Septembar na Bledu

Grad i jezero Bled nalaze se u Sloveniji, na oko 50 km severozapadno od centra Ljubljane, 25 km od austrijske granice, u kotlini na nadmorskoj visini oko 575 metara. 

U samom gradu ima nekoliko termalnih izvora koji se koriste za bazene u hotelima Toplice, Park i Golf. Bledsko jezero po nastanku spada u prirodna jezera tektonsko-lednickog porekla protočnog tipa. U jezeru ima 19 ribljih vrsta.

Bled je bajkovito mesto, sa mnoštvom interesantnih turističkih atrakcija. Stari zamak na strmom brdu Grad nalazi se na 614 metara nadmorske visine i sa njega se pruža sa jedne strane romantični pogled na jezero a sa druge strane obronci Alpa. Zamak ima svoj muzej, vinariju, kapelu i malu štampariju. Cena ulaska u zamak je 9 eura.

Jezero možete istažiti sami čamcem ili njihovim tradicionalnim brodovima nalik venecijanskim gondolama. Cena po osobi je 9 eura za brod a iznajmljivanje čamca je 12 eura za sat vremena.

Ako volite vožnju fijakerom, cena vožnje za 2 osobe oko jezera je 40 eura. Okolina Bleda je jako interesantna i živopisna. Samo par minuta vožnje vas deli od različitih godišnjih doba. Obavezno treba posetiti klisuru Vintgar sa vodopadom, Bohinjsko jezero, izvor Save, ski centar Vogel koji je u okviru nacionalnog parka Triglav i Kranjsku Goru sa Planicom. O fotografijama koje možete napraviti na ovakom jednom obilasku ... suvišno je komentarisati ...

Tekst i fotografije: Nataša Č.V.

Najkraća beogradska ulica ima 12 metara!

Automobili ne mogu da prođu, oku može da promakne. Tih dvadesetak koraka dužinom tog sokaka. Ona je najkraća ulica u Beogradu.  

Lovačku ulicu na Čukarici ni lovac ne bi ugledao. Kao kalibar 12, ima samo 12 metara.

Skrivena je među zgradama i najkraća je ulica u Beogradu. Nema prodavnicu, pekaru ni saobraćajni znak. Danju prečica za školarce, noću mračni prolaz.

„Mala je uzlica, prolazna jer spaja dve ulice ovde u Žarkovu“, kaže stanar Ivan Slavković.

Manje od dva metra široka predstavlja izazov i za motocikliste, koji je koriste kao parking. Oko 40 stanara Lovačke vešto je izbeglo gradsku buku, a jedini problem im je prilaz zgradi automobilom. Kao u lovu, svojim gostima daju orijentir.

„Orijentir nam je čudna crvena zgrada i trafo-stanica na Banovom brdu“, objašnjava Ivan Slavković.

Ima Lovačka i dobrih strana, sneg u najkraćoj ulici glavnog grada uvek ima ko da čisti.

Mala ulica, mala i priča.

Izvor: rts.rs

Četiri lekcije Alberta Ajnštajna kako da budete produktivniji

ALBERT Ajnštajn je znao kako naporno da radi, ali i kada treba da odmori. Jednom je rekao: “Nemam nikakvih posebnih talenata, samo sam strastveno radoznao.”

Ajnštajnova radoznalost ga je nagnala da se, kao dete, odrastao i stariji čovek, bavi naučnim idejama i projektima, koji su i danas primenljivi, kao što je njegova teorija relativiteta.

Njegov život i pristup radu nudi mnogo lekcija ukoliko želite da postanete produktivniji.

Radite kao gazda

“Imajte na umu da, pored osam radnih sati, svaki dan ima i osam sati za “zezanje”, a tu je i nedelja”, rekao je Ajnštajn. On je godinama radio deset sati dnevno, šest dana u nedelji. Pokazao je ogromnu sposobnost da se fokusira na posao u dužem vremenskom periodu, kao i na intenzivno razmišljanje. Pre nego što je postao poznati profesor, radio je u švajcarskoj patentnoj kancelariji u Bernu. Obično je završavao svoj posao za samo četiri sata i zatim radio na svojim naučnim radovima.

