NEWS
latest

Poezija

poezija/block-2

Poučna priča

poučna priča/block-6

It

it/block-5

Putovanja

Italija/block-4

Zdravlje

zdravlje/block-3

Srbija

srbija/block-2

Italija

Italija/block-3

Ishrana

ishrana/block-1

NASLOVI

15.9.21

Kako ne dozvoliti školi da slomi dete

Mihail Labkovski, popularni ruski psiholog,  poručuje roditeljima kako odabrati školu, treba li raspravljati s učiteljima i u kom trenutku dete stvarno treba ostaviti na miru...



SAVET BR. 1

Pre škole decu ne treba ničim opterećivati. Nikakav šah, strani jezici i ini intelektualni razvoj. Do 6-7 godina mozak deteta fiziološki nije spreman da prima veliki obim informacija. Vi ćete izgubiti novac, a dete – detinjstvo.

SAVET BR. 2

Nemojte za prvaka tražiti „jaku školu“. U nižim razredima za dete je najvažnije da postigne psihološki komfor. Zato odaberite normalnu školu, blizu kuće. Dete neće trošiti vreme i snagu na odlazak i povratak, i lakše će mu biti da gradi odnose sa drugarima iz odeljenja ako žive u komšiluku.

SAVET BR. 3

Prva učiteljica ne treba da bude „stroga“ nego dobra. Potrebna vam je adekvatna učiteljica koja voli decu i radi u školi jer voli taj posao. Zato otiđite u proleće u obližnju školu i raspitajte se kod roditelja četvrtaka.

SAVET BR. 4

Škola je odgovornost vašeg deteta a ne vaša. Možete uzeti odmor prve dve nedelje na početku prvog razreda, a onda se dogovorite s detetom: „Mene tvoja škola ne uznemirava, a ja neću uznemiravati tebe.“

SAVET BR. 5

Prestanite da zapitkujete šta je bilo na svakom času i da preterano reagujete na ocene. Nek tema škole postane tabu. Ako dete želi da razgovara o školi, razgovarajte; ako ne želi – ne treba mu kleštima izvlačiti reči iz usta.

SAVET BR. 6

Domaći ne treba raditi s detetom, školsku torbu mu ne treba spremati, da li je nešto zaboravilo, ne treba vi da vodite računa. Mislite malo na sebe – to dete trebalo bi da vas pripazi u starosti. A ako vi sve radite umesto njega, to u budućnosti neće biti mali problem.

SAVET BR. 7

Naravno da svom detetu možete pomoći. Principijelno pitanje u tome jeste ko je prvi počeo. To treba da bude dete. Ono treba da pita: „Mama, ja ovo ne razumem?“ A ne da vi malo-malo pa prilazite i pitate je li sve u redu. Ako dete ne pita ništa, znači da je sve u redu.

SAVET BR. 8

Ako učitelj ne voli vaše dete, problem se mora rešavati. Probajte da prvo razgovarate s učiteljem, zatim s direktorom, ako nema vajde – idite dalje. Možete ga prevesti u drugo odeljenje pa čak i školu. Ni u kom slučaju dete ne treba ostavljati u stanju dugog permanentnog stresa. 

SAVET BR. 9

Pubertet je najteži period u životu vašeg deteta. Počinje između 12. i 14. i traje do 15-16. godine. To je vreme složenih psihičkih i fizičkim izmena, otuda hormonalni disbalans, psihološki problemi, umor. Uz to, upravo u to doba deca polažu prijemne ispite. Dete može lošije učiti, od odlikaša postati trojkaš. Moj savet glasi: ako ne želite konflikte i teže probleme, uključujući i pokušaje suicida – ostavite dete na miru. Vaš zadatak je da to vreme prođe što mirnije i što brže da bi se košmar završio.

