako ne sme da se zanemari. Kroz sve te godine, oboje se menjate i niste više iste osobe kao na početku veze. Važno je prihvatati svaku promenu u voljenoj osobi, baš kao i obrnuto.

SEKS

I ovo je veoma važan aspekt, posebno u mladosti. Ako nema “hemije”, seksualne kompatibilnosti među vama i ne delite iste potrebe za vođenjem ljubavi, ili se barem ne potrudite da se uskladite, vaš brak je osuđen na propast.

STRPLJENJE

Vaša bolja polovina ima mane. Imate ih i vi. Naučite kako da sitnice koje vas izluđuju pretvorite u nešto što je simpatično i drago. Ljubav prema partneru je nešto što se uči godinama. Trudite se da svaki dan iznova upoznajete bračnog partnera. A znate kako se kaže, znanje je moć!

ČUVAJTE SVOJ BRAK

Osnovna tajna uspešnog braka krije se u vašoj sopstvenoj volji da preuzmete odgovornost i brigu za vašu ljubav. Ako vi sami odustanete od borbe, niko drugi vašu porodicu neće spasiti od raspada.

Izvor: Telegraf.rs

Da li je ljubav stvar hemije ili...? Zaljubljivanje je ...

Romantične komedije obično slede proverenu formulu: šmokljana predmet njegove opsesije prvo ne primećuje, a onda posle čitavog niza malo verovatnih događaja, pada mu u zagrljaj jer je to u stvari bila sudbinska stvar.  

Kad bi stvaran život bar s vremena na vreme eksperimentalno potvrdio tu formulu, možda bi i mogla da "prođe". Ljubav u realnosti nije tako jednostavna. Ili, najčešće nije.

A šta bismo videli kad bismo mogli da zavirimo "iza scene" u stvarnom životu? Kako se u nama bude i kako se razvijaju romantična osećanja prema nekome?

Dopamin, oksitocin, serotonin… sve ste to već čuli. I svi oni umešani su u magiju zaljubljivanja.  

Jer, zaljubljivanje je stvarno - hemija. Evo zašto ljubav stvarno jeste "droga"...

Zaljubljivanje, korak po korak... evo šta nam se dešava.

U početku, tu je strast i fizička privlačnost. U ovoj fazi mnogo toga može da se desi, ponekad nam se osoba ne dopadne na prvi pogled, ali se privlačnost razvije tokom vremena. Ponekad, "gotovi smo" momentalno, kao da nas je grom pogodio. U ranoj fazi, telom nam kola dopamin, koji nas čini uzbuđenim i od kojeg se osećamo dobro.

Onda počinjemo da se upoznajemo, tu su i "leptirići u stomaku" i nervoza kad treba da dočekamo veče da bismo se videli sa "predmetom" obožavanja. Ali, u ovoj fazi javlja i se određena doza nesigurnosti u pogledu budućnosti veze. Zbog toga mozak šalje hemikalije nalik adrenalinu i u kombinaciji sa dobrim osećajem koji nam izazva dopamin, stvara se moćan koktel koji nas vezuje baš za tu konkretnu osobu.  

I kad se to dogodi, postajemo "opsednuti". Želimo svaki trenutak da provedemo sa osobom u koju se zaljubljujemo, ne možemo da "skinemo ruke" s nje ili njega… Život je dobar i srećni smo. U koktel se uključuje i još jedan "sastojak". Serotonin koji nam pomaže da budemo mirni, puni samopouzdanja i da se osećamo dobro. Sjajno, da budemo precizni.

Toliko nam je lepo, da počinjemo da idealizujemo osobu sa kojom smo u vezi. U meri koja može delovati potpuno iracionalno nekome sa strane. Zašto? Zato što su nam bukvalno isključene zone mozga odgovorne za racionalnu kontrolu emocija. Ne postoji ništa osim nove ljubavi.

A onda, ako imate sreće, jer ova faza ipak ne nastupa svaki put, jer inače ne bi bilo toliko nesrećnih ljubavi, uzbuđenje se smiruje. Euforiju i zaljubljenost polako smenjuje ljubav koja se rađa. Poslednji deo slagalice čine oskitocin i vazopresin, koji nas povezuju, istinski, sa osobom koju smo - zavoleli.  

Koliko jedno pismo može učiniti za ljubav?

