Umne igre: Da li je magija zapravo manipulacija?

Da li ste sigurni da se mađioničarski trikovi zasnivaju na pravu slobodnog izbora?

Kanadski istraživač koji se bavi demistifikacijom mađioničarskih trikova otkrio je nekoliko tajni kojima se mađioničari služe kako bi uticali na odluke koje donosimo tokom izvođenja trika.

Džej Olsen, autor ove studije, objašnjava da je istraživanje započeo tako što se pozabavio osnovnim principom magije koji nam nije jasan u potpunosti - kako mađioničari utiču na izbore kod publike?

"Došli smo do zaključka da ljudi češće biraju stvari koje im privlače pažnju, ali da ne umeju da objasne zašto su baš to odabrali."

Ovo istraživanje zasnivalo se na dve faze. U prvoj fazi je Olson (koji je ujedno i profesionalni mađioničar) proverio koju će kartu odabrati ljudi ako on koristi neku od svojih tehnika uz pomoć kojih im skreće pažnju na tu jednu kartu koju on želi da oni odaberu. Ispitanika je bilo 118, a čak 98 odsto je odabralo istu kartu, dok je devet od 10 ispitanika reklo da je osećalo da ima pravo slobodnog izbora.

U drugoj fazi tim istraživača je ispitanicima na kompjuteru pokazao špil od dvadeset i šest karata. Trideset odsto ispitanika je odabralo ciljnu kartu, što je znatno manji procenat od onog u prvoj fazi. Razlog tome su laboratorijski uslovi ispitivanja, u kojima nije bilo prostora za manipulaciju.

Cilj ove studije je da ukaže na vezu između magije, neurologije i psihologije, odnosno na manipulaciju ljudskim ponašanjem ovih triju nauka.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Kako se meri jačina zemljotresa?

Kad god se dogodi zemljotres, prvo što čujemo jeste kolika je njegova jačina po Rihterovoj skali. Znate li šta to, zapravo, znači?

Ponekad se nađe i broj po Merkalijevoj skali, mada se ona ne određuje tako brzo. Zapravo, ova dva načina opisivanja moći zemljotresa predstavljaju dve različite perspektive kojima se ta moć može opisati. 

Najčešći standard za merenje zemljotresa je Rihterova skala, nastala 1935. godine, a njen autor je Čarls F. Rihter, s Tehnološkog instituta u Kaliforniji. Rihterova skala se koristi za merenje magnitude zemljotresa - količine oslobođene energije. Ona se izračunava korišćenjem informacija koje sakuplja seizmograf.

Rihterova skala je logaritmička, što znači da skokovi celih brojeva ukazuju na desetostruko uvećanje. U ovom slučaju, povećanje je u vidu amplitude talasa. To znači da je amplituda talasa kod zemljotresa šestog nivoa 10 puta veća od onog petog nivoa i da stostruko uvećanje amplitude postoji između zemljotresa sedmog i devetog nivoa. Količina oslobođene energije se uvećava 31,7 puta između svake vrednosti sa celim brojem.

Većina zemljotresa je veoma mala i jačina im je manja od tri na Rihterovoj skali. Samo mali broj zemljotresa - oko 15 od 1,4 miliona zemljotresa koji su iznad 2,0 - iznosti 7 ili više na Rihterovoj skali, što se smatra velikim potresom. Najveći zabeleženi zemljotres u istoriji imao je 9,5 stepeni Rihtera i pogodio je Čile 1960. godine. Usmrtio je gotovo 1.900 ljudi i uzrokovao štetu od oko 4 milijardi dolara. Uglavnom, nećete videti nikakvu štetu od zemljotresa koji se registruju ispod 4 stepena Rihterove skale.

Kad god se dogodi zemljotres, prvo što čujemo jeste kolika je njegova jačina po Rihterovoj skali. Znate li šta to, zapravo, znači?

