Kako su nastali prvi novogodišnji ukrasi i dekoracija

Ljudi su se uvek, na neki način, plašili zime, hladnoće i nedostatka svetlosti. Taj period godine kada priroda spava, u nekim ranim civilizacijama, čak se i nije brojao- nije postojao kalendar za zimske mesece. 

Bez obzira što su se rane civilizacije razvijale u oblastima gde je klima bila mnogo blaža i povoljnija nego na prostorima današnje Evrope, zima nije spadala u omiljena godišnja doba. To je bilo vreme kada su se budili razni duhovi prirode i dobri i zli, kada je tama pobeđivala svetlost, hladnoća toplotu.

Da bi na neki način pomogli duhovima svetlosti, rađanja i toplote da dobiju svoju bitku, pripadnici starih civilizacija su stvorili razne simboličke tradicije.

Saturnalije – Sunce, Mesec i zvezde kao dekoracija

U starom Rimu postojao je praznik, više kao festival, koji se slavio od 17. do 23. decembra posvećen Saturnu. To je istovremeno bio i praznik zimske kratkodnevice, dan kada je svetlo dobijalo svoju bitku sa tamom, period u godini od kada su dani postojali duži.

Rim - Novogodišnje ukrašavanje drveća

Dekorisanje – u starom Rimu je bio običaj da se ukrašava drveće u dvorištu, nikako unutra. 

Ukrasi su se pravili u obliku Sunca, drugi naziv ovog praznika je bio Sol Invictus, nepobedivo Sunce. Takođe su bili popularni oblici zvezda i Meseca, naročito mladog.

Fotografije: N.V.

---

---

Izvor: amarilisonline.com

Novogodišnja čestitka 2022: ANDRIĆEVA MOLITVA

"Bože, ne dopusti da srce naše ostane prazno, nego daj – pošto od tvoje volje sve zavisi – da uvijek želimo i da se nadamo, i da to što želimo bude dobro i stvarno i da naša nada ne bude isprazna.

Daj da predmet naših želja bude viši i ljepši od našeg života i da se dobroj nadi nikad ne iznevjerimo zbog kratkih i varljivih ostvarenja koja zaklanjaju vidik i lažno obećavaju odmor. Daj nam prav put, sa prolaznim posrtanjima, a sa mirom i slavom na kraju. I daj nam mudrosti i hrabrosti, kad nam daješ iskušenja.

I ma kuda išli i lutali, ne daj da na kraju ostanemo izvan tvoje sveobimne harmonije, jer to svake sekunde, na svakom mjestu, svakim djelićem bića želimo."

Ivo Andrić

Srećna Vam Nova 2022. Godina !

Za neupućene: 5 pravila za čišćenje kuće

Nemci su poznati po mnogo tome: odličnim automobilima, besprijekorno pokošenim travnjacima i najpreciznijim dogovorima za sastanke sa prijateljima. Odlike jednog tipičnog Nemca ili Nemice su i preciznost i urednost tako da ne čudi što oni sa svetom mogu podeliti i neke vrlo korisne univerzalne savete za čišćenje doma.

Bolje je (i lakše) čistiti ranije nego kasnije kada se sve nagomila

Ovo je jedan savet koji bismo baš i očekivali od nekog ko dolazi iz ove zemlje gde se poštuju red i dobra organizacija. Najbolje što možete uraditi kako biste sami uštedili živce i vreme jeste da se koncentrišete na organizaciju nereda. Nakon što završite za večerom odmah sve sklanjajte sa trpezarijskog stola i podelite poslove: neka se neko pobrine za prljavo posuđe bilo da se radi o ručnom pranju ili slaganju posuđa u mašinu za pranje posuđa a drugo za organizaciju ostataka. Nešto bacite, nešto prebacite u vakumirane vrećice ili plastične kutijice pa tako dobijate i ručak za naredni dan. Sudove koje ručno perete ne zaboravite i iznutra i spolja da operete.

