NEWS
latest

Poezija

poezija/block-2

Obrazovanje

obrazovanje/block-5

Poučna priča

poučna priča/block-6

Putovanja

Italija/block-4

Zdravlje

zdravlje/block-3

Zanimljivosti

zanimljivosti/block-2

Italija

Italija/block-3

Ishrana

ishrana/block-1

NASLOVI

18.9.22

Dvorac kao iz bajke Neuschwanstein

Dvorac Nojšvanštajn (Neuschwanstein) je verovatno jedna od najpoznatijih, a svakako i najlepših gradjevina ove vrste na svetu, koja zbog svoje nestvarne romantične lepote zaustavlja dah velikom broju posetilaca i turista. Upravo zbog toga što svojim izgledom podseća na "Zamak kao iz bajke" poslužio je čuvenom Volt Dizniju kao inspiracija za crtani film "Uspavana lepotica". Ne dugo zatim, u Diznilendu je napravljena i replika ovog zamka.

Zamak Nojšvanštajn nalazi se u Bavarskoj, pet kilometara od grada Fisena, 1040 kilometara od Beograda, na uzvišenim liticama stena u podnožju Alpa koje okružuju guste šume. Tornjevi zamka uzdižu se tako visoko da se čini kao da paraju nebo iznad oblaka. Zamak je sagradio stidljivi nemački kralj Ludvig drugi. Još kao mali Ludvig II je voleo bajke i legende, bio je zaljubljen u muziku Riharda Vagnera, i duboko inspirisan francuskim kraljem Lujem XIV. Ludvig II nije doživeo da vidi svoj zamak u punom sjaju, jer je umro relativno mlad pod misterioznim okolnostima.

Kada je sa 18 godina krunisan za kralja nakon smrti svoga oca Maximilliana II, došao je na ideju da sagradi ovaj nestvarno lep dvorac, a inspiraciju je pronašao u legendi o vitezu labudu Lohengrinu. Samog Ludviga su zvali “kraljević-labud”, jer je celi dvorac Neuschwanstein ukrašen labudovima: slikama, skulpturama … pa i sam naziv dvorca u prevodu znači "nova labudova stena". Čitav dizajn dvorca protkan je idejom i pričom o nemačkom legendarnom vitezu od Longrina, zvanom Vitez Labud, iz opere Riharda Vagnera.

Kamen temeljac za izgradnju dvorca postavljen je 5. Septembra 1869. godine. Dvorac nikada nije do kraja izgrađen, a kraljeva želja bila je da se posle njegove smrti dvorac sruši, što na svu sreću, njegovi naslednici nisu ispoštovali. 

U unutrašnjosti dvorca od predviđenih 228 odaja, završeno je samo 15 prostorija. Prostorije su uređene u stilu neoromanike, ali na žalost, posetiocima nije dozvoljeno da slikaju unutrašnjost dvorca.

Palata obuhvata stražarnicu kod ulazne kapije, kulu, vitešku kuću sa kvadratnom kulom i citadelu, sa dve kule na zapadnom kraju dvorca. Ceo efekat koji ovaj dvorac ostavlja je veoma teatralan, kako spolja, tako i unutra. Uticaj kraljeve ličnosti se vidi u celom dvorcu, posebno zbog toga što je on lično uzeo učešće u dizajniranju i dekoraciji.

U završenom delu zamka nalazu se soba sa kraljevskim tronom, u kojoj je čuvena stolica od dragulja i stakla. Na zidu iznad, naslikano je 12 Apostola sa Hristom, a šest kanonizovanih kraljeva su naslikani na delu poda koji okružuje tron.

Iznad samog trona naslikan je Isus. Pravi tron nikada nije završen do kraja. Ova slika govori o Ludvigovom pogledu na sebe kao kralja, koji je tu postavljen po milosti Božijoj.

Uprkos srednjovekovnom izgledu, dvorac Nojšvanštajn prepun je, za ono vreme kada je sagradjen, pravih čuda tehnoloških dostignuća. U dvorcu se za potrebe dobijanja energije koriste parne mašine, razvedena je električna energija, ima moderno provetravanje, savremen vodovodni sistem na svim spratovima i grejne cevi.

