Neka Vam dan počne sa osmehom ...

Neka Vam dan počne sa osmehom ... 🙌😋

Umne igre: Da li je magija zapravo manipulacija?

Da li ste sigurni da se mađioničarski trikovi zasnivaju na pravu slobodnog izbora?

Kanadski istraživač koji se bavi demistifikacijom mađioničarskih trikova otkrio je nekoliko tajni kojima se mađioničari služe kako bi uticali na odluke koje donosimo tokom izvođenja trika.

Džej Olsen, autor ove studije, objašnjava da je istraživanje započeo tako što se pozabavio osnovnim principom magije koji nam nije jasan u potpunosti - kako mađioničari utiču na izbore kod publike?

"Došli smo do zaključka da ljudi češće biraju stvari koje im privlače pažnju, ali da ne umeju da objasne zašto su baš to odabrali."

Ovo istraživanje zasnivalo se na dve faze. U prvoj fazi je Olson (koji je ujedno i profesionalni mađioničar) proverio koju će kartu odabrati ljudi ako on koristi neku od svojih tehnika uz pomoć kojih im skreće pažnju na tu jednu kartu koju on želi da oni odaberu. Ispitanika je bilo 118, a čak 98 odsto je odabralo istu kartu, dok je devet od 10 ispitanika reklo da je osećalo da ima pravo slobodnog izbora.

U drugoj fazi tim istraživača je ispitanicima na kompjuteru pokazao špil od dvadeset i šest karata. Trideset odsto ispitanika je odabralo ciljnu kartu, što je znatno manji procenat od onog u prvoj fazi. Razlog tome su laboratorijski uslovi ispitivanja, u kojima nije bilo prostora za manipulaciju.

Cilj ove studije je da ukaže na vezu između magije, neurologije i psihologije, odnosno na manipulaciju ljudskim ponašanjem ovih triju nauka.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Neka Vam dan počne sa osmehom ...

Neka Vam dan počne sa osmehom ... 😁

N deklinacija imenica u nemačkom jeziku

Najpre moramo naglasiti da se imenica u nemačkom jeziku ne deklinira, odnosno ne menja po padežima. Po padežima se menjaju određeni i neodređeni član, negativna zamenica kein i sve ostale zamenice, prisvojne, pokazne i tako dalje. Prostije rečeno, po padežima se menja ona reč koja stoji ispred imenice.

Sama imenica u svim padežima ostaje ista, osim imenica muškog i srednjeg roda u genitivu jednine, kao i u dativu množine.

U genitivu jednine muškog i srednjeg roda imenica dobija nastavak S ili ES, a u dativu množine imenica dobija nastavak N, i to samo ona imenica koja se u množini već ne završava na N i koja u množini nema nastavak S.

Dakle, da pokažemo to šematski:

der Mann   die Männer   die Frau   die Frauen   das Kind   die Kinder

des Mannes   der Männer   der Frau   der Frauen   des Kindes   der Kinder

dem Mann   den Männern   der Frau   den Frauen   dem Kind   den Kindern

den Mann   die Männer   die Frau   die Frauen   das Kind   die Kinder

Međutim, postoji jedna grupa imenica, koja se ipak deklinira. Ovaj tip deklinacije imenica se po gotovo svim programima izučava tek na naprednijim nivoima. Uprkos tome, polaznici i tih naprednijih kurseva često imaju problema sa ovom gramatičkom partijom, iz razloga što su se već navikli na to da se u nemačkom jeziku imenica ne menja.

Na sreću, ova gramatička partija je prilično jednostavna.

N deklinacija ili slaba deklinacija je promena određene grupe imenica gde imenica u svim padežima, osim u nominativu jednine, dobija nastavak –N ili –EN.

