NEWS
latest

Poezija

poezija/block-2

Obrazovanje

obrazovanje/block-5

Poučna priča

poučna priča/block-6

Putovanja

Italija/block-4

Zdravlje

zdravlje/block-3

Zanimljivosti

zanimljivosti/block-2

Italija

Italija/block-3

Ishrana

ishrana/block-1

NASLOVI

26.11.22

Pročitajte neke od najbizarnijih i najzanimljivijih zakona na svetu, a koji i dalje važe

Svi misle da dobro poznaju zakone. Međutim, osim logičnih propisa, postoje i neki koji su deluju vrlo čudno. Pogledajte listu nekih od najbizarnijih zakona širom sveta.


Klađenje u biblioteci

Iz današnje perspektive ne zvuči nelogično. Ali, krajem 19. veka to je bila toliko raširena pojava da je 1898. godine Velika Britanija bila prisiljena da zakonski zabrani kockanje u biblioteci uz pretnju novčanom kaznom od 40 šilinga.


Nošenje oklopa u parlamentu

Tokom vladavine kralja Edvarda II zabranjeno je nošenje oklopa u parlamentu. Ta zakonska mera bila je namenjena plemstvu – da prestane da preti nasiljem, odnosno da zastrašujućim izgledom parlamentarcima ne nameće svoju volju.


Držanje kitova…

… u prečniku od najmanje pet kilometra od britanske obale. Svi kitovi, delfini, jesetre i pliskavice koji se nađu u tom prostoru pripadaju kraljici.


Krijumčarenje alkohola

Zvanično je još zabranjeno prevoziti pivo i žestoka pića između provincija. Ovo je podsećanje na dane prohibicije u SAD, što se u praksi slabo poštuje, naročito među studentima.


Korišćenje prevelikog broja kovanica

Većina ljudi do sada je bar jednom u životu pokušala da se oslobodi teških i malo vrednih kovanica. Ali, tehnički, u kanadskom zakonu postoji ograničenje koliko trgovcu smete da date kovanica. Ako plaćate sitnim novcem, maksimalna dozvoljena suma iznosi pet dolara.


Stavljanje kofeina u bezalkoholna pića

Ovaj kanadski zakon nije ukinut do marta 2010. godine, a odnosi se na sve sokove kojima su osnovni sastojci šećer i voda. Ograničenje maksimalne doze kofeina u kanadskim bezalkoholnim pićima važi i danas.


Mamci za svinje

Na Floridi je 1989. godine bilo zabranjeno korišćenje šipki za hvatanje svinja, dok je Minesota striktno zabranila bilo kakva takmičenja koja uključuju hvatanje i „podmazivanje“ svinja.


Kanibalizam

Kanibalizam je nepoželjan u većini društava, a Ajdaho je jedina američka savezna država gde je ljudožderstvo zvanično proglašeno nezakonitim.


Kinder jaje

Malo čokoladno jaje sa igračkom u unutrašnjosti zabranjeno je u SAD od 1938. godine zbog zabrinutosti da bi moglo da izazove gušenje dece. Kinder jaje je dostupno u svim ostalim državama sveta.



Izvor: B92.net

Da li vazduh ima težinu?

Ako nema vetra, vazduh i ne primećujemo. Ali milijarde molekula gasa neprestano udaraju po ljudima i svemu ostalom na Zemlji. Na primer, tipičan molekul azota na sobnoj temperaturi kreće se brzinom od oko 1660 km∕h. Te molekule gasa pune energije zadržava Zemljina gravitacija, inače bi jednostavno otišli u svemir (neki i odu, naročito oni najlakši, koji iz gornjeg graničnog sloja atmosfere odlete u nepoznatom pravcu). Vazduh na Zemlji sadrži 78,08% molekula azota, zatim 20,95% molekula kiseonika, a ostatak su drugi gasovi.
Težina vazduha se meri na osnovu veličine pritiska kojim on deluje na predmete na Zemlji. U bilo kojoj prosečnoj tački Zemljine površine, vazduh pritiska svaki kvadratni centimetar silom od oko 0,85 kg. Međutim, što je nadmorska visina veća, to je vazduh ređi. Visoko u planinama, na 5486 m, vazdušni pritisak je dva puta manji, samo 0,428 kg∕cm2. Živi svet na Zemlji razvio se tako da može udobno da živi na površini ili blizu nje, sa pritiskom vazduha baš ovolikim koliki jeste. Neke okeanske životinje i biljke razvile su se da podnesu mnogo više pritiske, u dubinama pod zajedničkom težinom atmosfere i okeana.

