Ovo su odlike uspešnih ljudi

Uspešni ljudi ne čekaju da im neko drugi kaže šta da rade – sami poduzimaju inicijativu, čime pokazuju poduzetnički duh, jedna je od odluka uspešnih ljudi

Možda se mogu činiti kao svi drugi, ali uspešni ljudi razmišljaju i deluju na poseban način. Pred sebe postavljaju velike ciljeve i stalno se trude da ih ostvare. I ako ponekad ne ispune očekivanja, jednostavno ustanu i krenu dalje.

Ovo su još neke od odlika uspešnih ljudi:

Sami započinju projekte

Uspešni ljudi ne čekaju da im neko drugi kaže šta da rade – sami poduzimaju inicijativu, čime pokazuju poduzetnički duh.

Otporni su

Uspešni ljudi ne dopuštaju da im problemi i prepreke stanu na put ili da ih uspore. Oni su otporni – ne dopuštaju da ih sitnice slome i nikad ne odustaju.

Entuzijastični su

Entuzijazam je nešto sa čim su se ovi ljudi rodili, naprosto su takvi, a njihovo je ponašanje zarazno i širi se na kolege i saradnike.

Inovativni su

I umesto da se stalno zadržavaju na jednoj stvari, uspešni ljudi su u stalnoj potrazi za novim, svežim i boljim rešenjima postojećih problema, pa se ne boje preuzeti rizik.

Timski su igrači

Uspešni ljudi znaju da ne mogu sve obaviti sami. Prihvatajući moć grupe, postižu mnogo više nego što bi to mogli kao solo igrači. Iz tog razloga se trude oko sebe okupiti grupu talentiranih i energičnih individualaca koji će im pomoći da ostvare ciljeve.

Dobro komuniciraju

Uspešni ljudi su dobri u komunikaciji – znaju šta reći, na koji to način reći, kada i kome. Takođe, umeju i slušati i imaju sve odlike emocionalno inteligentnih osoba.

Neguju kontakte i veze

Uspešni ljudi grade široke mreže poznanstava, kako poslovnih, tako i privatnih, čime si otvaraju brojne mogućnosti za rešavanje eventualnim problema u budućnosti.

Izvor: klix.ba

Kako hrana utiče na raspoloženje

Dobro varenje je od velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog, a postoji mnogo faktora koji negativno utiču na varenje hrane i crevnu floru

U mnogim situacijama naše raspoloženje određuje šta ćemo jesti. Naiđu dani kada se i uz sve znanje o štetnosti pretera u hrani, ali i oni kada se izgubi apetit u potpunosti.

Na primer, ako neko diplomira i želi da počasti sebe i drage osobe, na trpezi će se neminovno naći razne đakonije i poslastice. Sa druge strane, osećaji potištenosti, gubitka, tuge i bola praćeni su nezainteresovanošću za hranom.

Važno je znati, međutim, da sve ovo funkcioniše i u suprotnom smeru, to jest, da hrana koju konzumiramo utiče na naše raspoloženje.

Kako? Najkraće rečeno: zdravija ishrana utiče na mozak, a on na raspoloženje. Postoji neraskidiva veza između mozga i želuca. Povezani su preko pneumogastričnog (lat. nervus vagus), desetog moždanog živca koji povezuje moždano stablo i trbuh. Ovaj živac je osnovna veza koju stomačne i crevne bakterije koriste da pošalju odgovarajuće informacije mozgu.

Dobro varenje je, dakle, od velike važnosti za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Postoji mnogo faktora koji negativno utiču na dobro varenje i crevnu floru, a potom i na mentalno zdravlje. Ako se klasično uzgajana hrana tretirana glifosfatom, totalnim herbicidom (EU smernicama podržava se ukidanje njegove upotrebe), on osim izrazite toksičnosti uzrokuje i nedostatak minerala koji su neophodni za normalnu funkciju mozga.

Ishrana GMO značajno menja crevnu floru jer se patogene bakterije množe, a dobre bakterije istrebljuju. Ishrana koja uključuje obilje voća i šećera, kao i ishrana GMO, pospešuje rast patogenih bakterija u crevima. Šećeri, pa i voćni (fruktoza), smanjuju aktivnost ključnog hormona rasta u mozgu – neurotrofni moždani faktor (BDNF). Primera radi, nivo BDNF kod obolelih od depresije i šizofrenije je izrazito nizak.

