Biti u trendu: Letnji modni detalji za muškarce

Muška moda oduvek je pomalo bila u senci ženske. Modne kuće uvek kao svoje primarne potrošače tretiraju žene i kreiraju kolekcije i trendove za njih, dok su muške linije često samo propratni element. Dizajneri koji se bave muškom modom često se drže zone konfora i njihove kreacije su uglavnom vrlo klasične, sa malim odstupanjima. Ipak, poslednjih nekoliko godina i sa pojavom primarno dizajnera muške mode, poput sve popularnijeg Goše Rubčinskog fokus trendova okreće se i ka muškarcima i ponuda postaje sve šarenolikija i zanimljivija.

Predstavljamo nekoliko muških modnih trendova koje treba da imate na radaru ove sezone.

Patike za trčanje

Tenisice u beloj boji već nekoliko godina dominirale su uličnim stilom svetskih prestonica mode.

Ove godine se desio mali zaokret i odjednom svi nose patike za trčanje i kada ne idu na trening zapravo. Ove patike su udobne, napravljene od mekog platna u kome koža stopala može da diše, a đon im je obično elastičan pa omogućava visoku pokretljivost. Muškarci ih biraju zbog njihove velike fleksibilnosti i prozračnosti. One se uklapaju i sa decenijskim trendom “brendomanije” jer obično na sebi imaju istaknut logo brenda koji ih proizvodi. Za one sklonije svedenijem izgledu ipak se preporučuje da pronađu jednobojne patike za trčanje koje mogu poneti i na posao. Na snazi je i minimalistički trend koji se zove "techwear" koji zagovara monohromatske autfite, pa se u okviru njega javlja popularnost crnih patika za trčanje sa crnim đonom.

Vojnički print

Vojnički print u kamuflažnim bojama prirode se iz godine u godinu poigrava sa nama. Čas je aut, čas se vraća kao dominantni trend u buticima odeće. Ove godine je definitivno u punoj snazi pa svoje letnje garderobere možete obogatiti novim komadima u ovoj šari (ili iskopati neki od starih komada koje već imate). Majice, kape, bermude i šortsevi za kupanje - sve dolazi u obzir u ovom printu. Postoji ipak jedno važno pravilo, a to je da jedan odevni komad sa military printom ne kombinujete sa drugim koji ima istu ili različitu štampu. Svi ostali komadi odeće na nama moraju biti jednobojni i što svedeniji. Vojnički print daje momentalni muževni pečat svakoj odevnoj kombinaciji. Ipak, izbegnite ga u poslovnim kombinacijama i koristite u slobodno vreme za trendi ulični stil.

Bucket hat

Kapa je neizostavni modni komad leti, jer čuva kosu od oštećenja i opadanja koje ono može da

prouzrokuje. Pritom, kape sa širokim rubom štite i oči od prekomernog štetnog UV zračenja sunca i sveukupno olakšavaju naš boravak na otvorenom prostoru. Trendovi kapa i šešira menjaju se svake sezone, a ovog leta u trendu je popularni bucket hat. Ove platnene lagane kape zaklanjaju nas od sunca a čine da nam sa njima ne bude toplo. U trendu su buckat hat komadi sa najrazličitijim printovima kojima možemo izraziti autentičnost svog stila, a što se tiče kombinovanja, sugeriše se da se nose sa sto jednostavnijim i jednobojnijim komadima kako bi interesantna štampa na kapi došla do izražaja.

Havajske košulje

Leto je najbolje vreme za poigravanje sa vedrim bojama i printovima cveća, palmi i tropskih ptica. Havajske košulje vratile su se na velika vrata i obavezan su komad za letnje šetnje pored mora. Kombinujte ih sa džinsom ili svedenim bermudama, jednostavnim belim patikama i slamnatim šeširom. Budući da su one gotovo uvek svež trend, od osamdesetih do danas, razgrnite ormane svojih očeva i možda tu nađete svoju savršenu vintidž košulju ili bar inspiraciju za odevne kombinacije.

Kožne papuče

Ko kaže da samo žene mogu da uživaju u obući otvorenih prstiju leti? Udobne papuče sve se više prave i u muškim modelima, a u trendu su one sa kožnim ukrštenim kaišima i udobnim plutanim gazištem. Možete ih kombinovati i uz elegantnije autfite da im date dozu nehajnosti i mediteranski dah.

Leto je pravo vreme da svoje odevanje oslobodite svih stega. Birajte lake materijale, udobnu odeću i uživajte u odmoru i lepom vremenu.

Autor: Ljiljana Bugarin
OnLine Shop: https://www.mkoclothing.rs
Fotografije: www.pexels.com

Zanimljivosti o konjima

Od svih domaćih životinja konj je poslednji pripitomljen, verovatno zbog njegove veličine, brzine i plahe prirode. Konji su se najpre koristili za ishranu i jahanje. A pre pojave prvog točka služili su za nošenje tereta i vuču.

Mužjak konja naziva se pastuv, ženka je kobila, a njihovo dete zove se ždrebe.

Osim pripitomljenih, postoje i divlji konji. Njih je skoro nemoguće pripitomiti, čak ni posle dužeg boravka u blizini čoveka. Takav je azijski divlji konj ili konj Prževalskog.  