"Evgenije Onjegin"  je satirični roman Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisan u stihu koji se sastoji od 10 glava. Među najljepša ljubavna pisma u književnosti ubraja se Tatjanino pismo Onjeginu...U nastavku se prisetite iskrene ljubavi Tatjane prema Onjeginu, kao i njegovog odgovora.

Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam – šta bih znala bolje?

I šta vam više mogu reći?

Sad zavisi od vaše volje

Prezrenje vaše da l’ ću steći.

Al’ ako vas moj udes hudi

Bar malo trone i uzbudi,

Vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htela,

I za sramotu mojih jada

Ne biste znali vi ni sada,

Bar da se nadam da sam smela

Da ćete opet k nama doći

I da ću bar i retko moći

U selu da vas vidim našem,

Da se veselim glasu vašem,

Da vam što kažem, pa da zatim

O istom mislim i da patim

Dane i noći duge sama

Dok ne dođete opet k nama.

Al’ osobenjak vi ste, znamo,

I teška vam je selska čama,

A mi…mi ničim ne blistamo,

No iskreno smo radi vama.

Što dođoste u naše selo?

U stepi, gde moj život traje,

Ja ne bih srela vas zacelo

I ne bih znala patnja šta je.

Smirivši burne osećaje,

Možda bih jednom (ko će znati?)

Po srcu našla druga verna

I bila bih mu žena smerna,

A svojoj deci dobra mati.

Drugi!…A’ ne, ja nikom ne bi’

Na svetu dala srce svoje

Oduvek tako pisano je…

Nebo je mene dalo tebi;

Moj život sav je jemstvo bio

Da ću te sresti izmeđ’ ljudi;

Znam, bog je tebe uputio,

Moj zaštitnik do groba budi…

U snove si mi dolazio,

I neviđen si bio mio,

Tvoj pogled me je svud proganj’o,

U duši davno glas odzvanj’o…

Ne, nije mi se san to snio,

Jer čim si uš’o, ja sam znala,

Sva premrla i usplamsala,

I rekla: on je ovo bio!

Ja tebe često slušah sama;

Govorio si sa mnom jednom

Kad prosjaku pomagah bednom

I kada blažih molitvama

Buru i jad u srcu čednom.

Zar nisi ti i onog trena,

O priviđenje moje drago,

Promak’o kroz noć kao sena,

Nad uzglavlje se moje sag’o

I šapnuo mi reči nade

Ljubavi pune i iskrene?

Ko si ti? Čuvar duše mlade

Il’ kobni duh što kuša mene

Utišaj sumnje što me guše.

Možda su sve to sanje moje,

Zablude jedne mlade duše,

A sasvim drugo suđeno je…

Nek bude tako! Što da krijem?

Milosti tvojoj dajem sebe,

Pred tobom suze bola lijem

I molim zaštitu od tebe…

Pomisli: ja sam ovde sama

I nikog nema da me shvati,

Sustajem i moj um se slama,

A nemo moje srce pati.

Čekam te: nade glas u meni

Bar pogledom oživi jednim,

Ili iz teškog sna me preni

Prekorom gorkim i pravednim.

Završih! Da pročitam strepim…

Od stida više nemam daha…

Al’ vaša čast mi jemči lepim

I predajem se njoj bez straha…

Pismo Onjegina Tatjani

Znam, razjašnjenje tužne tajne

Duboko će vas uvrediti.

Kakav će prezir plemeniti

Izreći vaše oči sjajne!

Šta hoću? S kakvom željom kobnom

Otvoriću vam srce svoje?

Kakvom će sad veselju zlobnom

Povoda dati pismo moje.

Kada je u vašem srcu čednom

Nežnosti iskru spazih jednom.

Da verujem joj nisam smeo;

Navici nisam dao maha,

Slobodu praznu nisam hteo

Da izgubim pun čudnog straha.

Još jedno nas je rastavilo…

Nesrećni Lenski tad je pao…

Od svega što je srcu milo

Srce sam tada otrgao;

Nevezan ničim, ja sam zatim

Mislio da sloboda može

Da nadoknadi sreću: Bože!

Kako pogreših, kako patim!

Ne, da vas viđam, da vas pratim.

Da svaki osmeh, pogled hvatam

Na vašem licu i da patim,

Vaš glas da slušam i da shvatim

Svom dušom svojom vaše čari

I savršenstva od svih veća.

Da premirem kraj vas u stvari,

I da se gasim… to je sreća!

A ja sam lišen svega toga;

Zbog vas ja lutam svetom grubim;

Svaki je čas života moga

Dragocen, a ja zalud gubim

Već ionako teške dane

Sudbinom gorkom odbrojane.