Prelepu panoramu celog kraja, kao i sam dvorac, možete videti sa mosta (Marienbrucke) nad kanjonom reke Polat koja se svom silionom obrušava u ponor.  Most je postavljen 100 metara iznad litica stena, i za one koji se plaše visine ovaj obilazak sigurno uliva strah i ostavlja Vas bez daha.

Dvorac Nojšvanštajn  je danas pod zaštitom UNESCO-a, a godišnje dvorac poseti 1,3 miliona turista i predstavlja jednu od najomiljenijih turističkih destinacija u Nemačkoj.
Marijin most nad kanjonom reke Pollat


Posetiti zamak, zakoračiti unutra, zaista znači biti deo bajke...











Jezero Alpsee

















Ako ste u mogućnosti da posetite ovo mesto, budite sigurni da će Vas dvorac  Nojšvanštajn oduševiti. Cena obilaska dvorca po osobi je 12 eura. Autobus za kružno putovanje do Neuschwansteina iznosi 2,6 eura po osobi. Kočija do dvorca iznosi 6 eura po osobi u jednom smeru, a parking za ceo dan iznosi samo 5 eura. Dvorac je otvoren svaki dan od 9:00 do 18:00 sati, od marta do oktobra. Najveće gužve su u maju i septembru.


Tekst i fotografije: Nataša Č.V.

Mi ovo radimo, a u inostranstvu je to uvredljivo

Neke stvari koje svakodnevno radimo i smatramo potpuno normalnim, u nekim stranim zemljama su uvredljive i nepoželjne. 

Dok radimo svakodnevne stvari na određen način, smatrajući da je to tako "prirodno" i "normalno", ne razmišljamo koliko su nam ustvari kultura i društvo odredili kako ćemo da jedemo, da se smejemo, oblačimo, pokazujemo poštovanje... Evo primera koji pokazuju da naše uobičajene radnje nisu praksa u drugim zemljama.  

Bakšiš - U Japanu i Južnoj Koreji bakšiš smatraju uvredom. Radnici duboko veruju da su dobro plaćeni za svoj posao i dobro ga rade. Njima ne treba novčani podsticaj. Sedeti na zadnjem sedištu taksija - u Australiji, Novom Zelandu, i u nekim delovima Irske, Škotske i Holandije smatra se nepristojnim ako ne sednete na mesto suvozača. To je pitanje jednakosti.

Palac gore - Na bliskom Istoku, u Latinskoj Americi, Zapadnoj Africi, Rusiji i Grčkoj palac gore ima isto značenje kao i nama podignut srednji prst.

Smejanje otvorenih usta - u Japanu se ovakav smeh smatra nekulturnim, nešto slično kao kad neko jede otvorenih usta ili mljacka.

Akademskih 15 minuta kašnjenja - koji su za nas koliko-toliko prihvatljivi u nekim zemljama kao što je Nemačka, smatra se veoma bezobraznim, jer to znači da ne cenite tuđe vreme.

Doći na vreme - s druge strane Latinska Amerika, pogotovo Argentina, ima nepisano pravilo da se na večeru uvek kasni.

Jedna ruka u džepu - smatra se arogantnim potezom u Turskoj, kao i u Južnoj Koreji. Korišćenje leve ruke kada radite bilo šta - u Šri Lanki, Africi, Indiji i na bliskom Istoku nije se uvek koristio toalet-papir, već leva ruka. Za njih je kao šamar u lice kada vide da neko koristi levu ruku za rad.  

Otvaranje poklona odmah - u Kini i Indiji cepanje ukrasnog papira pred darivaocem i otvaranje poklona pokazatelj je gramzivosti. Pokazivanje tabana – u arapskim, muslimanskim, hindu i budističkim zemljama pokazivanje tabana smatra se nepoštovanjem drugog, jer se smatra da je to najprljaviji deo našeg tela pošto dodiruje zemlju.
Ispijanje tuđeg alkohola - Nepristojno je da pijete alkohol koji niste doneli na zabavu u Norveškoj. Dok je kod nas normalno da donesete flašu piva, a pijete šta vam se prohte.
Muškarac bez majice - u Južnoj Koreji muškarci nose majice čak i na plaži.