Konzumiranje šećera pokreće kaskadu hemijskih reakcija u organizmu i podstiče hronične upalne procese, a oni remete normalno funkcionisanje imunog sistema i prave haos u mozgu.

Šta jesti, a šta izbegavati

Crna čokolada: „Krivac” je anandamid, neurotransmiter koji se proizvodi u mozgu i privremeno blokira osećaj bola i depresije. Čokolada (naročito crna) ne samo da stvara ovo jedinjenje već sadrži i druge hemikalije koje produžavaju efekat anandamida. Dovoljno je uzeti od 30 do 40 grama crne čokolade da bi se osećali bolje.

Proteini: Organska jaja, sir, šaka badema mogu da pomognu u održavanju nivoa šećera u krvi i povećaju energiju i raspoloženje.

Banane: Banane sadrže dopamin, prirodnu hemikaliju koja popravlja raspoloženje. Bogate su vitaminima Be, uključujući vitamin Be-6 i magnezijum, koji smiruju nervni sistem. Osobe sa insulinskom rezistencijom trebalo bi da paze i ne konzumiraju banane u velikim količinama.

Kafa: Ispijanje kafe ujutru utiče na niz neurotransmitera koji se odnose na kontrolu raspoloženja. Istraživanja su pokazala da kafa izaziva procese u mozgu koji oslobađaju BDNF.

Fermentisani proizvodi: Kefir i kiselo mleko sa probiotskim bakterijama pozitivno utiču na razvoj dobre crevne flore, što doprinosi boljem raspoloženju.

Sva prerađena hrana ima loš uticaj na zdravlje creva: šećer, margarin, hrana koja sadrži veštačke boje, natrijum glutaminat, veštačke zaslađivače i druge opasne aditive.

---

---

Autor: Jasna Vujičić, nutricionista

Izvor: http://www.politika.rs

Šta sve studenti rade da bi platili školarinu i zaradili džeparac

Dok njihove kolege posle predavanja odlaze do kafića na kafu ili pravo kući da se odmore, oni jure na posao, da bi otplatili studije i zaradili neki dinar preko toga za život.

Studentski život, ispunjen predavanjima, učenjem i vežbama, nimalo nije lak, a kada je potrebno uklopiti ga sa poslom i životom u drugom gradu, postaje pravi izazov, pričaju studenti Beogradskog univerziteta.

Milica Sredojević iz Prijepolja već tri godine se trudi da posao uskladi sa vežbama i predavanjima na Fakultetu političkih nauka. Neretko, kaže, na uštrb spavanja i dobrih ocena.

- Radim od prve godine i u početku mi je dobro išlo, iako sam, kao radnik u pekari, morala da ustajem u 4.20 svakog dana. Ali posle pet meseci počeo je da me stiže umor, došao je i ispitni rok, stres zbog budžeta i doma i tu sam doživela i prvi lom, nisam upala na budžet – priča Milica.

Uporna da završi studije, ali i svesna da nešto mora da promeni, počela je da radi u noćnoj smeni, ali se i to pokazalo kao loša ideja.

- Onda sam prešla da radim na kiosku, a na fakultet išla samo da ispunim uslov za izlazak na ispite. Fakultet mi je daleko od kuće, pa mi je bilo baš naporno i nisam se proslavila, već sam sa proseka 9,5 spala na 6,5 – nezadovoljna je ova vredna devojka.

Prema nekim procenama, skoro svaki treći student u prestonici radi. Među njima su uglavnom akademci iz unutrašnjosti, ali i Beograđani koji ne žele da zavise od roditelja.

- Uglavnom radim više poslova, od promocija, telefonskih anketa, do deklarisanja. Probala sam i rad u kafiću, ali on nije toliko fleksibilan. Bila sam i statista u emisijama i filmovima, što nije teško, ali oduzima mnogo vremena - objašnjava Marija Čanković iz Valjeva.

