NEWS
latest

Poezija

poezija/block-2

Obrazovanje

obrazovanje/block-5

Društvo

društvo/block-1

Poučna priča

poučna priča/block-6

Putovanja

putovanja/block-4

Zdravlje

zdravlje/block-3

Zanimljivosti

zanimljivosti/block-2

Psihologija

psihologija/block-3

NASLOVI

18 April

U ovom svetu beskraja uvek postoje ljubav i nada

Muzika ima moć da nas pokrene, da izrazi ono što rečima ne možemo, da prenese osećanja koja često ostaju neizgovorena. Kažu da je muzika univerzalni jezik, i u razgovoru sa pijanistom i profesorom klavira Dušanom Markovićem, otkrivamo kako kroz svoje klavirske tonove on dočarava ljubav i nadu, glavne motive projekata u kojima je učestvovao.

Dušan je diplomirao na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu 2006. godine i nastavio svoje usavršavanje upisom na interdisciplinarne doktorske studije na Univerzitetu umetnosti. Tokom svoje bogate karijere, održao je više solističkih koncerata, a posebno se izdvajaju njegove interpretacije Bahovih klavirskih koncerata u de-molu i E-duru, kao i izvođenje i snimanje „Goldberg varijacija”. Posebno je pokazao umeće u interpretaciji baroknih i neobaroknih formi na resitalima u SKC-u, Kulturnom centru Beograda i Galeriji Kolarčeve zadužbine.

Tokom 2015. godine osnovao je udruženje „Barokni vitraž”, gde radi kao solista i klavirski saradnik. Dušan je takođe imao zapažene nastupe kao solista sa Simfonijskim orkestrom RTS-a pod dirigentskom palicom Stanka Jovanovića, izvodeći kompoziciju za klavir i orkestar Roberta Šumana „Introdukcija i alegro apasionato”, prvi put izvedenu u Srbiji. Pored toga, pisao je muzičke kritike za časopis „Balkanis” (Slovenija) i Radio Beograd 1 i 2, te snimao za RTS1 i RTS2.

Uprkos tome što smo na početku godine, Dušan je već ostvario dve značajne saradnje. Prva je kao recenzent Zbirke kompozicija za klavir „Tračak nade” mladog pijaniste i kompozitora Nikole Vučičevića. Kako je opisuje, zbirka pokriva širok spektar različitih karaktera i tehničko-muzičkih zahteva, sa prevashodno veselim, liričnim i virtuoznim kompozicijama. Njena prisutnost na domaćoj sceni savremene klavirske muzike osvežava i obogaćuje postojeće programe u muzičkim školama, pružajući inspirativan materijal za učenje i izvođenje.

Druga saradnja, koju ostvaruje po prvi put sa kompozitorkom Tatjanom Milošević, fokusirana je na temu ljubavi. Kroz muzički performans „Ka ljubavi”, Dušan će se naći u ulozi izvođača u jednom celovečernjem spektaklu za sopran, klavir, elektroniku i video. Sedam scena ovog performansa se bazira na ljubavnoj lirici savremenih srpskih pesnika, istražujući koncepte prolaznosti i trajanja, kao i tri vremenske dimenzije – prošlost, sadašnjost i budućnost.



Premijerni koncert „Ka ljubavi” održaće se u sredu, 24. aprila, u 20 časova, u Velikoj sali Doma kulture „Studentski grad”. Nakon premijere u Beogradu, koncerti će se održati i u Kragujevcu, Rumi, Pančevu i Smederevu, pružajući publici širom Srbije priliku da uživa u ovoj jedinstvenom muzičkom iskustvu

Pozivamo sve ljubitelje umetnosti da prisustvuju premijeri i uživaju u ovom modernom muzičkom spektaklu. Ulaz je slobodan.


Spoljni linkovi: Dom kulture „Studentski grad” / Zbirka „Tračak nade”

Tekst napisala: Marija Bukvić 



Posesivnost



Mnogi ne prave razliku između ljubomore i posesivnosti. Iako naizgled slična, reč je o sasvim različitim osećanjima. Ljubomora predstavlja zabrinutost (strah) osobe da može biti ostavljena zbog postojanja neke treće osobe. 