Na ovaj način dekliniraju se sledeće imenice:

1. Imenice muškog roda koje se završavaju vokalom E.

Te imenice uglavnom označavaju osobe muškog pola, pripadnike naroda i životinje.

der Hase   die Hasen   der Junge   die Jungen   der Russe   die Russen

des Hasen   der Hasen   des Jungen   der Jungen   des Russen   der Russen

dem Hasen   den Hasen   dem Jungen   den Jungen   dem Russen   den Russen

den Hasen   die Hasen   den Jungen   die Jungen   den Russen   die Russen

2. Određeni broj imenica muškog roda, koje označavaju osobe muškog pola i životinje, ali se ne završavaju na E, takođe se dekliniraju na isti način, dodavanje nastavka –N ili –EN u svim padežima, osim u nominativu jednine.

der Bauer, des Bauern, die Bauern

der Mensch, des Menschen, die Menschen

der Elefant, des Elefanten, die Elefanten

3. Imenice muškog roda, latinskog porekla, koje se završavaju na:

–ANT, –AND : der Musikant, die Musikanten; der Doktorand, die Doktoranden

–ENT : der Student, die Studenten

–IST : der Jurist, die Juristen

–AT : der Diplomat, die Diplomaten

IZUZECI:

Mogli bismo na navedemo dva izuzetka, iako ih po nekim podelama ima i više. Ali takoreći pravi izuzeci su DAS HERZ i DER HERR.

Imenica das Herz je očigledan izuzetak od gore navedenih pravila, jer nije muškog roda. Ona i neće dobijati u svim padežima nastavak –EN.

Imenica der Herr je izuzetak, pošto će u jednini dobijati nastavak –N, dok u množini –EN.

das Herz   die Herzen   der Herr   die Herren

des Herzens   der Herzen   des Herrn   der Herren

dem Herzen   den Herzen   dem Herrn   den Herren

das Herz   die Herzen   den Herrn   die Herren

Izvor: http://www.stranijezici.com

Recept za salatu od rukole

Rukola je zeleniš poprilično specifičnog, malko biberastog ukusa, sa listovima koji podsećaju na lišće hrasta. Veoma je zdrava, lako se može uzgojiti i u kući, a kalorijska vrednost joj je svega 5 kalorija po jednoj porciji. Rukola je prepuna vlakana koji potpomažu dobru probavu, zasitna je i nakon nje ne osećate potrebu za masnom i slatkom hranom. Pomaže vam da snizite holesterol i da nivo šećera držite pod kontrolom. 

Rukola će vam takođe pomoći da se odbranite od starenja mozga i opadanja kognitivnih sposobnosti jer poseduje velike količine B vitamina, a posebno folata.

Rukola je član takozvanih biljaka krstašica ili kupusnjača poznatim po svojim lekovitim svojstvima, a pored rukole tu spadaju brokoli, kelj i kupus. Ova porodica biljaka je veoma bogata vlaknima i antioksidantima, a poseduje i komponente glukozinolate za koje su istraživanja pokazala da mogu smanjiti rizik od nastanka raka pluća, prostate, dojke i pankreasa.

Rukola poseduje visok nivo hlorofila koji sprečava oštećenja DNK i jetre uzrokovana aflatoksinom, kancerogenom supstancom koja se stvara u plesni, a najčešće se pronalazi u kukuruzu, kikirikiju i pojedinim orašastim plodovima. Nama je aflatoksin postao poznat kada su određene količine pronađene u mleku. Da biste uneli što više hlorofila u organizam rukolu konzumirajte u sirovom obliku.

Rukola sadrži čak osam puta više kalcijuma od poznate „ajsberg“ salate, a bogata je i vitaminom K koji je veoma važan za što bolju apsorpciju kalcijuma u kosti i zube. Vitamin K igra važnu ulogu i u prevenciji srčanih oboljenja. Plak koji se nakuplja na zidovima arterija može biti povezan sa lošom apsorpcijom kalcijuma, a vitamin K se brine za to da kalcijum ode tamo gde je najpotrebniji.

Konzumiranjem ove zdrave biljke smanjujemo hronična upalna stanja u organizmu. Rukola sadrži indol 3 karbinol i itiocijanate, bioaktivne komponente za koje je dokazano da suzbijaju upale.

Rukola će vam takođe pomoći da se odbranite od starenja mozga i opadanja kognitivnih sposobnosti jer poseduje velike količine B vitamina, a posebno folata. Dokazano je da kod starijih ljudi nedostatak folata vodi do kognitivnih smetnji. 

Ova salata je inspirisana Sardinijom, italijanskim ostrvom gde žive neki od najdugovečnijih ljudi na planeti. Salata je paket energije i zdravih sastojaka .

Potrebni sastojci:

4 šolje rukole

2 paradajza

naseckana 120 g sardina  iz konzerve ili usoljenih)

malo soli (ako koristite usoljene sardine, so vam neće biti potrebna)

kašika maslinovog ulja

2 kašike limunovog soka.