Danas, tipičan radni dan traje oko osam sati, pet dana u nedelji, a većina ljudi može da uzme slobodan vikend. U svakom slučaju, pokušajte da kao Ajnštajn koristite slobodno vreme, kada ste izvukli maksimalnu vrednost od svog radnog dana. Možda imate druge obaveze poput porodice, prijatelja i hobija, ali možda postoji nešto što možete da prestanete da radite ili da se nečim manje bavite. Ako to pomaže, razmislite o praćenju kako provodite svaki radni dan tokom nedelje koristeći se tabelom. Samopraćenje će vam pomoći da vidite gde vaše vreme zapravo ide.

Baškarite se na suncu kao krokodil

“Nema telefona, nikakvih odgovornosti, apsolutno mir … Ležim na obali kao krokodil, dozvoljavajući sebi da me sunce peče, nikad ne vidim novine i ne razmišljam o takozvanom svetu“, znao je da kaže Ajnštajn. Odlična ideja ovog naučnika i poznatog profesora o isključenju iz sveta i očekivanja ljudi. Ajnštajn je znao kako da naporno radi, ali je znao kako i kada da uzme vreme da napuni baterije. Vidite, nije veliki praznik ako provodite popodne na suncu praveći ključni izveštaj ili pregledavate vaše mejlove. Umesto toga, zatvorite i delegirajte što je moguće više aktivnosti pre nego što odete na odmor.

Ne čekajte da vas inspiracija udari

“Nova ideja dolazi iznenada i na prilično intuitivan način… ali intuicija nije ništa drugo do rezultat ranijeg intelektualnog iskustva“, izričit je bio Ajnštajn. On je bio poznat po tome što je razmišljao o eksperimentima u kojima je zamišljao da se vozi duž svetlosnog zraka i u liftu koji pada iz svemira. Drugim rečima, Ajnštajn nije čekao da njegova teorija relativiteta padne s neba. Umesto toga, kako je stalno razvijao naviku da svoj posao obavlja u kontinuitetu, mogao je da prepozna vrednost novih ideja kada bi se pojavile iz pozadine njegovog uma. Razmislite o piscu koji ima sjajnu ideju za priču dok se tušira ili menadžera, koji shvata kako da postupi po žalbi kupca dok je u bašti. Praksa otvara vašu podsvest za ono što je moguće.

Ne bežite od problema

“Zadržavanje na stvarima koje nas čine depresivnim ili ljutim, ne pomaže u njihovom prevazilaženju. Morate ih srušiti sami”, rekao je Ajnštajn. On je pokazao sposobnost za stoicizam. Umesto da se zadržava na neuspesima u svom životu, kao što su bračni problemi i karijera, kojoj su trebale godine da se rasplamsa, on je te prepreke koristio kao motivaciju da istraje na svojim naučnim idejama.

Ni Ajnštajn nije uvek uspevao

Ajnštajn nije bio savršen. Imao je bračnih problema i loš odnos sa jednim od svoje dece. Takođe, proveo je veliki deo svog kasnijeg života istražujući naučne teorije koje nisu uspele. Ovi propusti su ga činili više običnim čovekom. Ipak, kada kopate malo dublje u Ajnštajnov rad, možete da izvučete lekcije koje će vam pomoći da postignete više, brže – a ne morate da budete genijalni za to!

Izvor: PC Press

Simbol večnog života

Ank (lаtinski – crux ansata, krst sа drškom) je egipаtski hijeroglif koji imа znаčenje „večni život“.

Put je za saznanje tajni, misterija i skrivene mudrosti. Kombinacija muškog i ženskog simbola, Ozirisa i Izide, te sjedinjuje dva tvoračka principa, nebo i zemlju.

Egipаtski bogovi su često prikаzivаni kаko nose predmet ovog oblikа, ili gа drže u rukаmа prekrštenim nа grudimа. Egipatski krst Ank, u ruci nosi Maat, boginja istine i svetskog poretka. Ank je još poznаt pod imenimа „ključ životа“, „ključ Nilа“ i „koptski krst“.