Osoba koja je ljubomorna kada uvidi da ne postoji realna opasnost da bude ostavljena, prestaje da bude ljubomoran/na, što nije slučaj kod posesivnosti. Dakle, ljubormora je prolazna a posesivnost često nije.

Za razliku od ljubomore, posesivnost je osećanje anksioznosti (koje može dostići i nivo panike) u čijoj su osnovi nerealistične procene pojedinca da može biti ostavljen/na, prevaren/na i odbačen/na. 

Na emotivnom planu osoba jako strepi ne samo da će biti ostavljena, već i da će se osećati povređeno, besno i da neće moći da podnese ta osećanja (užasavenje), ili život bez partnera. Na nivou ponašanja, osoba koja je sklona posesivnosti u svemu vidi znakove potencijalnog ostavljanja ili prevare, aktivno traga i konstruiše (fantazira) realnost tako da pronađe potvrdu i “dokaze” za svoje sumnje. Za razliku od ljubomore, kod posesivnosti, bilo koji događaj (čak i izmišljen, trivijalan) može postati povod (okidač) za stalnu sumnju i strepnju. Mišljenje osoba koje su posesivne je paranoidno. U osnovi može biti mehanizam projekcije (osoba svoj strah od odbacivanja prebacuje u spoljašnju realnost pripisujući ga nekim spoljašnjim uzročnicima).  


Šta je u osnovi posesivnosti?

U osnovi posesivnosti je duboko osećanje nesigurnosti u vlastiti self, loša slika o sebi (slika o sebi kao nekome koje neadekvatan, loš i zbog toga ne može biti voljen i prihvaćen od strane drugih), fragilan identitet (na primer: kod muškaraca osećaj da nije dovoljno dobar, “pravi” muškarac), osećanje praznine, istorija ostavljanja, zlostavljanja ili zanemarivanja u porodici, ili čak neki od poremećaja ličnosti (psihopatija, granični, zavisni, histrionski itd.).

Na posesivnost ne treba gledati kao na fenomen sve ili ništa. Svako od nas se bar malo oseća nesigurno i samim tim svako je sklon izvesnom stepenu posesivnosti u određenim okolonosti (na primer: kada iracionalno procenjujemo da nismo dostojni partnera, da je on/ona bolji/a, atraktivniji/a od nas i sl.). To ne znači automaski da se radi o nekom poremećaju. Većina ljudi je posesivna u podnošljivoj meri, koja ne prelazi granicu patološkog. Posesivnost se može ispoljavati od retkih ili povremenih epizoda nesigurnosti (što može biti slučaj na početku veze, kada smo jako zagrejani za partnera ali nismo sasvim sigurni da je i druga strana isto toliko zainteresovana) pa sve do patološke posesivnosti koja jeste u sklopu ozbiljnijih poremećaja.

Patološka posesivnost je hronična i u potpunosti iracionalna, paranoidna. Osobe koje su patološki posesivne hronično su preplašene od ideje da mogu biti ostavljene ili prevarene, stalno proveraju partnera (proveravaju njegove/njene lične stvari, telefon, raspituju se kod drugih ljudi, prate ih i sl.), skloni su svađanjima i izlivima besa. Jednom rečju zbog straha nastoje da osobu u potpunosti izoluju i kontrolišu. Ove osobe su duboko nesigurne u sebe, sve do mržnje prema sebi. Patološki posesivne osobe su veoma naporne za partnere sa kojima su u vezi. Problem sa njima je u tome što oni nerado priznaju da imaju ovaj problem i retko se samoinicijativno obraćaju za pomoć (imaju odustvo uvida o problemu, što je genralno karakteristika poremećaja ličnosti). Obično je reč o osobama koje pate od ovog problema godinama, problem se prenosi iz veze u vezu (dakle, nema veza sa osobama sa kojima su trenutno u vezi). To su često anksiozne osobe koje su sklone simbiotskim vezama, ali mogu biti i osobe sa teškim poremećajima ličnosti. Ovi drugi su često veoma egocentrični, manipulativni, emotivno prazni a mogu biti i agresivni. Osobe koje su sa njima u vezi, neretko bivaju totalno izmanipulisane (stalnim kritikama, ucenama i omalovažavanjem), zbog patološke kontrole povlače se iz socijalnog života, osećaju se krivim (za nešto što nisu učinili), prestaju da se druže sa prijateljima ili članovima porodice.


