10 zanimljivosti o Švajcarskoj

Sneg, skijanje, banke,satovi,uređenost zemlje i društva ovo su mnogima  prve asocijacije na Švajcarsku.Da je Švajcarska neobična zemlja potvrđuju nam i neke zanimljivosti...

Ove neobične zanimljivosti o Švajcarskoj sigurno mnogi od vas nisu znali a možda i jesu (ako živite tamo). su to zanimljivosti vezane za ovu  jednu od najrazvijenijih EU država pročitajte u nastavku...

1. Švajcarska Nestle je najveća prehrambena kompanija na svetu

2. U slučaju nuklearnog rata Švajcarci imaju bunkere u koji stane 100% populacije.Takođe u slučaju rata švajcarske autoceste mogu se preurediti u piste za uzletanje i sletanje.Dok će sav sneg biti na ulicama očišćen do 8 sati ujutro

3. Švajcarska je vodeća u svetu po potrošnji čokolade. Prosečan Švajcarac pojede 23 kilograma čokolade godišnje.

4. Švajcarska ima najveću potrošnju bezalkoholnih pića u svetu!

5. Što se tiče javnog prevoza u Švicarskoj s jednom kartom putnik može proći celu zemlju raznim vozilima – autobusom, vozom, brodom, žičarom...10.Švajcarska nije bila u ratu od 1515. godine.

6. Švajcarska ima više od 1.500 jezera!

7. Albert Ajnštajn je radio kao službenik u švajcarskom zavodu za patente, kada je dokazao svoju teoriju relativnosti.

8. Automobili u Švajcarskoj izgledaju novi, a razlog su kazne koje prete vozačima ako u što kraćem vremenu ne poprave automobil, pa makar se radilo samo o običnoj  maloj ogrebotini.

9. Artur Konan Dojl doneo je skijanje u Švajcarsku.

10. "Gotard tunel“ sa svojih 57,1 kilometara je najveći železnički tunel na svetu. 

Izvor: http://zanimljivostidana.com

Srećan 8. mart - Međunarodni dan žena!

Širom sveta današnji dan se obeležava kao Međunarodni dan žena. 8. mart je simboličan dan na koji se obeležava borba žena za svoja ljudska prava i ravnopravnost među polovima. 

Dan žena ustanovljen je na Drugoj međunarodnoj konferencija žena socijalista 8. marta 1910. godine u Kopenhagenu u Danskoj, na inicijativu Klare Cetkin, vođe nemačkih socijalista i ženskog radničkog pokreta.

Ovaj dan se obeležava i u znak sećanja na demonstracije američkih radnica u Čikagu 1909.godine kao i Njujorški marš više od 15.000 žena, koje su tražile kraće radno vreme, pravo glasa i bolje plate.

Autor: InfoNet Magazin

Srbija u vrhu – po broju iseljenih mladih ljudi

Prema broju mladih koji odlaze iz zemlje u potrazi za boljim životom, Srbija je u regionu na prvom mestu, a na svetskom nivou na drugom, odmah iza zapadnoafričke države Gvineje Bisao.

Mladi se iseljavaju iz Srbije zbog toga što se trend nezaposlenosti povećava, umesto da se smanjuje. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u martu mesecu broj nezaposlenih bio je 766.500, dok 26,1 odsto tog broja čine mladi do 30 godina što znači da 199.658 mladih ispod 30 godina nema posao. Među nezaposlenima, sa diplomom fakulteta, nalazi se 105.867, što predstavlja 13,8 odsto svih nezaposlenih.

Vladimir Radovanović, potpredsednik Studentske konferencije univerziteta u Srbiji (SKONUS) i koordinator projekta “Privredni forum mladih″, rekao je da je najviše nezaposlenih mladih ljudi između 25 i 29 godina, kojih je oko 101.000, dok su na drugom mestu mladi između 20 i 24 godine, kojih je oko 90.500.

“Trend povećavanja nezaposlenosti mladih traje od 2008. godine i nema naznaka da će biti prekinut”, rekao je Radovanović na Forumu, gde je istakao i da je stopa nezaposlenosti u Srbiji veća nego u susednim zemljama i zemljama EU.

