NEWS
latest

Ljubav

ljubav/block-2

Srbija

srbija/block-6

Kultura

kultura/block-5

Putovanja

putovanja/block-4

Zdravlje

zdravlje/block-3

Norveška

Norveška/block-2

Obrazovanje

obrazovanje/block-3

Ishrana

ishrana/block-1

NASLOVI

Koliko jedno pismo može učiniti za ljubav?


"Evgenije Onjegin"  je satirični roman Aleksandra Sergejeviča Puškina, napisan u stihu koji se sastoji od 10 glava. Među najljepša ljubavna pisma u književnosti ubraja se Tatjanino pismo Onjeginu...U nastavku se prisetite iskrene ljubavi Tatjane prema Onjeginu, kao i njegovog odgovora.


Tatjanino pismo Onjeginu

Pišem vam – šta bih znala bolje?
I šta vam više mogu reći?
Sad zavisi od vaše volje
Prezrenje vaše da l’ ću steći.
Al’ ako vas moj udes hudi
Bar malo trone i uzbudi,
Vi me se nećete odreći.

Da ćutim ja sam prvo htela,
I za sramotu mojih jada
Ne biste znali vi ni sada,
Bar da se nadam da sam smela
Da ćete opet k nama doći
I da ću bar i retko moći
U selu da vas vidim našem,
Da se veselim glasu vašem,
Da vam što kažem, pa da zatim
O istom mislim i da patim
Dane i noći duge sama
Dok ne dođete opet k nama.
Al’ osobenjak vi ste, znamo,
I teška vam je selska čama,
A mi…mi ničim ne blistamo,
No iskreno smo radi vama.

Što dođoste u naše selo?
U stepi, gde moj život traje,
Ja ne bih srela vas zacelo
I ne bih znala patnja šta je.
Smirivši burne osećaje,
Možda bih jednom (ko će znati?)
Po srcu našla druga verna
I bila bih mu žena smerna,
A svojoj deci dobra mati.

Drugi!…A’ ne, ja nikom ne bi’
Na svetu dala srce svoje
Oduvek tako pisano je…
Nebo je mene dalo tebi;
Moj život sav je jemstvo bio
Da ću te sresti izmeđ’ ljudi;
Znam, bog je tebe uputio,
Moj zaštitnik do groba budi…
U snove si mi dolazio,
I neviđen si bio mio,
Tvoj pogled me je svud proganj’o,
U duši davno glas odzvanj’o…

Ne, nije mi se san to snio,
Jer čim si uš’o, ja sam znala,
Sva premrla i usplamsala,
I rekla: on je ovo bio!
Ja tebe često slušah sama;
Govorio si sa mnom jednom
Kad prosjaku pomagah bednom
I kada blažih molitvama
Buru i jad u srcu čednom.
Zar nisi ti i onog trena,
O priviđenje moje drago,
Promak’o kroz noć kao sena,
Nad uzglavlje se moje sag’o
I šapnuo mi reči nade
Ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Čuvar duše mlade
Il’ kobni duh što kuša mene
Utišaj sumnje što me guše.
Možda su sve to sanje moje,
Zablude jedne mlade duše,
A sasvim drugo suđeno je…
Nek bude tako! Što da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
Pred tobom suze bola lijem
I molim zaštitu od tebe…
Pomisli: ja sam ovde sama
I nikog nema da me shvati,
Sustajem i moj um se slama,
A nemo moje srce pati.
Čekam te: nade glas u meni
Bar pogledom oživi jednim,
Ili iz teškog sna me preni
Prekorom gorkim i pravednim.

Završih! Da pročitam strepim…
Od stida više nemam daha…
Al’ vaša čast mi jemči lepim
I predajem se njoj bez straha…


Pismo Onjegina Tatjani

Znam, razjašnjenje tužne tajne
Duboko će vas uvrediti.
Kakav će prezir plemeniti
Izreći vaše oči sjajne!
Šta hoću? S kakvom željom kobnom
Otvoriću vam srce svoje?
Kakvom će sad veselju zlobnom
Povoda dati pismo moje.

Kada je u vašem srcu čednom
Nežnosti iskru spazih jednom.
Da verujem joj nisam smeo;
Navici nisam dao maha,
Slobodu praznu nisam hteo
Da izgubim pun čudnog straha.
Još jedno nas je rastavilo…
Nesrećni Lenski tad je pao…
Od svega što je srcu milo
Srce sam tada otrgao;
Nevezan ničim, ja sam zatim
Mislio da sloboda može
Da nadoknadi sreću: Bože!
Kako pogreših, kako patim!