Kako se ponašaju patološki posesivne osobe?

Patološki posesivne osobe nastoje da osobu sa kojom su u vezi skroz izoluju da bi on/ona bili samo pod njihovom kontrolom. Često je slučaj da se upravo osobe koje su bile (ili su) u vezi sa osobom koja je patološki posesivna, obraćaju za pomoć psihologu. Neke od tih osoba su toliko izmanipulisane i zastražene da prosto nemaju snage da preseku i završe vezu. Neke su pak ubeđene (obično na početku veze) da je ponašanje njihovog partnera izraz njihove velike ljubavi i odanosti, što je naravno potpuna besmislica. Osobe koje su patološki posesivne imaju veoma ograničen kapacitet za ljubav, to nije zato što su te osobe loše ili zle, već ni one same nisu bile voljene i pate od ozbiljnih psiholoških problema.

Osobe koje su posesivne nikada se ne manjaju samoinicijativno. Ova vrsta problema se teško rešava, jer se radi o veoma ukorenjenim strahovima, poremećajima ličnosti i posebno zbog toga što ove osobe odbijaju da se obrate za pomoć. Ova vrsta problema zahteva psihoterapijski tretman jer se sa godina progoršava. Osoba godinama, postaje sve više anksiozna, agresivna i paranoidna, što je sve više udaljava od realnosti.

Naš savet osobama koje imaju partnera koji je patološki posesivan je da ne polažu mnogo nade u to da će se to promeniti. To je težak problem koji zahvata srž identiteta osobe. Budite oprezni ako zapazite da vas vaš dečko/devojka proverava, gleda vaš telefon, govori vam s kim treba a s kim ne treba da se družite i sl. To na početku može izgledati sasvim bezazleno ali kasnije može posatati pakao. Nemojte misliti da ste psiholog i da ćete pomoći osobama koje su patološki posesivne. Najbolje što možete da uradite jeste da ih pošaljete kod psihologa ili psihijatra a vi da se sklonite i sačuvate sebe.






Dr Vladimir Mišić
psiholog
Izvor: vaspsiholog.com

6 KRATKIH SAVETA: Radite na RAČUNARU - evo kako da sačuvate VID!

Prinuđeni ste da sedite za kompom po ceo dan? Ipak možete da zaštitite oči. 
Rad za računarom se ne svrstava u teške fizičke poslove, ali i on ima svoje negativne uticaje na naše telo. Između ostalog, svakodnevno i dugo sedenje pred monitorom može oštetiti vaš vid.


 Ovo su saveti koji vam mogu pomoći da sprečite ovakav ishod.

 1. Pravilno postavite radni sto. Postavite ga na mesto na sa kojeg možete videti najudaljeniju tačku prostorije. Takođe je preporučljivo da račuran ne postavite pored prozora jer prejako dnevno svetlo može da uzrokuje stres za oči.

 2. Menjajte fokus. Posle svakih 10 minuta pogledajte udaljeni predmet koji se nalazi na najmanje 3 metra od vas. Držite pogled na tom predmetu najmanje 10 sekundi, pravilno dišući i trepćući. 

3. Nemojte raditi za računarom u mraku. Prostorija uvek mora biti dobro osvetljena. Ako radite za računarom u mraku, to oštećuje vaš periferni vid.

 4. Ne sme biti odsjaja na monitoru. Potrudite se da eliminišete reflektiranu svetlost. U suprotnom, vaše telo će se nesvesno pomicati da izbegne ovaj jak izvor svetlosti, što će dovesti do štetnog nepravilnog držanja.