Svoje neobično ime konj Prževalski dobio je po ruskom pukovniku, istraživaču i avanturisti Nikolaju Mihajloviču Prževalskom. On je 1879. godine naišao na krdo ovih konja na Planini Žutog Konja u Mongoliji.  

Na žalost, divlja krda ovih konja čovek je potpuno istrebio iz prirode. Ali, retke primerke su stanovnici Mongolije ipak uspeli da zadrže i koliko-toliko pripitome. 

Tek mnogo godina kasnije potomci ovih konja ponovo su vraćeni u divljinu. Tako, na sreću, oni danas jure nepreglednim predelima Mongolije.

Šumski konj je nekada živeo u severnoj Evropi. Naseljavao je vlažne i močvarne šume. Telo mu je bilo masivno,sa grubom dlakom, gustom grivom i teškim repom. Od njega potiču takozvane "teške" rase konja koje su danas u izumiranju.

Konj - tarpan. Divlji rođaci ovog konja živeli su u istočnoj Evropi i Rusiji. Imali su sivo telo, crne noge i veliku glavu. Čovek ih je lovio zbog mesa. Današnji tarpani su samo dalji srodnici pravih tarpana, kojih u prirodi više nema. Od tarpana potiču današnje "lake" rase konja. 

Konj tundre je nekada davno živeo u Sibiru. Od njega je nastao Jakutski poni, sposoban da opstane u veoma surovim sibirskim uslovima. 

Domaći konj, nekada je korišćen u poljoprivredi i ratovima, a počev od antičke Grčke uglavnom se koristi za zabavu, lov i rekreaciju.

Poni, ovaj konjić je niži i zdepastiji od običnog. Ima kraće noge, ali dužu dlaku, naročito omiljen među decom.

Konji su odlični trkači. Oni mogu da izvedu gotovo nemoguće: da u trku u jednom trenutku ni jednim kopitom ne dodiruju zemlju! Ovakav način kretanja naziva se GALOP. 

Zubi nam mogu dosta reći o konju. Tako, ako konj ima velike očnjake, onda je on muškog pola. Ako je kobila, njeni očnjaci su sasvim mali, ili ne postoje. Pošto se konji hrane tvrdim biljkama, njihovi zubi se mnogo troše. Zato zubi konja stalno rastu. 

Ipak, stariji konji imaju lošije zube od mlađih. To ljudima služi da bi odredili koliko je neki konj star i da li je još uvek dobar za pojedini posao. Možda otuda narodna izreka »Poklonu se u zube ne gleda«?

Verovali ili ne, konji čitav život provedu hodajući na vrhovima prstiju! Da bi mu olakšao hod, čovek domaćem konju stavlja gvozdene navlake na kopita. To su POTKOVICE. Naći potkovicu u mnogim narodima se smatra simbolom velike sreće.

Autor:  Dragana Miličić

Kako da pronađete novu žar za učenjem?

U životu svakog studenta naiđe onaj neinspirativni period kada volja za učenjem netragom nestane, a iz roka u rok sve teže daje ispite. Postoji nekoliko stvari koje možete da uradite da lakše prebrodite te dane i vratite se na staro - dole su predlozi koji će možda upaliti. 

Uhvatili ste sebe da čitate istu stranu zadnja 3 sata, ili da mehanički zapisujete u svesku s beleškama razmišljajući o potpuno drugim stvarima? Može da se desi da ste „pregoreli” - tačnije, da se osećate kao da su vaši kapaciteti za primanje informacija prepuni, i da još dugo ništa neće ući u glavu.

Ovo nije retka pojava, i najčešće muči studente kada im je to najmanje potrebno: tokom ispitnih rokova i u danima pred kolokvijum. Dajemo vam nekoliko predloga i trikova kako da prevaziđete gubitak volje za učenjem i u sebi otkrijete novu energiju.

#1 Promenite sredinu

Rutina je osnovna stvar u formiranju radnih navika, ali kada je dugo niste menjali, može vas sabotirati.

Ako vam se mozak ulenjio, promenite sredinu! Možete otići u svoju ili prijateljevu vikendicu, izolovati se kod rođaka na selu, a ako vam ništa od ovoga nije dostupno, apartmani u Beogradu jeftino se mogu pronaći na sajtovima za izdavanje apartmana. Ukoliko imate dovoljno sredstava, deljenje nekog apartmana sa kolegama može biti zanimljivo iskustvo. Rezervišite jedan ceo dan za učenje, i vikend za odmor u sopstvenom stanu, što da ne? Nekoliko dana van doma gde ukućani žive prema sopstvenom rasporedu, i vratiće vam se koncentracija. Nema zivkanja, ometanja i galame.

#2 Setite ste zašto ste tu

Vratite se u dane kada ste birali fakultet koji ćete upisati. U vama je sigurno bilo one predivne zanesenosti: želeli ste da postanete vrsni naučnici, umetnici, da baš vi budete osoba koja će pronaći lek za neku tešku bolest.

U međuvremenu se zaista ništa nije promenilo; podsetite se s kakvim ste osmehom na licu maštali o svim stvarima koje ćete uraditi kada steknete znanja koja do tada niste mogli da zamislite. Ona su sada pred vama - otkrijte ih ponovo, a učenju pristupite kao da istražujete najvažnije redove na svetu. Ako se prisetite svoje svrhe i otkud vi tu, biće vam lakše da savladate još nekoliko stranica pred ispit.