Dobar usisivač je ključ čišćenja

Glavna stvar kod održavanja čistoće podova bilo da su prekriveni tepihom ili ne je redovno odstranjivanje nečistoća koje se svakodnevno gomilaju. Kako biste uštedili vreme i bili sigurni da je čišćenje maksimalno efektno uložite nešto više novca u stvarno kvalitetan usisivač kako biste bili mirni narednih godina. Isto tako jako vodite računa kako koristite usisivač. Pazite da se ne pregreje, ne vucite ga za crevo nego ceo usisivač pomerajte a po završetku usisavanja, pre nego što ga odložite na njegovo mesto obavezno ga prebrišite spolja krpom.  

Ne zaboravite da očistite ispod tepiha, iza frižidera i  veš mašine

Priznajte, ovo su mesta koja najčešće zaboravljate očistiti. Ne morate to raditi svaki put ali je definitivno važno da ne zanemarite ova mesta koja su prosto idealna za stvaranje užasnih naslaga prljavštine. Važno je da očistite i prostor ispod sofe i fotelja kao i deo poda na kojem stoje upetljani svi električni kablovi.  

Ponekad se morate spustiti na kolena i krenuti ribati

Ponekad je stvarno najbolji način za čišćenje onaj starinski: navucite rukavice, umočite sundjer u toplu vodu sa sapunicom i krenite sa dobrim starim ribanjem. Primetićete da se tada mnogo više posvećujete detaljima i da tada temeljnije uklanjate prljavštinu nego što to radite sa običnim džogerom.

Nesavršenost je normalna

U domu obično postoji neka soba koja se retko čisti kao što je npr. pomoćna soba ili podrum. To su nekako prostorije koje lako zanemarimo i ostavimo za ’nekad kasnije’ koje se nikada ne dogodi. Ako je ovo i vaš slučaj, nemojte sami sebi to stalno zamerati i opustite se. Sasvim je u redu da ponekad budete i nesavršeni prilikom čišćenja.

---

---

Izvor: kucica.net

Stvari koje bi trebalo da se uče u školi

Današnje školstvo, i kod nas i u inostranstvu, je često orijentisano na memorisanje i bubanje lekcija napamet, a ne na neka praktična znanja koja nam trebaju u životu. Za to ne treba kriviti nastavnike, jer se ipak oni trude da to izmene, već inertnost celog sistema, nestručnost i nemanje želje da se malo izađe iz ustaljenih obrazaca. Ne možemo sve staviti ni roditeljima na pleća, jer su i oni u manjku vremena, a i pitanje je koliko i oni sami znaju. 

Nabrojaćemo jedanaest stvari za koje mislimo da bi trebalo da se uče u školi, a ako vi mislite da još nešto treba da se doda na spisak, biće nam drago da to podelite sa svima nama u komentarima.

1) Upravljanje vremenom

Jedan od najvećih problema sa kojim se suočavaju učenici, studenti, ali i odrasli ljudi je nedostatak vremena za sve ono što želimo da uradimo. Neuspeh nije uvek rezultat nečije lenjosti ili nedovoljne inteligencije, već neznanje kako da se dobro organizujemo. A to je zaista prava veština, koja se izučava kao prava nauka. Najčešće greške koje ljudi prave kada se sami organizuju je da ili počnu previše stvari u isto vreme, ili se preopterete, ili sve ostave za poslednji čas. Kada bi deca, u doba kada se navike stvaraju, naučila kako da se bolje organizuju, mi bi imali mnogo uspešnije ljude. Čak bi i samim nastavnicima koristilo da ovladaju ovom veštinom.

2) Kuvanje i domaćinstvo

Današnji ljudi sve manje kuvaju. Razlog je uglavnom nedostatak vremena, ali se kasnije zapada u začarani krug. Roditelji koji nemaju vremena, ne nauče ni svoju decu kuvanju, pa kasnije ona i kada bi želela da sama kuvaju, to ne umeju. Znamo da je kuvanje veoma zdravo i ekonomski isplativo, pa stoga nikome ne bi škodilo da ovlada osnovnim veštinama kuvanja.

