Romantični Orebro

Orebro, grad u Švedskoj, veoma je značajan i interesantan kao poseban kulturni centar ove zemlje na severu Evrope. U početku grad se razvijao zahvaljujući modernoj tekstilnoj industriji,  ali kasnije postepeno postaje moderan multinacionalni univerzitetski grad.

Prisustvo velikog broja studenata iz svih krajeva sveta primećuje se po parkovima, u kafe restoranima, kao i na ulicama gde im je bicikl najvažnije prevozno sredstvo. 

Danas, Orebro vrlo brzo proširuje svoje granice jer ga blizina Stokholma čini posebno privlačnim, pre svega mladim parovima koji ga vide  kao lepu romantičnu destinaciju.

  

---

---

Izvor:  planetware.com

Prevod:  Redakcija InfoNet Magazina

Fotografije:  karlnorling, Magnus, Michael Spiller, Orebro kommun, Paulius Malinovskis

Legenda o Hramu Svetog Save

Mirni i staloženi Istranin, s primorskim akcentom i urođenim osećajem za blagu ironiju, arhimandrit Danilo Ljubotina prešao je dug put od dečaka iz svešteničke porodice, rođenog u selu kod Pule, preko Briona, letnjeg carstva Josipa Broza, do duhovnika Hrama Svetog Save na Vračaru.

Odraslim posetiocima govori da hram ovako velikih dimenzija prevazilazi moć i snagu srpskog naroda, ali da je, u momentu kada je koncipiran, to bio veliki simbol pobede Srbije u Prvom svetskom ratu.

Kada najveći hram na Balkanu posećuju deca, duhovnik se kloni krupnih reči i služi fudbalskim metaforama, pa mališanima govori kako je hram veći čak i od „Marakane”.

Ali, Hram Svetog Save je odavno više od crkve i zato, prilikom boravka visokih stranih delegacija u srpskoj prestonici, retko koji državnik propusti priliku da se pokloni ovoj svetinji, izgrađenoj na mestu gde je turski moćnik Sinan paša spalio mošti Svetog Save 10. maja 1594, želeći da na taj način pokori neposlušne Srbe.

– Dolazio, tako, jedan američki admiral, u sastavu visoke delegacije armije SAD. Čudio se veličini hrama i upitao: „Kada ćete ovo da završite?”, a ja mu rekao: „Ukoliko nas više ne bombardujete, biće to vrlo brzo!”. Dolazio je i zamenik ministra odbrane Vijetnama, a otišao potpuno zadivljen. Potpredsednici kineske vlade bila je zanimljiva spoljašnost, ali kada je ušla, rekla je da je videla lepše i dovršenije građevine i da je zadivljena ruskim crkvama – otkriva otac Danilo onu vrstu priča koje se ne objavljuju u protokolarnim izveštajima.

Ruski predsednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev su po dva puta boravili u, po tvrdnjama oca Danila, najvećem pravoslavnom hramu na svetu – većem čak i od moskovskog hrama Hrista Spasitelja. Mada se Rusi, verovatno, ne bi složili s Danilovom rang-listom. Medvedev, međutim, nisu propustili priliku da se pomole, celivaju ikone i zapale sveću.

– Pošto je Putinu još pokojni patrijarh Pavle odredio najviše odlikovanje SPC, Orden Svetog Save prvog stepena, Sveti sinod i patrijarh Irinej su mu svečano uručili orden praktično na samom ulazu u hram. Bila je tolika navala ljudi da ni ozbeđenje, iako je bilo veoma jako, nije mnogo značilo. Putin je, odeven u crnu rolku, pravo sa stadiona Zvezde, ušao zajedno s rekom omladine – seća se otac Danilo.

Putin je, uzgred, čovek koji ume da prikrije oduševljenje, ali u hramu to nije učinio. Rekao je da smo mi mala zemlja i da Rusija mora da „pogura” da dovršimo hram, seća se arhimandrit, pored koga je te večeri bio i predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih poslova Moskovskog patrijarhata, mitropolit Ilarion Alfejev, koga Danilo zna kao studenta iz Londona.

– Za nas, malo starije, kada smo bili bogoslovi, bilo je nezamislivo da predsednik Rusije dođe u hram s pobožnošću, da se krsti, pali sveće, vodi razgovore s elementima teologije.