Moj vek će skoro da se skrati;

Al’ da bih bio živ, u svesti,

Ja svakog jutra moram znati

Da ću vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plaše

Od moje molbe oči vaše

Ko od lukavstva koje kujem…

I gnevni prekor ja već čujem.

Da znate kako strašno boli

Ljubavnom žeđi biti moren,

U mom srcu koje voli

Gušiti nemir strašću stvoren!

Ja žudim da kraj vaših nogu

Sa suzama i bolom slijem

Svu ljubav, molbe, sve što krijem;

I sve sto još izreći mogu!

A mesto tog, hladnoćom lažnom

I reč i pogled ja oružam.

Govorim s vama o nevažnom

I veseo vam osmeh pružam!…

Da protivim sebi, strasti,

Više u moći nije mojoj.

Reših: u vašoj ja sam vlasti

I predajem se sudbi svojoj.

---

---

Redakcija: InfoNet Magazina

Da li je ljubav stvar hemije ili...?

Romantične komedije obično slede proverenu formulu: šmokljana predmet njegove opsesije prvo ne primećuje, a onda posle čitavog niza malo verovatnih događaja, pada mu u zagrljaj jer je to u stvari bila sudbinska stvar.  

Kad bi stvaran život bar s vremena na vreme eksperimentalno potvrdio tu formulu, možda bi i mogla da "prođe". Ljubav u realnosti nije tako jednostavna. Ili, najčešće nije.

A šta bismo videli kad bismo mogli da zavirimo "iza scene" u stvarnom životu? Kako se u nama bude i kako se razvijaju romantična osećanja prema nekome?

Dopamin, oksitocin, serotonin… sve ste to već čuli. I svi oni umešani su u magiju zaljubljivanja.  

Jer, zaljubljivanje je stvarno - hemija. Evo zašto ljubav stvarno jeste "droga"...

Zaljubljivanje, korak po korak... evo šta nam se dešava.

U početku, tu je strast i fizička privlačnost. U ovoj fazi mnogo toga može da se desi, ponekad nam se osoba ne dopadne na prvi pogled, ali se privlačnost razvije tokom vremena. Ponekad, "gotovi smo" momentalno, kao da nas je grom pogodio. U ranoj fazi, telom nam kola dopamin, koji nas čini uzbuđenim i od kojeg se osećamo dobro.

Onda počinjemo da se upoznajemo, tu su i "leptirići u stomaku" i nervoza kad treba da dočekamo veče da bismo se videli sa "predmetom" obožavanja. Ali, u ovoj fazi javlja i se određena doza nesigurnosti u pogledu budućnosti veze. Zbog toga mozak šalje hemikalije nalik adrenalinu i u kombinaciji sa dobrim osećajem koji nam izazva dopamin, stvara se moćan koktel koji nas vezuje baš za tu konkretnu osobu.  

I kad se to dogodi, postajemo "opsednuti". Želimo svaki trenutak da provedemo sa osobom u koju se zaljubljujemo, ne možemo da "skinemo ruke" s nje ili njega… Život je dobar i srećni smo. U koktel se uključuje i još jedan "sastojak". Serotonin koji nam pomaže da budemo mirni, puni samopouzdanja i da se osećamo dobro. Sjajno, da budemo precizni.

Toliko nam je lepo, da počinjemo da idealizujemo osobu sa kojom smo u vezi. U meri koja može delovati potpuno iracionalno nekome sa strane. Zašto? Zato što su nam bukvalno isključene zone mozga odgovorne za racionalnu kontrolu emocija. Ne postoji ništa osim nove ljubavi.

A onda, ako imate sreće, jer ova faza ipak ne nastupa svaki put, jer inače ne bi bilo toliko nesrećnih ljubavi, uzbuđenje se smiruje. Euforiju i zaljubljenost polako smenjuje ljubav koja se rađa. Poslednji deo slagalice čine oskitocin i vazopresin, koji nas povezuju, istinski, sa osobom koju smo - zavoleli.  

---

---

Izvor: https://vesti-online.com

3 jasna znaka da si ti glavni problem u vašoj vezi

NIJE DO NJEGA VEĆ DO TEBE: 3 jasna znaka da si ti glavni problem u vašoj vezi, oteraćeš ga od sebe nastaviš li ovako

Kad god se pojavi neki problem, vi jednostavno ne možete preći preko njega. To ne samo da sabotira vašu vezu već vašeg partnera s vremenom udaljava od vas.