Druge planete imaju atmosferu čija je težina različita, ili gotovo uopšte nemaju atmosferu. Na primer, Merkur ima retku, jedva primetnu atmosferu sastavljenu uglavnom od gasovitog natrijuma. Venera je obavijena ubitačno gustim slojem gasovitog ugljen-dioksida. Kad bi čovek pokušao da šeta po nekoj ravnici na Veneri, osećao bi se kao da hoda po dnu bazena. Težina vazduha bi bila doslovno razorna – preko 75 kg∕cm2. Jupiter, gasoviti džin u spoljnom delu Sunčevog sistema, ima atmosferu čiji je vazdušni pritisak još veći – 86,8 kg∕cm2. Nasuprot tome, na Marsu je vazduh, koji se takođe sastoji uglavnom od molekula ugljen-dioksida, veoma redak. Ako bi čovek stajao na površini Marsa, atmosfera bi na svaki kvadratni centimetar njegovog tela delovala silom od jedva 0,058 kg.



Izvor: opsteobrazovanje.in.rs

Pozitivno razmišljanje – duži život

Pozitivan pogled na svet, kako se navodi u medicinskim istraživanjima, može da produži život. Pesimisti će se češće susresti sa bolestima, pokazala je nedavna naučna analiza.

U analizi koja se temelji na postojećim istraživanjima, naučnici su istražili podatke iz 15 studija u koje je bilo uključeno nešto manje od 230.000 ljudi, a praćeni su prosečno 14 godina.


Tokom tog vremena, najoptimističnije osobe imale su 35 odsto manje šanse od najpesimističnijih za srčani ili moždani udar, a 14 odsto manje izgleda da umru iz nekog drugog razloga, objavljeno je u  JAMA Network Open.

„Ti rezultati sugerišu da pozitivno i negativno razmišljanje ne samo da utiču na kvalitet života, nego mogu biti povezani i sa zdravljem“, rekao je Alan Rozanski, vodeći autor studije i naučnik na "Icahn School of Medicine" u Njujorku.

Optimisti imaju pozitivnije zdravstvene navike koje im pomažu da žive duže, rekao je Rozanski.

Oni bolje jedu, više vežbaju i manje puše od pesimista, a imaju i bolje načine nošenja s problemima koji im pomažu da budu proaktivni na polju svog zdravlja i da prolaze kroz teška vremena ne menjajući navike u nezdrave.

Pesimizam, suprotno tome, može podstaknuti češće upale i učiniti ljude podložnijima razvoju metaboličkih poremećaja koji mogu skratiti život, kazao je Rozanski.

Dok su mnoge studije kroz prošlih nekoliko dekada povezale stres i promene raspoloženja s povećanim rizikom od srčanih bolesti, ovi rezultati nude sveže dokaze da gledanje na život može uticati na zdravlje srca.

„Optimizam se dugo povezuje s boljim rezultatima u školi i na poslovima poput prodaje, sporta, politike i u društvenim odnosima, ali on je i važno zdravstveno pitanje koje dosad nije dovoljno istraženo“, rekao je Rozanski.


Izvor: rts,rs



24.11.22

Kakve su cipele ove jeseni u trendu?



Kvalitetne ženske cipele i čizme, prepune zanimljivih detalja vladale su na modnim pistama širom Evrope. U trendu su elegantne kao i cipele koje imaju sulude detalje na sebi kao što su krzno, pačvork koža i slično.

Sedamdesete su uvek u modi – to će se ove jeseni videti na čizmama koje se igraju bojama i teksturama u svojevrsnom pačvorku. Sve više kreatora se okreće veštačkom krznu u izradi jesenjih i zimskih cipela.

Isto tako, kontrasti boja su veoma aktuelni na modnim pistama, ali kao što vidimo i po ulicama.

Visoke štikle i čizme koje idu preko kolena su namenjene onim hrabrijim.