Prema rečima pomoćnika ministra prosvete, naš obrazovni sistem još nema upisnu politiku za studiranje, a previđeno je donošenje zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija kojim će se utvrditi koliko ima potreba za određenim kadrovima, u odnosu na potrebe tržišta rada.

Pored toga, u planu je i da se donese zakon o visokoškolskom obrazovanju kojim će se sprovesti reforma u ovom sektoru. Pomoćnik ministra pozvao je buduće strudente i da razmisle o tome šta upisuju, kako bi na što bolji način izbegli zanimanja za koja nema toliko posla kod nas.

Izvor:  http://edukacija.rs

Šta je internet sleng!?

Sleng je jedan od najnestalnijih oblika jezika, koji predstavlja alternativni izraz, neuhvatljiv u ljudskoj komunikaciji. Svuda oko nas možemo čuti OMG, LOL, BF, BFF, ROFL od strane različitih starosnih generacija i smisao ovih skraćenica je da se što više informacija kaže sa što manje reči. Međutim da li sve naše emocije, osećanja i misli mogu da stanu u dva, tri slova? Da li emociju kao što je ljubav možemo da stavimo u tri slova, ILU, ili nam je potrebno mnogo više?   

Poznati lektor engleskog jezika, Erik Partridž pronašao je petnaest razloga za upotrebu slenga. Kao najčešći razlozi pojavljuju se razonoda, potreba da se bude dovitljiv, različit, privlačenje pažnje, obogaćivanje jezika. Svi ovi, i mnogi drugi razlozi doprinose izgradnji ličnog i društvenog identiteta i olakšavaju komunikaciju unutar pojedinih društvenih grupa. Ali da li je zaista tako, da li stvarno predstavlja duh jednog društva? Koliko je sleng zaista bezazlen za naše međuljudske odnose, za  našu svakodnevnu komunikaciju, pa i za naš maternji jezik? I do koje granice će ići njegovo širenje, ako ona uopšte postoji? Po svemu sudeći sa prosperitetom informacionih tehnologija, osećanja nama dragih osoba ćemo sve češće čitati na ekranima naših tableta, ajpodova, ajfonova. 

Sve češće korišćenje tehnoloških dostignuća dovešće nas u situaciju da osmeh prijatelja vidimo na ekranu, a poljubac voljene osobe primimo preko dve tačke i zvezdice. Sleng se više ne može čuti samo na javnim mestima ili na ulici, on je svuda oko nas. Ovaj vid komunikacije menja tradicionalne vrednosti standardizovane zajednice i utiče na sve delove društva, samo je pitanje u kojoj meri će se ko prilagoditi ovoj tranziciji zajednice.

Svakako ovim promenama u komunikaciji se ne možemo odupirati, niti ih možemo ignorisati. Pitanje da li sleng obogaćuje jedan jezik, ili ga pak skrnavi, svakako treba da ostavimo lingvistima i lektorima jer ne postoji više dilema da li postoji ili ne, – sleng jeste i postoji, samo je pitanje u kojoj meri ga trebamo prihvatiti i u koju svrhu koristiti. Sve je stvar našeg ličnog pečata i mere, u stvari toga koliko dozvolimo da upravlja nama.

Veoma je važno koristiti sleng u skladu sa situacijom, okruženjem, mestom pa i samim ljudima. Sleng može biti praktičan u pojedinim situacijama, gde je dovoljan konkretan odgovor međutim kada je reč o stvarnim problemima, emocijama, osećanjima i idejama najbolja je “živa reč“.  Svakako u takvim situacijama skraćenice ne važe, kao ni internet jezik već razgovor i susret “oči u oči“.

Nekoliko skraćenica karakterističnih za internet sleng:

• OMG – Oh my God (O, moj bože)
• LOL Laughing Out Loud (Smejem se glasno)
• BTW – By The Way (Uzgred, budi rečeno)
• BFF – Best Friends Forever (Najbolji prijatelji zauvek)
• BF – Boyfriend (Momak)
• CU – See You (Vidimo se)
• F2F – Face To Face (Lice u lice)
• ILU – I Love You (Volim te)
• THNX – Thanks (Hvala)

Autor: Marta Kecman

Izvor: http://mladilideri.rs/

Neobične navike nekih od najvećih mislilaca

Možete li da pretpostavite kako bi vaš dan izgledao kada biste ga proživeli u koži onih čija su imena i dela obeležila dosadašnju istoriju? 