Rihterova očitavanja nam samo daju grubu ideju pravog udara zemljotresa. Kao što smo znamo, razorna moć zemljotresa varira u zavisnosti od sastava zemljišta na području i načina na koji su dizajnirane i postavljene ljudske strukture. Obim štete meri se Merkalijevom skalom. Merkalijeva očitavanja, koja se izražavaju rimskim ciframa, zasnivaju se uglavnom na subjektivne interpretacije. Zemljotres niskog intenziteta, onaj koji samo neki ljudi osete kao vibraciju i ne izaziva značajna oštećenja, rangira se kao II. Najviši stepen - XII - odnosi se na zemljotrese koji uzrokuju uništenje zgrada, pucanje tla i druge prirodne katastrofe, poput klizišta ili cunamija.

Očitavanja po Rihterovoj skali se određuju brzo nakon zemljotresa, čim naučnici uporede podatke sa drugim seizmografskim stanicama. Merkalijeva očitavanja, sa druge strane, ne mogu biti utvrđena sve dok istražitelji ne porazgovaraju sa očevicima kako bi saznali šta se dogodilo tokom zemljotresa. Kada utvrde koliki je obim štete, oni koriste Merkalijev kriterijum da bi odredili odgovarajući rezultat.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Studenti uglavnom uče noću, nekoliko dana pred ispit

Studenti mahom uče noću, najaktivniji su nekoliko dana pred ispit, dok im je najuspešnjiji januarski ispitni rok. Više vole da uče iz skripti nego iz knjiga, a sa učenjem počinju uglavnom nekoliko dana pred ispit, rezultati su istraživanja.

Na sajtu najstudent.com, sprovedeno je istraživanje o studentskim navikama u kome je učestvovalo više od 700 studenata.

Noć, omiljeno vreme za učenje

Rezultati su pokazali da gotovo polovina ispitanika najčešće uči tokom noći, dok svaki treći ispite sprema tokom popodneva. Odgovori su razumljivi, s obzirom na to da u jutarnjim časovima studenti uglavnom imaju obaveze na fakultetu.

Najmanje je onih koji ispite pripremaju kontinuirano

Studenti koji su učestvovali u istraživanju odgovorili su u najvećem procentu da uče nekoliko dana pred ispit (oko 38 posto odgovora) ili mesec dana pred ispit (oko 32 posto) a onih koji uče kontinuirano tokom semestra ima oko 23 posto. Čak 70 posto anketiranih kaže da im uvek fali još jedan dan da spreme ispit.

Kada je u pitanju stepen spremnosti za izlazak na ispite, svaki treći student kaže da izlazi na ispit samo ako je sve naučio. Samo oko 2 posto anketiranih na ispitima prepisuje. Većina ispitanika se uzda u sreću ili predznanje i na ispit izlai iako nije u potpunosti spremila gradivo.

Najuspešniji januarski ispitni rok

Studenti su najuspešniji u januarskom (oko 40 posto odgovora) i junskom ispitnom roku (odgovor oko 36 posto anketiranih), a najmanji procenat studenata ispite polaže u aprilskom roku (svega oko 2 posto).

Najviše studenata prijavljuje više od tri ispita u ispitnom roku (oko polovina anketiranih), a svega oko 2 posto prijavljuju samo po jedan ispit u ispitnom roku. Ostatak (oko 48 posto) prijavljuju 2 ili 3 ispita u roku).

Za učenje koriste različite materijale – preko 62 psoto anketiranih uči iz skripti, oko 60 posto iz fotokopija i iz beležaka s predavanja, a u najnižem procentu koriste originalne knjige (oko 43 posto anketiranih). Među ostalim odgovorima se izdvaja Internet, ali i pitanja koja su postavljanja u ranijim ispitnim rokovima.

Studenti koji su učestvovali u istraživanju se bave različitim dodatnim aktivnostima tokom studiranja. Najčešće završavaju odgovarajuće kurseve ili seminare (oko 55 posto anketiranih), konkurišu na stipendije (oko 45 posto), dok oko 41 posto radi honorarno.

Autor: Ana P.