3) Borba sa zakonima i birokratijom

Nema osobe koje nije izgubila živce podnoseći raznorazne podneske, tužbe, molbe i slične zahteve biroktraskim službama. Birokratija ima svoja pravila, a običan građanin u njih nije upućen. Stoga, kada odete u opštinu da podnesete zahtev za socijalnu pomoć, legalizaciju kuće, ili slično, počinje prava noćna mora. Stalno vam se traže novi papiri, a vi ne znate šta i kako da uradite.

To se odnosi i na poznavanje zakona. Nema svako novca da angažuje advokata za svaku sitnicu, ali ne zna kako da se nosi sa nekim sitnim pravnim zagonetkama u koje zapadne. Na primer, šta raditi ako vam poslodavac ponudi ugovor o sporazumnom raskidu, ili kako podneti zahtev za socijalnu pomoć, itd. Ne samo da niste svesni koja su vaša prava, već ne umete ni da se izborite za njih.

4) Veština učenja

Za uspeh u životu je uvek dobro imate veštine koje se traže na tržištu (osim ako ne planirate da se bavite politikom). Sticanje tih veština nekome ide lakše, a nekome teže. Na američkim univerzitetima već postoje časovi koji uče studente tehnikama učenja. Sve te tehnike su zasnovane na rezultatima psiholoških istraživanja, i od najvećeg lenjivca mogu da naprave stručnjaka. Toga nažalost kod nas nema i to je prava šteta. 

5) Štednja i upravljanje novcem

Zašto i kada uzeti kredit, šta je to inflacija, i kako izbegavati zamke preteranog trošenja su veštine koje su neophodne, a mnogi ih, nažalost, steknu, tek kada postane kasno.

6) Očuvanje duševnog zdravlja

Velika većina stanovništva danas pati od stresa i depresije, što zbog preteranog rada, što zbog nemaštine i problema. Pripremanje dece unapred za takve situacije može da umnogome olakša njihov kasniji život.

7) Kritičko razmišljanje i traganje za informacijama

Decu treba učiti da ne treba da veruju svemu što pročitaju, i da nije uvek ono što eksperti govore tačno. Danas se govori jedno, a sutra će se ispostaviti nešto sasvim drugo. Zato treba decu učiti da sami razvijaju svoje mišljenje, i da sami tragaju za kredibilnim informacijama nezavisno od eksperata i televizije.

8) Programiranje

Uskoro neće biti dovoljno baratati osnovnim funkcijama na račučnaru i programima za obradu teksta i tabela. Štaviše, u nekim osnovnim školama na Zapadu sva deca počinju da uče programiranje. Sa razvojem informacionih tehnologija zahtevi radnih mesta će porasti. Jednostavne operacije će obavljati roboti, a ljudi će morati da rade znatno zahtevnije poslove. Zato bi decu trebalo pripremiti na vreme.

9) Osnove prve pomoći i lična zaštita

Zamislite da ste svedok saobraćajne nesreće. Šta biste prvo uradili da pomognete žrtvama? Umete li da nekom zaustavite krvarenje ili pomognete na bilo koji način? Ako je odgovor da, to verovatno niste naučili u školi. Deci su potrebna znanja, ne samo kako da drugima pomognu u nesreći, već kako i da sebe spasu od opasnih situacija, na primer, kako da se ponašaju kada u zgradi izbije požar.

10) Zdrav život

Sve je više otrova oko nas, i pojedinac ne zna kako da ih izbegne. Sve kompanije za sebe tvrde da proizvode zdravu hranu, ali kako da prepoznamo da li je to tačno? Džaba što nam na svakoj hrani pišu sastojci i način pripreme, kada mi ne znamo da to protumačimo. Zato bi bilo veoma korisno da se u školi uči razlikovanje zdravih od nezdravih aktivnosti, sve u skladu sa najnovijim naučnim otkrićima.

11) Beg od reklama

Svima nama bi koristio jedan kratak kurs zdravog razuma. Svi često podležemo reklamama, gde nas ubeđuju da ćemo biti srećniji, zdraviji i lepši, ako kupimo neki proizvod. To naravno nije tačno, već je cilj da nas navuku da nešto kupimo. Reklame su svuda oko nas i teško je izboriti se sa njima. Decu bi trebalo učiti da im ne verujemo, već da razmišljamo racionalno.