Dan bi vam počeo ranim buđenjem u sobi bez roletni ili zavesa, nakon čega biste golišavi sedeli čitav sat sa šoljom jake kafe u rukama ili uz opijum i pecivo. Potom biste se posvetili čitanju, pisanju, slikanju, vajanju ili nečemu drugom po čemu ste poznati. Potom biste se poslužili martinijem u vreme ručka, nakon čega bi usledila duga šetnja i rad od tri sata. Ernest Hemingvej i Marsel Prust imali su običaj da veoma rano ustaju. Betoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Frenklin je voleo da stoji ispred otvorenog prozora. Ser Vindon Sodon Pričet je bukvalno ručao martini. Franc Kafka se žalio na rutinski posao i nije imao vremena kao Gistav Flober da uživa u dugom kupanju i sve svoje vreme posveti pisanju i amfitaminima kao Vistan Hju Oden. 

Sve analize života i dnevnih rituala velikih mislilaca, ili kreativnih ljudi pokazuju da ne postoje pravila, da je svaki imao svoj način rada, ali ni da se ne može osporiti da je većina imala po neku ekscentričnu naviku ili običaj.

Frojdu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vreme. Kompozirot Čajkovski je svakog dana šetao tačno dva sata, ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno prešao planirano vreme, bio je siguran da ga čeka neka nesreća.

Imanuel Kant je svakog dana tačno u 15:30 časova odlazio u šetnju. Gistav Flober je ustajao tačno u 10 časova i potom nije ni doručkovao, niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu da bi pozvao majku sa kojom bi potom ćaskao. Patriša Hajsmit je svakog dana jela slaninu i pržena jaja, a imala je neobičan hobi - sakupljala je puževe.

Veliki filozof Kjerkegor je kafom polivao punu šolju šećera, dok su Onore de Balzak i Betoven dnevno pili dosta šoljica crnog napitka. Vilijam Samerset Mom je prilikom pisanja morao ispred sebe da vidi samo beo zid, jer drugačije nije mogao da se koncentirše. Sa druge strane, kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god da se nađe i nije mu bio neophodan radni prostor.

Džejn Ostin je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. Kada bi se našla u gužvi, pisala bi na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogli sakriti. Agata Kristi se žalila na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom, pošto ga nije ni imala.

Silvija Plat je tek nakon razvoda našla rešenje za svoj rad, tako što je pila sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se njeno dvoje dece ne probudi, što je bio njen najproduktivniji period. Ingmar Bergman nije pio lekove, niti alkohol, ali je bio veoma disciplinovan u svojim dnevnim ritualima. Svaki dan je za ručak jeo isto - kiselo mleko i džem od jagoda sa kukuruznim pahuljicama.

Kao najčudniju od svih navika, izdvaja se ona, nemačkog pesnika, filozofa i dramaturga Fridriha Šilera koji je mogao dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Odense, Odinovo svetilište

Odense je treći grad po veličini u Danskoj.  Prvobitni originalni naziv grada je bio “Odins”,  što u prevodu znači Odinovo svetilište jer je Odin smatran za jednog od najvažnijih  bogova u Nordijskoj mitologiji.  

Inače, Odense  je pre svega poznat kao rodno mesto svetski čuvenog pisca bajki Hansa Kristijana Andersena. Iako je Andersen rođen i živeo u Odenseu samo do svoje 14-te godine, grad je ponosan na tu činjenicu i smatra ga svojim najpoznatijim stanovnikom. Kuća u kojoj je rođen danas je muzej otvoren za posetioce.

Odense ima mnogo  značajnih muzeja i galerija,  dobrih restorana i zanimljivih crkvi. Veliki broj ulica rezervisano je samo za pešake, tako da je najbolje grad obilaziti peške. Stari grad u Odenseu je dobro očuvan i restauriran i posetiocima daje pravi uvid u to kako je grad izgledao nekad u srednjem veku.