#3 Razmislite o posledicama

„Dobro”, pomislili ste, „nije strašno ako ponekad padnem ispit”.

I zaista nije. 

Ali gradivo se gomila - svi predmeti koje ne položite u ovom, dočekaće vas u narednom semestru, zajedno sa svim novim. Do tada ste verovatno i zaboravili o čemu se uopšte radi u predmetu. Biće mnogo teže učiti sve te predmete zajedno, i možda je bolje da se malo napregnete sada, i malo u narednom roku, da ne dočekate septembar na ivici nervnog sloma.

#4 Obećajte sebi nagradu

Ostalo vam je još mnogo ispita, i osećate se malodušno jer cilj deluje tako daleko?

Najgori osećaj je nemati svrhu i raditi nešto besciljno, i zato obećajte sebi da ćete se stizanjem na cilj nagraditi!

Vaš trud će se svakako jednog dana isplatiti, ali u međuvremenu častite sebe novim laptopom ili putovanjem u neku daleku zemlju koju ste oduvek želeli da posetite. To mogu biti i manje stvari - one postaju velike jer simbolišu vaš uspeh, i motivišu vas da nastavite da se trudite.

Sem toga, nije li lepše očistiti godinu u julu i dva meseca provesti sa pasošem u ruci i peskom među prstima?

#5 Promenite način učenja

Možda ste izgubili volju za učenjem jer niste efikasni kao što ste nekada bili, a niste ništa menjali? Svakako je vreme za neke promene!

Na svakom fakultetu određena godina studija važi za najtežu, a i svaki predmet se znatno razlikuje. To što vam je vaš stari način učenja pomogao da položite tri ispita, ne mora važiti i za četvrti. Postoji nekoliko različitih metoda učenja:

• Vizuelni - slike, grafikoni, 
• PP prezentacije, raspored teksta i čitanje;
• Auditivni - slušanje predavanja i audio knjiga, ponavljanje naglas;
• Taktilni - stvari se uče dok se rade, povezivanje, primeri…

 Ako znate koji ste tip, lakše ćete gradivo prilagoditi svojoj metodi. Koristite ove tehnike uz dobro upravljanje vremenom tokom učenja i odmah ćete primetiti da vam lakše ide. 

Ukoliko predmeti zahtevaju tradicionalno iščitavanje teksta dok ga ne zapamtite, evo nekih saveta za učenje koji mogu pomoći svima:

• učite u intervalima od 25 minuta sa 5 minuta pauze između njih, a posle 3 kruga napravite pauzu od pola sata (Pomodoro tehnika);
• spavajte koliko vam je potrebno, ne prejedajte se i ne utopljavajte se previše kako ne biste bili pospani;
• ugasite telefon i televizor i sklonite sve što vam odvlači pažnju.

Kada jednom otkrijete inspiraciju i volju za učenjem, ne dopuštajte da taj izvor presuši! Imajte cilj uvek u svojim mislima, i neće proći dugo dok ga ne dostignete.

Izvor: http://www.najstudent.com

Jednostavno ukusno - Dani "Otvorene kuhinje" u Ljubljani

Zamislite šetnju ulicama Ljubljane u šarenilu boja, mirisa i ukusa koja Vas vodi po celom svetu! Ako ste gurman ili turista, a zateknete se petkom u Ljubljani, obavezno posetite jedinstveni kulinarski događaj "Otvorena kuhinja". 

Od 2013. godine ova ljubljanska kulinarska manifestacija redovno se organizuje svakog sunčanog petka u intervalu od 10 do 21 čas.  Pogačarjev trg oživi u različitim bojama, ukusima i aromama od proleća do jeseni i privlači hiljade posetilaca i ljubitalja domaće i internacionalne kuhinje.

Šetajući između štandova šarenog tržišta kulinarskih proizvoda osetićete mirise japanskog sladoleda, kineskih rakova, azijskih specijaliteta, bledske krempite, roštilja, hamburgera, kao i kuvanog vina i pečenih marona. Teško ćete odeleti a da ne probate bar jedan specijalitet bilo kog domaćeg ili internacionalnog jela. 

Ukoliko dolazite u Ljubljanu, svratite i uživajte u šarenilu boja i ukusa Otvorene kuhinje, magičnoj Ljubljani, i zabeležite okom objektiva sve ono što vam se svidi.....

"Street food"

Tekst i fotografije: Nataša Č.V.

Zašto nam je tako lako da poverujemo u nešto?

Verovanja pokreću svakog pojedinca, ali i čitav svet.

Ponekad su uzrok najjednostavnijih ljudskih radnji, ali zahvaljujući njima nastaju i ideologije, religije i različiti pokreti. Iako su deo naše svesti, njihov uticaj na spoljašnji svet i događaje u njemu je nemerljiv. Takođe je nemerljiv i broj verovanja koje poseduje svaki pojedinac, a mnogih često nije ni svestan. Da li postoji nešto merljivo u ovom fenomenu?