Izvor: http://www.daliznate.com

Koliko je buđ opasna: da li smete da jedete namirnice sa kojih ste očistili buđ

Dolazite li u iskušenje da pojedete neku namirnicu koja se ubuđala, nakon što izvadite njen deo koji je promenio boju? Evo šta stručnjaci misle o tome...

Najpre treba imati na umu da su raznobojne površine na ubuđaloj hrani – poput zelenkastiih krupnih tačaka na hlebu ili smeđih površina na starom voću – spore vidljive golim okom. Ostatak buđi, njegove „grane“ i korenje, teško je videti jer su uglavnom dublje u hrani. 

Dakle, uklanjanje dela koji je promenio boju neće vas poštedeti unošenja gljivice u organizam.„Veći broj vrsta buđi je bezazlen, ali ima i opasnih vrsta“, ističe Nadin Šo, specijalista američkog Departmana za agrikulturu.Neke vrste sadrže mikotoksine, otrovne supstance koje izazivaju alergijske reakcije i respiratorne probleme. Posebno je opasan aflatoksin, za koji je utvrđeno da izaziva rak, objašnjava Šoova.

Mikotoksini se mogu naći pre svega u buđi koja raste na žitaricama i koštunjavom voću, ali se javlja i u soku od grožđa, celeru, jabukama... Najviše ga ima u kukuruzu i usevima kikirikija, navode u američkoj Administraciji za hranu i lekove.

Kako biste sprečili pojavu buđi, Šoova savetuje da prekrijete hranu kako ne bi došla u kontakt sa sporama iz vazduha, pravilno je odlažete u frižider i ostatke obroka iskoristite najkasnije do trećeg, četvrtog dana otkad je on napravljen.

Izvor: lisa.rs

Ruske babuške – najpoznatiji ruski suvenir

Babuške nisu bez razloga najpoznatiji ruski suvenir. One sa sobom nose niz značenja koja možda na prvi pogled nisu baš vidljiva, kao što nisu vidljive ni male drvene lutkice koje se nalaze skrivene u najvećoj.

Svima su poznata zarumenjena lica simpatičnih drvenih babušaka, ali da li zaista znamo šta ona predstavljaju?

Značenje imena – babuška ili matrjoška?

Pravi naziv za babuške zapravo je matrjoška (na ruskom, матрёшка), a on se može tumačiti na nekoliko načina. Kod nas se ustalio izraz babuške kojim se označava da ove drvene figurice predstavljaju baku i njene ženske potomke. Međutim, njihov originalni naziv više ukazuju na majku, pa bi se male lutkice unutar nje mogle tumačiti kao njene ćerke.

Još jednu dimenziju značenja daje rusko žensko ime Matrjona, vrlo popularno u XIX veku. Matrjoška je deminutiv tog imena. Kako je Matrjona nekada bilo često ime, to što se drvene lutkice nazivaju baš ovako može da znači da su one arhetipska slika ruske žene obučene u njihovu tradicionalnu nošnju i sa tradicionalnom maramom na glavi. Zanimljivo je da Finci Ruskinje nazivaju „matuška“.

Matrjona predstavlja i uglednu damu.

Simbol majčinstva, plodnosti i porodice

Mnogi kulturolozi izgled babušaka upoređuju sa izgledom čuvenih „paleolitskih venera“. Zajedničko im je to što predstavljaju krupne i snažne žene. I ruske i paleolitske „venere“ povezane su sa kultom plodnosti i rađanja. Tome u prilog svedoči i činjenica da je latinski koren reči matrjoška mater, odnosno majka.

Telo babuške u kojoj se nalaze manje babuške je zaobljeno i podseća na telo žene koja je rađala. Može se reći i da oblik njenog tela podseća na jaje koje je od antičkih vremena simbol plodnosti i reprodukcije, a i ruke babušaka su samo nacrtane. Kao iz jajeta, iz tela najveće babuške simbolično izlazi život, odnosno druge babuške.