Dmitrij Medvedev je prvi put dolazio još 2008, kao kandidat za predsednika, a godinu i po kasnije i kao šef države.

– Prvi put smo ga dočekali ispred spomenika Svetog Save. Nije imao veliko obezbeđenje.

Razgledao je hram sa oduševljenjem. I Putin i Medvedev su u hramu govorili o Kosovu i Metohiji. Davali su podršku patrijarhu i Svetom sinodu, rekli da će brinuti o našim svetinjama i narodu na Kosovu – svedoči duhovnik koji takve uspomene zapisuje u svoj rokovnik.

Poseta Hramu Svetog Save deo je plana poseta zvaničnika koji dolaze u Srbiju. Ali, ni potpredsednik SAD Džozef Bajden, ni američka državna sekretarka Hilari Klinton nisu dolazili. Ta činjenica nabacuje još jedan sloj kontroverzi na zidine moćnog hrama, a među njima je i legenda da će nam krenuti bolje tek kada hram bude konačno završen.

Pragmatični Zoran Đinđić je čovek za koga bi se moglo reći da je najmanje sklon takvom tumačenju, ali je upravo on taj koji je napravio veliki preokret, pokrenuvši radove.

– Đinđić je nekako uspeo da ubedi patrijarha Pavla da se nastave radovi na hramu, jer patrijarh, asketa kakav je bio, posle bombardovanja zemlje i siromaštva, govorio je premijeru Đinđiću:

„Narod gladuje, neprimereno je da radimo ovako velike poslove”. Đinđić nije odustajao: „Novac će proći, a hram će ostati nedovršen”. Tako ga je i ubedio – seća se arhimandrit, podsećajući na stav komunističkih vlasti prema Hramu Svetog Save.

Smatran opasnom građevinom za okupatore i ateističku vlast, hram je tokom burne istorije bio garaža Vermahta, pa kratko vreme Crvene armije, potom JNA. Bilo je zabranjeno govoriti o njemu, tako da su dečurlija s Vračara mislila kako je to nekakav srušeni, začarani dvorac. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić rekao je duhovniku Danilu kako se i sam igrao na temeljima hrama kao dečak i da ne bi voleo da ne doživi i ne vidi konačno završeno zdanje.

– Koncept ovako velike građevine mogao je da smisli samo kralj Solomon, carska Rusija ili imperije poput Francuske. Hram je građevinski dovršen, ali predstoji veliki posao njegovog oslikavanja – priča arhimandrit Danilo o građevini za koju je podizanje kompletne kupole, teške 4.000 tona, trajalo mesec i po dana, pomoću unikatnih hidrauličnih mašina.

Kupola je podignuta dva dana uoči proslave 600 godina Kosovske bitke na Gazimestanu, 26. juna 1989. godine. Ko god mislio da je hram bio deo Miloševićevog plana, vara se. Od kada je Sinan-paša svojim iracionalnim činom raspalio vatru nacionalnog buđenja stvoren je mit o brežuljku na Vračaru, kao svetom mestu srpske istorije i budućnosti. Toga je svakako bio svestan i Zoran Đinđić.

Pitanje je, samo, hoće li nam biti zaista bolje kada se hram završi? Bog će ga znati.

Sveti sinod 82 puta pisao Titu

– Zahvaljujući mudrosti u upornosti patrijarha Germana, svetinja je očuvana u SFRJ. Sveti sinod pisao je tačno 82 pisma Josipu Brozu sa apelom da se hram ne ruši, ali od njega lično nikad odgovor nismo dobili. Odgovor na poslednje pismo Svetog sinoda dao je visoki srpski funkcioner Dušan Čkrebić, koji je uspeo da prevaziđe konflikt, pa je patrijarh German uspeo da se s njim dogovori o nastavku gradnje, posle više od četiri decenije. Bilo je to 1984. godine – ukazuje duhovnik Danilo.  

Autor: Aleksandar Apostolovski

Izvor: http://www.politika.rs

Kako nisko samopouzdanje utiče na našu psihu

Iako se često koristi izraz “osećaj samopouzdanja”, sam koncept samopouzdanja je pre svega vezan za kognitivnu procenu nas samih. Obično se ova procena formira u skladu sa informacijama koje dobijamo, najpre, iz primarne porodice a zatim i uopšte socijalne sredine (više o razvoju samopouzdanja pročitajte ovde), i u zavisnosti od toga koliko je vulnarabilna naša ličnost stvorićemo zdravu ili disfunkcionalnu sliku o sebi. 