Zbog njihove složenosti, isprepletenosti sa drugim verovanjima i, pre svega, apstraktnosti, prirodne nauke dugo nisu posmatrale verovanja kao predmet svojih istraživanja. Dugo se smatralo da sa njima ne može biti povezano ništa materijalno, a u XX veku je filozof Bertrand Rasel u svom spisu ”Analiza uma” tvrdio da su verovanja ”najmentalniji entiteti” što ih čini najudaljenijim od materije.

Razvoj neuronauka utiče na jedan sasvim nov pristup ovom fenomenu, pa naučnici pokušavaju da utvrde šta se događa u čovekovom mozgu kada u nešto veruje ili ne veruje. Jedno od prvih takvih istraživanja, pod nazivom ”Funkcionalna neuroslika verovanja, neverovanja i nesigurnosti” sproveo je Sem Heris 2007. godine na Kalifornijskom univerzitetu.

3+3=4

U ovom istraživnju je pomoću magnetne rezonance posmatran mozak 14 odraslih dobrovoljaca dok su ocenjivali različite stavove kao istinite, lažne ili kao one za koje se ne može odrediti kojoj od ove dve kategorije pripadaju. Jedan od važnijih zaključaka ovog istraživanja jeste razlika u vremenu reakcije.

Naime, ispitanici su najbrže odgovarali kada su bili sigurni da je stav istinit, a između reakcije na stavove u koje ne veruju ili sumnjaju nije bilo vremenske razlike. U ovom zaključku se možda krije odgovor na pitanje zašto ljudi imaju mnogo predrasuda i zašto u svoja verovanja retko kada posumnjaju dok nova prihvatuju najčešće samo ako su u skladu sa starim verovanjima.

Sem Haris i njegovi saradnici su nakon ovog istraživanja i na osnovu ranijih psiholoških studija zaključili da je Baruh Spinoza bio u pravu kada je tvrdio da stavove prećutno prihvatamo kao istinite dok njihovo odbacivanja zahteva duže i teže procese.

Herisovo istraživanje je prvo pokazalo koje su razlike između verovanja, neverovanja i nesigurnosti na neurološkom planu. Posmatrajući procese u mozgu ispitanika, istraživači su utvrdili da su ova tri različita aspekta verovanja povezana sa povećanom aktivnošću u različitim delovima mozga.

Verovanje da je stav istinit je povezano sa povećanom aktivnošću u ventromedijalnom prefrontalnom korteksu, oblašću mozga koja je zadužena sa sampredstavljanje, donošenje odluka, ali i učenje pomoću nagrade. Reakcija na stavove koje su ispitanici smatrali lažnim bila je praćena povećanom aktivnošću u prednjoj insuli koja je odgovorana pre svega za percepciju bola, gađenja i negatvine stimuluse. Nesigurnost se od verovanja i neverovanja neurološki razlikuje po povećanim aktivnostima u prednjem cingularnom korteksu koji je zadužen za rešavanje konflikata i pronalaženje grešaka.

Istraživanje je pokazalo ne samo da su za sumnju neophodni napori i duži procesi, već i da se suočavanje sa stavovima u koje ne verujemo odvija paralelno sa procesima u mozgu koji su povezani sa neprijatnošću. Neprijatnost može biti jedan od uzroka zašto je lakše verovati nego ne verovati, ali i zašto ponekad osećamo jaku odbojnost prema onome u šta ne verujemo.

Nakon sprovedenog istraživanja, Heris u svom radu tvrdi da kada neko kaže da mu se laž gadi i da je istina lepa, to nije samo metafora. Naime, posle složenih kognitivnih procesa i procenjivanja stavova, njihovo konačno odbijanje ili prihvatanje je povezano sa aktivnostima mozga vezanim za prijatnost ili neprijatnost. U tom pogledu su svi stavovi jednaki bez obzira da li ih smatramo objektivnim činjenicama ili subjektivnim mišljenjem.

Za potrebe ispitivanja sastavljen je spisak stavova koji pripadaju različtim kategorijama, a magnentna rezonanca je pokazivala identične znake neprijatnosti kada su ispitanici odgovarali da li veruju da je 3+3=4 i da li veruju u stavove etike ili religije.

Da li razlikujemo verovanje od činjenice?

Saznanja do kojih je došao u ovom istraživanju inspirisala su Sema Herisa da nastavi sa proučavanjem povezanosti između mozga i verovanja, pa 2009. godine sprovodi novo istraživanje pod nazivom ”Neurološke veze između religioznih i nereligioznih verovanja”. Ovo je prvo naučno istraživanje koje ima za cilj da pokaže razliku između religioznih verovanja i verovanja drugih vrsta na osnovu razlika u mozgu.

Ponovo je u istraživanju korišećena magnetna rezonanca, a među ispitanicima je bilo 15 hrišćana i 15 nereligioznih ljudi, koji su procenjivali kao istinite ili lažne iskaze vezane za religiju i za svakodnevni život. Istraživači su primetili iste aktivnosti u mozgu kod obe grupe ljudi kada veruju ili ne veruju u obe vrste stavova.

Istraživanje se u velikoj meri nastavlja na prethodno i oba dovode do istih zaključaka. U oba istraživanja je primećena brža reakcija na stavove u koje ispitanici veruju nego na one u koje ne veruju ili sumnjaju. Takođe je primećeno da od toga da li ispitanik u neki stav veruje, ne veruje ili sumnja, zavisi u kom delu mozga će biti pojačana aktivnost.