Koncept lutke koja sadrži manje lutke

Drvena lutka u kojoj su smeštene druge male drvene lutke nije ruska ideja. Ovaj koncept postojao je u Kini i Japanu i pre poslednje decenije XIX veka, kada je u Rusiji krenula proizvodnja babušaka. Tada su drvodelja Vasilij Zvjozdočkin i umetnik Sergej Maljutin stvorili prepoznatljiv izgled ruskih babušaka koji je 1900. godine na međunarodnom takmičenju u Parizu osvojio treću nagradu i tako se proslavio u svetu.

Babuške su se nekada pravile ručno. Tek od 1930. godine krenula je fabrička proizvodnja babušaka – do tada su njih stvarali i oslikavali ručno značajani ruski umetnici. Sa fabričkom proizvodnjom krenula je i njihova globalna slava.

Kreativnost i raznolikost kad su u pitanju kutije je prosto impresivna. Kineske rasklopive kutije postoje od XI veka, a tokom XVIII veka ovaj koncept su primenili i u stvaranju lutaka. Zanimljivo je da se u najmanjoj lutki u kineskom setu nalazi zrno pirinča, što se opet povezuje sa kultom plodnosti i zemlje.  

Babuška kao edukativna igračka

Danas ljudi babuške uglavnom čuvaju kao ukras u kući, međutim, one su nastale sa idejom da budu i igračke namenjene najmlađima. Specifičan dizajn babušaka vežba senzorne, motorne, mehaničke i intelektualne sposobnosti dece, a mogu biti od pomoći ukoliko decu učite brojevima.

Savremene igračke za najmlađe često se prave upravo na osnovu babušaka.

Ruski muzej igračaka – raj za ljubitelje babušaka

Svi ljubitelji babušaka oduševiće se Muzejem igračaka u Sergijevom Posadu jer se u njemu nalaze najstarije babuške ikada napravljene. Muzej je osnovan 1918. godine i u njemu je više od 150.000 eksponata. Prvi komplet babušaka, star više od sto godina, predstavlja tradicionalnu porodicu sa sela, gde je majka centrala i najveća figura i ima sedmoro dece. Upravo on se čuva u Muzeju igračaka.

U Muzeju se nalaze i kompleti babušaka koji imaju čak i do 80 delova!  

Šta znači kad vam neko pokloni babuške?

Ukoliko vam neko pokloni babuške koje su napravljene baš u Rusiji, dobijate, pre svega, lepu kućnu dekoraciju, a u koliko imate dece, i zanimljivu novu igračku za njih. Kako su babuške simbol plodnosti i porodice, one označavaju da vam osoba koja vam ih je poklonila želi lepe porodične trenutke i sreću u budućnosti.

Prema tome, originalne, skupocene ruske babuške mogu biti divan poklon za venčanja i svadbe, useljenje u novi dom i za rođenje deteta – za sve one prilike kada se slavi život i rađanje.

---

---

Izvor: tt-group.net

Ako ste zamenili noć za dan, makar pomozite sebi

Ako radite ili učite noću potrudite se da pri ruci imate namirnice koje će vam pomoći da lakše prebrodite nedostatak sna.

Sigurno ste se zapitali koliko nam je sna dovoljno. Lekari tvrde, od šest do osam sati. Međutim, dešava se da zbog posla ili učenja, dan zamenimo za noć. Postavlja se pitanje kako naš organizam reaguje na to.

„Naš organizam je predviđen da bude aktivan tokom dana, a da spava tokom noći. Svako narušavanje tog ritma dovodi do neusklađenosti nečega što se zove biološki časovnik i dolazi do brojnih promena koje se mogu odraziti na naše zdravlje. Pre svega dolazi do pada koncentrcaije, pada fokusiranosti, što povećava mogućnost ozleđivanja na radu“, objašnjava doc. dr Dragan Hrnčić, fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Za noćno učenje ili rad, koncentracija nam je i te kako potrebna. Čime da je nahranimo?

„Tokom noći treba uzimati male sitne obroke, takozvane, zdrave grickalice, koštunjavavo voće. Jabuke su odlične za koncentraciju, a preporučuje se i obično mleko koje osim što nam daje šećer, daje i dovoljne količine vode, čime sprečava dehidrataciju“, napominje dr Veroslava Stanković, specijalista ishrane.