Blizu Odensea nalazi se Egeskov zamak,  jedna od najlepših evropskih građevina. Renesansni dvorac na vodi izgleda isto kao i 1554. godine kada je izgrađen.  Okolina zamka je zapanjujuće lepa, a unutrašnji deo je  fascinantan.  Turistima je omogućeno da vide retke oldtajmere u muzeju automobila,  stare motocikle, kao i modele prvih letećih mašina. 

---

---

Izvor:  danishnet.com

Prevod:  Redakcija InfoNet Magazina

Fotografije:  Dariusz Sieczkowski, Joao Alves, Nelson L., Nigel Swales, Valentin Kold Gundersen

Gondole - Javni prevoz u Veneciji

Gondole u Veneciji spadaju u javno prevozno sredstvo. Međutim, postoje i posebno izrađene gondole koje služe za venčanja, zatim različite ceremonijalne gondole, kao i gondole za poslednji ispraćaj koji se obavlja na ostrvu San Michele.

Gondolijeri su duže od deset vekova sastavni deo istorije Venecije. Odlično poznavanje gradskih vodenih puteva prenosi se s oca na sina. Biti gondolijer je još uvek muško zanimanje. Odeću gondolijera čine slamnati šešir s trakom, prugasta mornarska majica i crne pantalone. 

Za gradnju gondole koristi se osam različitih vrsta drveta: jela, hrast, višnja, orah, brest, mahagonij, ariš i limun. Gondola se sastoji od 280 delova. Asimetrični oblik gondole omogućuje lako upravljanje sa samo jednim veslom kojim gondolijer vesla stojeći na krmi. Leva strana gondole je duža od desne kako bi se stvorila ravnoteža zbog težine gondolijera.  

Cena jednog sata vožnje gondolom kreće se od 70 eura pa naviše, a noću je tarifa još skuplja ...

Tekst i fotografije: Nataša Č.V.

Kako otkriti kada vas neko laže

Od beznačajnih belih laži do katastrofalnih prikrivanja istine koja uništavaju i čitave nacije, laž postoji otkad i ljudski rod. I iako laž ima bogatu istoriju, većina ljudi uglavnom govori istinu. A zašto i ne bi. Jednostavnije je, stvara poverljivu atmosferu i učvršćuje stabilnost u društvenim odnosima.

Ipak, s vremena na vreme, nagađate i sumnjate da vam osoba preko puta vas ne govori istinu. Svako želi da nauči kako da prepozna laž i kako da uhvati lažova na delu.  

Pre nego što pređemo na stvar, postoje dva pitanja koja morate sami sebi postaviti:

1. Da li zaista želite da čujete istinu? – Neki ljudi sami sebe zavaravaju i prihvataju laž kao činjenicu, zato što bi istina bila previše bolna i nepodnošljiva. Sa druge strane, neki ljudi očajnički žele da poveruju da je bolna istina u stvari laž, pa na svakom koraku otkrivaju „znakove laži“ tamo gde oni ne postoje. Dakle, prvi korak u otkrivanju laži je da budete svesni vaših ličnih osećanja u vezi te stvari. Drugim rečima, koji je vaš udeo u mogućoj laži? 
2. Zašto bi vas ta osoba lagala? Šta ima od toga? – Možda se ta osoba plaši da će biti kažnjena, ili da će izgubiti nešto veoma značajno (npr. posao), ili se plaši, ironično, da će izgubiti vaše poverenje. Da biste zaista otkrili laž, morate biti svesni motiva te osobe da vas laže. Primer za ovo je dete koje laže roditelje u vezi svojih ocena u školi, jer se plaši reakcije roditelja na lošu ocenu i moguće kazne.  

Dakle, definitivno želite da znate istinu, ta osoba ima motive da vas laže i imate osećaj da krije istinu od vas. Hajde onda da razotkrijemo tu laž.

Poznavanje normalnog ponašanja te osobe pomaže – Da biste razotkrili govor tela neke osobe kada laže, morate znati kako ta osoba govori i kako se ponaša u normalnim, svakodnevnim situacijama. Morate poznavati pogled, pokrete ruku i tela te osobe u nekoj opuštenoj, prijatnoj konverzaciji, kada nema nikakvog pritiska niti razloga za laganje. To će vam pomoći da primetite promenu u ponašanju kada osoba laže.