Međutim, najvažniji zaključak ova dva istraživanja je da mozak stavove svih kateogorija obrađuje na kognitivno isti način i da je verovanje kao proces nezavisno od sadržaja. Heris smatra da ovakvi zaključci ne ugrožavaju u tolikoj meri religije koliko ugrožavaju tradicionalno pravljenje razlike između vrednosti i činjenica jer su etički i matematički stavovi na nivou mozga i aktivnosti u njemu, ravnopravni. Neurološka razlika između subjektivnih i objektivnih verovanja ne postoji, ali to još uvek ostavlja mesta za brojne razlike u njihovom značenju.

Suštinska pitanja vezana za verovanja, kao što su: “Kako i zašto nastaju?”, “Da li procesi u mozgu uzrokuju verovanja ili verovanja uzrokuju procese u mozgu?”,  ”Koje je značenje verovanja?” ostaju nerešena, a možda čak i nerešiva. Ipak, veliki korak napred u upoznavanju čoveka je početak interesovanja neuronaučnika za ovaj fenomen koji nas razlikuje od ostalih živih bića.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Čaj od nane

Nana, prirodni lek za mnoge bolesti

Čaj od nane (mente) ima svako domaćinstvo, najčešće zbog prijatnog ukusa i mirisa. Da li znate koliko je lekovit? Skoro da nema bolesti koju nana ne leči!

Jedna od najpoznatijih lekovitih biljaka našeg podneblja je nana. Mada raste samoniklo, kao korov, potpuno je sigurna za upotrebu i veoma dobro sredstvo za ublažavanje raznih zdravstвenih tegoba, a uz sve to, prijatnog je ukusa! 

Leči grčeve, želudačnu nervozu, osip... U prošlosti, čaj od mente koristio se kao sredstvo u borbi protiv glista, za smanjenje nadražaja na povraćanje, protiv kolere, bola u uvu i krvavih sekrecija iz pluća. Danas se čaj od listova nane upotrebljava kao pomoćno sredstvo u ublažavanju simptoma lošeg varenja: grčeva, nadutosti, želudačne nervoze, gorušice, nadraženosti creva, povraćanja i zatvora. Može olakšati menstrualne tegobe, pomoći kod upale sluzokože u ustima i nakupljanja katara u gornjem delu disajnih puteva, a često se preporučuje kao sredstvo protiv nesanice. Oblozi od mente koriste se i za osip i crvene oči, a čaj ublažava menstrualne bolove. 

Nana se može koristiti i za poboljšanje apetita. Posle šolje čaja, osećaj gladi je zaustavljen kratko vreme, ali je posle toga jako pojačan. Zbog toga se onima koji žele malo da se ugoje preporučuje da pola sata pre jela popiju šolju čaja od mente. 

Osim u obliku čaja, nana se može pronaći u obliku kapsula, tinkture, eteričnog ulja i dražeja za sisanje. Delovanje je isto ili slično. 

---

---

Čaj za opuštanje 

Nana je od davnina vrlo uspešno koristi za lečenje nazeba i u tome je vrlo uspešna, ali je efikasna i za umirenje i jačanje nerava. Kombinovana s ruzmarinom i matičnjakom pojačava psihičku otpornost i leči emotivnu nestabilnost. Čaj se priprema tako što se pomeša ista količinu te tri biljke te se ukupno jedna kašika mešavine prelije šoljom vrele vode i ostavi da 10 minuta. Pije se dnevno tri šolje, najbolje pre glavnih obroka. 

Protiv proliva i bolesti organa za varenje 

Napravi se mešavina od nane i kamilice, u jednakom odnosu. Tri velike kašike ove mešavine prelije se s pola litra kipuće vode i ostavi da stoji dva sata, pa procedi. Ovaj čaj mogu da piju i deca. 

Protiv nesanice 

U 60 grama hmelja (Humulus lupus) dodati po 20 grama mente i matičnjaka (Melissa officinalis), pomešati, pa od toga tri velike kašike prelit s pola litra kipuće vode. Poklopiti i posle dva sata procediti. 

Isto je efikasno ako se pomeša 10 grama nane i valerijane (macina trava, odoljen – Valeriana officinalis) i preliti sa 2,5 dl kipuće vode. Piti pre spavanja. 

Protiv migrene 

Pet kapi eteričnog ulja mente na kocki šećera ili keksu deluje protiv vrtoglavice, migrene, glavobolje i mučnine. 

Nana se, osim za lekovite čajeve, koristi se i kao začin uz razna jela, posebno za jela od mesa i divljači. Postoji više vrsta mente, a pripada familiji usnatica, kao i origano, majčina dušica, ruzmarin, lavanda, bosiljak i drugi.

Izvor: http://www.b92.net/

Čaj od peršuna

Peršun kao lek u narodnoj medicini

Čaj od peršuna je popularni napitak koji je pravo rešenje za vas ukoliko želite da se rešite viška kilograma i uklonite celulit, ojačate imunitet, ublažite menstrualne bolove, ali i da zaštitite svoj organizam od malignih oboljenja. Iako se pravi od biljke koja se najčešće koristi kao začin pri pravljenju jela, njegovo lekovito toplo piće pomoćiće vam da se ujedno rešite i probavnih smetnji, problema sa jetrom, modrice, infekcija urinarnog trakta i kamena u bubregu.