Po želji možete dodati avokado i listove deteline. Sve sastojke operite, pomešajte, začinite i uživajte u lekovitim svojstvima.

---

---

Izvor: Lepota&Zdravlje

Zadivljujuće stilske dnevne sobe

Dnevna soba je omiljeni kutak u skoro svakoj kući a izgled doma je izraz individualnosti i stila. U dnevnoj sobi se okuplja porodice i primaju se gosti, pa je zato pri uređenju stana uvek posebna pažnja usmerena na ovu prostoriju. 

U ponudi su mnogobrojni manji delovi i pojedinačne jedinice za planiranje malog dnevnog boravka ali i velike stilske dnevne sobe za koje je potrebno izdvojiti daleko više novca. Kako ćete Vi vašu dnevnu sobu urediti zavisi od Vašeg ukusa i mogućnosti.

Za danas smo izdvojili eneterijere dnevnih soba koje su uređene u klasičnom stilu...

Redakcija Magazina InfoNet Magazin

Fotografije: https://pixabay.com

Top 6 saveta da Vam ruže duže traju

Cveće je savršeni poklon za rođendane, godišnjice i mnoge druge prilike. Muškarci danas koriste prednost koju nude cvećare kako bi izjavili ljubav svojoj lepšoj polovini.

Mnogima su ruže omiljeno cveće i često krase mnoge domove. Ipak, uvek nam bude žao ukoliko brzo počnu da se suše i venu. Jednostavno, ne želimo da uživamo u njihovom mirisu i lepoti samo dva dana. Budite bez brige, jer postoje mali trikovi koji će produžiti vaše uživanje u očaravajućem pogledu na vazu  sa ružama u stanu.

Baš zbog toga delimo sa vama 6 sjajnih saveta kako da predivne ruže traju što duže!

1. Čuvajte ruže što dalje od toplote

Direktno izlaganje suncu, svetlosti ili bilo kojem izvoru toplote je veoma štetno za ruže.

2. Očistite stabljiku od lišća

Bilo koji list na stabljici koji uvene ili uvela latica koja je dospela u vodu raširiće bakterije koje će napasti i zdrave delove stog.

3. Redovno secite dno stabljike

Na svaka dva dana trebalo bi da isečete dno stabljike pod uglom od 45 stepeni, kako bi ostao u vidu špica. Tako će se ruža lakše snabdevati vodom i neće brzo uvenuti.

4. Dodajte odgovarajuće sastojke u vodu

Mnogi ljudi stavljaju pomalo neverovatne sastojke u vodu i garantuju da im ruže na taj način stoje lepe u vazi veoma dugo!  Tableta aspirina, šećer i jabukovo sirće (po dve kašičice od oba sipati u vodu pre nego što stavite ruže).  

5.  Redovno menjajte vodu

Ovo verovatno već znate, ali nje loše ponoviti. Svaka dva dana sipajte svežu vodu i to će se dobro odraziti na vaše cveće.

6. Ne stavljajte cveće blizu voća ili povrća

Naučnici dokazali: Ove namirnice ubijaju ćelije raka, jedite ih svaki dan

Naučnici sa američkog Instituta za istraživanje raka tvrde da ishrana, koju čine raznovrsno povrće, voće, žitarice i mahunarke, može presudno da pomogne u smanjivanju rizika od oboljevanje od mnogih vrsta raka. 

U laboratorijskim istraživanjima mnogi pojedinačni minerali, vitamini i fitohemikalije pokazuju antikancerogeno delovanje, ali dokazi upućuju da je u praksi efikasna jedino kompletna ishrana.

BOROVNICA

Laboratorijska istraživanja su pokazala da vitamin C iz borovnica štiti DNK ćelija, vezuje slobodne radikale i sprečava nastajanje kancerogenih materija. Borovnice su odličan izvor flavonoida, posebno antocijana, koji ima izvrsna antioksidantska i protivupalna svojstva i održava zidove krvnih sudova elastičnim. Antocijan, pigment rastvorljiv u vodi, koji borovnici daje lepu ljubičastu boju, smanjuje rast i podstiče samouništenje ćelija raka usne duplje, dojke, debelog creva i prostate.