Hrana van restorana ili kuće - Dok je kod nas normalno da prezalogajimo nešto na ulici, u autobusu, na radnom mestu... u Ruandi i Japani smatra se neprihvatljivim.

Dodirivanje - Ako grlite ili dodirujete nekog u Kini, Koreji, na Tajlandu ili bliskom Istoku, možete da ga uvredite. Poštovanje tuđeg intimnog prostora varira od zemlje do zemlje.
Postavljanje određenih pitanja - Naše "kako si, šta radiš, šta ima novo" u Holandiji, na primer, smatraće se kao da zabadate nos u tuđu privatnost.

Odbijanje hrane - Nekad kad odemo kod nekog odbijemo posluženje iz pristojnosti ili da ne bismo namučili domaćina, a u Libanu bi se za takav potez domaćini ozbiljno naljutili. Uzimanje poklona bez prethodnog odbijanja - u Japanu i Kini se očekuje da nekoliko puta odbijete poklon pre nego što ga uzmete, dok se kod nas oberučke prihvata, često bez ičega za uzvrat.

"Čišćenje" tanjira - Kada pojedete sve iz tanjira obično znači da vam se obrok veoma dopao, a domaćinu pokazujete koliko ste uživali. U Kini, Rusiji, na Filipinima i Tajlandu to znači da ste još gladni i da domaćin treba da vam donese još hrane.


Izvor: http://mondo.rs

Crni čaj



Sve o crnom čaju i njegovoj dugoj tradiciji

Crni čaj ima veoma dugu tradiciju i dugu listu lekovitih svojstava. Zahvaljujući svojim kvalitetima to je ubedljivo najpopularniji i najprodavaniji čaj u zemljama zapadnog sveta iako se u sferi herbalne medicine zeleni čaj intenzivnije propagira.

Crni čaj je u stvari tamniji "rodjeni brat" zelenog čaja jer i jedan i drugi potiču sa iste biljke čiji je latinski naziv Camellia sinensis. Ova dva srodnika imaju još jednog "brata" kojeg englezi takodje rado piju. Njegovo je ime "white tea" (beli čaj). O tome da li ce od listova biljke Camellia sinensis nastati crni, zeleni ili beli čaj odlučuje proizvodjač čaja primenom različite vrste obrade.

U tom procesu jedan od najbitnijih faktora je stepen fermentacije (oksidacije). Crni čaj je u potpunosti fermentirao i tako dobio tamnu boju i prodorno bogat ukus.

Zatim, u odnosu na svoju "braću" on sadrzi i najveći nivo kofeina što znači da se izmedju ostalog, proizvodi od listova koji rastu na vrhu biljke. Iz tog razloga ne može se u globalu govoriti o tome koliko kofeina sadrži jedna šoljica crnog čaja ali u svakom slučaju dosta manje od jedne šoljice kafe.

Širom sveta konstantno se vrše ispitivanja na temu lekovita svojstva crnog čaja na osnovu čijih rezultata se na prvom mestu ističe blagotvorno dejstvo na naš kardiovaskularni sistem. Redovno ispijanje crnog čaja sprecava začepljenje arterija koje dovodi do infarkta srca i mozga.

Na Boston University School of Medicine sprovedeno je jednomesečno ispitivanje u koje su bile uključene dve grupe srčanih bolesnika. Jedna je tokom tog perioda pila samo vodu a druga po četiri šolje crnog čaja dnevno. Nakon mesec dana, u grupi ispitanika koji su pili crni čaj ustanovljeno je za oko 50% poboljšano stanje na oslabljenim krvnim žilama što znatno umanjuje faktor rizika od eventualnog srčanog ili moždanog udara.