Ank se često pojаvljuje u egipаtskim grobnicаmа i nа drugim predmetimа. Često su prikаzаni nа vrhovimа prstiju božаnstаvа kojа dаruju večni život mumiji preminulog. Prikаzuju se blizu nosа jer tаko simbolizuju vezu dаhа i životа. Moguće je dа je аnk i simbol zаčećа. Stаri Egipćаni su često nosili аnk kаo аmаjliju, nekаd zаjedno sа simbolimа snаge (đed) i zdrаvljа (vаs).  Ank je bio simbol Suncа i stogа je gotovo uvek izrаđivаn od zlаtа, ili od uglаčаnog bаkrа. Ogledаlа su često prаvljenа u ovoj formi.

U umetnosti iz periodа Amаrne аnk je prikаzivаn nа krаjevimа Sunčevih zrаkа, odnosno kаo simbolično prenošenje životа od Suncа nа Zemlju.

Ank se koristi kаo simbol u modernoj ezoterici i gotskoj podkulturi, аli tu njegovo znаčenje nije sаsvim jаsno. Pop-kulturа koristi аnk kаo simbol besmrtnosti.   

Izvor: atlantida.nr.rs

Vetrenjače - zaboravljeno blago Vojvodine

PANČEVO - Obnovljivi izvori energije, organska hrana i ekoturizam, su savremeni termini koje često upotrebljavamo. Mogli bi da se objedine u jednom arhaičnom objektu - vetrenjači.  ...

Vojvodina ih je nekada imala više od 200, a danas svega 11.

Na žalost, ni jedna od njih ne može da posluži ni kao muzej kutrurnog i industrijskog nasleđa, niti kao turističko odredište.

 Izvor: RTV

Od koga deca nasleđuju inteligenciju?

Tema o kojoj svi roditelji vole da raspravljaju, kako ozbiljno, tako i u šali, jeste od koga su deca nasledila svoju inteligenciju.

Ali zapravo postoji naučni razlog zbog kog deca nasleđuju svoju inteligenciju od svojih majki. Više studija, naime, pokazuje da je X hromozom odgovoran za ''prenos'' inteligencije.

Žene imaju dva ta hromozoma (XX), a muškarci imaju samo jedan (XY) - tako da je dvostruko verovatnije da će deca od njih naslediti inteligenciju nego od očeva.

Bilo je nekoliko studija koje su se time bavile tokom prošlih nekoliko godina. Jedna studija u Odseku za medicinska istraživanja za društvene i javno zdravstvene delatnosti u Glazgovu otkrila je da deca ''imaju tendenciju da inteligencijom budu sličnija majkama''.

Istraživači su intervjuisali decu svake godine od njihove 14 do 22 godine, uzimajući u obzir različite činioce poput obrazovanja i društveno-ekonomskog statusa. Otkrili su da su najbolji prediktor inteligencije upravo njihove majke - IQ mladih ljudi bilo je oko 15 bodova različito od IQ-a majke.

No, ne slažu se svi naučnici s ovim osnovnim principom X hromozoma. Ostali istraživači naglasili su da genetika nije jedini faktor u određivanju inteligencije deteta.

Prema Psychology Spotu, procenjuje se da je 40-60% inteligencije nasledno - ostatak dolazi iz našeg okruženja. Tako majke i tate mogu da igraju važnu ulogu u emocionalnom i intelektualnom razvoju svoje dece izgradnjom samopouzdanja, igranjem i podučavanjem novih veština.   

Izvor: www.ekapija.com

Deset zanimljivih činjenica o jezicima

Kako je moguće da postoji toliko različitih jezika? Zašto su neki jezici kompleksiniji od drugih? Šta je to zanimljivo što jedan jezik odvaja od drugih?

1. Srpski jezik ima 7 padeža, finski oko 15, dok engleski nema nijedan.
2. Srpski jezik ima 3 gramatička roda, kineski i japanski nemaju rodove.
3. Više od polovine ljudi na planeti govori više od 2 jezika.
4. Dva jezika iz porodice slovenskih jezika su međusobno sličnija, nego 2 jezika iz porodice germanskih jezika.
5. Srpski jezik je jedini jezik koji ima dva pisma u svakodnevnoj upotrebi (ćirilicu i latinicu).
6. Najviše jezika u svetu se govori u zemlji Papua Nova Gvineja (oko 850 jezika).
7. U svetu postoji između 6000 i 7000  jezika.
8. Hebrejski jezik je jedan od retkih jezika koji je nakon dugogodišnjeg izumiranja ponovo u upotrebi.
9. U znakovnom jeziku, kao i u govornom, postoje oznake za jedinu, množinu, rod, broj i ostale morfo-sintaksičke i morfo-semantičke odlike jezika.
10. U svakodnevnom govoru srpski jezik sve vise izumire, i sve veći broj reči biva zamenjen pozajmljenicama iz engleskog jezika.