Da je moda poprilično ciklična, nije  nikome nova vest.

U sezoni jesen/zima 2022/23. modeli koji se posebno ističu su kao oni iz 80'tih godina.

Zato brzo pretražite ormane svojih tetki i mama, sigurni smo da ćete tamo pronaći nešto na čemu bi Vam modne blogerke poprilično pozavidele.

Kada su u pitanju one nešto odvažnije, moderne forme, to su svakako elegantne patike i cipele sa detaljima u vidu perja!

Ono što su dizajneri pripremili za ovu jesen od obuće ne mora da bude i Vaš izbor ....  

Vaš izbor je samo Vaš izbor ...


Foto: pixabay.com


Uči pametno, nauči razumno


Da li poznajete tehnike učenja koje će vam učiniti tu obavezu manje stresnom a više produktivnom? Naučnici sa američkog univerziteta Vašington iz Seint Luisa pomučili su se kako bi studenti saznali bolje načine za učenje. Nakon dugogodišnjih istraživanja, naučnici su došli do zaključka da  je „klasično“ učenje, koje sadrži čitanje teksta iznova dok se ne utvrdi, pogrešno. Naime, otkriveno je da taj metod nema pozitivan efekat, već da je to jednostavno gubljenje vremena i strpljenja. Došlo se do saznanja da su moderne tehnike efektnije i da daju studentu osećaj da je nešto postigao za tih par sati provedenih u čitaonici.

Dva vodeća naučnika psihologa na pomenutom univerzitetu, gospodin Mark Mekdanijel i gospodin Henri Roudiger, sastavili su svoje naučne izveštaje i u saradnji sa piscem Piterom Braunom objavili knjigu koja opisuje tehnike učenja i načine da se teorijski deo studija što temeljnije i bezbolnije utvrdi.

Između ostalog, u toj knjizi opisan je niz strategija za bolje učenje i lakše pamćenje. Najuticajnije i najrasprostranjenije tehnike opisane u toj knjizi ću vam preneti sa velikim zadovoljstvom:

- NE čitati jedno poglavlje ili beleške više puta

Opšte je poznato da većina studenata čita beleške i poglavlja iz knjige iznova dok ne utvrde gradivo. Međutim, iz istraživanja se zaključuje da ovaj metod ponavljanja poglavlja nije posebno produktivan i da ne stvara trajno sećanje teksta koji je pročitan. Istraživanja su pokazala da studenti koji su više puta pročitali poglavlje, nemaju više znanja o pročitanom od studenata koji su tekst pročitali samo jednom.

To je objašnjeno na ovaj način: Kada tekst prvi put čitate, tada najviše „upijate“ i shvatate. Ali, kada isti tekst počnete da čitate drugi put, onda vam se javlja onaj poznati osećaj „znam ja ovo“. Time, u suštini, ne dobijate dodatno znanje iz drugog čitanja. Šta više, često je to drugo čitanje površno i zavarava, jer vam daje iluziju da znate sve što ste pročitali, ali u stvarnosti vaše znanje o toj materiji ima mnogo rupa.

- Zasipajte sebe sa dosta pitanja

Jedna odlična tehnika za učenje se sastoji iz sledećih jednostavnih koraka: pročitati poglavlje jednom, otići na kraj knjige gde se nalaze pitanja vezana za tekst i odgovarati na pitanja u vezi sa pročitanom materijom. Ako takva pitanja ne postoje na kraju knjige, najbolje je da pokušate sami sebi da postavite pitanja u vezi sa poglavljem, a u odgovoru da objasnite ono što ste upravo pročitali. Ova tehnika je efikasna jer u procesu odgovaranja na pitanja, dosta informacija naučenih iz čitanja se ponavlja, i tako se utvrdjuje gradivo i gradi pamćenje u vezi sa tekstom. Pa čak i ako ne možete da se setite odgovora na pitanje, ili odgovorite pogrešno, ipak dobijete neku vrstu uvida u to šta znate a šta ne znate. To vam daje mogućnost da slabije naučene delove teksta ponovite, i naučite. Ta vrsta ponovnog čitanja delova teksta vam pomaže da bolje savladate gradivo i budete sigurni da ne postoje rupe u vašem znanju iz tog poglavlja.