 5. Pravilno trepćite. Zdravo oko, sa normalnim očnim pritiskom, trepće 10-12 puta u minutu, otprilike svakih 5 sekundi. Kada ne trepće dovoljno, oko se napreže, suši se i brzo zamara. Pokušajte to da izbegavate.

 6. Lagana vežba treptanja. Lagano i brzo trećite 20 puta, bez stiskanja očnih kapaka. Lice treba da vam bude opušteno. Pošto trepnete 20 puta, zatvorite oči i odmorite se nekoliko trenutaka. 


Izvor: http://www.srbijadanas.com



16 April

Šta je CV?

CV (lat. Curriculum Vitae, eng. Resume) ili biografija jeste obavezni deo prijave za posao. Njegova svrha je da predstavi Vas i Vaše stručne kvalifikacije potencijalnom poslodavcu. CV je dokument koji ima jasnu namenu i da biste dobro napisali svoj CV to ne smete zanemariti. 



Pisanju CV-a se treba ozbiljno posvetiti. Odvojite vreme samo za to i ne brzajte. Sastavljanje CV-a shvatite kao Vaš glavni posao, prvi veliki korak koji Vas vodi ka željenom zaposlenju. Ne pomišljajte da Vaš CV niko neće čitati i da se on šalje „reda radi". Kada se prijavljujete za posao dokumenti koje ste poslali, a najviše CV, „govore" umesto Vas, zastupaju Vas i ukoliko to ne učine na prihvatljiv način teško da ćete dobiti poziv za intervju i priliku da detaljnije predstavite sebe. Tu nema popravnog i ne očekujte da će Vaše greške naići na razumevanje.

Najveći broj poslodavaca vrši selekciju kandidata najpre na osnovu pristiglih CV-a. To je Vaša prva i jedina šansa da skrenete pažnju potencijalnog poslodavca na sebe i da se on zainteresuje da zaposli baš Vas. Da biste bili prepoznati kao ozbiljan kandidat nije dovoljno da imate samo tražene kvalifikacije, već i da ih u najboljem mogućem svetlu predstavite nekome ko Vas uopšte ne poznaje. Pisanju CV-a, stoga, treba pristupiti veoma ozbiljno pazeći na svaki njegov detalj. 

CV je ulaznica u svet čiji deo želite da postanete. On nije garancija da ćete u njemu i ostati, da ćete se snaći, da ćete biti zadovoljniji, da će Vas svi prihvatiti kako Vi želite. Ali ako je Vaša ulaznica neodgovarajuća, onda ništa od toga ne možete ni saznati. Prvi korak je, jasno Vam je, obezbediti sebi važeću ulaznicu.


Greške u pisanju CV-a

Vrlo često kandidati za razgovor greše u pisanju CV-a. Neke od tih grešaka koje ne treba sebi da dozvolite su:

Previše dug CV. Cela informacija koju želite da saopštite potencijalnom poslodavcu, treba da bude što je moguće kraća i jasna. Ne koristite više reči nego što je potrebno.

Previše korišćenja prvog lica “Ja". Ako u skoro svakoj rečenici koristite “Ja”, unosite veliku dozu arogancije.

Štamparske i gramatičke greške. Mnogo je važno da dobro proverite tekst CV-a, da vam se ne bi potkrala koja greška. Štampane i gramatičke greške potencijalni poslodavac može protumačiti kao nedostatak interesovanja ili kao kompjutersku nepismenost.

Neorganizovanost. Podaci u CV-u treba da budu organizovani u nekoliko delova, i to: lični podaci, obrazovanje, radno iskustvo, strani jezici…

Loše oblikovan tekst. Izaberite lep font za vaš CV. Tekst treba da bude složen po stavkama izmedju kojih ima dovoljno mesta, da potencijalni poslodavac može da skenira informacije bez neotrebnog mučenja dok čita neuredne redove i pasuse.