Popravite neke stvari, dok još uvek imate vremena.

1. Fokusirate se na negativne stvari

Kad god se pojavi neki problem, vi jednostavno ne možete preći preko njega. To ne samo da sabotira vašu vezu, već vašeg partnera s vremenom udaljava od vas. Baš niko ne može da se nosi s toliko svakodnevne negativnosti u svom životu, posebno zato što svako od nas ima i drugih problema.

2. Živite u prošlosti

Želite li da uspete kao par, vreme je da počnete da živite u sadašnjosti te se okrenete budućnosti, a ne prošlim vremenima. Ono što se dogodilo u prošlosti, ionako više ne možete promeniti. Razmišljate li stalno o tome “šta bi bilo kad bi bilo”, nećete daleko dogurati. To važi i ako razmišljate o tome kako vam je dobro bilo nekad. Ljudi se menjaju pa tako i veze, i svako razdoblje donosi sa sobom nešto dobro.

3. Zanemarujete moć razgovora

Komunikacija i kompromis, dva su temelja svake veze. Kada nastupe loša vremena, uz pomoć iskrenog razgovora možete rešiti gotovo sve probleme. Ako pak zanemarujete komunikaciju i prestajete da reagujete, direktno štetite svojoj vezi, bez izuzetka. Zaboravite na “sve je u redu” i pričajte kada nije.

---

---

Izvor:https://besnopile.rs

Mit o velikoj ljubavi – Ana Karenjina i grof Vronski

Da li je Anina ljubav greh? Veliki roman Lava Nikolajeviča Tolstoja i velika ljubav 

Književna dela su stvorila mnoge priče o ljubavi, bolu, patnji, borbi, rezignaciji. Te priče su toliko jake da ih prepričavaju generacije i generacije. Jačina ljubavi koju su uspeli da prikažu pojedini pisci živi i dalje kroz pokolenja. Jedna od tih priča je svakako Tolstojeva priča o Ani Karenjinoj i grofu Vronskom. Njihova ljubav je bila toliko velika da je uništila oboje. Iscedila je iz njih sve životne sokove i dovela ih do kraja – fizičkog, moralnog, psihičkog.

Susret Ane i Vronskog je bio jedan od onih koji su sudbonosni i njihovi tragovi ostaju za ceo život. Ana Karenjina i Vronski se upoznaju na stanici. Još tada Vronski primećuje njene oči koje će mu zauvek ostati u sećanju: “Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala”. Taj prvi pogled bio je dovoljan da pomeri sve u Vronskom, da ga promeni iz korena. Još od njihovog prvog susreta nagoveštava nam se izvesni fatalizam koji će se otkriti tek na samom kraju. U razgovoru ih prekida jedan nemio događaj koji će zapravo biti anticipacija krajnjih događaja. Taj događaj će pokrenuti začarani krug koji će se završiti kako je i počeo. Nekog čoveka je pregazio voz. Mi na osnovu toga na početku još uvek ništa ne slutimo. Samo je dat taj događaj kao nešto uzgredno. Tek posle će se otkriti pravi značaj tog događaja i otkriće nam se veliko majstorstvo Tolstojevog pripovedanja.

Nakon tog susreta, sve se menja u životu nesrećne Ane. Udata u mladosti za čoveka mnogo starijeg od nje, nije nikada osetila ljubav, neograničenu ljubav koja daje polet ljudskom srcu. Tek sa Vronskim ona upoznaje to osećanje do kraja, do samog tragičnog kraja. Ona će izgoreti u toj fatalnoj ljubavi.

Ana Karenjina ne može da odoli svojim osećanjima i predaje se njima. Grizla je savest zbog toga što se desilo sa Vronskim jer je znala da je narušila moralne norme. Razorila je sve ono čemu je bila učena – da gleda samo svoga muža i dete, da brine o svom domu, da joj porodične vrednosti budu na prvom mestu. Ana Karenjina stiže čak do toga da nosi dete svoga ljubavnika. To je vrhunac svega – ima muža, a nosi tuđe dete. Ona to saopštava Vronskom. On je podržava u svemu. Insistira na tome da ona sve kaže mužu, da se razvede i da se uda za njega. Pored svega, Ana Karenjina je blizu svoje sreće. Čovek koga voli je ne ostavlja samu, naprotiv, učinio bi sve za njihovu zajedničku sreću. Kada njen muž sazna istinu, njega to neće pogoditi na način na koji bi trebalo. On će misliti samo na moralne obzire i na sramotu koja će se desiti ako za to sazna svet. Ne misli na Aninu sreću. To još više pokazuje to koliko je Ana bila unesrećena životom sa hladnim čovekom.