Peršun je biljka koja se podjednako može koristiti kao začin i kao lek. Prilično je jednostavno uzgajati ga u baštama i dvorištima, a veoma je dostupan i jeftin na pijacama i u supermarketima. Od davnina ga ljudi smatraju eliksirom vitalnosti i lekovitim napitkom, jer su ga još stari Grci upotrebljavali kao dodatak jelima zbog njegovog prijatnog ukusa.

Osim toga, od tog vremena pa do danas, čaj od peršuna se priprema kao pravi i provereni narodni lek za probleme sa urinarnim traktom ali i kada je reč o regulisanju telesne težine, postiže više nego dobre rezultate.

Kada je u pitanju lekovitost, peršunov čaj je najvažniji i najbolji prirodni medikament koji će vam sigurno pružiti pregršt vitamina i minerala koji će se pobrinuti da se osećate bolje i da to i drugi vide. Naime, veoma je bogat vitaminima A, E i C koji će vam obezbediti i očuvati bolji vid, lepu kosu i kožu, bolje pamćenje, kao i jači imunitet, naročito sa dolaskom nešto hladnijih jesenjih i zimskih dana.

Izvaredan napitak za bubrege i učestale urinarne infekcije

Iako čaj od peršuna nije previše popularan kao drugi slični napici, prava je šteta da ga ne koristite ukoliko želite da obezbedite sebi prirodnu dozu lekovitih materija koje će vam pomoći da ublažite, a na kraju i eliminišete probleme i infekcije urinarnog trakta.

Osobe koje pate od problema ove prirode, sigurno trebaju da koriste peršunov čaj protiv ešerihije. Pošto je u pitanju infekcija koja pogađa i odrasle i decu, sasvim je bezbedno da ovaj napitak koristi svako, bez obzira na životnu dob.

Posebno je važno istaći činjenicu da esencijalna ulja koja se nalaze u listu peršuna sadrže jedinjenja koja sprečavaju stvaranje malignih oboljenja. Najčešće se u alternativnoj i narodnoj medicini koristi čaj od peršuna protiv raka pluća, jer zahvaljujući visokom nivou miristicina stvara se prirodni odbrambeni mehanizam koji štiti ovaj vitalni organ od pojave tumora, posebno kad je reč o štetnom uticaju duvanskog dima.

Pošto sadrži i vitamin B, koji je važan za zdravlje kardio-vaskularnog sistema, redovna upotreba čaja od peršuna zaštitiće vaše vene i srce od bolesti koje su danas sve učestalije. Pre svega, uklonićete loš holesterol koji se taloži u krvnim sudovima, a samim tim znatno ćete smanjiti mogućnost za dobijanje srčanog i moždanog udara.

Malo je poznato da čaj od peršuna pomaže i pri uklanjanju lošeg zadaha iz usta, a pri tom jača zube i desni, te sprečava paradentozu. Pored toga, ukoliko osećate nadutost i težinu u donjem delu stomaka onda je pravi izbor peršunov čaj. Razlog tome je što se ovaj napitak jak i efikasan diuretik, pa ćete njegovom redovnom upotrebom sprečiti i eliminisati pojavu zatvora, ali i dijareje.

Ostale zdravstvene prednosti peršunovog čaja

• Pomaže lečenju artritisa i reume, eliminiše sve upale iz organizma i pomaže brzi oporavak nakon prehlada i virusnih infekcija, naročito pneumonije;

• Deluje kao antioksidans, oslobađa telo od slobodnih radikala, pri tom čisti bubrege, jetru i bešiku od svih toksina koji mogu da prouzrokuju brojne bolesti;

• Snižava krvni pritisak, pri čemu ne dovodi do osećaja pospanosti i malaksalosti;

• Posebno se ženama preporučuje čaj od peršuna nakon porođaja, jer smiruje matericu i pomaže celokupan oporavak;

• Pošto je bogat gvožđem, ovaj napitak je veoma efikasan u borbi protiv anemije, a najviše se je preporučljiv za decu.

• Odlično prirodno sredstvo protiv menstrualnih bolova

Svaka žena se sigurno susreće sa problematikom bolnih kontrakcija u donjem delu stomaka tokom ciklusa. U tom slučaju, najsigurnije i najbolje je koristiti čaj od peršuna protiv menstrualnih bolova, jer on ima brzo, a što je najvažnije – efikasno delovanje. Savetujemo vam da ga pijete ujutru i uveče, a po potrebi i još jednom tokom dana.

Ovaj napitak prirodno deluje na mišiće u celom organizmu i ima uticaj na jačanje krvne slike. Pored toga, podstiče i lučenje ženskog hormona estrogena koji blagotvorno deluje na matericu, smanjujući i naposletku ukloniti grčeve. Samim tim, čaj od peršuna protiv menstrualnih bolova sprečiće da malaksalost i vrtoglavicu, pa ćete samim tim ćete biti bolje raspoloženi.

