NEWS
latest

728x90

header-ad

Slider

latest

Slider Right

putovanja

INTERVJU

intervju/block-3/#d138ed

DESTINACIJE

NV/block-7/#00bfff

VEČNA TEMA - LJUBAV

ljubav/block-5/#f2320c

ISHRANA

ishrana/block-6/#CDB38B

PSIHOLOGIJA

psihologija/block-6/#707B7C

OBRAZOVANJE

obrazovanje/block-9/#2874A6

SAVETI

saveti/block-8/#f2320c

HRONIKA

Hronika

NASLOVI

UHAPŠEN MANIJAK SA VRAČARA! Policija ga privela na Čukarici



Muškarac koji je osumnjičen da je na teritoriji Vračara izvršio krivično delo silovanje u pokušaju, uhapšen je večeras na Čukarici, nezvanično se saznaje.

Za njim se intenzivno tagalo

Za njim su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Beogradu intenzivno tragali tokom današnjeg dana. 




Upoznajte Ugnje

Selo Ugnje je naselje na preko 800 m nadmorske visine u Crnoj Gori, u opštini Cetinje. Od Podgorice Ugnje su udaljene 31 km, od Budve 22 km, a od centra Cetinja 8 km. 

Prema popisu iz 1991. godine bilo je 41 stanovnika, ali na žalost, poput opšteg trenda, danas je sve manji broj ljudi koji živi u ovom mestu. U naselju ima 11 domaćinstava, uglavnom Crnogoraca. 

Kada se uskim strmim putem popnete do naselja pogled vam se nadaleko pruža na planinu Padež i naselje Obzovicu. Bez obzira na veliku nadmorsku visinu, Ugnje imaju relativno blagu klimu zahvaljujući posebnoj ruži vetrova koji preko planina donose topli vazduh sa primorja. Zahvaljujući ovoj specifičnosti klime, Ugnje predstavljaju svojevrsnu vazdušnu banju s čistim i zdravim vazduhom.

Naselje ima crkvu i groblje. Stanovništvo se uglavnom bavi čuvanjem stoke, pravljenjem mlečnih proizvoda, i nešto malo zemljoradnjom. 

Tekst i fotografije: Boro Kapa

Izvini, kako ti ono beše ime?

Svako od nas do sada našao u situaciji da se upozna sa osobom i nakon par momenata zaboravi njeno ime. Koji je uzrok ove pojave?

U video klipu koji nosi naziv “Why do you forget their name?”, Mičel Mofit i Greg Braun objašnjavaju da je mozak čoveka ‘dizajniran’ tako da prepoznaje lica, dok ljudska imena ne predstavljaju informaciju od naročitog značaja za nas jer pretpostavljamo da osobu koju smo upoznali nećemo više videti, tako da se mozak i ne trudi da je zadrži u dugoročnoj memoriji. 

Prilikom upoznavanja, većina ljudi takođe se koncentriše na ono što treba da kaže, umesto da sa punom pažnjom sasluša sagovornika. Ova pojava ukazuje na to da nismo ‘programirani’ da u isto vreme pružamo i primamo informaciju. 

Prema teoriji psihologa Ričarda Harisa sa Kanzas univerziteta, međutim, nije mozak taj koji ima sposobnost da pamti imena ljudi, već je bitno koliko ste vi motivisani da ih naučite. 

"Skoro svi imaju dobru memoriju za nešto što ih interesuje," kaže Haris. "Ali nisu svi jednako motivisani za učenje istih stvari. Mnogi smatraju da je pamćenje tuđih imena teško i zato se oko toga ni ne trude previše. Lično mislim da to i nije toliko teško ali zahteva malo truda." 

Pošto, kao profesor, Haris mora da zapamti imena svojih studenata, on je kao primer dao svoje iskustvo. 

"Tokom prve dve nedelje semestra trudio sam se da upamtim 50 imena studenata. Trik je u tome što sam svako ime izgovorio naglas dok sam prozivao studente. Za svako ime koje sam izgovorio trudio sam se da zapamtim nešto u vezi sa njim i ga uporedim sa nečim prepoznatljivim. I svakog časa naučim po nekoliko imena i zaista nije toliko teško", zaključio je Haris. 


Izvor: http://www.b92.net






DRONOVI: Visokoletačka pomoć

Dronovi su najpre bili napravljeni kao neka vrsta borbene alatke: vojske ih ko­riste za špijunažu, pa čak i za likvidacije. Ali kao i u slučaju toliko toga iz oblasti vojne tehnologije, bespilotne letelice ulaze u široku upotrebu.

Nedavno je konsultantska kuća PwC procenila da je globalna industrija dronova dostigla vrednost od oko 127,3 milijarde dolara. Internet kompanija Amazon u decem­bru prošle godine izvršila je svoju prvu isporuku dronom, kojim je jednom klijentu u Velikoj Britaniji poslala striming uređaj i kesu kokica.