Ona je trenutno animator na putovanjima za mlade i tako bar besplatno letuje. Da bi uskladila poslove i fakultet, ova studentkinja FPN-a posećuje samo obavezna predavanja i vežbe.

- Nama koji smo daleko od porodice je teže, jer osim o poslu i ispitima moramo da razmišljamo i o hrani, kućnim poslovima... – kaže Marija, koja se nada da će uskoro diplomirati i naći posao na televiziji.

Da učenje i zarađivanje nije lako uskladiti, ističu i studenti rođeni u Beogradu.

- Radila sam u školi kao zamena učitelju koji je bio na bolovanju. Smene su uglavnom po četiri sata, ali sam decu nekada vodila i na celodnevne izlete. I fizički i psihički je bilo naporno, ali mi nije bilo teško jer mi se to dopada - priča Jovana Stojnić, studentkinja Učiteljskog fakulteta.

Andrija Kovačević se trudi da sve ispite položi u junu da bi preko leta mogao da radi.

- Sezonski sam kod tate u firmi koja se bavi medom, susrećem se sa raznim analizama bolesti pčela, pakovanjem proizvoda - priča Andrija, inače student veterine.

Promocija proizvoda je među omiljenim poslovima studentkinja, jer omogućava lako kombinovanje sa obavezama.

- Radim od svoje 14. godine, a promocije poslednjih godinu dana. Uglavnom mogu da biram kada ću da budem slobodna, tako da uklapam sa predavanjima, dok u vreme ispitnog roka ne radim. Zarađujem dovoljno za lične troškove, a ponekad i za neko putovanje - kaže Marija Šajnović sa Filološkog fakulteta.

Mihajlo Ćukić je šanker u restoranu od kada je završio srednju školu.

- Leti radim puno radno vreme, a od oktobra samo vikendom. Imam sreće da radim u jednom od boljih lokala i imam dobru dnevnicu. Od kada sam počeo da radim, uopšte ne tražim pare svojima - ističe Mihajlo.

Izvor: www.blic.rs

Oproštajno pismo

"Ljudima bih pokazao kako se varaju kada misle da zaljubljenost prestaje sa starošću... ljudi, naime, postaju stari kada prestaju biti zaljubljeni ..."

Sutrašnica nije nikome zagarantovana, ni mladima ni starima. Možda danas poslednji put gledaš one koje voliš. Nemoj, dakle, oklevati. Deluj danas, jer sutrašnji dan možda nikada neće stići, i sigurno će ti biti žao onog dana kada nisi uzeo vreme za osmeh, za zagrljaj, za poljubac, onoga dana kasa si bio prezaposlen da bi im uputio poslednju želju.

Evropa Park

Evropa park sa svojom površinom od 22 hektara je jedan od najvećih i najlepših parkova u Austriji. Šetajući uređenim i osmišljenim stazama parka osećate miris prirdnih cvetnih parfema koji vam daju potpuni užitak i relaksaciju.

Evropa park u proleće

Evropa park se nalazi u neposrednoj blizini Vrbskog jezera i zabavnog parka Minimundusa. 

Sagrađen je 1967. godine. Park ima rekreativni prostor za sve generacije.

Autor: N.V.

---

---

Jezera ispod površine kriju mnogo više nego što smo mislili

Ispod mirne površne jezera odvija se jedan dinamičan proces tačnije seizmički talas neprimetan svima osim seizmometrima, koji se kreće po zemlji baš kao kada se talas valja uz obalu.

Rezultati najvnoije studije Univerziteta u Juti otkrili su da su u jezerima uočeni mali seizmički talasi koji mogu pomoći da se predvidi kada će jezero da se smrze, ali kada i odmrzne. Osim toga, kontantni izvori seizmičke energije u zemlji koja se nalazi u okolini bacaju novo svetlo na geologiju oko jezera. 

“Ovo je fenomen“, kaže Kejt Koper sa Univerziteta – “Nije nam jasno kako se stvaraju“ 

Seizmolozi već dugo znaju da okeanski talasi tokom vetra stvaraju male seizmičke talase, tačnije mikroseizme. Oni nastaju tako što talasi prolaze preko dna okeana i međusobno komuniciraju, a deo su pozadinske seizmičke buke u obalnim područijima. Naučnici sada otkrivaju da se isto dešava i u jezerima. Do sada su mikroseizmi snimljeni na nekoliko jezera u SAD i Kanadi, a tim sada želi da otputuje u Kinu i istraži karakteristike njihovih jezera. 