U ispitivanjima na životinjama pokazalo se da borovnice smanjuju ciste, karcinom jednjaka, predkancerogene promene u debelom crevu i smanjuju rizik od raka dojke. Takođe, dijetalna vlakna, kojima obiluju, smanjuju izloženost ćelija kancerogenim materijama, a zdrave bakterije iz creva koriste sastojke borovnica za izradu kratkog lanca masnih kiselina, koje štite ćelije debelog creva. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji jedu više borovnica imaju manji rizik od oboljevenja od nekoliko vrsta raka.

Borovnice su odličan izvor vitamina C i K, mangana i dijetalnih vlakana. Smatra se da borovnice među voćem imaju najviše antioksidativne moći, uglavnom zbog svojih mnogobrojnih fitohemikalija (antocijana, katehina, kvercetina i drugih flavonoida) kao i elaginske kiseline, koja ima antikancerogeno dejstvo koje može da uspori rast i širenje ćelija raka.

BROKOLI

Laboratorijska istraživanja su pokazala da fitohemikalije glukozinolati smanjuju upale u telu, koje su glavni faktor rizika za rak. Takođe, onemogućavaju enzime koji aktiviraju kancerogene materije i stimulišu enzime koji deaktiviraju takve materije. Studije dokazuju da upravo ovo enzimsko dejstvo pozitivno utiče na gene koji uništavaju tumore, usporavaju rast ćelija raka i podstiču proces apoptoze, tokom koje se ćelije raka samouništavaju.

Neka istraživanja pokazuju da ove supstance podstiču prelazak aktivnog oblika estrogena u slabiji, a velik udeo estrogena je jedan od faktora rizika za pojavu nekih vrsta raka povezanih s neravnotežom hormona. Beta-karoten podstiče ćelijsku komunikaciju i pomaže kontrolu abnormalnog rasta ćelija. Vitamin C štiti ćelije kao antioksidans i podržava imuni sistem. Kempferol, kvercetin i antocijan pružaju antioksidativno i protivupalno delovanje. U ćelijskim i životinjskim studijama oni usporavaju razvoj nekoliko faza i tipova raka.

Brokoli je dobar izvor vitamina C. Tamnozeleno povrće inače sadrži visok udeo vitamina K. Brokoli, prokelj i karfiol su odlični izvori folne kiseline, vitamina B, vlakana i magnezijuma. Crveni kupus i rotkvice su bogate antocijanom, a ostalo lisnato povrće sadrži i polifenole, koji imaju težak zadatak da se bore protiv slobodnih radikala.

Brokoli je najbolje kuvati na pari ili ispržiti na malo maslinovog ulja, jer kuvanjem u vodi gubi deo svojstava. Kuvajte samo dok ne omekša. Dobar je dodatak supama, a kad je mlado može se koristiti i kao salata. 

JABUKE

Jedna jabuka obezbeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Dijetalna vlakna mogu da deluju na nekoliko načina u smanjivanju rizika od raka, između ostalog i tako što pomažu kontrolisanje telesne težine. Dobre bakterije mogu da koriste pektin i veći deo dijetalnih vlakana jabuke za stvaranje zaštite od raka za ćelije debelog creva.

Kora jabuke sadrži trećinu ili više korisnih materija.Tako se oko 80 odsto kvercetina nalazi u kori, pa nemojte da je gulite. U laboratorijskim istraživanjima, flavonoidi, poput kvercetina i tritepenoida, usporavaju razvoj raka debelog creva, pluća i dojke u nekoliko faza razvoja. Antioksidantsko dejstvo može direktno da utiče na rast ćelija raka. Kad je reč o istraživanjima na ljudima, neke od njih pokazuju da ljudi koji jedu puno jabuka imaju manji rizik od raka, posebno debelog creva, pluća i dojke.

Važni sastojci

Jabuke su dobar izvor vlakana i vitamina C. Većina njihove antioksidativne moći koju imaju dolazi od fitohemikalija, među kojima su: kvercetin – flavonoid koji pokazuje protivupalna i antioksidativna svojstva; epikatehin i (u crvenim jabukama) antocijanini i ostali flavonidi; tritepenoidi koji se nalaze u kori jabuke.

Upotreba

Seckane jabuke daju slatkoću i teksturu povrću i raznim salatama. Možete ih mešati s povrćem poput šargarepe, bundeve… Narezane jabuke oksidišu, pa ublažite to tako što ćete ih umočiti u vodu kojoj ste dodali malo limunovog soka. 