Ne, da vas viđam, da vas pratim.
Da svaki osmeh, pogled hvatam
Na vašem licu i da patim,
Vaš glas da slušam i da shvatim
Svom dušom svojom vaše čari
I savršenstva od svih veća.
Da premirem kraj vas u stvari,
I da se gasim… to je sreća!

A ja sam lišen svega toga;
Zbog vas ja lutam svetom grubim;
Svaki je čas života moga
Dragocen, a ja zalud gubim
Već ionako teške dane
Sudbinom gorkom odbrojane.
Moj vek će skoro da se skrati;
Al’ da bih bio živ, u svesti,
Ja svakog jutra moram znati
Da ću vas tokom dana sresti…

Bojim se da se plaše
Od moje molbe oči vaše
Ko od lukavstva koje kujem…
I gnevni prekor ja već čujem.
Da znate kako strašno boli
Ljubavnom žeđi biti moren,
U mom srcu koje voli
Gušiti nemir strašću stvoren!
Ja žudim da kraj vaših nogu
Sa suzama i bolom slijem
Svu ljubav, molbe, sve što krijem;
I sve sto još izreći mogu!
A mesto tog, hladnoćom lažnom
I reč i pogled ja oružam.
Govorim s vama o nevažnom
I veseo vam osmeh pružam!…

Da protivim sebi, strasti,
Više u moći nije mojoj.
Reših: u vašoj ja sam vlasti
I predajem se sudbi svojoj.





Redakcija: InfoNet Magazina

Velike ljubavi - Petrarka i Laura de Noves: Ljubavni mit

Da od neostvarenog ljubavnog sna može nastati mit, svedoči stvaralaštvo jednog od najpoznatijih pisaca humanizma i renesanse 14. veka, pesnika i reformatora evropske poezije.


Mada je rođen u Italiji, u malom gradu Arecu, Petrarka je najveći deo svog života proveo u Avinjonu u južnoj Francuskoj. Kako je njegov otac bio dvorski notar, kada je kuga zavladala Italijom na insistiranje pape Klimenta V cela porodica se preselila u Avinjon, koji je postao sedište čak sedam papa poglavara Rimokatoličke crkve.


Iako se Petrarka prevashodno interesovao za pisanje, na nagovor oca studirao je pravo u Montpeijeru i Bolonji, ali se nakon očeve smrti vratio u Avinjon gde je maštajući o ponovnom ujedinjenju Italije (Moja Italija) radio prvo kao dvorski savetnik, a potom i kao papski izaslanik putujući po celoj Evropi. U to vreme je objavio prvi prevod Homera i Ciceronova pisma na latinskom, a sakupivši značajne istorijske podatke i svoje najčuvenije istorijsko delo Poznati ljudi (De Viris Illustribus) u kojem je pisao o rimskim herojima od Romula do Cezara, Aleksandra Velikog, Pira i Hanibala.

Bio je prvi pesnik koji je, 8. aprila 1341. godine, za svoje stvaralaštvo krunisan lovorovim vencom na Kapitolu u Rimu, kao i prvi čovek koji je osvojio vrh Mont Vantua (1909 m nadmorske visine), što se danas smatra prvim koracima u alpinizmu, a sam Petrarka prvim alpinistom.

Čini se da je otac humanizma dobio status poeta laureatus mnogo pre nego što je napisao dela po kojima ga mi danas pamtimo, a to su zbirke kancona i soneta na koje ga je nadahnula Laura, njegova večna muza.

Pored boginja, istorija pamti mnoge žene koje su kao životne saputnice, prijateljice ili ljubavnice, nadahnjivale umetnike u njihovom stvaralaštvu. Neke od njih su bile dostojne, neke nedostojne značaja koji su im pridavali, a neke su predstavljale samo neostvaren san za koji se analitičari često pitaju da li su uopšte i postojale.  

Jedna od njih je Laura, najslavnija muza svih vremena, čije realno postojanje do danas nije utvrđeno, ali bez koje, stvarne ili izmaštane, nikada ne bi nastao Koncenijer, delo koje se smatra za jednim od najsavršenijih pesničkih dela renesanse.  

Pretpostavlja se da se u tom liku krije izvesna Laura de Noves koju je pesnik prvi put ugledao u tom, za njega sudbonosnom Avinjonu, u crkvi Sv. Klare 6. aprila 1327. (ovom susretu je posvećen Sonet br.61). Platonska ljubav pesnika prema ženi koja se udala 1325. za Uga de Sada i njegovo kavaljerstvo zbog kojeg je znajući da je njihova ljubav nemoguća, nikada nije otkrio o kome se zapravo radi, stvorilo je mit u kome se samo nagađa da se tog sudbonosnog dana rodila ljubav koja je u njemu plamtela 21 godinu, a kada je Laura 6. aprila 1348. preminula pesnika je tuga dugi niz godina držala u suzama neostvarene ljubavi.  