Teško vam pada da noću ostanete budni, a još teže ukoliko jedete obilne obroke.

„Noćni rad zahteva i veliko angažovanje našeg mozga i neophodno je unositi veliku količinu šećera, jer mozak kao gorivo koristi samo šećer. Međutim, ne treba preterivati u količinama, kao ni u velikim količinama hrane naročito, ne masne, jer ona povlači cirkulaciju iz mozga i na taj način smanjuje našu koncentaraciju i dovodi do pospanosti“, dodaje doktorka Stanković.

Zbog noćnog rada ne trpi samo koncentracija. Dugotrajni efekti deprivacije i narušenog kvaliteta spavanja, u prvom redu utiču pojavu metaboličkog sindroma, kardiovaskularnih oboljenja, čak i do povećanja rizika za razvoj karcinoma, napominje dr Hrnčić.

Šta je prevencija?

„Smenski rad je potrebno uskladiti tako da posle 24 ili 48 sati smenskog rada imamo dovoljno odmora. Jako je bitno da nadoknadimo propuštenu noć i da kvalitetno odspavamo tokom dana.

Pored toga, neophodna je i fizička aktivnost i socijalni život kako bi se smanjio stepen stresa i anksioznosti“, naglašava fiziolog dr Dragan Hrnčić. 

Pripremila Ivana Božović

Izvor: rts.rs

Jezik koji govoriš menja tvoj pogled na svet

Dvojezični govornici imaju sve prednosti - bolje poslovne prilike, povećan stepen zapažanja, čak i zaštitu protiv demencije. Današnje novo istraživanje pokazuje da oni čak mogu da vide svet na različite načine u zavisnosti od jezika koji koriste. 

U proteklih 15 godina zapažen je veoma veliki broj istraživanja o dvojezičnom umu, gde je većina dokaza pokazala jasne prednosti upotrebe više od jednog jezika. Prebacivanje sa jednog jezika na drugi deluje kao neka vrsta treninga za mozak, teranje mozga da bude fleksibilan.

Isto kao što redovnom vežbom vaše telo postaje lepše i snažnije, mentalno kontrolisanje dva ili više jezika pruža vašem mozgu prednosti prilikom zapažanja. Zahvaljujući ovakvoj mentalnoj fleksibilnosti čovek može da ima velike prednosti pogotovu kasnije u životu: tipični znaci kognitivnog starenja pojavljuju se kasnije kod dvojezičnih govornika – a početak degenerativnih poremećaja uslovljenih starenjem, kao što su demencija ili Alchajmerova bolest, odložene su kod dvojezičnih govornika u proseku za pet godina.

Nemci znaju gde idu

U istraživanju koje je nedavno objavljeno u časopisu Psihološka Nauka (Psychological Science), proučavani su nemačko-engleski dvojezični govornici, kao i jednojezični govornici, da bi se saznalo kako na osnovu različitih jezičkih struktura reaguju u toku eksperimenata.

Nemačko-engleskim govornicima pušteni su video klipovi događaja u kojima su bila neka kretanja, kao što je npr. žena koja ide prema kolima ili čovek koji vozi bicikl prema supermarketu, a onda je od njih traženo da opišu te scene.

Kada pokažete jednu takvu scenu jednojezičnom govorniku nemačkog jezika, on će nastojati da opiše radnju, ali i cilj radnje. Tako da će reći: „Žena ide prema svom automobilu“ ili „Čovek vozi bicikl prema supermarketu“. Jednojezični govornici engleskog jezika jednostavno bi opisali ove scene kao: „Žena hoda“ ili „Čovek vozi bicikl“, a da ne spomenu cilj radnje.

Shvatanje sveta od strane nemačkih govornika je holističko – oni gledaju na događaj kao na celinu – dok engleski govornici zumiraju događaj i fokusiraju se samo na radnju.