Kada postavljate pitanja sami sebi u toku učenja, vaša svest vam omogućava da temeljnije razumete to što učite. Na primer, da kažemo da učite istoriju, i došli ste do poglavlja gde se objašnjava način na koji su Rimljani i Indijci trgovali jedni sa drugima. U tom trenutku treba da stanete i da se zapitate: koji je razlog njihove trgovine? Možda zvuči kao glupo i irelevantno pitanje, ali odgovor bi mogao da vam pomogne da zapamtite činjenice u daljem tekstu u vezi sa tim delom istorije, na primer: kako je Rimsko carstvo ušlo kasnije u ratove sa Persijancima, ratovi koji su započeti, između ostalog, i zbog trgovine.

Pitanja ne moraju da budu samo „zašto?“, možete biti kreativni sa „kako?“, „šta?“ itd. Kada postavljate pitanja na ovaj način, u odgovorima nastojite da objasnite, što stvara bolje razumevanje teksta i vodi do boljeg pamćenja i učenja.

- Povežite nove informacije sa nečim što već znate

Još jedna strategija je princip povezivanja tek stečenih informacija sa znanjem koje već posedujete. Kako bi vam bilo lakše da shvatite kakav odnos između nove i stare informacije može da bude, daću vam jedan primer: učite o neuronima i način na koji neuroni prenose informacije. Neuron prenosi impuls sa informacijama uz pomoć mijelinskog omotača, koja „okružuje“ neuron. Mijelinski omotač pomaže neuronu da brže prenosi podatke i nadražaje kroz sam neuron do dendrita, koji kasnije šalju impuls ka ćeliji. Neuron, zajedno sa mijelinskim omotom, možete da zamislite kao crevo kroz koje prolazi voda. Ako je to crevo ispravno, onda voda teče brzo, bez prepreka. Međutim, ako to crevo ima rupe, ili je pocepano negde, voda će da iscuri i sam protok vode će biti sporiji. To je poređenje koje objašnjava način na koji radi neuron. Sa oštećenjima mijelinskog omota, protok nadražaja će biti sporiji, i to je upravo ono što se dešava kada starimo. Naše „nervno crevo“ ima rupe i informacija curi i ne protiče dovoljno brzo – razlog zbog kojeg stariji ljudi slabije pamte i sporo uče.

Ovo poređenje sam upotrebio kako biste videli da moguće naučiti „komplikovani“ deo nauke (neuromedicina), ako se, između ostalog, koristi jednostavno poređenje.

- Nacrtati na papir informacije koje ste tek saznali

Bilo koja vrsta dijagrama, tabela, ili bilo čega što vaš kreativan um može da stvori u vidu crteža, pruža veliku pomoć u učenju. Kad god dođete do dela teksta koji se sastoji od datuma, imena i nabrajanja koja morate da zapamtite, najpametnije je da nacrtate tabelu i povežete sve informacije koje su važne jedna za drugu. To će vam pomoći da stvorite sliku i sa razumevanjem zapamtite datu informaciju; u suprotnom u vašoj glavi samo ostaje gomila nabacanih informacija. Ovaj način učenja je dosta efektivan kod ljudi sa dobrim fotografskim pamćenjem.

- Koristite kartice sa pitanjima i odgovorima

Taj tip učenja sa karticama koje sa jedne strane sadrže pitanja, a sa druge odgovore je više popularan u zapadnjačkoj studentskoj kulturi, mada se počeo pojavljivati i kod nas. Veoma je efektivan i dobar za učenje. Kartice sa belom pozadinom na obe strane se kupuju u lokalnim knjižarama. Na jednoj strani kartice se piše pitanje, koje ste sami napravili ili vam piše u knjizi. Na drugoj strani se piše odgovor na to pitanje, što kraće i jasnije. Napravite jedan „štek“ kartica od nekoliko desetina (za neke ispite se pravi i po nekoliko stotina), i polako izvlačite karticu po karticu, pročitate pitanje i tek kada odgovorite, okrenete karticu da vidite koliko ste dobro znali. Veoma je važno da kartice sa pitanjima na koje ste odgovorili tačno vratite u štek, jer je produktivno ako više puta odgovorite na isto pitanje i potvrdite svoje znanje.