Ana Karenjina ostavlja muža i sina Serjožu i odlazi da živi sa Vronskim. Ni to nije bilo dovoljno za sreću. Bila je sama sa svojim voljenim, ali i tada su je izjedale druge sumnje. Ana se vraća u Petrograd i moli muža za razvod braka. On na to ne pristaje. Ne želi da postupi protivno hrišćanskom zakonu. Ana počinje da se oseća loše u vezi sa Vronskim. Izjeda je ljubomora i strah da će je on ostaviti. U njenoj duši raste jedna misao, a to je kako će se konačno osloboditi svih muka. To rešenje je smrt. Ona će i naći smrt ispod voza na stanici. Njeno samoubistvo je kulminacija svega. Sad je sve za nju konačno završeno. Taj događaj Anine smrti je već bio anticipiran u uvodu, pričom na stanici o čoveku koga je udario voz. Krug se zatvorio…

Kada pročitamo roman Lava Nikolajeviča Tolstoja Ana Karenjina, u našim srcima raste jedno pitanje: koliki je zapravo Anin greh? Sve što je činila činila je zbog ljubavi, a znamo da je ljubav najlepše i najjače osećanje koje vlada univerzumom. Ostavljena od svog muža na milost i nemilost njegovoj ravnodušnosti, sama sa velikom emotivnom prazninom, Ana nalazi toliko željenu ljubav u Vronskom. Ona konačno voli! Voli svom jačinom svog srca i svoje duše! Ali ta ljubav nije slobodna. Zarobljena je lancima društva, morala i porodičnih vrednosti koje su narušene. Anina tragična sudbina samo je putokaz da se protiv prave ljubavi ne sme ići jer to može dovesti do tragičnih posledica. Svojim tragičnim krajem, tim sebičnim činom, Ana Karenjina je učinila kraj ne samo svom životu več i životu grofa Vronskog, koji je bio spreman na sve za njenu ljubav. Uništila je onog koga je najviše volela. Vronski je živeo, a da nije bio živ. Život mu ništa nije vredeo bez nje. Otišao je u dobrovoljce spreman da umre u ratu jer nema više razloga da živi. Nijedna druga žena u njemu ne može probuditi osećanja koja je probudila Ana Karenjina, nijedna druga ne može učiniti da je zavoli ljubavlju kojom je voleo Anu, ljubavlju koja je mogla pomeriti čitav svet. Ta ljubav nije bila dovoljna za sreću. Uvek im je toliko malo falilo, a to malo nisu mogli da dobiju. Sudbina je išla protiv njih.

Jedna od najvećih ljubavi u književnosti, ljubav između Ane i Vronskog, nije mogla da se održi. Fatalizam života je pokazao svu svoju surovost. Nisu mogli odvojeno, nisu mogli zajedno. U tome leži sva tragedija njihovog odnosa. Kao i u životu, kada se sreći uvek za nešto malo ne da, nešto malo fali, tako je i u romanu. Ipak je život taj koji diktira književnost, a ne književnost život. Tako je i jačina ljubavi u životu dala osnove za ovu ogromnu ljubav u romanu. Realnost života i fikcija romana dali su nam priču koja nikog ne ostavlja bez daha, priču koja i dalje živi, i živeće sve dok u ljudima počiva ovo osećanje ljubavi i pripadnosti jednoj višoj sili koja pomera granice sveta i vremena.

Autor: Brankica Živković, 

profesor srpskog jezika i književnosti-master

Šta to beše udvaranje?

Nekada je jedna ruža umela da omekša trnovito srce neke ponosne devojke. Nekada su se dugim pismima opisivali osećaji prema određenoj osobi. Nekada mladićima nije manjkalo kreativnosti i umeli su da uz malo mašte naprave događaj za pamćenje…

Nekada su se mladići udvarali devojkama, ali danas za tim uopšte nemaju potrebe. Udvaranje je sigurnim korakom izašlo iz mode, ali pošto se i moda, godinama unazad ponavlja, sigurno će se jednoga dana i udvaranje vratiti sa stilom u našu realnost.