Kanconijer (Canzoniere) obuhvata 366 lirskih pesama koje su podeljene na dve celine: 1. ona koju je pesnik pisao za života gospe Laure, Madone Laure In Vita i one koju je stvarao u periodu nakon njene smrti, Madona Laura In Morte, pisane u formi italijanske tradicije koju je doveo do savršenstva.

Misao o Lauri se javlja i u drugim delima velikog pesnika, ali upoređujući Koncenijer i Trijumf u odnosu na mesto koje u njima zauzima Laura, italijanski pesnik i teoretičar Eros Sekvi je izjavio: Dok je u Trijumfu Laura samo trenutak svetlosti i poezije, u Kanconijeru su veoma retki trenuci u kojima ona nije svetlost velike poezije.

Dok su Grci i Rimljani svojim predivnim boginjama - muzama podizali hramove poput muzeja u Aleksandriji u kome se čuvalo celokupno blago grčkog pesništva (oko 700.000 svitaka) a koji je uništen, Petrarka je svojoj muzi napravio hram koji ni jedan požar ili bačena bomba ne može da uništi.

Petrarka se pred kraj života povukao u malo mestašce Arka, gde se do kraja života bavio pisanjem, sve dok nas 1374. nije fizički napustio, ali su njegova poezija i Laura u njoj, nastavili da žive večno. 


Boginje pesništva, umetnosti i nauke pod veštom komandom Apolona su prema strogrčkoj i rimskoj mitologiji nadahnule toliki broj sikara, kompozitora i pesnika, da reč muza i danas predstavlja nekoga ko inspiriše  na umetničko stvaranje.





Leptiri

Leptir ( latinski naziv Lepidoptera) je red insekata s dva para krila obraslih ljuskastim dlačicama koje se prekrivaju poput crepova. Žive na svim kontinentima osim Antarktiku, a mnoge vrste su opasno ugrožene....

" Ljubav je kao leptir . Što za njom više trčiš , tim te više razočara . 
Ali ako je pustiš da leti , doći će ti kad se najmanje nadaš ... "
“Kad bi se čovek manje brinuo za stvari koje su mu daleke, 
sigurno bi više mislio na stvari koje su mu blizu.”  Japanska poslovica 

"Ono što gusenica zove krajem sveta,
majstor naziva leptirom." Ričard Bah

"Sada ne znam jesam li čovek koji je sanjao da je leptir,
ili leptir koji sanja ... Čuang Ce.

Zanimljivosti o leptirima:

  • Postoji oko 24.000 vrsta leptira, dok su leptirice (moljci) još brojnije sa oko 140.000 vrsta
  • Neke vrste leptira, poput Monarh leptira, su selice i poznato je da tokom zime lete u toplije krajeve. Njihova migracija izgleda apsolutno fantastično, a sam put traje hiljadama kilometara
  • Nakon pčela, leptiri su drugi vodeći oprašivači
  • Postoje četiri faze leptirovog životnog ciklusa: jaje, larva, pupa i odrasli leptir
  • Ljudi koji proučavaju leptire zovu se lepidopteristi

AUTOR: KOFER PUN SNOVA
fotografije Nataša V.




Javni poziv za IZVOĐENJE ELEКTROINSTALATERSКIH RADOVA NA PONTONIMA




Udruženje za sport i rekreaciju na vodi “Кaraburma”
Beograd, Višnjički put bb

Upućuje

Javni poziv za podnošenje ponude za

IZVOĐENJE ELEКTROINSTALATERSКIH RADOVA
NA PONTONIMA USRV КARABURMA


Pravo učešća na ovom javnom pozivu imaju sva zainteresovana pravna lica koja ispunjavaju uslove za obavljanje navedenih radova i ispunjavaju ostale uslove ovog javnog poziva.