Kako se pravi čaj od peršuna kod kuće

Ukoliko ste se zapitali kako napraviti čaj od peršuna treba da znate da vam je potrebno:

1 ili 2 kašičice osušenog lišća ove biljke, koje zatim treba da stavite u šolju i da ih prelijete sa 2 decilitra vrele vode. Ostavite da odstoji oko 10 minuta i što bolje procedite. Kako biste poboljšali njegov ukus, možete da dodate i sok od ceđenog limuna, jer je to idealna kombinacija za eliminisanje brojnih zdravstvenih tegoba, a pogotovo ukoliko imate problema sa zatvorom.

Uvek možete da ga zasladite onoliko koliko želite, jer ovaj peršunov čaj može da ima prilično jak, a za neke ljude i gorak ukus. Preporučujemo da kao zaslađivač upotrebljavate domaći med, mada ukoliko želite da smršate, najbolje je da izbegavate njegovo, kao i korišćenje šećera.

Osim toga, možete da pripremite i dnevnu količinu napitka od peršuna, tako što ćete upotrebiti 30 grama osušenog lišća i korena i ubaciti ga u litar vrele vode. Tako ohlađen napitak možete da sipate u flašu i da pijete tokom dana, po potrebi.

Kao što vidite priprema čaja od peršuna je veoma jednostavna, a a zavisnosti od zdravstvenih tegoba, preporučena dnevna doza je 2 do 3 šolje dnevno.

---

---

Peršun čaj za mršavljenje postiže odlične rezultate

Visok nivo vitamina C, osim što obezbeđuje jači imunitet, takođe je jedan od ključnih elemenata kada je regulisanje telesne težine u pitanju. Neverovatno je koliko je lako da oslabite ukoliko se odlučite za čaj od peršuna.

Razlog ovome leži u tome što ovaj napitak podstiče izbacivanje viška tečnosti iz organizma, koji nam stvara osećaj težine, tromosti i nezadovoljstva svojim fizičkim izgledom.

Da biste skinuli čak pet kilograma za dva dana, najidealnije rešenje je upravo čaj od peršuna za mršavljenje koji će vam biti sigurno sredstvo da stignete do željenog cilja. Potrebno je da dnevno konzumirate litar ovog napitka, a slobodno možete da dodate i nešto veću količinu osušenog lišća pri njegovoj pripremi.

Osim što ćete sigurno smršati, rešićete se i svih nagomilanih toksina, holesterola i bakterija iz organizma. Veoma je važno da svaka dijeta može da dovede do toga da se organizam značajno iscrpi i time naruši celokupno zdravstveno stanje. Zato je bitno da znate da je peršunov čaj najbolji način za zdravo mršavljenje.

Izaziva li nuspojave i na šta obratiti pažnju

Opšti savet kada je reč o ovom napitku jeste da ne prekoračite količinu od litra dnevno. Posebno skrećemo pažnju da čaj od peršuna u trudnoći nije preporučljiv, jer deluje na matericu, pa može da izazove ozbiljne probleme. Slobodno možete koristiti ovu biljku kao začin, jer su u pitanju zanemarljivo male količine koje ne mogu da imaju neželjenih efekata po vas i po sam plod.

Pošto snižava nivo šećera u krvi, kod nekih osoba može da dovede do hipoglikemije. Stoga je važno da, ukoliko već imate ovakvih problema, umereno koristite ovaj napitak i da redovno kontrolišete krvnu sliku. Takođe, ako imate zakazan hirurški zahvat, savetujemo da čaj od peršuna ne konzumirate najmanje dve nedelje pre i dve nedelje posle operacije.

Izvor: http://zdravailepa.com/

Mit o velikoj ljubavi – Ana Karenjina i grof Vronski

Da li je Anina ljubav greh? Veliki roman Lava Nikolajeviča Tolstoja i velika ljubav 

Književna dela su stvorila mnoge priče o ljubavi, bolu, patnji, borbi, rezignaciji. Te priče su toliko jake da ih prepričavaju generacije i generacije. Jačina ljubavi koju su uspeli da prikažu pojedini pisci živi i dalje kroz pokolenja. Jedna od tih priča je svakako Tolstojeva priča o Ani Karenjinoj i grofu Vronskom. Njihova ljubav je bila toliko velika da je uništila oboje. Iscedila je iz njih sve životne sokove i dovela ih do kraja – fizičkog, moralnog, psihičkog.

Susret Ane i Vronskog je bio jedan od onih koji su sudbonosni i njihovi tragovi ostaju za ceo život. Ana Karenjina i Vronski se upoznaju na stanici. Još tada Vronski primećuje njene oči koje će mu zauvek ostati u sećanju: “Njene sjajne, sive oči, koje su se činile ugasite zbog gustih trepavica zaustaviše se na njemu ljupko i plašljivo, kao da ga je poznavala”. Taj prvi pogled bio je dovoljan da pomeri sve u Vronskom, da ga promeni iz korena. Još od njihovog prvog susreta nagoveštava nam se izvesni fatalizam koji će se otkriti tek na samom kraju. U razgovoru ih prekida jedan nemio događaj koji će zapravo biti anticipacija krajnjih događaja. Taj događaj će pokrenuti začarani krug koji će se završiti kako je i počeo. Nekog čoveka je pregazio voz. Mi na osnovu toga na početku još uvek ništa ne slutimo. Samo je dat taj događaj kao nešto uzgredno. Tek posle će se otkriti pravi značaj tog događaja i otkriće nam se veliko majstorstvo Tolstojevog pripovedanja.