Ne postoje zvanični krivci koji se smatraju ubicama udvaranja, ali uperiti prst samo u jedan pol bilo bi potpuno neopravdano. I žene i muškarci su podjednako krivi zbog svega što im se događa, a događa im se, ako ćemo iskreno, mnogo toga nelogičnog. Žene više ne dobijaju pisma napisana perom romantike, jer nijedan muškarac nema želju da se udvara ženi koja “nosi pantalone”. Ako već do prepiske treba da dođe, pre će se desiti da ga žena jednim kratkim i jasnim sms – om obavesti o svojim željama i planovima.

Crvene ruže više nikome nisu interesantne, ma koliko one lepo mirisale. Muškarci verovatno smatraju da su ih savremene žene prerasle i da sa buketom cveća samo mogu da ispadnu smešni. Brzo se živi, pokloni se kupuju na brzinu, poruke se brzo šalju i čar neizvesnosti nestane iz odnosa brzinom svetlosti. Da li muškarci nemaju vremena za udvaranje ili se takvi gestovi u današnjem vremenu smatraju neprikladnim?

Udvaranje je reč koja će uskoro moći da se izbriše iz rečnika, jer se retko koristi, a još se ređe upražnjava taj vid aktivnosti. Izgleda da su godišnjice i rođendani rezervisani za poklone, lepe gestove i iznenađenja, dok ostalih jedanaest i po meseci godišnje provodimo sa računima, računarima, kao i u razgovorima o mnogobrojnim obavezama.

Muškarcima pre nije bilo teško da ukradu cvetić iz nečije bašte i poklone ga izabranici svoga srca. Ona bi taj cvet očarano gledala, smatrajući ga vrednijim i posebnijim od svega što poseduje. Danas se to retko praktikuje, jer muškarci više ne liče na mangupe iz starih filmova, ali i zbog činjenice da se moderna dama ne bi nimalo oduševila poklonom koji nema materijalnu vrednost.

Šta to beše udvaranje? O tome ćemo slušati još malo od naših mama i baka, a onda ćemo sve te slatke priče spakovati u celofan realnosti i skloniti što dalje od srca.

Izvor: cosmopolitan.rs

Sve o ljubavi

Emocije se ne mogu objasniti, ali im treba naći pravo ime. Ljubavna veza je nešto više od ljubavi. Za nekoga se rađa iz strasti, za nekoga iz prijateljstva, za nekoga već posle slučajnog susreta na ulici... Jedni veruju da može da bude večna, a drugi da ima "rok trajanja".  

Ljubav je verovatno jedina reč, odnosno stanje, koja nema naučno objašnjenje, ali ima toliko mnogo različitih pesničkih i umetničkih viđenja koja se mogu primeniti, ali samo onda kada smo je doživeli. Mnogi tvrde da je najlepša kada se tek rađa, neki da najduže traje onda kada je bar malo obavijena misterijom zbog toga što samo tada pruža šansu da se nadamo novom uzbuđenju.

Ipak, da bismo ljubav razumeli i doživeli na pravi način, potrebno je razdvojiti sve što ljubav jeste od onoga što ona nije. Nešto više upravo na ovu temu rekao je za "Život plus" dr Zoran Milivojević, psihijata i  psihoterapeut.

"Danas je uobičajeno da ljudi očekuju da pronađu nekoga ko im se sviđa, da se u njega zaljube, da posle nekoliko godina snažne zaljubljenosti dođe smirenje u vidu jedne duboke ljubavi. Nažalost, ovaj scenario mnogo ređe se ostvaruje nego što to mi mislimo. 

Umesto u ljubav, zaljubljenost vodi najčešće u razočaranje. I upravo reč razočaranje ukazuje da je prethodno postojao nerealan odnos prema drugoj osobi, da je ona bila idealizovana, dakle obožavana. Koren reči razočaranje je reč 'čar', ili glagol 'čaranje' koji označava magijski postupak kojim se kod neke osobe izaziva stanje izmenjene svesti, opijenosti. 

Prema tome 'biti razočaran' znači da ste konačno sagledali stvari onakvim kakve one zaista jesu u stvarnosti, ali, takođe, znači da vam se te stvari ne sviđaju. Setite se samo koliko ste puta bili zaljubljeni i koliko puta je iz toga proizašla kvalitetna ljubavna veza koja još uvek traje. 

Drugim rečima mi smo zaboravili kako počinje ljubav. Za nas je put za izbor partnera to kako se osećamo - ako neka osoba kod nas izaziva prijatnost, ako nam se sviđa seksualno, erotično, ili se na neki drugi način pored nje osećamo posebno prijatno, onda verujemo da je ona za nas. Ono što ne znamo to je da emocije nisu dovoljne, one jesu nužan deo izbora, ali su i varljive."