Osim ovog uticaja na arterije, crni čaj direktno deluje na srce, mozak i funkciju disanja. Jačina kojom ovaj čaj deluje na naš organizam povećava se sa većim stepenom kofeina koji može imati u sebi jer je to najbitnija supstanca koja nadražuje ove vitalne centre.

Kofein u crnom čaju nadražuje koru velikog mozga, što doprinosi da bolje shvatamo stvari i brže povezujemo misli. Ovo automatski čini da sve intelektualne radnje obavljamo sa manje napora: lakše ućimo, pamtimo, komuniciramo...

Zatim, crni čaj okrepljuje, umanjuje osećaj umora i pospanost. Utiče i na bolji rad mišića i refleksa, pa pogoduje sportistima i drugim osobama kod kojih su bitne brže reakcije.

Zahvaljujući kofeinu i njegovom uticaju na respiratorni centar poboljšava se i funkcija disanja, povećava ventilacija pluća, sto doprinosi tome da se lakše diše i prijatnije oseća.

Isto tako, crni čaj deluje stimulativno na rad srca i krvotok.

Što se tiće njegovih antioksidativnih svojstava ona su odmah pored zelenog čaja koji je po tome nadaleko čuven, kao što im je vrlo sličan i kompletan sastav. 

Na Milton Schiffenbauer Pace University ustanovljeno je da crni i zeleni čaj deaktiviraju viruse, što podrazumeva i herpes. Prema nekim istraživanjima crni čaj unistava i bakterije, posebno one koje mogu zagaditi organe za varenje i izazvati proliv. Ispijanjem šoljice crnog čaja imamo šansi da uništimo bakterije i viruse u ustima.

Pa, ovaj ugodan istočnjacki napitak koji se već odavno preselio na Zapad zaista može biti od velike koristi za naše zdravlje. O uživanju da i ne govorimo. Oni koji razmišljaju o tome bave se proizvodnjom crnog čaja sa dodatkom različitih i neverovatnih aroma medju kojima je čak i čokolada. Za prave ljubitelje čaja kvalitetan crni čaj predstavlja istinski užitak kojem ne treba ama baš ništa dodavati niti oduzimati.

Ako se sada pitate šta je za vas bolji izbor. Zeleni čaj o kojem se toliko priča ili crni o kojem se ćuti? Ukoliko podnosite kofein slobodno odlučite sami i svakako nćete pogrešiti.

Napomena: Preterani unos kofeina može imati vrlo štetne posledice po organizam pa sa njim treba biti oprezan. 


Izvor: http://www.priroda-leci-sve.com

Zašto padamo ispite?

Pitate se kako je moguće da ste opet pali ispit?! Evo jednostavnog objašnjenja! Sada je sve jasnije ;) Naravno malo se šalimo jer kad se spremaju ispiti potrebno je da se malo nasmejemo na sopstveni račun.


Godina ima 365 dana za učenje.

Kad uzmeš da ima 52 nedelje, ostaje samo 313 dana.

Na leto otpada 50 dana jer je prevruće za rad, zato ostaje 263 dana.

Spavamo 8 sati dnevno u godini, kada se zbroji to je 122 dana, znači ostaje nam 141 dan.

Ako ništa ne radimo 1 sat dnevno, to je 15 dana manje, preostaje nam 126 dana.

Svaki dan potrošimo 2 sata na obroke i tako izgubimo 30 dana godišnje, preostalo nam je 96 dana u godini.

Dnevno provedemo 1 sat na telefonu pričajući sa porodicom i prijateljima, to nam oduzima 15 dana i stoga ostaje nam 81 dan.

Ispiti i testovi nam oduzmu 35 dana u godini, tako smo ostali na 46 dana.

Uzmemo otprilike 40 dana godišnjeg i došli smo na brojku 6.

Recimo da smo bolesni najmanje 3 dana, ostalo nam je samo 3 dana za učenje.

Izađemo li samo 2 puta, ostao nam je 1 dan.

Ali taj 1 dan vam je rođendan…zato…

Srećno svima sa ispitima.