Osobe koje imaju nisko samopouzdanje su zapravo stvorile niz disfunkcionalnih, iracionalnih uverenja o sopstvenoj vrednosti, koja dalje vode u negativna osećanja kao što su strah, stid, povređenost a zatim i izbegavajuća ponašanja- osoba izbegava nove aktivnosti koje mogu doprineti njenom razvoju u različitim sferama života (škola, posao, međuljudski odnosi).

Iako je suština niskog samopouzdanja vezana za našu kogniciju odnosno misli o nama samima, te misli ne postoje izolovano već su u stalnoj interakciji sa onime šta osećamo i kako se ponašamo. Dalje u tekstu će biti reči o tome kako se problem sa niskim samopouzdanjem manifestuje na naše misli a posredstvom njih na naše emocije i ponašanje.

Osobe koje imaju problem sa niskim samopouzdanjem su sklone da konstruišu lanac osujećujućih misli koji ih blokira da urade bilo šta konstruktivno za sebe. Najkarakterističnije misli su vezane za neprestalnu samokritiku, kritikuju se sopstvene sposobnosti, izgled, postignuće se minimizira a greške preuveličavaju. Tuđa kritika se uzima kao potvrda već postojeće negativne slike o sebi. Postoji globalizovana procena sebe kao kompletno neadekvatne osobe, npr. ako uradi nešto pogrešno osoba će sebe oceniti kao kompletno nesposobnim bićem što će je blokirati da ispravlja greške i napreduje. “Čitanje misli” drugih osoba je često prisutno-osoba je uverena da je i druge osobe procenjuju negativno kao što i ona procenjuje samu sebe. Postoji tendencija da se osoba previše fokusira na samu sebe, na sopstvene misli i osećanja, te postaje “slepa” za tuđe reakcije, što je udaljava od mogućnosti da uspostavlja bolju komunikaciju sa drugima. Sa druge strane, može imati prevelika očekivanja od drugih , često procenjuju da drugi ne brinu dovoljno o njenim osećanjima i da bi trebalo da znaju šta joj smeta.

Ovakvi načini razmišljanja usloviće pojavu rezličitih negativnih emocija kao što su pre svega anksioznost, stid, povređenost, bes, deprimiranost. Suočavajući se sa lošim osećanjima osobe nemaju dovoljno dobre strategije da sa njima izađu na kraj već sve više potkrepljuju svoje pogrešane obrasce razmišljanja. Posledično se javlja nedostatak u asertivnom izražavanju te su osobe često pasivne, pasivno-agresivne pa čak i agresivne u komunikaciji sa drugima (više o oblicima komunikacije pročitajte ovde). U ponašanju se pored nedostatka u asertivnoj komunikaciji nisko sampouzdanje manifestuje u izbegavanju ulaženja u nove situacije i rigidnom ostajanju u istom ma koliko to bilo štetno po osobu (npr. loš posao, loša veza), takođe osoba može postati radoholočar i perfekcionistički se odnositi prema sebi kako bi smanjila mogućnost da postigne grešku jer se greška izjednačava sa neadekvatnošću.

Izraženo nisko samopouzdanje se javlja kao simptom u različitim psihološkim poremećajima. Osobe koje imaju socijalnu anksioznost, depresiju ili pate od poremećaja ishrane imaju manje ili više disfunkcionalnu predstavu o sebi. Takođe, osobe koje pate od poremećaja ličnosti (PL) npr. granični PL, narcistički PL, zavisni PL, izbegavajući PL imaju jako iskrivljenu procenu sopstvene vrednosti koje često nisu ni svesni.

Na koncept samopozdanja odnosno niskog samopouzdanja treba posebno obratiti pažnju u radu sa klijentima. Sam proces oporavka se stoji iz toga da se pre svega razbiju određene disfunkcionalne kognitivne šeme koje su osobe godinama potkrepljivale i razvijale. Ono što je bitno jeste da osoba ne shvati samopouzdanje kao nešto što je dato i što je neporomenljivo i realistično, već kao sistem misli-emocija-ponašanja koji je u svojoj strukturi pogrešno postavljen te da svaku novu situaciju posmatra izolovano i ne dozvoljava ovom sistemu da prevlada. Dakle, iako se osećate loše u situaciji u kojoj je “izazvano” vaše samopouzdanje, protumačite to kao reakciju koja je posledica pogrešnog sistema zaključivanja iz prošlosti i da to sada i u ovom trenutku ne znači ništa samo jednu neprijatnu reakciju orgaizma koju treba zanemariti.