Među najnestrpljivijim koji žude za tim da koriste mogućnosti letelica na daljinsko upravljanje jesu humanitarne i servisne humanitarne organizacije. Dronovi nadgledaju lešinare u mon­golskim stepama, isporučuju sanitetski materijal po Ruandi i tragaju za nestalim civilizacijama u Brazilu.

Nedelju dana pošto je Amazon iz­vršio tu svoju isporuku, Unicef i Vlada Malavija obznanili su da će tokom 2017. godine otvoriti prvi afrički poligon za humanitarne letove dronova. Na ovom 40 kilometara širokom uzletištu kom­panije mogu da ispituju kako dronovi funkcionišu pri vršenju različitih za­dataka – na primer pri praćenju ljudi koji beže od katastrofa ili pri uvođenju mreža mobilne telefonije u udaljena po­dručja. „Kompanija koja testira dronove u nekom skladištu u San Francisku ne suočava se sa istim izazovima”, kaže En­dru Braun iz Unicefa. „Ono što se izvede ovde, izvešće se bilo gde u svetu.”

Na drugim mestima u Malaviju Unicef eksperimentiše tako što šalje dronove da procenjuju štetu od poplava ili da iz ru­ralnih medicinskih centara prenose te-stove na HIV virus do laboratorija.

Dronovi su već postali bitna alatka u sve intenzivnijoj borbi protiv lo­vokradica. „Treba nam dron da nam pomogne da vidimo stvari koje ne vi-dimo dok stojimo kraj džipa”, kaže Kolbi Lauks, vođa projekta Krimi­nalistička tehnologija u divljini, pri Svetskoj fondaciji za prirodu. 

Naučnici pri Univerzitetu Džon Murs, u Liverpulu, planiraju da upotrebe dronove u ambicioznom projektu zaštite: dokumentovanju većeg dela biljnog i životinjskog sveta na planeti. Profe­sor biologije Serž Vih je 2015. godine putovao kući vozom zajedno sa jednim kolegom astrofizičarem. Tom prilikom je Vih, koji nadgleda životinjske popu­lacije, pomenuo da traga za načinom kako da pri korišćenju termalnog uređa­ja za noćno osmatranje razlikuje životi-nje i ljude. Kolega mu je ukazao na to da bi se isti algoritmi koji se koriste pri tra­ganju i upoređivanju toplotnih objekata u svemiru mogli primeniti i pri noćnom osmatranju pomoću dronova. Tako su došli na ideju da softver za detekciju zvezda počnu da koriste pri detekciji divljači.

Ovaj dugoročni projekat počeće snimanjem životinjskih populacija u nauč-ne svrhe, a potom će se razviti tako što će i široj javnosti biti omogućeno da postavlja snimke napravljene pomoću dronova i da ih emituje pomoću softvera za detekciju.

Vih predviđa da će dronovi – kao jef­tiniji i manje opasni od aviona i helikop­tera – postati široko prihvaćena alatka u zaštiti prirode. „Njihova prilagodljivost i snimci u visokoj rezoluciji predstavljaju veliku prednost u prikupljanju podata­ka”, kaže on. „Mislim da će rojevi dronova leteti iznad šuma.”

Dronovi su najpre bili napravljeni kao neka vrsta borbene alatke: vojske ih ko­riste za špijunažu, pa čak i za likvidacije. Ali kao i u slučaju toliko toga iz oblasti vojne tehnologije, bespilotne letelice ulaze u široku upotrebu.

PREDNOSTI DRONOVA 

Isporuka medicinskih sredstava, Ruanda. 
Medicinski centri u ovoj brdovitoj zemlji mogu poru­kom da naruče hitne zalihe krvi i da im one u roku od 30 minuta budu isporučene dronom.

Nadgledanje lešinara, Mongolija. 
Dronovi osma­traju gnezda najveće vrste lešinara na svetu i prate stanje njihovog zdravlja.

Mapiranje koralnih sprudo­va, Američka Samoa. 
Da bi procenio uticaj klimatskih promena, jedan student sa Univerziteta Stanford napravio je dron za mapi­ranje koralnih sprudova uz obale ostrva Ofu.

Mirovne misije, Demokratska Republika Kongo. 
Ujedinjene nacije su prvi put primenile dronove u mirovnoj misiji u ovoj zemlji 2013. godine i od tada ih koriste u Maliju i u Centralnoafričkoj Republici.


Autor: Nina Stroklik






Izvor: nationalgeographic.rs

Ljubav i konflikt

Poznato je da se ljudi u konfliktnim situacijama – kada jedna osoba želi jedno, a druga drugo – ponašaju veoma različito.