SAVET BR. 10

Ne treba dolaziti u otvoren konflikt sa školom – vrlo verovatno ćete izgubiti bitku. Kada vas pozovu na razgovor i budu pričali o jakoj školi, složenom programu i potrebi da se pozabavite detetom – ne suprotstavljajte se. Saglasite se. I nastavite da radite po svome.

SAVET BR. 11

Nije neophodno specijalno razvijati detetove talente ako to dete ne želi. Talenat treba da pruža radost, a ne da se iskorišćava. Ne treba se naprezati, tražiti pedagoge ne bi li neko dao odgovor na pitanje „šta čuči u njemu?“ Najćešće ne čuči ništa posebno i u tome nema ničeg tragičnog.

SAVET BR. 12

Najvažnije je da naučite da svoje dete prihvatate ne očekujući od njega ništa. Niji važno kako uči, volite ga onakvo kakvo jeste i šta god da radi. Da, kad imadne 15, biće teže nego kad mu je bilo pet. Dete ne treba da u vama izaziva nekakvo odbijanje. Ali da bi bilo tako, treba prvo da zavolite sebe.



Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: detinjarije.com 

Kako da se veče pred ispit naspavaš za 20 minuta

Iako treba spavati preporučenih osam sati dnevno, nekada to zbog previše obaveza nije moguće postići. Otkrivamo vam kako da veče pred ispit napunite baterije i pružite sebi preko potrebni okrepljujući odmor.  


Ljudi u želji da se odmore najčešće posežu ili za znatnim količinama kafe ili za kratkom dremkom. Međutim, najefikasniji način za odstranjivanje umora je kombinacija kafe i dvadesetominutne dremke. Sve što treba da uradite je da popijete kafu i nakon toga prilegnete dvadesetak minuta.

Iako se kofein smatra ometačem sna, eksperimentalno je potvrđeno da ispijanjem neposredno pre odmora blagotvorno utiče i na odmor i na moždanu aktivnost. Kafu treba popiti brzo, a zatim odmah zaspati i probuditi se posle dvadeset minuta, baš kada kofein počinje da ispoljava svoje dejstvo.

Ljudi koji su ovako postupali su u istraživanjima pokazali bolju sposobnost pamćenja i bolje snalaženje na simulatoru vožnje, nego ljudi koji su ili samo popili kafu, ili samo dremnuli.


Izvor: 24sata.rs

Kako izvući određenu stranicu iz PDF pomoću Google Chrome-a?

Osim za pregledanje sajtova, Google Chrome na računaru može da se koristi i za čitanje i pravljenje PDF fajlova. To ste verovatno primetili, ali pokazaćemo vam kako da ga iskoristite da izdvojite samo određene stranice iz dokumenta pomoću njega. Ovo je samo pomoćno rešenje, za spajanje dokumenata ili razdvajanje stranica možete koristiti specijalizovane programe, kao, npr PDFSam.

Otvorite PDF u Google Chrome-u. 


Potom odete na dugme za štampanje.


Odaberete ugrađeni Chromeov PDF štampač, mada to može biti i bilo koji drugi PDF printer.

Ukucate brojeve stranica koje želite da izvučete iz PDF-a.


Odaberete štampanje i to bi bilo to. Sve stranice koje ste odabrali, biće izvučene u novi dokument.


Izvor: https://internetzanatlija.com

6 osobina uspešnih žena


Istraživanje kaže da su ovo faktori koji predviđaju hoćete li biti uspešni ili ne…
Verovatno imate priliku da srećete mnogo uspešnih žena, a verovatno da ste i sami vrlo uspešni, bilo kao student, bilo u poslovnim poduhvatima. Ali šta je ono što ženi daje mogućnost da izgradi killer karijeru? 

U proteklih nekoliko decenija broj žena na visokim funkcijama je prilično porastao, ali ipak, dame su i dalje u manjini na top pozicijama. Šta je to što žene sprečava da dođu do najviših menadžerskih funkcija? A šta je ono što je nekolicinu dama ipak dovelo do CEO fotelje?