Mikroseizmi se ujedno smatraju i svojevrsnim “rendgenom Zemlje“. Seizmički talasi putuju kroz različite vrste geološkog materijala različitim brzinama, pa posmatranje promene u talasima od tačke polaska dosta otkriva o materijalima koji se nalaze ispod površine Zemlje. Dok naučnici ovake seizmičke talase prave veštački, Koperova kaže da jezera to rade prirodno – “Bilo bi potrebno mnogo vremena da se veštački generizuje ovakva vrsta energije“ 

Otkrivanje mikroseizama je značajno zato što se na taj način tačno zna kada će jezero da se zamrzne i odmrzne. Mikroseizmi se nastavljaju ponovo na proleće kada se jezero odrmzava, a umesto oslanjanja na satelite sada ovaj proces može pratiti autonomni seizmometar.

Izvor: B92.rs

Septembar na Bledu

Grad i jezero Bled nalaze se u Sloveniji, na oko 50 km severozapadno od centra Ljubljane, 25 km od austrijske granice, u kotlini na nadmorskoj visini oko 575 metara. 

U samom gradu ima nekoliko termalnih izvora koji se koriste za bazene u hotelima Toplice, Park i Golf. Bledsko jezero po nastanku spada u prirodna jezera tektonsko-lednickog porekla protočnog tipa. U jezeru ima 19 ribljih vrsta.

Bled je bajkovito mesto, sa mnoštvom interesantnih turističkih atrakcija. Stari zamak na strmom brdu Grad nalazi se na 614 metara nadmorske visine i sa njega se pruža sa jedne strane romantični pogled na jezero a sa druge strane obronci Alpa. Zamak ima svoj muzej, vinariju, kapelu i malu štampariju. Cena ulaska u zamak je 9 eura.

Jezero možete istažiti sami čamcem ili njihovim tradicionalnim brodovima nalik venecijanskim gondolama. Cena po osobi je 9 eura za brod a iznajmljivanje čamca je 12 eura za sat vremena.

Ako volite vožnju fijakerom, cena vožnje za 2 osobe oko jezera je 40 eura. Okolina Bleda je jako interesantna i živopisna. Samo par minuta vožnje vas deli od različitih godišnjih doba. Obavezno treba posetiti klisuru Vintgar sa vodopadom, Bohinjsko jezero, izvor Save, ski centar Vogel koji je u okviru nacionalnog parka Triglav i Kranjsku Goru sa Planicom. O fotografijama koje možete napraviti na ovakom jednom obilasku ... suvišno je komentarisati ...

Tekst i fotografije: Nataša Č.V.

Najkraća beogradska ulica ima 12 metara!

Automobili ne mogu da prođu, oku može da promakne. Tih dvadesetak koraka dužinom tog sokaka. Ona je najkraća ulica u Beogradu.  

Lovačku ulicu na Čukarici ni lovac ne bi ugledao. Kao kalibar 12, ima samo 12 metara.

Skrivena je među zgradama i najkraća je ulica u Beogradu. Nema prodavnicu, pekaru ni saobraćajni znak. Danju prečica za školarce, noću mračni prolaz.

„Mala je uzlica, prolazna jer spaja dve ulice ovde u Žarkovu“, kaže stanar Ivan Slavković.

Manje od dva metra široka predstavlja izazov i za motocikliste, koji je koriste kao parking. Oko 40 stanara Lovačke vešto je izbeglo gradsku buku, a jedini problem im je prilaz zgradi automobilom. Kao u lovu, svojim gostima daju orijentir.

„Orijentir nam je čudna crvena zgrada i trafo-stanica na Banovom brdu“, objašnjava Ivan Slavković.

Ima Lovačka i dobrih strana, sneg u najkraćoj ulici glavnog grada uvek ima ko da čisti.

Mala ulica, mala i priča.

Izvor: rts.rs