Nemojte ’’bubati’’ – učite sa razumevanjem

Prvih pet strategija za učenje koje smo prošli upotrebite kako biste učili sa razumevanjem. Veliki broj studenata „buba“ ispite i nakon nekoliko meseci ne može da se seti ni jedne reči iz teksta koji su pročitali i znali za čistu desetku. Takav način učenja, vrlo često, dovodi do toga da studenti imaju problem sa predmetima koji su povezani iz godine u godinu, jer predznanje koje je bubano godinu dana ranije je isparilo. Postoji još jedna grana učenja koja je slična bubanju, a to je kampanjsko. Tom tehnikom učenja, student čeka poslednji dan pred ispit, da bi naučio sve napamet. To je veoma loše po vaše pamćenje kao i po sledeću godinu vaših studija. Najjednostavnije je da se učenje podeli u više etapa. To ne znači da bi trebali da učite svaki dan po malo. To znači da bi trebali da učite danas, pa kroz dva dana ponovo, pa onda tri dana zaredom, pa opet pauza od dva dana, i tako dalje. Nađite ritam koji vama odgovara, i lagano, sa razumevanjem, prođite kroz sva poglavlja predmeta, usput koristeći prvih pet saveta.

Ove strategije su generalizovane kako bi pomogle studentima iz svih sfera studentskog života. Nekima će prijati sve, a neki će sve da odbiju kao netačne. Bilo kako bilo, nije na odmet da se porazmisli o svih šest i donese zaključak o tome šta je vama najkorisnije i šta možete iskoristiti. Kombinacije i varijacije istih mogu da budu isto tako korisne. Poenta je zapravo da se sa što manje stresa i sa što jednostavnijim pristupom završi školovanje.

Ove strategije se mogu nazvati i savetima. Međutim, pošto je nekad davno rečeno da su saveti beskorisni jer pametnom čoveku ne trebaju, a budala neće da posluša, ostaću pri terminu strategija, i nadati se da će vam koliko toliko ovaj tekst pomoći da lakše i sa što manje stresa prođete kroz godine studiranja. Na kraju krajeva, pokušajte da učite pametno, a da naučite razumno.



Izvor: http://casopisinterfon.org

Recept: Domaći sok od bundeve


Možda nikada do sada niste probali sok od bundeve, zato je sada pravo vreme! Ako jeste, pa Vam se dopao ukus domaćeg soka od bundeve, onda evo jedan lak i jednostavan recept za zdravlje iz čaše.

Možete napraviti gusti sok od bundeve, bistar sok od bundeve ili sirup od bundeve. Sve tri varijante su jednako dobre, a koju ćete odabrati zavisi isključivo od vašeg ličnog ukusa.


1. Sastojci: 
Bundeva -1.5 kg
Šečer - 350gr
Limuntus - 3 kesice
Ekstrat od kajsije - 1kom
Voda - 5 do 7 litara


2. Kako pripremiti
Bundevu očistiti i skuvati sa 2l vode. Prohlađenu bundevu izmiksati u blenderu zajedno sa šećerom. Sve to pomešati sa ostalim sastojcima u većoj posudi i dodati 4-5l vode u zavisnosti koliko gustinu soka volite. Napuniti pripremljene flaše. Dobije se oko 8 litara veoma ukusnog i zdravog soka.

Tikve: idealna dekoracija za vašu baštu i stan


TIKVE su poreklom iz Amerike, a pored toga što većina može da se jede, mogu i da ukrase prostor.

Svaki vrt ili terasa zasigurno imaju bar jedno mesto na kom se može posaditi neka vrsta biljke puzavice, koja bi ozelenela i ulepšala vašu ogradu, zid ili letnju baštu. Biljke penjačice, bilo da su višegodišnje ili jednogodišnje, zbog svojih listova i cvetova najčešće imaju dekorativnu ulogu. Biljke penjačice, a posebno tikve, mogu biti odličan izbor za ulepšavanje letnjih bašti.
Ove biljke se kod nas gaje kao jednogodišnja baštenska kultura, zbog svog ploda koji se može koristiti u različite svrhe. U našim krajevima najčešće se gaje zimske domaće tikve, zatim beli duleci, obične bundeve zvane belo seme, tikve golice, muskatne tikve i druge. Međutim, postoje i dekorativne tikve koje se ne koriste samo za ishranu, mada postoje i one sorte čiji su se plodovi nekada koristili kao posuđe u domaćinstvu.