Pored onih čije je ponašanje u konfliktima optimalno, postoje dva ekstrema: oni koji će sve učiniti da izbegnu konflikt sa drugim ljudima i oni koji sa lakoćom stupaju u konflikte, ali tako da uvek moraju ili da pobede ili prekidaju odnos.

Šta je zajedničko ljudima koji se u konfliktnim situacijama ponašaju ovako suprotno?

Zajedničko im je to što i jedni i drugi konflikte povezuju sa odbacivanjem. Prvi će sve učiniti da se drugi ljudi ne osete povređenim i odbačenim, a drugi da se oni sami ne osete odbačenim.

Da bi izbegli odbacivanje, prvi sve čine da ugode drugim ljudima, a drugi sve čine da im drugi ugode.

I jedni i drugi konflikt vide kao znak neprijateljstva, kao negaciju prihvatanja, poštovanja ili ljubavi. Zato prvi drugim ljudima poručuju da ih prihvataju, poštuju i vole, a drugi poručuju svima da su oni ti koji moraju da budu prihvaćeni, poštovani ili voljeni.

Ni jedni ni drugi ne razlikuju čoveka od njegove želje ili njegovog ponašanja. Zato za njih konflikti nisu sukobi želja, već su sukobi osoba, tako da konflikte doživljavaju lično, kao napad na osobu.

Kako su konflikti neizbežni deo svakodnevnog života, i jedni i drugi imaju, dugoročno gledano, značajne smetnje u socijalnom funkcionisanju. I jedni i drugi postaju žrtve svog iskrivljenog razumevanja konflikata.
Prvi zato što odustaju od svojih želja, a drugi zato što ih drugi ljudi doživljavaju kao neprijatne i teške, tako da ih izbegavaju. Posebno zabrinjava to što obe kategorije nose u sebi potencijal za razvoj ozbiljnijih poremećaja.

Oba mehanizma se usvajaju u detinjstvu. Prvima su roditelji zabranili konflikte i poručili da ako žele da budu prihvaćeni i voljeni, da moraju da im ugađaju. Drugima su roditelji stalno ugađali i tako im poručivali da ih vole.

Zato ni jedni ni drugi nisu uspeli da povežu konflikt i ljubav, nisu shvatili da je moguće istovremeno biti voljen i biti u konfliktu. Prvi su dobijali disciplinovanje, ali im nije pokazivana ljubav, a drugi su dobijali ljubav bez disciplinovanja.

Zbog svega je veoma važno da roditelji shvate da je priroda odnosa između deteta i roditelja takva da moraju povremeno, nekada i često, da ulaze u konflikt sa detetom.

Malo dete jednostavno ne može da razume da roditelj koji govori „Ne smeš!” ili „Moraš!” to čini zato što ga voli.

Ali ako roditelj koji dete disciplinuje jasno pokazuje ljubav u drugim situacijama, dete će postepeno shvatiti da konflikti i ljubav idu zajedno.

Kada se u detetovoj psihi povežu ljubav, prihvatanje i poštovanje sa konfliktima, obavljen je jedan veoma važan razvojni zadatak koji će imati brojne pozitivne posledice na budući kvalitet njegovog života.


Autor:  Zoran Milivojević
Izvor: http://www.politika.rs/

Simptomi koji ukazuju da je vaše telo puno toksina

Povećana količina toksina u telu nastaje zbog mnogih razloga, a najčešći su nepravilna ishrana, manjak fizičke aktivnosti, prekomerna konzumacija alkohola i pušenje. 

Dovoljno je da obratite pažnju na to kako vaše telo funkcioniše da biste prepoznali je li vam potrebna detoksikacija.


Učestale glavobolje
Glavobolja je u većini slučajeva pokazatelj da neki delovi vašeg tela ne funkcionišu pravilno, a jedan od uzroka može biti i previše toksina u telu.


Manjak energije
Ako osećate hroničan umor bez obzira na to koliko spavate, verovatno bi trebalo da pokušate detoksikaciju.


Nesanica
Ako već duže vreme teže zaspite ili je kvalitet sna mnogo lošiji nego pre, to može biti znak visokog nivoa toksina u telu.


Promenjena boja jezika
Ako je vaš jezik poprimio belu ili žutu boju, postoji velika verovatnoća da je u vašoj krvi prisutan visok nivo toksina.


Problemi sa zdravljem kože
Ako je vaša koža postala upaljena i svrbi vas, a imate uredne higijenske navike, verovatno bi trebalo da pokušate s detoksikacijom.


Magazin InfoNet






NBS analizira start-apove: Poziv za formiranje registra start-ap kompanija


Narodna banka Srbije objavila je javni poziv start-apovima koji se bave kreiranjem inovativnih proizvoda i usluga na tržištu Srbije i van njega da dostave svoje podatke kako bi se pri Narodnoj banci Srbije formirao registar start-ap kompanija u našoj zemlji.