Izvor: http://portalmladi.com

Izrazi koje bi trebalo da znate

Koliko li ste se puta do sada susreli sa izrazima kao što je Vis-à-vis, ad hoc, Status quo ili skraćenicama i.e. ili etc. Ali da li ste apsolutno sigurni koje je njihovo pravo značenje i kada i kako se ovi izrazi koriste? Evo kratkog pregleda 10 korisnih izraza koji će vam olakšati razumevanje jezika. 

1. De facto

De facto je latinski izraz koji znači “činjenično” ili “u praksi”. Obično se koristi kao suprotnost izrazu de jure (koji znači "po zakonu") kad se govori o pitanjima zakona, administracije ili pravila poput standarda koja se mogu naći u svakidašnjem životu, a stvorena su bez ili protiv pravila. Kad se govori o nekoj pravnoj situaciji, de jure označava ono što kaže zakon, a de facto označava ono što se događa u praksi (i što može i ne mora biti zakonito).

2. Vis-à-vis

Doslovan prevod ovog izraza u francuskom jeziku je “licem u lice”. Koristi se u značenju “u poređenju sa” ili “u odnosu na”, odnosno “nasuprot”.

3. Status quo

Status kvo (lat. Status quo) je latinski izraz koji znači - sadašnje trenutno, postojeće stanje stvari. Održati status kvo znači održati stanje onakvim kakvo trenutno jeste. Slično kao status kvo ante, što znači "stanje stvari kakvo je bilo ranije".

4. Cul-de-sac

U doslovnom prevodu ovaj izraz označava “dno vreće”, ali zapravo se odnosi na “slepu ulicu”. Izraz cul-de-sac može se koristiti metaforički kada govorimo o situacijama koje ne vode nigde ili nemaju smisla.

5. Per se

Učiniti nešto “per se”, učiniti nešto sam od sebe, samoinicijativno, po vlastitoj volji.

6. Ad hoc

Ad hoc je latinski izraz koji znači "zbog ovog" ili "zbog ove svrhe". Ovaj se izraz najviše koristi u pravu i diplomatiji. U opštem smislu ad hoc označava neko rešenje za neki specifični problem ili zadatak koji se ne generalizuje, te koji se ne sme primenjivati u druge svrhe.

7. i.e. vs. e.g.

i.e. je skraćeno od id est, što u doslovnom prevodu znači “to je”, ali se koristi u kontekstu “to jest”.

v. ili vs. su skraćenica za “versus”. Versus znači nasuprot, koristi se kada suprodstavljamo 2 pojma ili kada se 2 pojma porede. U latinskom jeziku, versus znači “napred”.

Često se greši u upotrebi skraćenica i.e. i e.g. Kao što smo rekli, i.e. dodatno objašnjava frazu, dok e.g. znači “exempli gratia”, odnosno “na primer”.

8. Et cetera

Značenje ovog izraza je “i tako dalje”. Češće se koristi skraćeni oblik etc. kao u našem jeziku itd.

9. Ergo

Ergo znači dakle, stoga, prema tome. Sigurno ste čuli čuvenu izreku francuskog filozofa Renea Dekarta “Cogito, ergo sum.” – Mislim, dakle postojim.

10. Ad hoc

Ad hoc je izraz latinskog porekla, označava rešenje nekog specifičnog zadatka, problema, koji se ne generalizuje i stoga se ne može primeniti na grupu problema.

U engleskom jeziku koristi se kao prilog ili pridev. The book was written ad hoc to inform the public about the importance of Latin. An ad hoc committee formed to sell the book. U oba slučaja ad hoc se odnosi na poseban slučaj. Knjiga je napisana sa posebnom namenom da se informiše javnost. Posebna svrha oformljenog odbora je da se knjiga proda. 

  

Izvor: http://www.stranijezici.com