---

---

Izvor: mondo.rs

Pet ideja za Dan zaljubljenih

Bez obzira na to u kojoj fazi je vaša veza, Dan zaljubljenih može biti izvor nervoze i stresa. Ne smetaju nam toliko ni eksplozija Kupidona i crvenih srca na sve strane, već  pitanje kako svakog 14. februara smisliti neki dejt koji je originalniji od klasične razmene čokolade i ruža.

Umesto da se prepustite rutini, na ovaj Dan zaljubljenih pokušajte da učinite nešto što će vašeg dragog podsetiti koliko je vaša veza zabavna, a ne samo koji je datum u pitanju. Za vas smo pripremili spisak aktivnosti zbog kojih ćete odložiti tu bombonjeru u obliku srca u stranu.

Odaberite svoj favorit između ovih pet predloga i uživajte u ljubavi i dobrom provodu. 

1. Pravite se da ste turista u sopstvenom gradu

Svako ima određene rutine u svom gradu i mesta na koje redovno odlazi.  Ali kako bi bilo da na jedan dan zaboravite sva ta mesta i zajedno istražite grad kao što to rade turisti? Obiđite galerije, muzeje, restorane i druga interesantna mesta koja inače nikada ne biste posetili. To je odličan način da se upoznate ne samo sa svojim gradom već i sa svojim partnerom.

2. Ponovo doživite vaš prvi sastanak

Setite se vašeg prvog dejta i odigrajte ga ponovo. Rezervišite isti taj sto, u istom restoranu, i kroz ponovno proživljavanje ovog dana podsetite se šta je ono zbog čega ste se zaljubili u partnera.

3. Slušajte živu muziku

Posetite džez klub, koncert, ili nastup nekog lokalnog benda... saznajte koji muzički događaji su u ponudi za Dan zaljubljenih i uživajte u večeri žive muzike.

4. Posetite botaničku baštu

Sigurni smo da ste mnogo puta prošli pored nje i obećali sebi da ćete je baš sledećeg vikenda posetiti. Iskoristite baš ovaj dan za to – uživajte u hiljadama egzotičnih biljaka i idiličnom ambijentu koji će vas odvesti u mislima daleko od svakodnevice.

5. Uradite nešto što ste oduvek želeli zajedno

Svako od nas ima nešto što je oduvek želeo da uradi ali nije smeo, ili se do sada još uvek uslovi za to nisu stvorili. Za nekog je to skakanje sa padobranom, paraglajding ili nešto treće. Ovo je odlična prilika i da vidite koliko vam se interesovanja preklapaju sa partnerovim. Ovakva zabava je način da provedete Dan zaljubljenih koji ćete zauvek pamtiti.

---

---

Izvor:  http://www.cosmopolitan.rs

Tri ljubavi Fjodora Dostojevskog

Prva ljubav Fjodora Mihailoviča Dostojevskog bila je za njega kao nastavak zatvorske kazne, s tom razlikom što je on tu kaznu trpio dobrovoljno. Druga ljubav je pokrivena velom tajne, i o njoj se mnogo nagađa. Treća ljubav je bila ona prava i – doživotna.

Mučna ljubav

Prvi put se Dostojevski zaljubio po izlasku iz zatvora. On je jedini ruski pisac 19. veka koji je bio na robiji. Teška robija je trajala četiri godine, posle čega je izmučeni Fjodor Mihailovič kao nikada ranije osećao potrebu za ženskom toplinom i saosećanjem. Na sreću ili nesreću, upravo u tom trenutku se u njegovom životu pojavila Marija Dmitrijevna Isajeva. Ta veza je bila prilično teška. Kada su se upoznali Marija Isajeva je bila udata za bolešljivog sitnog činovnika i imala je sina. Posle izvesnog vremena Marijin muž se ubio, i skromni pisac, koji gotovo nije imao nikakav izvor prihoda, zaprosio je Isajevu.