Pretragom ovog registra potencijalni korisnici usluga start-ap kompanija, investitori, istraživači i drugi, moći će lako i jednostavno da nađu podatke o start-ap ekosistemu u našoj zemlji, navodi se u saopštenju NBS.

Dobijeni podaci biće, kako se navodi, od značaja i Narodnoj banci Srbije za dalji razvoj registra u vidu platforme za razmenu i pružanje informacija kako za javnost, tako i za same start-ap kompanije.
Detaljnom analizom prikupljenih podataka o start-apovima, Narodna banka Srbije biće u prilici da još efikasnije formuliše predloge mera za stvaranje povoljnije poslovne klime za pravna lica i preduzetnike.


Izvor: BIZLife


Kako uspeh kompanija zavisi od edukacije zaposlenih



Da li znate da je čak 81 odsto ljudi nezadovoljno na poslu, a jedan od glavnih razloga je nemogućnost usavršavanja. Ovo nije iznenađujuće kada se uzme u obzir to da je imperativ uspeha u današnjem digitalnom društvu stalno učenje. Na „CompanyAcademy” ozbiljno smo shvatili ovaj izazov i kreirali interne sisteme za edukaciju i napredak zaposlenih. Zahvaljujući tome, kompanije ne moraju da troše veliki novac i resurse na obuke da bi dobile kvalitetnu edukaciju, jer im je na raspolaganju širok spektar testiranih rešenja prilagođenih njihovim potrebama.


Kako da zaposleni postanu vaš najbolji brend

Ser Ričard Brenson, osnivač kompanije „Virgin Group”, autor je kontroverzne izreke: „Prvo zaposleni, a zatim klijent.” Za razliku od uvreženog mišljenja, Brenson otkriva da zadovoljstvo klijenata i napredak kompanije zavise, pre svega, od zadovoljstva zaposlenog.

Usvajanje novih znanja i proširivanje kompetencija zaposleni doživljavaju kao izgradnju ličnog brenda, kojim se predstavljaju poslodavcu. S druge strane, kompanije žele zaposlene koji su spremni da se razvijaju. Ključna stvar sa kojom se kompanije suočavaju jeste činjenica da takav zaposleni ne dolazi kao gotov proizvod, već je zadatak menadžmenta da ga izgrade. Da bi kompanije u tome uspele, zaposlenog treba da posmatraju kao svoj glavni brend, a za to im je neophodan efikasan sistem za edukaciju.

Na „CompanyAcademy” postoje različite obuke za zaposlene, a poslodavci su, definitivno, najzainteresovaniji za personalizovanu onlajn platformu sa preko 400 onlajn i video kurseva iz 12 poslovnih oblasti, jer im ona omogućava pristup bilo kada i bilo gde. Tako je obuka u potpunosti prilagođena zaposlenima, a ujedno štedi i kompanijske resurse. Ovi trendovi su već nekoliko godina aktuelni u svetu, a sada smo ih, konačno, doneli i u Srbiju.


„Win-win” situacija i za kompanije i za zaposlene

Zaposleni vidno napreduju i ispunjavaju svoje ambicije, a kompanije oblikuju zaposlene u skladu sa svojim poslovnim ciljevima i ostvaruju progres. Brojni menadžeri sa kojima razmenjujem mišljenja nameravaju da u budućnosti ulože u interni sistem korporativne edukacije. Naime, suočeni smo sa činjenicom da nove generacije pri izboru radnog mesta, osim plate, očekuju i priliku za učenje na poslu. Čak 87 odsto milenijalaca ističe da im je poslovni trening veoma važan.

Možemo dalje pretpostaviti šta nas čeka u budućnosti. Verovatno će najuspešnije biti upravo one kompanije koje pobede u trci za kvalitetne zaposlene, a interni sistem obrazovanja predstavljaće jedan od glavnih aduta. Zahvaljujući internoj edukaciji u kompaniji, zaposleni neće gledati oglase za neki drugi posao, već će istraživati nove mogućnosti u okviru postojećeg radnog mesta. Zaposleni velikih svetskih giganata, kao što su „Schell”, „Toyota”, „Booking.com” i „PayPal”, to već odlično znaju.

Ulaganje u znanje se uvek isplati, a ovo smo postavili kao imperativ pristupa u „CompanyAcademy”. Investicija u korporativnu edukaciju najisplativija je, jer se znanje zaposlenih prenosi na napredak same kompanije. Da bi kompanije bile bolje, potrebno je da se ozbiljno posvete edukaciji svojih zaposlenih. Jedino tako mogu da očekuju i bolje rezultate.


Piše: Dejan Martić, Corporate Manager, CompanyAcademy
Izvor: BIZLife magazin