---

---

Sanja Marjanović

dipl.psiholog-master

Izvor: http://www.vaspsiholog.com

Autoimuna bolest, artritis - Kad duša pati, telo boli

Od antičkih vremena se smatralo da je čovek jedinstveno psihofizičko biće i da postoji neraskidiva povezanost tela i duše, ali je tek u prošlom veku medicinski prihvaćeno da snažni emocionalni doživljaji imaju veliki uticaj na zdravlje. 

Suprotno shvatanju da je uzrok bolesti isključivo organske prirode, savremena neurofiziološka, psihološka i sociološka istraživanja su potvrdila da je bolest uvek i psihičke i fizičke prirode, budući da telesna bolest menja psihu bolesnika, a da nepovoljni psihički doživljaji mogu uticati na zdravlje i tok bolesti.

Autoimune bolesti su brojni poremećaji koji nastaju kao posledica gubitka imunološke tolerancije organizma na sopstvene antigene ili, najkraće rečeno, radi se o bolestima kod kojih sam organizam napada sopstvene ćelije. Uzrok nastanka reumatoidnog artritisa je još uvek nepoznat, iako je učinjen znatan napredak u razumevanju geneze ove bolesti.

Koje zglobove bolest prvo napada?

- U većini slučajeva bolest počinje na zglobovima prstiju šaka i stopala, odakle se širi na druge delove tela. To znači da zahvata, mada ređe, i laktove, kolena i skočne zglobove, ramena i kukove. Posle vrlo kratkog vremena kod obolelog svaki pokret ruku i nogu izaziva bol, a zglobovi prstiju šaka i stopala postaju ukočeni, naročito ujutru. Uz bolnu osetljivost, povišenu lokalnu temperaturu i crvenilo, počinje da se javlja i otok, kao i deformitet zglobova. 

Bolest je hronična i zahteva dugo lečenje, ali zbog nepoznate etiologije nema adekvatnog medikamenta kojim bi se postiglo izlečenje. Terapija se pre svega zasniva na otklanjanju simptoma i smanjenja zapaljenjskog procesa u organizmu. Opšte mere obuhvataju odmor i imobilizaciju najviše zahvaćenih zglobova. Od medikamenata najčešće se koriste nesteroidni antiinflamatorni lekovi, a u pojedinim fazama se kratkotrajno primenjuju i kortikosteroidi. 

Ishrana

Ishrana, u kojoj nema nijedne namirnice životinjskog porekla može pomoći kod obolelih od reumatoidnog artritisa, tvrde naučnici sa Karolinskog instituta u Švedskoj. Zajedno sa namirnicama u kojima nema glutena, ovakav način ishrane podstiče stvaranje korisnih antitela, potpomažući bržem lečenju ove bolesti. Osim toga, ovakva ishrana utiče i na faktore rizika, odgovornih za pojavu kardiovaskularnih bolesti.

Riblje ulje

Uzimanje velikih doza ribljeg ulja može da pomogne, pokazala je nova studija Kraljevske bolnice Adelaida u Australiji. Pacijenti koji su uzimali riblje ulje pokazali su drastično smanjenje simptoma bolesti, u odnosu na one koji su uzimali samo tradicionalne lekove. Posebno oni koji imaju inflamatorni, odnosno zapaljenski artritis. Za samo dva meseca lečenja, simptomi su postali slabiji, bolesnici su se osećali prijatnije i pokretnije, bez potrebe da uzimaju analgetike. 

---

---

Izvor: .politika.rs / stetoskop.info

Neka Vam dan počne sa osmehom ...

FUNNY AND CUTE CATS ★

---

---

Izvor: youtube.com

Poučna priča: Razlika Raja i Pakla

Jednoga dana čovek je imao priliku popričati s Bogom, pa ga upita: Gospode Bože, bilo bi mi zadovoljstvo znati kako izgleda Pakao, a kako Raj. 