Izvor: http://www.studentskizivot.com


7.9.22

Olovke za Android i iOS mobilne telefone

Malo ko zna da postoje “Stylus” olovke za Android i iOS uređaje. Ne znamo zašto je to tako, ali pretpostavljamo da su se korisnici nekako navikli da olovke imaju samo oni uređaji poput Galaxy Note teleona ili određeni tableti poput Microsoft Surface…

Evo kako stylus olovke funkcionišu i koje su to najbolje olovke koje se mogu koristiti na Android i iOS uređajima.

Naravno da pomenuti uređaji imaju vrhunske stylus olovke jer su one pravljene isključivo za njih i njihov softver. Međutim, to ne znači da ne postoje olovke koje se mogu koristiti na bilo koji drugi Android ili iOS uređaj koji ima ekran osetljiv na dodir.

Pre nego što krenemo sa listom najboljih stylus olovki, prvo ćemo diskutovati o tome kako one funlcionišu. Naime, nekada su postojali rezistivni ekrani, a danas su to mahom kapacitativni. 

U zavisnosti od tipa ekrana, stylus olovka na različit način funkcioniše. Što se onih rezistivnih ekrana tiče, oni su čak često podrazumevali olovku kao obavezno sredstvo za unos. Olovka je funkcionisala tako što jačim pritiskom spoji jedan sloj ekrana sa onim drugim i tu ostavi trag. Ovo praktično znači da bi bilo koji oštar objekat mogao da posluži kao stylus olovka, zar ne?

Međutim, što se kapacitativnih ekrana tiče, oni se baziraju na elekcitritet prsta odnosno stylus olovke koji služi kao način unosa. Kada se kapacitativni ekran dodirne prstom, elekcitritet koji se sprovede kroz telo čoveka do ekrana, znatno preciznije definiše mesto dodira, bez potrebe za intezivnijim pritiskom na ekran. Samim tim, stylus olovka za kapacitativne ekrane mora biti provodna kako bi elekcitritet prošao kroz nju, sve do ekrana. Pojedine olovke i nisu provodne, ali u sebi imaju bateriju koja im omogućava da ostvare unos elekcitritetom.

Dakle, sada vam je jasno kako to jedna stylus olovka funkcioniše i ostvaruje unos kroz ekran telefona. A sada da prodiskutujemo o tome koje su to stylus olovke najbolje.


Adonit Jot Pro

Ovo je jedan od najomiljenijih stylus olovki kod Android korisnika. Ona na svom vrhu ima mali disk koji omogućava precizniji unos. Takođe, on osigurava korišćenje olovke bez opasnosti od oštečenja zaštitnog stakla ekrana.
Olovka je u regionu hvata prekrivena gumiranom površinom zarad udobnijeg korišćenja. Poseduje i poklopac koji čuva taj mali diskić od oštećenja. Postoji i Jot Mini verzija olovke koja je jeftinija, ali se ne razlikuje od standardne verzije ni po čemu osim po veličini i ceni.


Adonit Jot Dash

Sa prečnikom od 8.5 mm i cenom od oko 65$, u startu se nagoveštava da se radi o malo naprednijoj stylus olovci. Ona je u celosti napravljena od aluminijuma, veoma elegantog dizajna i poseduje taster za aktiviranje. Lako je naslutiti da se taj taster nalazi na samom vrhu olovke što je svakako najprirodnije moguće mesto.
Osim toga što je veoma dobro izrađena, Jot Dash poseduje Bluetooth modul koji joj omogućava se sinhronizuje sa uređajem radi uklanjanja unosa šake prilikom korišćenja olovke. To znači da nećete imati problem prilikom korišćenja olovke ako slučajno naslonite svoju šaku na ekran. Takođe, zahvaljujući Bluetooth-u, Jot Das može vrši unos na bazi jačine pritiska na ekrau. To znatno poboljšava iskustvo crtanja zbog debljih i tanjih linija. Jot Dash olovci je potrebno 45 minuta punjenja kako bi kasnije radila oko 14 sati.