Lingvistička osnova ove tendencije deluje da je ukorenjena na način na koji su različiti gramatički alati smestili radnje u vreme. Engleski jezik zahteva od svojih govornika da gramatički obeleže događaje koji su u toku, obavezno primenjujući –ing morfemu: „Sviram klavir i ne mogu da se javim na telefon“ ili Svirao sam klavir kada je telefon zazvonio“. Nemački jezik nema ovo obeležje. 

Istraživanje govornika drugog jezika kao stranog pokazuje odnos između lingvističkog umeća u ovakvim gramatičkim konstrukcijama i učestalosti kojom govornici spominju ciljeve događaja.

U studiji je, tako]e, otkriveno da se ove ukrštene lingvističke razlike šire izvan same upotrebe jezika, do neverbalne kategorizacije događaja. Traženo je od engleskih i nemačkih jednojezičnih govornika da pogledaju seriju video klipova koji su prikazivali ljude kako šetaju, voze bicikl, trče ili voze kola. Gledanjem svakog seta od tri video zapisa, od ispitanika je traženo da odluče da li je scena sa dvosmislenim ciljem (žena hoda putem prema parkiranom automobilu) bila sličnija sceni sa jasno određenim ciljem (žena ulazi u zgradu) ili sceni bez cilja (žena hoda seoskim putem).

Nemački jednojezični govornici su češće povezivali dvosmislene scene sa scenama koje su orijentisane na cilj u odnosu na engleske jednojezične govornike. Ova razlika odražava jednu činjenicu u vezi sa jezičkom upotrebom: nemački govornici se više fokusiraju na moguće ishode radnji ljudi, a engleski govornici više pažnje obraćaju na samu radnju. 

Promeni jezik i promenićeš shvatanje

Kada su dvojezični govornici bili u pitanju, delovalo je da su menjali ova shvatanja koja su bazirana na jezičkom kontekstu u kojem im je dat zadatak. Otkriveno je da su Nemci, koji tečno govore engleski jezik, bili fokusirani na cilj kao i bilo koji drugi izvorni govornik, kada su bili testirani na nemačkom u svojoj matičnoj zemlji. Međutim, slična grupa nemačko-engleskih dvojezičnih govornika testiranih na engleskom jeziku u Ujedinjenom Kraljevstvu bili su fokusirani na radnju kao izvorni govornici engleskog jezika.

U drugoj grupi nemačko-engleskih dvojezičnih govornika, stavljen je jedan jezik u prvi plan njihovih umova za vreme zadatka povezivanja video zapisa tako što su učesnici ponavljali nizove brojeva naglas na engleskom ili nemačkom jeziku. Skretanje pažnje sa jednog jezika automatski je dovodilo do toga da drugi jezik preuzme vođstvo.

Kada je „blokiran“ engleski jezik, dvojezični govornici su se ponašali kao tipični Nemci i dvosmislene video zapise su posmatrali orijentišući se na cilj. Kada je blokiran nemački jezik, dvojezični govornici su se ponašali kao engleski govornici i povezivali su dvosmislene scene i scene sa otvorenim krajem. Kada su ispitanici iznenađeni tako što je promenjen jezik brojeva koji su odvraćali pažnju na pola puta u eksperimentu, fokusiranje ispitanika na ciljeve nasuprot procesa promenio se odmah zajedno sa njim.

Ovi nalazi su u vezi sa drugim istraživanjem koji pokazuje različito ponašanje kod dvojezičnih govornika u zavisnosti od jezika kojim se govori. Izraelski Arapi više povezuju arapska imena kao što su Ahmed i Samir sa pozitivnim rečima u arapskom jezičkom kontekstu nego u hebrejskom, na primer.

Ljudi govore sebi da se osećaju drugačije kada koriste druge jezike koje znaju i da izražavanje određenih emocija nosi sa sobom različit emocionalni odjek u zavisnosti od jezika koji koriste.

Kada se govori o riziku, dvojezični govornici takođe donose racionalnije ekonomske odluke na drugom stranom jeziku. U suprotnosti sa svojim prvim jezikom, nedostaju urođene, pogrešno vođene, osećajne predrasude koje veoma utiču na to kako se gleda na rizike i prednosti. Tako da jezik koji govorite zaista može da utiče na način na koji mislite.

Izvor: http://www.iserbia.rs/