Bog odvede čoveka do mesta gde su bila dvoja vrata. Otvori jedna i dozvoli mu da pogleda unutra. Udje čovek i na sredini sobe ugleda veliki okrugli STO. Na sredini stola, nalazila se velika posuda, s jako finom, ukusnom i mirišljavom hranom. Čovek oseti kako mu ide voda na usta. Osobe koje su sedele za stolom bile su izrazito mršave, ljubičaste boje i bolesnog izgleda. Izgledali su svi izgladnelo kao da su iz Bijafre… Imali su kašike sa veoma dugačkim drškama koje su bile pričvršćene na njihove ruke. Svi su mogli dohvatiti tanjir sa hranom i uzeti malo, ali kako je drška kašike bila duža od njihove ruke, nisu mogli staviti hranu u usta. Gledajuci u sve to, čovek se stresao od samog pogleda na sve njih i njihov jad, na patnju koju su osećali. Bog reče: Upravo si video pakao. 

Bog i čovek se uputiše prema drugim vratima. Bog otvori druga vrata. Scena koju je čovek ugledao bila je identična prethodnoj. Bio je tu veliki okrugli STO, posuda prepuna fine hrane, koja mu je opet naterala vodu na usta. Osobe za stolom su isto imale kašike dugih drški. Ali, ovaj put su osobe bile dobro nahranjene i srećne, pa su medjusobno razgovarale zadovoljno se smeškajući.

Tog trenutka čovek reče Bogu: Ne razumem! Jednostavno je, odgovori Bog, sve zavisi od njihove osveštenosti i veštine sa kojom barataju. Ovi su naučili hraniti jedni druge, dok prvi misle samo na sebe, sebični su.

Kakva je pouka, ali i poruka ove priče? 

Osvestite se, probudite se, razmišljajte svojim glavama, ne čekajte da Vam neko kaže šta je raj, a šta pakao, jer je i raj i pakao u Vama, samo zavisi koji ćete aktivirati sa svojim znanjem ili neznanjem, zavisi od toga koliko ste osvešteni. Znanje je moć!

---

---

Evo kako da obiđete sve slave, a ne ugojite se

U našoj sredini su proslave, uglavnom uvek, povezane sa hranom. Domaćini se trude da trpeza bude što raskošnija i što raznovrsnija-i naravno da svega bude u izobilju, jer ako ne ostane, hrane naprosto nije bilo dosta. 

Sa druge strane gosti ne žele da uvrede svoje domaćine, pa probaju sve što je na jelovniku. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno - objašnjava naša sagovornica Jovana Srejić Ferluga, dijetetičar-nutricionista.

Siti ili gladni

- Trebalo bi da se trudimo da naš način ishrane ostane što pravilniji čak i u ovom periodu godine. Dakle ako odlazimo na slavu u kasnijim popodnevnim časovima, trebalo bi da smo već svakako pojeli bar dva obroka- doručak i ručak. Pošto će večernji obrok u gostima biti obilan onda naprosto ručak treba da bude laganiji. Tradicionalna slavska trpeza je bogata mesom (ili ribom), rolatima, slanim tortama, salatama na bazi pirinča i testenine, slatkišima. Zato vi kod kuće stavite akcenat na sveže voće i povrće(jer je vrlo malo verovatno da ćete te namirnice jesti za večeru). Ako idete na svečanu večeru za ručak kod kuće odaberite salatu, ili obrok salatu, dok bi doručak mogao da bude na bazi voća npr. kombinacija žitarica i voća sa jogurtom ili kefirom.

Od svega po malo

Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Npr porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija, 100g pečenja ima 230 kalorija...

- Moja preporuka je da odaberete jedno jelo ili uzmite jedan tanjir i na njega sipate nekoliko jela u maloj količini ( supenu kašiku ruske salate, supenu kašiku pasulja, pola parčeta rolata...), i naravno nemojte dopunjavati tanjir. Ne morate sve da probate, slobodno recite domaćinu da sve izgleda predivno ali da ćete se vi “čuvati” za ono što najviše volite, i što najređe imate priliku da jedete... Možda je najbolje da odlučite da nećete pojesti više od jednog tanjira hrane, naprosto da unapred definišete veličinu porcije (i da se toga držite) - objašnjava Jovana.

Ako ipak pojedemo previše

Jedno pravilo koje bi trebalo da ispoštujete je da završite večeru 2 sata pre odlaska na spavanje...možda je dobra ideja da prošetate nakon tako obilne večere. I nemojte se odricati slatkiša, i tu važi pravilo umerenosti. A ako na kraju želite da popijete kafu, zašto da ne, samo šećer zamenite niskokalorijskim zaslađivačem.