Tehnička dokumentacija sa uputstvima o elementima ponude, kao i sve potrebne informacije mogu se dobiti svakog radnog dana u periodu od 10 do 15 časova na broj telefona 011/782860 ili 065/2782860 , kontakt osoba sekretar Udruženja Zoran Tomić, ili na e-mail marinakaraburma@gmail.com, ili na Internet stranici Udruženja https://www.usrv-karaburma.com

Opis radova i specifikacija materijala će biti dostavljeni ponuđačima nakon podnošenja zahteva za učešće na ovom javnom pozivu. Rok za dostavljanje zahteva za učešće u izvođenju navedenih radova je 15 dana od objavljivanja ovog poziva. Dokumentacija se može preuzeti u poslovnim prostorijama udruženja USRV Кaraburma, Beograd, Višnjički put bb, mada je preporučljivo i neposredno sagledavanje i pregled mesta pontona na kojima bi se izvodili električarski radovi.

Rok za dostavu ponuda je 5.jul 2020. godine.

Ponuđači su dužni da svoju ponudu dostave prema upustvima naručioca i opisu i specifikaciji materijala. Prijave na ovaj javni poziv dostavljene nakon isteka roka neće se razmatrati. Takođe, prijave za koje Кomisija Udruženja utvrdi da ne ispunjavaju uslove javnog poziva na osnovu utvrđene dokumentacije neće se razmatrati, niti je Кomisija dužna da u ovakvom slučaju obavesti učesnika na ovom konkursu.



Izvor: https://www.usrv-karaburma.com

Šta je rekao Jovan Dučić o ŽENI?!


Žena je, ipak i neosporno, najveća iluzija čovekova. Ne postoji nijedna sreća koja je u stanju da domaši radost ljubavi. Sve drugo može biti slava, uspeh i satisfakcija, ali je žena jedino pijanstvo srca. 

Ni sve tamne strane ženina karaktera kao da ne postoje nego zato da bude osvetljen samo jedan njen deo, onaj u kojem ona najviše zrači, i koji je uvek božanstven. Nema nesreće čovekove koju žena nije u stanju ili da sasvim neutralizira, ili veoma ublaži.

Veličina žene je u velikim momentima; u sitnim događajima je ona sitna. I sitna je samo u odnosu na svoj spol, koji je glavni uzrok svih nereda u njenom duhu uvek svežem, i u njenom srcu koje ima puno nežnosti, i onda kad nema puno plemenitosti. 

Budina žena je bila njegova energija. Kada su mnogi ljudi postajali gotovi brodolomnici i pogorelci, samo im je žena davala nove iluzije za život. Velike zvezde se vide samo u sutonu dana, a velike ljubavi samo u sutonu sreće. 

Nema veće radosti čovekove od one koju može da podeli sa jednom ženom. Nema za heroja nijednog pravog trijumfa ako ne može da svoj pobednički mač spusti pred noge žene koju voli. Nigde ni sujeta čovekova nije veća nego pred ženom. Nigde ni dobrota, ni viteštvo, ne mogu toliko biti stavljeni na iskušenje, koliko pred tim finim i nežnim i komplikovanim stvorenjem kakva je žena.

I čovekova hrabrost i čovekov genije, nisu drugo nego dve brutalne sile prirode: njih čovekova savest mora najpre da oplemeni, kako ne bi okrenule na štetu drugih nego na slavu opštu. Ali ljubav za ženu rađa se već s početka puna plemenitosti, jer hoće da se žrtvuje i da usreći. 

Čovek veruje u ljubav, i kad nije nikad bio voljen; i zanosi se ljubavlju i onda kada ne voli ženu. Bilo je čak i velikih pesnika čija je ljubav u stvarnom životu bila sasvim drukčija, nego ideja koju su oni stvarno imali o ljubavi, pišući svoja dela. 

Engleski veliki pesnik Milton, koji je pevao samo raj i anđele, bio je ne samo rđav otac, nego i nesnosan muž; i zbog Miltonove brutalnosti je njegova žena morala da napusti njegovo ognjište. A on je ipak opevao svoju Evu istom visokom egzaltacijom kao Dante svoju Beatriču.

Žena je oduvek, neosporno, i najveći podstrek ljudskog uma i ljudske energije. Ona je inspirator kao Bog i priroda, mada sama nije tvorac. Ali ipak više vredi žena kao inspiratorka, nego da je i sama tvorac. Za mene više vredi Rafaelova lepa Fornarina, nego i sama romansijerka Džordž Eliot, ili matematičarka gospođa di Šatle. 

Bez velikih inspiratorki ništa nije veliko urađeno; a sve što su one same uradile, nije otišlo dalje od osrednjosti. Žene sviraju posvednevno, a nisu dale nijednog kompozitora; i govore samo o ljubavi, a nisu dale nijednog velikog liričara, bar u hrišćanska vremena; i večno govore, a nisu dale nijednog velikog besednika. Sve je veliko stvoreno bez ženskog pera, ženskog dleta i ženske kičice. 