Just Mobile AluPen Digital

Ova olovka je takođe jedna od onih koju umetnici kupuju budući da ima veoma oštar vrhu, oko 1.8 mm, koji ne zahteva Bluetooh modul kako bi funkcionisao. Doduše, kako bi olovka funkcionisala, potrebna je jedna AAA baterija.
AluPen Digital može da se koristi sa bilo kojom aplikacijom, bez prethodnoh sinhronizovanja ili uparivanja sa telefonom. Sve što je potrebno da uradite je da uvrnete telo olovke kako bi se vrh pojavio i spremni ste! Dodatnim uvrtanjem olovke je postavljate u režim sna zarad štednje baterije.



Izvor: pametnitelefoni.rs


Ko je bio CRNOBRADI, jedan od najozloglašenijih PIRATA u istoriji

Kapetan Vilijam Vajer i njegova posada ukrcali su svoj teret tokom rutinskog putovanja u Zaliv Hondurasa, gde su zatekli zastrašujući prizor. Ka njima se kretao brod sa crnim zastavama na kojima su bile mrtvačke glave. To je značilo samo jednu stvar - pirati.
Vajerov prvi oficir izvestio je kapetana da je brod ogroman, da sadrži 40 topova i 30 ljudi. Ovo je bilo ono čega se svaki mornar u Atlantiku plašio - taj brod ne može biti nijedan drugi, već "Osveta kraljice Ane", čiji je kapetan najstrašniji gusar koji vlada morima - Crnobradi.  

Obučen u crno, sa šest pištolja zakačenih na grudima, ozloglašeni gusar je uplitao fitilje u svoju dugu, crnu kosu i bradu, odajući utisak da je više demon nego čovek, dok je upadao na neki nesrećni brod.

Zbog izgleda i reputacije koja ga je pratila, neki mornari su ga se toliko plašili da su se predavali bez borbe, što je bilo tačno ono što su kapetan Vajer i njegovi ljudi uradili. Iako je Crnobradi bio legenda već u svoje vreme, malo se zna o njegovom životu pre nego što je postao svetski poznati pirat. 

Naširoko je prihvaćeno da je njegovo pravo ime bilo Edvard Tič (neki kažu da se čita i Teč, Tek ili Tač), ali je čak i ovaj jednostavni podatak predmet debate. 
Crnobradi je umro u svojim kasnim tridesetim ili ranim četrdesetim godinama, što znači da je rođen negde oko 1680. Postoje naznake da je bio rođen u dobrostojećoj, uglednoj porodici, jer je umeo da čita i piše. Ima dokaza da se dopisivao sa svima, od trgovaca do sudija u Južnoj Karolini. Njegova lakoća u komunikaciji sa kolonijalnim guvernerima, ali i kolegama piratima, takođe, govori da je bio naviknut na kretanja u višim krugovima.

Vladina dokumenta koja su nedavno otkrivena na Jamajci nude neke dokaze za ovu teoriju. Iako porodica Tič koja se pominje u dokumentima možda potiče iz nekog drugog mesta, otac mladog Edvarda je bio vlasnik plantaže na Jamajci, što bi značilo da je bio pripadnik društvene elite.   


Prvi zapisi o gusarskim aktivnostima Crnobradog potiču iz tužbe Henrija Timberlejka 1716, čiji je brod opljačkao Bendžamin Hornhold uz pomoć, kako se navodi, Edvarda Tiča, komandanta drugog jedrenjaka. Nije poznato koliko je dugo Crnobradi bio pirat pre toga.

Edvard Tič je za istoriju izgubljen, delimično zato što je njegov nadimak "Crnobradi" postao poznat širom sveta.

Prvi pisani zapisi u kojima se pominje njegov nadimak je u pismu iz 1717, u kojem se opisuju pirati koji su napadali brodove kod obale Filadelfije, a koje je vodio "jedan kapetan Tič zvani Crnobradi". Pismo ukazuje na to da je nadimak već bio u upotrebi, iako nema izvora koji objašnjavaju njegovo poreklo.  

Kad je Henri Bokstok 1717. predao svoj brod Tiču, opisao ga je kao “visokog, vitkog muškarca sa veoma dugačkom, crnom bradom”. Brada je u 18. veku bila veoma nepopularna i nijedan ugledni džentlmen nije ni sanjao da je pusti. Tič je možda pustio svoju bradu iz buntovništva, ili da prosto dodatno ojača zastrašujući izgled.