BRUSNICA

Jedna porcija brusnica obezbeđuje najmanje 10 odsto preporučene dnevne količine vitamina C i vlakana. Vitamin C štiti DNK ćelija i sprečava stvaranje kancerogenih materija. Brojne studije pokazale su da brusnice smanjuju rizik od raka dojke, debelog creva, prostate i pluća i podstiču neke druge ćelije raka na samouništenje.

U ograničenim studijama na životinjama, životinje koje su se hranile brusnicama ređe su bile podložne raku. Brusnice takođe smanjuju upale, a time i sposobnost karcinoma da napadnu druga tkiva. Studije na ljudima koje su upoređivale ljude koji imaju dijagnozu raka i one koji su zdravi, pokazala je da ljudi koji generalno jedu više voća imaju niži rizik od nekoliko vrsta raka, iako postoje značajne individualne varijacije.

Upotreba

Sušene brusnice dodajte u žitarice, ovsene pahuljice ili običan jogurt za doručak. Umanjite kiseli ukus dodavanjem drugog voća poput jabuke ili kruške. Sveže ili sušene možete dodati u mesne salate ili salate od povrća. Dodajte ih u palačinke, mafine, kolače. Dobro ih je pomešati sa orasima i drugim suvim voćem pa koristiti kao međuobrok.

Važni sastojci

Sadrže beta-karoten, vitamin C, kalijum, kalcijum i magnezijum. Imaju visoku antioksidativnu moć, čiji je izvor u fitohemikalijama flavonoidima, uključujući antocijan i proantocijanidine, koji sprečava prianjanje bakterije Ešerihije koli na zidove bešike. 

KAFA

Kafa sadrži niz fitohemikalija, od kojih mnoge imaju antioksidativna svojstva. Postoji više od 1.000 studija o povezanosti pijenja kafe i rizika od raka. Rane studije dale su naslutiti da kafa može da poveća rizik od raka, no novije, sveobuhvatnije studije, upućuju na suprotno. Pretpostavlja se da kofein može da smanji rizik od raka debelog creva jer ubrzava prolaz karcinogenih materija kroz digestivni trakt, odnosno smanjuje vreme tokom kojeg im je naše telo izloženo. Klorogenska kiselina pokazuje antioksidativno delovanje u laboratorijskim studijama.

Čini se da kofeinska kiselina služi kao antioksidans i deluje u nekoliko faza razvoja raka, pomaže regulisanje rasta ćelija, smanjuje upale i povećava samouništenje ćelija raka. Smatra se da kafa zbog izuzetnog profila antioksidansa ima povoljan uticaj na prevenciju nekih malignih bolesti, poput karcinoma debelog creva, jetre, dojke, prostate, mozga, ali i usne duplje i ždrela.

U ćelijskim i životinjskim studijama, kahveol i cafestol stimulišu enzime koji čine kancerogene materije bezopasnima i blokiraju proteine koji aktiviraju kancerogene materije. Kafa je i izvor lignana, jedinjenja koja mogu usporiti rast ćelija raka i podstaći samouništenje abnormalnih ćelija. Ali, s kafom treba biti umeren jer više od tri šoljice dnevno može izazvati nesanicu, probavne smetnje, drhtavicu i uznemirenost.

Važni sastojci

Dobar je izvor vitamina B te antioksidansa. Nefiltrirana kafa sadrži: klorogensku kiselinu, antioksidans koji je glavni fenol u kafi (bezkofeinska kafa sadrži manji udeo te kiseline); kininske kiseline, fitohemikalije koje doprinose kiselom ukusu; cafestol i kahveol, spojeve koji nastaju iz zrna tokom kuvanja; kofein, stimulans koji deluje na centralni nervni sistem; N-methilpiridinium (NMB), koji nastaje pečenjem zrna i povećava antioksidativna svojstva. 

Upotreba

Kafa može biti samostalan napitak kad nam je potrebno podizanje energije, no odlična je i kao osnova za pripremu hladnih napitaka ili fila za kolače. Neka istraživanja među ljudima koji piju do pet šoljica kafe dnevno pokazala su da može uticati na povišenje nivoa dobrog ili LDL holesterola. 