Znam ljude koji veruju da je ljubav samo za besposlene i za mesečare; i druge koje su ostareli, a nikad nisu bili zaljubljeni, i treće koji su smatrali za nedovoljno poštovanja svoje muškosti da svoju ljubav kažu ili pokažu. Samo ljudi velike uglađenosti i artisti u životu naprave od ljubavi neiscrpni izvor svoje radosti ili svoje tuge. Lirski pesnik govori o svojoj ljubavi ozbiljno kao o stvorenju sveta. I danas je više na zemlji samoubistava zbog propale ljubavi, nego zbog propalog imanja ili propale časti.






Izvor: Blago cara Radovana, Jovan Dučić - O ženi

Letnja poslastica: 5 razloga zbog kojih bi trebalo da jedete dinju

Među ukusima koji su karakteristični za leto, uz mnogima omiljenu lubenicu, svakako je i osvežavajuća dinja. Evo nekoliko dobrih razloga zašto bi trebalo da se nađe na vašoj trpezi...
Dinja je povrće koje pripada istoj porodici kao lubenica, bundeva i krastavac. Izuzetno je bogata vitaminima i mineralima. Sadrži veliki procenat vitamnina C, B, beta karotena, kao i kalcijuma, kalijuma, magnezijuma, fosfora, gvožđa i bakra. Takođe, dinja sadrži tri puta više kalijuma od lubenice.

Zahvaljujući velikom procentu vode, oko 95 odsto, niskom procentu šećera i odličnom ukusu i mirisu, ovo povrće je idealno letnje osvežnje.   

Voda iz dinje stimuliše rad bubrega, reguliše krvni pritisak, a visok nivo vlakna pomaže varenje. Beta karoten pomaže u borbi protiv kancera, a poslednja istraživanja pokazuju da se dinja može koristiti u borbi protiv nekoliko vrsta raka.

Možete da je jedete kad god i koliko god poželite, a evo razloga zašto treba da je jedete češće:

1. Dinja je idealna za detoksikaciju organizma i pomaže protiv nadimanja organizma. Ovo voće sadrži 300 miligrama kalijuma na 100 grama i pomaže telu da se reši viška natrijum i tako snižava visok krvni pritisak.

2. Sok od dinje se ranije koristio za ublažavanje bola. Ako želite da se rešite bola, namažite bolno mesto sokom od ceđene ili sitni seckane dinje.

3. U narodnoj medicini dinja se koristi za osveženje i umirenje.

4. Dinja se koristi protiv kamena u bubregu, ublažava ubod insekata, opekotine, bolesti želuca i creva.

5. Dinja ne goji, pa je idealna ako želite da smršate.






Izvor: Blic Žena

Velelepno zdanje Šona Konerija u Nici potpuno će vas HIPNOTISATI!


Zavirite u ovu vilu iz snova...

Nekadašnji dom Šona Konerija u Nici na prodaju je po ceni od 30 miliona evra. U pitanju je luksuzno zdanje sa fenomenalnim pogledom koji oduzima dah, a ima 8 kupatila i 8 spavaćih soba.

Osim toga, ima otvoreni i zatvoreni bazen, teretanu, dve zasebne gostinske kuće..

Zavirite u ovo carstvo u srcu Francuske:


Izvor: glossy.rs

Zara zatvara prodavnice i fokusira se na online


Zara zatvara prodavnice širom sveta. I to čak 1200 lokala, najavio je vlasnik kompanije Amancio Ortega. Fokus će biti online prodavnice a promene su naravno zbog pandemije korona virusa.

Inditex, grupacija iza Zare planira zatvaranje između 1000 i 1200 uglavnom manjih dućana.

Pored Zare Inditex u portfoliju ima i modne kuće Bershka, Pull & Bear i Massimo Dutti.

Radnje koje se zatvaraju su u Evropi i Aziji.

Ono što je važno je da neće biti opuštanja.

Inditex je jedna od najvećih modnih kuća na svetu a u prvom tromesečju promet im je pao za 44 posto uz neto gubitak od 409 milionaevra.

Ipak, online prodaja je porasla za 50 posto.

Zanimljivo je da je i Zara u Srbiji tokom karantina imala veoma funkcionalnu online prodavnicu i vrlo efikasnu isporuku na kućnu adresu uz besplatnu poštatinu. Neki paketi su čak stizali i iz Španije za manje od 10ak dana…

Inditex će u online poslovanje uložiti milijardu evra do 2022. godine.




Izvor: dominomagazin.com