Edvarda Tiča je njegova jezovita reputacija nadživela. Umro je kad se sukobio sa brodom kojim je zapovedao poručnik Robert Majnard, a koji je bio jedan od dva broda koja je guverner Virdžinije poslao da uhvate pirata.  


Kad su se pirati prebacili na Majnardov brod "Rendžer", Tič i poručnik su se lično sukobili. Tič je pet puta pogođen metkom, a 20 puta proboden mačem, pre nego što se srušio na palubu. Ostali pirati su se predali, a Tičova glava je odsečena i okačena na pramac "Rendžera".

Pričalo se da je Tičov obezglavljeni leš otplivao nekoliko krugova oko njegovog broda, pre nego što je konačno nestao u dubini.  


Izvor: https://www.srbijadanas.com

4.9.22

Struja ne prašta greške

"Poginula dok je sušila kosu fenom", "Požar izazvao šporet", "Zapalila se veš mašina", samo su neki od naslova koji su nas uznemirili prethodnih dana, u crnoj seriji nesreća izazvanih kućnim aparatima i instalacijama.

Jovana Jočić (27), tragično je izgubila život u porodičnom domu u Nakovu, kada su je udarila struja dok je sušila kosu u kupatilu. Ona je otišla da se kupa oko ponoći, ali je njen otac primetio da je nema duže vreme, počeo je da joj lupa na vrata. Kako se ona nije odazivala na krike svog oca, on je nasilno otvorio vrata i zatekao je nepomičnu na podu, sa fenom u ruci.

U požaru koji je izbio na Vidikovačkom vencu, lakše je povređen muškarac, koji se nagutao dima. Kako je ustanovljeno, požar je prouzrokovala veš mašina koja se upalila.

Slićan požar izbio je pre mesec dana u beogradskom naselju Karaburma, a sve je počelo kada se upalio šporet u jednom stanu. Na sreću povređenih nije bilo, a brzom reakcijom vatrogasaca, vatra se nije proširila i brzo je ugašena.

Kako kažu električari, većina ovih nesreća izazvana je nepažnjom ljudi.

- Građani nisu odgovorni prema struji i električnim aparatima. Skoro svaki dan imamo u medijima izveštaje o ovakvim nesrećama, i većina je izazvana nepažnjom. Struja je kao i vatra, dobar sluga, ali loš gospodar - kaže za "Blic" električar Ljuba iz "Kućnog majstora".

Kako objašnjava majstor Ljuba, nesreće i požari najčešće nastaju izazivanjem kratkog spoja, bilo da je došlo do kontakta između žica, ili da je čovek rukom uhvatio fazu i izazvao spoj.

- Ako dodirnemo golu žicu rukom i stojimo na zemlji, ponašamo se kao provodnik i nastaje kratak spoj. Nije bitno koji je materijal na podu. Nešto je bolje ako je dole guma, ali to niko nema u kući. U 90 odsto slučajeva kod ovakvih nesreća u pitanju je ljudski faktor, a u 10 odsto neispravni aparati - kaže električar Ljuba.


Isključite bojler dok se kupate, fen ne koristite u kupatilu

On ističe da bojler obavezno treba isključivati prilikom tuširanja, što oko 50 odsto ljudi u Srbiji ne radi. Takođe, fen nikako ne smemo koristiti u kupatilu, a sve i da nam ne padne u vodu, može doći do strujnog udara, jer se nakon tuširanja u kupatilu stvara kondenz u vazduhu i tu vlagu fen, kao otvoren uređaj, uvlači direktno u motor, što često dovede do pregorevanja motora, ali može i da izazove strujni udar.

Da bi se zaštitili od ovakvih nesreća građani treba da vode više računa prilikom upotrebe električnih uređaja, a osim što treba da paze da ih ne pokvase, treba da vode računa i o instalacijama.