- Vrlo često nakon obilnog večernjeg obroka i slabo prospavane noći, ujutru rešite da taj dan skoro uopšte ne jedete. Loša ideja. Ujutru se budite sa vrlo niskim nivoom šećera u krvi I zato je važno ne preskakati doručak. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju redovne obroke, rano doručkuju i rano večeraju, u proseku imaju mnogo manje kilograma od ljudi koji jedu te iste obroke ali u drugo vreme-kasno doručkuju i naravno kasno večeraju - ističe naša saogovornica.

Preporuke

- Budite umereni

- Uživajte u hrani, ali nemojte zaboravljati pravila zdrave ishrane

- Uvek imajte na umu da je u proseku potrebno mnogo manje vremena (i napora) da dodate par kilograma nego da ih izgubite -pa zacrtajte da ove godine tokom praznika vaša vaga neće pokazati više od 1-2kg u odnosu na vašu standardnu, predprazničnu telesnu masu.

Izvor: pronadjimeru.com

U redu je da ne budeš u redu...

Kada duša boli retko se to vidi i retko ko to vidi. Ne vidi se zato što to čovek nauči da krije. Još od malih nogu je učen da emocije uglavnom nisu poželjne. Učen je od najmanjih nogu da treba stalno da se smeje, da bude razigran, veseo i da je "uvek dobro". Kada bi video nekog ko ima problema sa mentalnim zdravljem, govorili bi mu "ima problema sa glavom", "doživela je nervni slom", "ludaci". Odrastao čovek je sačuvao u sebi dete koje se boji da i on sam ne postane jedan od njih, tih ''ludih'' ljudi.

Kada ga uhvati napad panike i pomisli da će umreti ili poludeti, misli da se to samo njemu dešava i da ga niko ne razume. Kada potone u bespomoćnost i beznadežnost, bez želje da ustane i da živi, misli da je sam. Kada ustane pred kolegama da prezentuje svoj rad, ima osećaj da se samo njegov tok misli blokira i da se samo njemu tresu ruke, noge, dok crvenilo prekriva lice. Kada gubi erekciju iznova i sebe vidi kao slabića koji više nikad neće biti muško, ne misli da se to može desiti i drugim muškarcima. Kada krenu misli da će povrediti sebe ili druge i kada ne može da ih izbaci iz glave, čovek misli da je već lud i da je u tome sam. 

Ponekad čovek voli, ali ga je sram da to pokaže, ponekad ga je sram da zaplače, ponekad čovek je besan, a ne zna to, ponekad čovek ide od lekara do lekara brinući za svoje zdravlje, ponekad čovek "sagori" na poslu, ponekad se čovek razvede, ponekad čoveka prevare, ponekad čovek prevari, ponekad čovek ostavi, ponekad bude ostavljen, ponekad čovek izgubi drage ljude, ponekad čovek shvati i sam da će umreti.

Ponekad čovek nije dobro ali ga je toga sram. I boji se jer misli da ne sme da mu bude loše.

Čovek je biće razuma i emocija. I čoveku ponekad može biti teško. Kao što radimo vežbe, idemo na trčanje, zdravo se hranimo, idemo kod lekara da bismo održali svoje telo zdravim i u dobroj formi, potrebno je da brinemo i o svom mentalnom zdravlju. Nekada ćemo morati da pijemo lekove, nekada da idemo na razgovor sa psihoterapeutom, a nekada ćemo samo želeti da se unapredimo kako bismo iskazali svoj pun potencijal. Svaka četvrta osoba u toku života ima nekih problema sa mentalnim zdravljem. Depresija će do 2020. godine biti na četvrtom mestu bolesti.

Danas usporite. Pronađite par sati samo za sebe. Odmorite svoju dušu. Otvorite je i pružite joj lečenje ako joj je potrebno. Zagrlite nekog. Pogledajte neki dokumentarni film i pričajte o mentalnom zdravlju sa drugima, razbijajte predrasude. Razgovor leči. I ćutanje leči ako znaš kako da čutiš. Voli sebe. Brini o sebi.

Jak zna da dopusti sebi da bude slab. Jak uči iz slabosti.

---

---

Psiholog: Bojana Obradović, 

savetovalište ''Entera''