Nedavno urađena studija firme Caliper koja se bavi regrutovanjem talenata, pozabavila se ličnim osobinama i karakteristikama koje krase 85 uspešnih žena. Evo šta je izdvoljeno:

1. Asertivnost: Sposobnost da jasno i direktno kažu sve što misle.

2. Agresivnost: U smislu borbenog zalaganja i konstruktivnog delovanja.

3. Empatija: Slušanje i razumevanje.

4. Snažan ego: Samopouzdanje i uspešno prevazilaženje izazova.

5. Energičnost: Entuzijazam i briga o sebi (da, to podrazumeva i dovoljno sna).

6. Tolerancija na stres: Poznavanje načina da se opuste.

Ovo istraživanje takođe ističe da je najveća prepreka sa kojim se suočavaju žene čija je karijera u usponu, osećaj krivice zbog toga što ne provode dovoljno vremena sa porodicom. Osim toga, žene se često suočavaju sa neophodnošću da nadmaše muške kolege da bi ih uopšte shvatali ozbiljno, kao i sa nedostatkom podrške u porodici, kada su angažovane na zahtevnim pozicijama.


Izvor: http://www.elle.rs


Grčki alfabet

Alfabet je skup pisanih simbola od kojih svaki predstavlja određeni glas, koji u kombinaciji sa drugim simbolima alfabeta formira reč. Naziv potiče od dva prva slova grčke azbuke – alfa (álpha) i beta (bēta).


Najstarije pismo koje su stari Grci upotrebljavali bilo je linearno pismo B. To je bilo slogovno pismo, što znači da je svaki znak označavao jedan slog. Ono je palo u zaborav kad su Dorci uništili mikensku civilizaciju, oko 1050. pre n. e. Njihovo novo pismo, razvijeno u staroj Grčkoj oko 1000. pre n. e., bio je alfabet, kojim se i danas koriste. To je glasovno pismo u kojem svakom znaku odgovara jedan glas. Taj sistem pisanja predstavlja neposredni ili posredni uzor svih savremenih evropskih pisama, uključujući i srpska pisma – ćirilicu i latinicu. 

Izveden iz severnosemitskog alfabeta preko feničanskog pisma, grčki alfabet je uveo izmene u vidu samoglasničkih znakova. Slova za glasove koje feničansko pismo nije imalo postala su grčka slova alfa, epsilon, jota, omikron, ipsilon, i predstavljala su samoglasnike a, e, i, o, u. To je znatno povećalo tačnost i čitkost novog sistema. Dok je halkidička verzija grčkog alfabeta verovatno omogućila nastanak etrurskog pisma i tako posredno latinskog, Atina je 403. pre n. e. zvanično prihvatila jonsku verziju. Ta verzija je postala klasični grčki alfabet, koji je imao 24 slova, sva velika. Iz njega su kasnije izvedena razna pisma podesnija za pisanje rukom. Grčki alfabet je najstarije alfabetsko pismo koje se i danas upotrebljava.

U sledećoj tabeli data su velika i mala slova grčkog alfabeta, kao i njihov izgovor.


Ove četiri stvari ima svaka otrovna zmija: Evo kako da je prepoznate u sekundi

Najbolje je izbeći susret sa zmijom, zato tokom šetnje kamenjarima udarajte štapom ispred sebe, pričajte glasno i pravite galamu 

Teško je razlikovati otrovnu zmiju od neotrovne, ali čak i laici mogu da obrate pažnju na nekoliko detalja koji sa velikom sigurnošću ukazuju na to koliko treba da se plašimo zmije koja nam se približava.  

Osnovna razlika je u obliku glave, jer otrovnice imaju izraženu trouglastu ili srcoliku glavu koja je kod neotrovnih više jajolika. Osim nozdrve koja je kod otrovnica veća, one u blizini nozdrve poseduju i dodatnu rupu. Takođe, kod opasnih zmija vrat je sužen.  