GREJPFRUT

Grejpfrut je bogat izvor vitamina C, a crvene i crne sorte sadrže karotenoide (uključujući likopen i beta-karoten) i dijetalna vlakna. U laboratorijskim istraživanjima grejp u prahu podstiče samouništenje ćelija raka debelog creva, usta, kože, pluća, dojke i želuca. Laboratorijska istraživanja sugerišu da jedinjenja koje sadrži smanjuju upalu i povećavaju udeo enzima koji mogu sprečiti delovanje kancerogenih ćelija.

Naringenin sprečava enzime koji aktiviraju kancerogene materije i enzime koji stimulišu proizvodnju estrogena. Vitamin C štiti DNK od oštećenja i sprečava nastajanje kancerogenih materija. Pomaže i u tome da ostali jedinjenja održavaju antioksidativnu moć. Karotenoidi su antioksidansi. Oni smanjuju upalu, jačaju imunološki sistem i usporavaju rast ćelija raka.

Istraživanja uopšteno pokazuju da ljudi koji jedu više voća, posebno agruma, imaju manji rizik od nekoliko vrsta raka u odnosu na druge. Nakon što je utvrđeno da jedinjenja iz grejpfruta utiču na metabolizam estrogena, istraživači sad ispituju uticaj na rak dojke.

Važni sastojci

Kad prepolovite srednji grejpfrut, polovina daje oko pola dnevnih potreba većine odraslih osoba za vitaminom C. Grejpfrut može ometati delovanje nekih lekova, kako bezreceptnih tako i onih koji idu na recept, pa je korisno posavetovati se sa stručnjakom. Grejpfrut sadrži: limonin i druge limonoide; beta-karoten i likopen, koji sadrže ružičaste i crne sorte. 

Upotreba

Isperite ih pod hladnom vodom pre sečenja da smanjite rizik od zaraze bakterijama i prljavštinom s kore. Pojedite kao pomorandžu, jer ćete tako uneti više vlakana. Pomešajte ga sa zelenom salatom ili avokadom.

TREŠNJE / VIŠNJE

Laboratorijska istraživanja o grupi jedinjenja koja sadrže trešnje, pod nazivom antocijanini, su opsežna. Pokazalo se da u laboratorijskim uslovima antocijanini sprečavaju rast ćelija raka i stimulišu njihovo samouništenje, bez uticaja na zdrave ćelije. Ovi spojevi pokazuju i protivupalna i jako antioksidativno delovanje. Visok udeo vlakana takođe smanjuje izloženost stanica creva kancerogenim materijama.

Postoji malo studija koje sugerišu da alkohol perillil deluje kao antioksidans i podstiče samouništenje abnormalnih ćelija te da može smanjiti rast raka kod životinja. Većina studija na ljudima pokazuje da ljudi koji češće jedu to voće imaju manji rizik od mnogih vrsta raka, no potrebno je više istraživanja. U kliničkim ispitivanjima dokazano je da dva do tri obroka ili čaše soka trešanja ili višanja dnevno poboljšavaju antioksidativno delovanje i smanjuju znakove upale.

Važni sastojci

I slatko i kolač od višanja dobar su izvor vlakana i vitamina C, a sadrže i kalijum. Kolač od višanja ili sok takođe su odličan izvor vitamina A. Trešnje sadrže različite fitohemikalije koje doprinose boji i imaju antioksidativno delovanje. Tamnocrvena boja ploda dolazi od visokog procenta antocijana, koji deluje kao antioksidans. Sadrže: hidroksicinaminsku kiselinu; alkohol perillil; fitohemikalije iz porodice monoterpena, koje trešnjama daju antioksidativnu moć.

Upotreba

Kad ih pripremate za slatko ili kolače, obavezno izvadite koštice. Možete poširati trešnje (što je dobro za sosove) tako da ih ubacite u vrelu vodu do 3 minuta, dok ne omekšaju. Koristite odnos 2: 1 – ako imate 2 šoljice trešanja, koristite 1 šoljicu vode. Suve trešnje su ukusne u salatama i hladnim ili toplim ovsenim pahuljicama. Možete ih dodati u mafine i kolače. Ako imate kesu trešanja u zamrzivaču, možete dodati nekoliko komada u zobenu kažu dok se kuva ili pomešati sa jogurtom i granolom za brzi doručak. 

---

---

Izvor: http://www.balkanspress.com