- Redovan servis i kontrola kako samih aparata, tako i kablova i osigurača. Same instalacije u zidovima takođe mogu da se ispitaju, ali ne sa apsolutnom sigurnošću, jer se nikad ne zna gde će koja žica da "pusti". Veliki potrošači, kao što su bojler, veš mašina, grejalice, TA peći... vuku mnogo Ampera, i ako se ostave da rade duže vreme, kablovi koji provode tu struju će početi da se greju, što može da dovede do topljenja izolacije i ogoljivanja žica. A kada se gole žice dodirnu, dolazi do kratkog spoja i požara. Ili iskakanja osigurača - objašnjava Ljuba.


Kontrolišite kablove i utičnice

Ono što, ističe, pojedini građani rade, a što je izuzetno opasno, je da stavljaju jače osigurače kako im ne bi iskakali. Tako dodaje, samo povrćavaju opasnost od izbijanja požara, jer osigurač ne može da iskoči, što provodnici, odnosno kablovi, ne mogu da izdrže i počinju da se tope.

- Treba redovno kontrolisati i utičnice, produžne kablove. Čistiti ih od prašine, i menjati kada se primeti bilo kakva promena, topljenje ili da počinju da crne. Ali treba i utvrditi zašto je došlo do pregrevanja. Obično su kod produžnih kablova, u 80 odsto slučajeva neispravni kontakti, ali ne mora uvek da bude slučaj - ističe Ljuba.

I mali potrošači, kao frižider, zamrzivač, kompjuter... mogu da uzrokuju slične probleme, ukoliko rade po 24 sata dnevno. Kkao objašnjava električar, oni ne vuku mnogo ampera, ali vuku struju konstantno, što vremenom može da dovede do topljenja izolacije na kablovima, ili utičnica.


Svi požari su zahtevni za gašenje

Kako za "Blic" kaže Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije u Beogradu, svi požari su zahtevni za gašenje, pogotovu ako do požara dođe na visokim spratovima zgrada i na teže dostupnim mestima.

- Bojler, šporet i veš mašina su uređaji na kojima najčešće dođe do požara. Uređaji koji se nalaze u domaćinstvu su sigurni kada se pravilno eksplatišu, održavaju i servisiraju, pa tako do požara najčešće dolazi usled neadekvatnog održavanja, i usled loše električne instalacije - objašnjava Milošević.

Kako ističe, jedan od čestih uzroka požara je zaboravljena hrana na šporetu od strane domaćice kada se požar najčešće proširi na ostali deo kuhinje.


Autor: D.K.
Izvor: http://www.blic.rs

Zašto su neki ljudi levoruki?

Kod većine ljudi je desna ruka dominantna, ali je u proseku svaki deseti čovek levoruk. Zašto su neki ljudi dešnjaci a neki levoruki pitanje je na koje su brojni stručnjaci pokušali da daju odgovor, ali bez velikog uspeha.
Ipak, novo istraživanje možda je otkrilo razlog koji nema veze ni sa genima ni sa razvojem mozga.

Da li ćemo postati levoruki ili dešnjaci odlučuje se još u materici i ima veze s uslovima u majčinoj utrobi – takovanim epigenetskim faktorima. Takođe, dominantnost neke ruke ne određuje razvoj mozga, već počinje u kičmenoj moždini.

U istraživanju, koje je međunarodni tim naučnika objavio u časopisu „E Life“, proučavala se aktivnost gena unutar kičmene moždine za vreme razvoja ploda, između osme i dvanaeste nedelje trudnoće.

Naučnici su otkrili da u tom periodu unutar kičme nastaje neravnoteža koja određuje dominantnu ruku, pre nego što je motorni korteks u mozgu razvijen i spojen s kičmenom moždinom. Neravnoteža se jasno vidi na delovima kičmene moždine zaduženim za slanje signala rukama i nogama.

Iako još u potpunosti ne razumeju mehanizam koji dovodi do razlike između leve i desne strane, naučnici su zaključili da za njega nije odgovorna genetika jer nije pronađen nijedan genetski mehanizam koji bi određivao dominantnu stranu.


Izvor: B92.net