Kad god se dogodi zemljotres, prvo što čujemo jeste kolika je njegova jačina po Rihterovoj skali. Znate li šta to, zapravo, znači?
Ponekad se nađe i broj po Merkalijevoj skali, mada se ona ne određuje tako brzo. Zapravo, ova dva načina opisivanja moći zemljotresa predstavljaju dve različite perspektive kojima se ta moć može opisati.
Najčešći standard za merenje zemljotresa je Rihterova skala, nastala 1935. godine, a njen autor je Čarls F. Rihter, s Tehnološkog instituta u Kaliforniji. Rihterova skala se koristi za merenje magnitude zemljotresa - količine oslobođene energije. Ona se izračunava korišćenjem informacija koje sakuplja seizmograf.
Rihterova skala je logaritmička, što znači da skokovi celih brojeva ukazuju na desetostruko uvećanje. U ovom slučaju, povećanje je u vidu amplitude talasa. To znači da je amplituda talasa kod zemljotresa šestog nivoa 10 puta veća od onog petog nivoa i da stostruko uvećanje amplitude postoji između zemljotresa sedmog i devetog nivoa. Količina oslobođene energije se uvećava 31,7 puta između svake vrednosti sa celim brojem.
Većina zemljotresa je veoma mala i jačina im je manja od tri na Rihterovoj skali. Samo mali broj zemljotresa - oko 15 od 1,4 miliona zemljotresa koji su iznad 2,0 - iznosti 7 ili više na Rihterovoj skali, što se smatra velikim potresom. Najveći zabeleženi zemljotres u istoriji imao je 9,5 stepeni Rihtera i pogodio je Čile 1960. godine. Usmrtio je gotovo 1.900 ljudi i uzrokovao štetu od oko 4 milijardi dolara. Uglavnom, nećete videti nikakvu štetu od zemljotresa koji se registruju ispod 4 stepena Rihterove skale.
Kad god se dogodi zemljotres, prvo što čujemo jeste kolika je njegova jačina po Rihterovoj skali. Znate li šta to, zapravo, znači?
Rihterova očitavanja nam samo daju grubu ideju pravog udara zemljotresa. Kao što smo znamo, razorna moć zemljotresa varira u zavisnosti od sastava zemljišta na području i načina na koji su dizajnirane i postavljene ljudske strukture. Obim štete meri se Merkalijevom skalom. Merkalijeva očitavanja, koja se izražavaju rimskim ciframa, zasnivaju se uglavnom na subjektivne interpretacije. Zemljotres niskog intenziteta, onaj koji samo neki ljudi osete kao vibraciju i ne izaziva značajna oštećenja, rangira se kao II. Najviši stepen - XII - odnosi se na zemljotrese koji uzrokuju uništenje zgrada, pucanje tla i druge prirodne katastrofe, poput klizišta ili cunamija.
Očitavanja po Rihterovoj skali se određuju brzo nakon zemljotresa, čim naučnici uporede podatke sa drugim seizmografskim stanicama. Merkalijeva očitavanja, sa druge strane, ne mogu biti utvrđena sve dok istražitelji ne porazgovaraju sa očevicima kako bi saznali šta se dogodilo tokom zemljotresa. Kada utvrde koliki je obim štete, oni koriste Merkalijev kriterijum da bi odredili odgovarajući rezultat.
Izvor: http://www.nationalgeographic.rs
No comments
Post a Comment