Evo kako da obiđete sve slave, a ne ugojite se

U našoj sredini su proslave, uglavnom uvek, povezane sa hranom. Domaćini se trude da trpeza bude što raskošnija i što raznovrsnija-i naravno da svega bude u izobilju, jer ako ne ostane, hrane naprosto nije bilo dosta. 

Sa druge strane gosti ne žele da uvrede svoje domaćine, pa probaju sve što je na jelovniku. Sa aspekta ishrane konzumiraju se obroci koji su preobilni količinski, unosi se mnogo (pa čak i duplo) više kalorija nego što je potrebno - objašnjava naša sagovornica Jovana Srejić Ferluga, dijetetičar-nutricionista.


Siti ili gladni

- Trebalo bi da se trudimo da naš način ishrane ostane što pravilniji čak i u ovom periodu godine. Dakle ako odlazimo na slavu u kasnijim popodnevnim časovima, trebalo bi da smo već svakako pojeli bar dva obroka- doručak i ručak. Pošto će večernji obrok u gostima biti obilan onda naprosto ručak treba da bude laganiji. Tradicionalna slavska trpeza je bogata mesom (ili ribom), rolatima, slanim tortama, salatama na bazi pirinča i testenine, slatkišima. Zato vi kod kuće stavite akcenat na sveže voće i povrće(jer je vrlo malo verovatno da ćete te namirnice jesti za večeru). Ako idete na svečanu večeru za ručak kod kuće odaberite salatu, ili obrok salatu, dok bi doručak mogao da bude na bazi voća npr. kombinacija žitarica i voća sa jogurtom ili kefirom.

Od svega po malo

Većina hrane koja je na svečanoj trpezi, može da bude obrok sam za sebe. Npr porcija sarme od kiselog kupusa od (350g) ima 460 kalorija, porcija ruske salate (200g) ima 600 kalorija, 200g pasulja prebranca ima skoro 300 kalorija, 100g pečenja ima 230 kalorija...

- Moja preporuka je da odaberete jedno jelo ili uzmite jedan tanjir i na njega sipate nekoliko jela u maloj količini ( supenu kašiku ruske salate, supenu kašiku pasulja, pola parčeta rolata...), i naravno nemojte dopunjavati tanjir. Ne morate sve da probate, slobodno recite domaćinu da sve izgleda predivno ali da ćete se vi “čuvati” za ono što najviše volite, i što najređe imate priliku da jedete... Možda je najbolje da odlučite da nećete pojesti više od jednog tanjira hrane, naprosto da unapred definišete veličinu porcije (i da se toga držite) - objašnjava Jovana.

Ako ipak pojedemo previše

Jedno pravilo koje bi trebalo da ispoštujete je da završite večeru 2 sata pre odlaska na spavanje...možda je dobra ideja da prošetate nakon tako obilne večere. I nemojte se odricati slatkiša, i tu važi pravilo umerenosti. A ako na kraju želite da popijete kafu, zašto da ne, samo šećer zamenite niskokalorijskim zaslađivačem.

- Vrlo često nakon obilnog večernjeg obroka i slabo prospavane noći, ujutru rešite da taj dan skoro uopšte ne jedete. Loša ideja. Ujutru se budite sa vrlo niskim nivoom šećera u krvi I zato je važno ne preskakati doručak. Istraživanja su pokazala da ljudi koji imaju redovne obroke, rano doručkuju i rano večeraju, u proseku imaju mnogo manje kilograma od ljudi koji jedu te iste obroke ali u drugo vreme-kasno doručkuju i naravno kasno večeraju - ističe naša saogovornica.

Preporuke

- Budite umereni

- Uživajte u hrani, ali nemojte zaboravljati pravila zdrave ishrane

- Uvek imajte na umu da je u proseku potrebno mnogo manje vremena (i napora) da dodate par kilograma nego da ih izgubite -pa zacrtajte da ove godine tokom praznika vaša vaga neće pokazati više od 1-2kg u odnosu na vašu standardnu, predprazničnu telesnu masu.






Izvor: pronadjimeru.com