Izvor: http://www.zenasamja.me

Muzej čokolade u Beču


Čokolada, jedna od omiljenih poslastica širom sveta, poznata je po tome kako podstiče raspoloženje, koristi se kao lek i takođe kao afrodizijak.

Nauka kaže da čokolada sadrži feniletilamin, koji u ljudskom mozgu funkcioniše kao neurotransmiter. Takve supstance su serotonin i endorfin. Nastaju u nervnoj ćeliji i odmah deluju, prenoseći informaciju od jedne do druge ćelije. Smanjeno stvaranje serotonina u nervnom sistemu, uzrokuje lošije raspoloženje i depresiju. Zato je poželjno unosti u organizam umerenu dozu čokolade.

S obzirom da nas sve u narednom periodu čekaju stresne nedelje ispita i seminara, pravo je vreme da povećate nivo endorfina.

OSSI – Beč vas poziva da posetite bečki muzej čokolade (Chocolate Museum Vienna). U kom možete naučiti sve o čokoladi, istorijske, hemijske i ostale zanimljivosti, koje čine ovaj slatkiš tako posebnim. Uz to, postoje i razne radionice u kojima možete naučiti kako da pravite čokoladne poslastice uz nezaobilazno degustiranje istih. Poseta muzeju može biti korisna i praktična. Ponudu muzeja i radno vreme možete pogledati na sajtu.


Ovaj neobični muzej se nalazi na adresi  
Riesenradplatz 5, 1020 Wien.


Sa zadovoljstvom vas obaveštavamo da ukoliko fotografiju iz ove vesti sačuvate na vašem mobilnom uređaju i pokažete pri kupovini karte, ostvarujete 20% popusta na istu.   




Medijski sektor OSSI – Beč
Filip Kostić

14 April

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?

Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.


Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.

Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.

Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.

Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“

Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.


Autor: Jasmina Krajovan

City break putovanje: Otočec na Krki u proleće

Otočec na Krki možete kao turista obići u jednom danu, i upravo zbog toga je idealan za "City break putovanje". Iako je mali grad, pogodan je za kraći odmor, bilo da ste na putovanju prema Austriji, ili ste došli da uživate u miru, tišini ili šetnji uz reku Krku.
Otočec na Krki udaljen je od Beograda 463 km, i 7 km od Novog Mesta u Sloveniji. Nalazi se na auto-putu između Zagreba i Ljubljane, I jedna od najlepših i najatraktivnijih turističkih destinacija u Sloveniji, bez obzira na to koje je godišnje doba.

Grad - zamak, idealno je mesto za kraće zadržavanje i odmor na proputovanju, a nalazi se na malom ostrvu usred prelepe reke Krke.

Otočec Vas u trenutku, zbog svojih zidina, zelene i bistre vode, i uređenog parka, podseća na ambijent iz bajke. Dvorac Otočec sagradjen je u 13 veku, davne 1252. godine i jedinstveni je dvorac sagrađen na vodi u Sloveniji.

Poznat je po romantičnom zamku koji je sada pretvoren u ekskluzivni hotel sa pet zvezdica. Dvorac u Otočcu je 2010. godine uvršćen u poznati medjunarodni katalog dvoraca “Relais & Châteaux”, koji broji ukupno 475 dvoraca iz 57 različitih država sveta.
Ako nastavljate putovanje dalje, i kratki obilazak ovog lepog mesta, svakako će ostaviti pozitivan utisak na Vas i verovatno, ako ste ljubitelj fotografije, napravićete puno lepih snimaka ....


Tekst i fotografije N.V.


Poučna priča: Vila, majka i dve ćerke


Bila jednom jedna udovica i imala dve kćeri: starija je po naravi i po liku toliko ličila na nju da je svako kad bi je video mislio da vidi majku. I majka i kći su bile tako ružne i tako ohole da se s njima nije moglo živeti. 