Međutim, voljena žena ga je namučila pismima s molbom da je posavetuje za kojeg starijeg i imućnog čoveka da se uda. Ipak su se venčali, iako je Marija doživljavala Dostojevskog više kao brata, nego kao muža. Tokom zajedničkog života nisu se uspeli prilagoditi jedno drugom ni duhovno, ni fizički. Ruski pisac i publicista Mark Slonim u svojoj knjizi „Tri ljubavi Dostojevskog” piše:

„Dostojevski ju je voleo zbog svih onih osećanja koja je Marija pobudila u njemu, zbog svega što je u nju uložio i što je bilo vezano za nju, zbog svih patnji koje mu je nanela”. Marija je umrla 1864. godine nakon duže bolesti. Supružnike su do poslednjeg dana vezivale samo patnje koje su nanosili jedno drugom.

Isajeva je kasnije poslužila kao prototip za lik Nataše u romanu „Poniženi i uvređeni”. To je žena koja je istovremeno i bezgranično volela, i nepodnošljivo mučila voljenu osobu.

Sporna ljubav

S mladom i komunikativnom Apolinarijom Suslovom Dostojevski se upoznao na jednoj književnoj večeri koju je organizovao. On je tada imao 42 godine, a ona 22.

Apolinarija je očigledno Fjodoru Mihailoviču pružila ono što mu je nedostajalo kod Marije. Ona nije bila krotka i nežna. Bila je vrlo privlačna, ali je imala vrlo nezgodnu narav. Sam Dostojevski, međutim, nije mogao pružiti Apolinariji ono što je njoj bilo potrebno. Osim toga, bio je u braku s Marijom. Apolinirija ga je često ostavljala i vezivala se za druge muškarce. Kada je Dostojevskom umrla prva žena, Suslova ga je hladnokrvno obavestila da se neće udati za njega.

Možda mu je upravo ona nanela najveći bol u životu, ali je svakako ostavila i neizbrisiv trag u njegovoj duši. „On bi uzdrhtao kad god bi neko u njegovom prisustvu izgovorio njeno ime. Dopisivao se s njom skrivajući to od mlade žene, i uvijek se vraćao opisu njenog lika u svojim delima. Kroz sav preostali život je proneo sećanje na njenu nežnost i surovost, i uvek je u dubini duše i tela ostao veran ovoj zanosnoj, brutalnoj, nevernoj i tragičnoj ženi” – tako u svojoj mašti dovršava sliku o ovoj vezi ruski pisac Mark Slonim.

Suslova je ostavila traga i u romanima poznatog pisca. Gotovo u svakom njegovom delu mogu se prepoznati obrisi Apolinarijinog složenog karaktera. Nečeg njenog ima i u požrtvovanoj Dunji („Zločin i kazna”), i u strastvenoj i neuravnoteženoj Nastasji Filipovnoj („Idiot”), i u ponosnoj i nervoznoj Lizi („Zli dusi”), a najkompletniji Apolinarijin odraz je Polina, glavni lik romana „Kockar”.

Prava ljubav

Ana Grigorjevna Snitkina pomagala je Dostojevskom kao stenografkinja dok je pisao roman „Kockar”. Bio je 25 godina stariji od svoje buduće supruge. U početku Dostojevski nije joj mogao zapamtiti ime, ali rad na romanu toliko ih je zbližio da su ubrzo po završetku rukopisa, 1867. godine, stupili u brak i do kraja života su ostali verni jedno drugom. Tako je roman „Kockar” odigrao vrlo važnu ulogu u piščevom životu. U njemu je Dostojevski za glavnu junakinju izabrao prepoznatljivi lik voljene Apolinarije, stvarao ga je s još svežim sećanjem na voljenu pokojnu suprugu Mariju, a diktirao ga budućoj voljenoj supruzi Ani. 

U braku s Anom Grigorjevnom Dostojevski je stekao stabilnost koja mu je toliko nedostajala, i osetio je čvrsto tlo pod nogama. Ana je bila najsrećnija kada joj je omiljeni pisac i voljeni muž diktirao svoje besmrtne romane direktno u pero.

Posle godinu dana braka Fjodor i Ana su dobili ćerku, koju je pisac volie svim srcem. Međutim, uskoro ih je zadesila strašna tragedija – mala Sonja je umrla. Kasnije im je umro i trogodišnji sin Aleksej. Fjodora Mihailoviča je još četiri godine mučila kockarska strast, dok konačno nije čvrsto obećao svojoj supruzi da se više neće kockati, i održao je reč.

Za 14 godina braka s Dostojevskim Ana je mnogo propatila i pretrpela mnoge nevolje, ali se nikada nije žalila na sudbinu i bila je svom dušom odana svome velikom mužu do njegove, a zatim i do svoje smrti.

---

---

Izvor: https://hr.rbth.com