Oči svih otrovnica imaju okomitu zenicu eliptičnog oblika, što znači da su prilagođene za gledanje u tami, dok su zenice "dobrih" zmija okrugle.
Čak i njihovo telo može da se razlikuje, pa je tako telo otrovnica prekriveno jednim redom ljuskica, za razliku od neotrovnih zmija koje su prekrivene sa ljusicama raspoređenim u dva reda.  

Važno je napomenuti da zmija napadaju čoveka samo iz straha i samo ukoliko ih nagazite. One su posebno opasne u sezoni parenja ili dok neguju mladunce. Zato je važno voditi računa i po bespuću i kamenjaru ne hodati bos, a tokom šetnji područjima gde znamo da ih ima, trebalo bi udarati štapom ispred sebe, pričati glasno i praviti galamu kako bi pobegle.


Izvor: Telegraf.rs


Kako je nastala zihernadla

Razmišljajući na koji način da vrati dug od 15 dolara Volter Hant je savijao komad žice među prstima. U jednom trenutku, posle višečasovnog okretanja žice, tog proleća 1849. godine ovaj novator iz Njujorka pogledao je u žičani sklop u svojim rukama i shvatio da pred sobom ima izum, jednostavan i lak za korišćenje, za svakodnevnu upotrebu. Tako je "rođena" zihernadla, pronalazak koji je do današnjih dana ostao popularan i rado korišćen na svim kontinentima. Hant je 10. aprila 1849. patentirao svoju malu napravu a zatim je prodao ovaj patent za 400 dolara i to čoveku kome je dugovao 15 dolara. Ovaj izumitelj je, inače, bio poznat po svojim mnogobrojnim pronalascima, među kojima su bili i specijalni noževi i mašina za šivenje.

Zihernadla je nastala od obične igle, a razlikovala se od nje po sigurnosnom, zaštitnom "poklopcu" na vrhu, koji je štitio od slučajnog ubadanja vrhom igle. Ova naprava se pokazala odličnom za spajanje najrazličitijih vrsta garderobe - od sukanja i pantalona, kao zamena za dugmiće i rajsferšluse, a upotrebljavana je dugo i kao "držač" za pelene. Pravljena je od raznih metala i u najrazličitijim veličinama i u 19. i 20. veku bila je izuzetno popularna pa se bez nje gotovo nisu mogle zamisliti suknje i haljine. Dugo je korišćena i kao nezaobilazni modni detalj napravljen od skupocenih materijala, poput zlata, i ukrašavan vrednim nakitom.

Ljudi su i pre pronalaska Voltera Hanta tragali za napravom pomoću koje će da spoje dva dela tkanine. U svojim pokušajima naročito su bili uporni drevni Grci i Sicilijanci. Njihovi izumi su bili znatno veći od današnje, moderne verzije zihernadle, ali su imali i dve velike mane - na vrhu ovih naprava nije postojao zaštitni poklopac, pa je njeno korišćenje često bilo opasno i izuzetno bolno, i na kraju žica nije bila savijena. To je naravno značilo stalno ispadanje tkanine i njeno ponovno nameštanje.

U vekovima koji su usledili mnogi pronalazači su pokušavali da usavrše ovaj mali izum, ali trebalo je da prođe mnogo stoleća da nastane zihernadla. Uprkos dramatičnom razvoju moderne tehnologije koja je sa sobom donela neverovatan broj novih izuma, zihernadla se i danas često koristi i nalazi se gotovo u svakom domaćinstvu.



Autor: D.I.
Izvor: http://www.politika.rs

Postoji li zaista alergija na Wi-Fi?



Proteklih meseci, mediji su preneli nekoliko priča o osobama koje, kada se nađu u blizini u blizini signala bežičnog interneta, osećaju čitav niz neobičnih simptoma.


Već izvesno vreme ljudi s neobjavšnjivim glavoboljama, vrtoglavicama i kožnim iritacijama za svoje stanje krive osetljivost na elektromagnetne izvore, a ovo stanje već je nazvano elektromagnetna preosetljivost. 