Mlađa, prava slika svoga oca po blagosti i po dobroti, bila je pored toga i jedna od najlepših devojaka. Kako čovek obično voli ono što na njega liči, majka je ludovala za svojom starijom kćerkom, a mlađu je strašno mrzela. Ona je morala da jede u kuhinji i da radi bez prestanka. Pored ostalog, jadno dete je moralo dvaput na dan da donosi pun veliki krčag vode s izvora koji je bio vrlo daleko od kuće.

Jednoga dana, kada je devojka bila na izvoru, priđe joj neka sirota starica i zamoli je za malo vode. 
– Evo, majko – reče dobra devojka, i oplaknuvši svoj krčag zahvati vodu na najčistijem mestu izvora i prinese ženi krčag, pridržavajući ga kako bi ova lakše mogla piti.

Kada se napila, žena reče: 
– Ti si tako lepa i dobra da te moram nečim obdariti. 

To je bila vila, koja se, da bi videla kakvo je srce mlade devojke, pretvorila u siromašnu seljanku. 

–Neka ti – nastavi vila 
– sa svakom reči koju izgovoriš iziđe iz usta po jedan cvet ili jedan dragi kamen. 

Kad je devojka stigla kući, mati je izgrdi što se tako dugo zadržala na izvoru. 
– Oprosti, majko, što sam se toliko zadržala – reče jadna devojka.
I dok je izgovarala te reči, ispadoše joj iz usta dve ruže, dva bisera i tri krupna dijamanta.
 – Šta je to? – reče majka začuđeno. 
Čini mi se da ti iz usta izlaze biseri i dijamanti! Kako to, kćeri moja? 

To je bilo prvi put da ju je nazvala svojom kćerkom. Jadno dete bezazleno ispriča sve što se dogodilo, a za to vreme su joj iz usta ispadali silni dijamanti. 
– Zaista – reče majka 
– moram poslati tamo moju kćer.


Fanšon, vidi šta izlazi iz usta tvojoj sestri kad govori. Zar ne bi i ti volela da dobiješ takav dar? Treba samo da odeš na izvor po vodu, i da lepo poslužiš sirotu ženu koja će ti zatražiti da pije.
– Lepo bi to izgledalo da ja idem po vodu! – odgovoriće ova grubo.
– Moraš ići – reče majka – i to odmah.

I devojka ode, ali je neprestano gunđala. Ponela je najlepši srebrni ibrik koji su imali u kući. Tek što je stigla na izvor, ugleda kako iz šume izlazi jedna divno odevena gospođa, koja zatraži vode da se napije. To je bila ista ona vila koja se javila mlađoj sestri, ali se sad izgledom i odelom pretvorila u knjeginju, kako bi videla koliko je zla starija sestra.

– Zar sam ja došla ovamo da vas pojim? – reče gruba i ohola devojka.
– Zar sam ovaj srebrni ibrik donela da služim vas, gospođo, eto vam izvora, pa pijte ako vam se pije.
– Ti nisi nimalo dobra – reče vila mirno. Lepo! Kad si tako zla, neka ti sa svakom reči koju izgovoriš ispadne iz usta zmija ili žaba.

Čim je mati opazila da joj se kći vraća, poviče:
– Šta je bilo, kćeri moja?
– Kako šta je bilo, majko? – odgovori zla devojka izbacivši iz usta tri zmije i dve žabe.
– Kuku meni – uzviknu mati – šta to vidim? To ti je sestra udesila, platiće mi ona za to.

I smesta potrča da tuče mlađu kćer. Jadno dete pobeže i sakri se u obližnjoj šumi. Vraćajući se iz lova, srete je carev sin i videvši kako je lepa, upita je šta radi tu sama i zašto plače. Kada je carević video da joj iz usta ispadoše šest bisera i isto toliko dijamanata, zatraži da mu objasni otkuda joj to. Ona mu ispriča sve šta je s njom bilo. Carević se zaljubi u nju, odvede je u carski dvor svoga oca i oženi se njome.

A njena sestra je toliko postala zla da su je svi omrznuli, pa ju je i rođena majka oterala od kuće. Nesrećnica, pošto je dugo lutala tražeći nekoga ko bi hteo da je primi, najzad umre negde u šumi.