Obratite pažnju kako stres utiče na ponašanje te osobe – Neverovatno je teško napraviti razliku između osobe koja je pod stresom i pritiskom i osobe koja je lažov. To je zato što se većina metoda razotkrivanja laži zasniva na činjenici da je laganje vrlo stresna situacija i za telo i za um, pa naša gestikulacija i mimika u takvoj situaciji postaje neuobičajena. Isto se dešava i kad smo pod pritiskom.

Potražite znakove lažnog ponašanja – Ovo je jedna od najčešćih tehnika razotkrivanja laži i postoje različiti znaci koji vam mogu pomoći u tome: odsustvo pokreta (ljudi se ponekad „zamrznu“ i trude se da što se što manje pomeraju dok ne izgovore laž, a druga alternativa je suprotno od toga, da se pomeraju i gestikulišu više nego obično u cilju da vam „prodaju“ laž), izbegavanje pogleda (pogled govori puno i zbog toga mnogi ljudi imaju poteškoća da gledaju nekog u oči dok lažu, nekada sve vreme, a nekada je to samo kratko skretanje pogleda), stresni pokreti (kao što su brzo treptanje, češkanje, svrab, gutanje „knedle u grlu“, vrpoljenje… laganje je ružna situacija koja ljude tera da se osećaju neprijatno i zbog toga počnu čudno da se ponašaju), pogled gore i u desnu stranu (pogled u desnu stranu stimuliše deo mozga zadužen za imaginaciju, maštu i izmišljanje, dok pogled u levu stranu stimuliše deo mozga zadužen za prisećanje i stvarnu memoriju), dodirivanje nosa i pokrivanje lica ili usta rukom (navike iz detinjstva, podsvesna težnja da se prikrije laž i postavi distanca), podizanje glasa (još jedna odlika stresa prilikom laganja je podizanje glasa i piskutav glas, ovo bi trebalo da primetite lako ako poznajete normalan glas te osobe), raširene oči i izgled nevinašca (još jedna navika iz detinjstva, „ko, ja? ma,neeee“ kada vas uhvate sa rukom u činiji punoj kolača), primetne pauze u govoru (mnogi ljudi nemaju sposobnost da smišljaju i izmišljaju u sekundi i zbog toga kada lažu prave pauze u govoru kako bi smislili nešto dovoljno ubedljivo, pažljivo ispitivanje će otkriti nekoliko varijacija njihove priče, jer je fikciju obično teško zapamtiti do detalja).

Laganje tako što se prećuti istina – Ponekad se laž desi prećutkivanjem, tj. lažov namerno izostavi da vam kaže vrlo bitnu činjenicu ili deo priče. Iako je ono što izgovara istina, izostavljanje vrlo bitne činjenice će ipak zatrovati istinitu izjavu lažova i naterati ga da se ponaša kao i obično kada laže.

Pitajte da li vas laže – Rizično, jer ako osoba zaista govori istinu, može se uvrediti. Međutim, ponekad će lažov odustati od svojih laži ako ga iskreno upitate i ako shvati da ste ga uhvatili na delu i da će nastavljanjem laži samo pogoršati situaciju.

Verujte svojoj intuiciji – Mnogi ljudi su kao živi detektori laži , ali i pored toga vas savetujem da sačekate, prvo dobro preispitate sebe i ponašanje osobe za koju mislite da laže, pre nego što uperite prstom u nekoga i nazovete ga lažovom.  

Saveti

1. Obratite pažnju na neuobičajeni kontakt očima – premalo ili previše. 
2. Kada sumnjate, pitajte. 
3. Nemojte opsesivno tražiti laži i tamo gde ih nema, može se desiti da počnete da ih vi sami izmišljate.  

Upozorenja

1. Kod profesionalnih lažova sve gore navedeno pada u vodu, zato budite obazrivi. 
2. Dok vi ispitujete da li vas neko laže, i taj neko može ispitivati vas.  

---

---

Izvor: https://www.kakopedija.com