Učesnici u jednom istraživanju koje je obuhvatilo ljude koji tvrde da pate od ovakve vrste preosetljivosti rekli su da osećaju simptome kao što su glavobolja i umor i da se oni pojavljuju kad god su blizu uređaja koji emituju elektromagnetne signale, kao što su Wi-Fi stanice, mobilni telefoni i kompjuteri. Što bi dalje bili od ovih izvora signala, istakli su oni, to bi simptomi bili blaži.

Međutim, tokom istraživanja, ljudi su bili izloženi elektromagnetskim talasima, ali im je rečeno da su talasi isključeni, nisu mogli adekvatno da procene prisustvo signala. 


Simptomi

Doktor Džejms Ruben s Londonskog koledža, ističe da ljudi koji tvrde da boluju od preosetljivosti na elektromagnetne talase zaista imaju simptome bolesnika, iako nauka pokazuje da ovi talasi zapravo ne izazivaju nikakve bolesti. 

Premda je Svetska zdravstve organizacija tvrdi da ljudi koji pate od ove vrste preosetljivosti imaju razne neuobičajene simptome, oni takođe ističu i da elektromagnetna preosetljivost ne može biti medicinska dijagnoza. 

Ovi simptomi variraju od osobe do osobe, ali uglavnom su veoma uopšteni, što znači da mogu nastati iz različitih razloga. Tako na primer, glavobolja može da vam poručuje da ste se prehladili, kao i da ste uneli previše kofeina. S druge strane, vrtoglavica može da ukaže na nedostatak sna. Iako odvlače pažnju, ovi pokazatelji obično ne mogu pomoći lekarima da identifikuju i tretiraju izvor problema. 

U pojedinim slučajevima, ljudi koji su prijavili elektromagnetnu preosetljivost kažu da su simptomi nepodnošljivi i da drastično utiču na njihove živote. Tako su roditelji jednog 12-ogodišnjaka u Masačusetsu podneli tužbu protiv jedne privatne škole tvrdeći kako su novi industrijski kapaciteti Wi-Fi sistema u školi doveli do zdravstvenog problema njihovog deteta. 

Dečak je bolovao od glavobolje, kožne iritacije, osipa i povremeno krvarenje iz nosa, vrtoglavicu i lupanje srca. Ove simptome lekari nisu mogli da dijagnostikuju s obzirom na to da su se pojavljivali samo tokom školski časova. 

Školski zvaničnici su odbacili zaključak da je njegova bolest nastala usled izlaganja Wi-Fi signalu, a procena Wi-Fi sistema je pokazala da su svi nivoi u okviru bezbednosnih parametara. Ipak, roditelji dečaka i dalje tvrde da su njegovi simptomi pokazatelji elektromagnetne preosetljivosti i da škola treba da preduzme mere zaštite.


Reakcije

U svojim istraživanjima, doktor Ruben je pregledao sve studije i analizirao sve simptome koje mogu biti okidači kod ljudi koji su prijavili "alergiju na Wi-Fi". 

Zaključio je da ponovljeni eksperimenti nisu mogli da prikazu ovaj fenomen čak ni u kontrolisanim uslovima. 

Može biti da Wi-Fi nije krivac, već nešto drugo ima veze s ovim simptomima, ističe Ruben. Različiti zdravstveni uslovi, kao i uslovi životne sredine, koji se razlikuju od pojedinca do pojedinca, mogu biti odgovorni za ove neobične simptome. 

Još jedan od potencijalnih krivaca za ovako neobične simptome može biti nocebo efekat, koji se naziva "zloćudnim bratom placebo efekta". To podrazumeva da osoba koja veruje da ima određenu bolest zaista dobija simptome, odnosno da onaj ko je uveren da je alergičan na Wi-Fi oseća simptome čak i ukoliko se ne izlaže signalu. 


Izvor: http://www.nationalgeographic.rs