Nakon tog susreta, sve se menja u životu nesrećne Ane. Udata u mladosti za čoveka mnogo starijeg od nje, nije nikada osetila ljubav, neograničenu ljubav koja daje polet ljudskom srcu. Tek sa Vronskim ona upoznaje to osećanje do kraja, do samog tragičnog kraja. Ona će izgoreti u toj fatalnoj ljubavi.

Ana Karenjina ne može da odoli svojim osećanjima i predaje se njima. Grizla je savest zbog toga što se desilo sa Vronskim jer je znala da je narušila moralne norme. Razorila je sve ono čemu je bila učena – da gleda samo svoga muža i dete, da brine o svom domu, da joj porodične vrednosti budu na prvom mestu. Ana Karenjina stiže čak do toga da nosi dete svoga ljubavnika. To je vrhunac svega – ima muža, a nosi tuđe dete. Ona to saopštava Vronskom. On je podržava u svemu. Insistira na tome da ona sve kaže mužu, da se razvede i da se uda za njega. Pored svega, Ana Karenjina je blizu svoje sreće. Čovek koga voli je ne ostavlja samu, naprotiv, učinio bi sve za njihovu zajedničku sreću. Kada njen muž sazna istinu, njega to neće pogoditi na način na koji bi trebalo. On će misliti samo na moralne obzire i na sramotu koja će se desiti ako za to sazna svet. Ne misli na Aninu sreću. To još više pokazuje to koliko je Ana bila unesrećena životom sa hladnim čovekom.

Ana Karenjina ostavlja muža i sina Serjožu i odlazi da živi sa Vronskim. Ni to nije bilo dovoljno za sreću. Bila je sama sa svojim voljenim, ali i tada su je izjedale druge sumnje. Ana se vraća u Petrograd i moli muža za razvod braka. On na to ne pristaje. Ne želi da postupi protivno hrišćanskom zakonu. Ana počinje da se oseća loše u vezi sa Vronskim. Izjeda je ljubomora i strah da će je on ostaviti. U njenoj duši raste jedna misao, a to je kako će se konačno osloboditi svih muka. To rešenje je smrt. Ona će i naći smrt ispod voza na stanici. Njeno samoubistvo je kulminacija svega. Sad je sve za nju konačno završeno. Taj događaj Anine smrti je već bio anticipiran u uvodu, pričom na stanici o čoveku koga je udario voz. Krug se zatvorio…

Kada pročitamo roman Lava Nikolajeviča Tolstoja Ana Karenjina, u našim srcima raste jedno pitanje: koliki je zapravo Anin greh? Sve što je činila činila je zbog ljubavi, a znamo da je ljubav najlepše i najjače osećanje koje vlada univerzumom. Ostavljena od svog muža na milost i nemilost njegovoj ravnodušnosti, sama sa velikom emotivnom prazninom, Ana nalazi toliko željenu ljubav u Vronskom. Ona konačno voli! Voli svom jačinom svog srca i svoje duše! Ali ta ljubav nije slobodna. Zarobljena je lancima društva, morala i porodičnih vrednosti koje su narušene. Anina tragična sudbina samo je putokaz da se protiv prave ljubavi ne sme ići jer to može dovesti do tragičnih posledica. Svojim tragičnim krajem, tim sebičnim činom, Ana Karenjina je učinila kraj ne samo svom životu več i životu grofa Vronskog, koji je bio spreman na sve za njenu ljubav. Uništila je onog koga je najviše volela. Vronski je živeo, a da nije bio živ. Život mu ništa nije vredeo bez nje. Otišao je u dobrovoljce spreman da umre u ratu jer nema više razloga da živi. Nijedna druga žena u njemu ne može probuditi osećanja koja je probudila Ana Karenjina, nijedna druga ne može učiniti da je zavoli ljubavlju kojom je voleo Anu, ljubavlju koja je mogla pomeriti čitav svet. Ta ljubav nije bila dovoljna za sreću. Uvek im je toliko malo falilo, a to malo nisu mogli da dobiju. Sudbina je išla protiv njih.

Jedna od najvećih ljubavi u književnosti, ljubav između Ane i Vronskog, nije mogla da se održi. Fatalizam života je pokazao svu svoju surovost. Nisu mogli odvojeno, nisu mogli zajedno. U tome leži sva tragedija njihovog odnosa. Kao i u životu, kada se sreći uvek za nešto malo ne da, nešto malo fali, tako je i u romanu. Ipak je život taj koji diktira književnost, a ne književnost život. Tako je i jačina ljubavi u životu dala osnove za ovu ogromnu ljubav u romanu. Realnost života i fikcija romana dali su nam priču koja nikog ne ostavlja bez daha, priču koja i dalje živi, i živeće sve dok u ljudima počiva ovo osećanje ljubavi i pripadnosti jednoj višoj sili koja pomera granice sveta i vremena.

Autor: Brankica Živković, 

profesor srpskog jezika i književnosti-master