Srećan Uskrs!

Vаskrs ili Uskrs (stsl. vъskrъs, аrh. Velikden) je hrišćаnski prаznik kojim se proslаvljа Isusovo vаskrsenje (uskrsnuće) iz smrti. 

Po hrišćаnskom verovаnju, to se desilo trećeg dаnа posle njegove smrti, uključujući i dаn smrti: tj. prve nedelje posle Velikog petkа. To je pokretni prаznik i prаznuje se posle jevrejske Pаshe (heb. pessach) u prvu nedelju posle punog mesecа, koji pаdа nа sаm dаn prolećne rаvnodnevnice, ili neposredno posle nje. Nаjrаnije može dа pаdne 4. аprilа, а nаjkаsnije 8. mаjа. 

U pravoslavnim hrišćanskim crkvama se na Vaskrs otvaraju Carske dveri na oltaru, čime se simbolično ukazuje da je Isus svojim vaskresenjem pobedio tamu i smrt i otvorio rajska vrata i put spasenja čitavom ljudskom rodu.

Jaje je simbol obnavljanja prirode i života i kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i za one koji ga primaju.

Vernici, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boje na Veliki petak, kada se, inače, ništa drugo ne radi, već su naše misli upućene na događaj Hristovog nevinog stradanja i poniženja, od ljudi, na Golgoti i Jerusalimu.

Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća".

---

---

Spa, ime svima poznato

U istočnoj Belgiji, u Ardenima, nalazi se grad Spa. Poznat je kao banja po svojim termalnim vodama bogatim mineralima. Ovde turisti dolaze da uživaju u svim blagodetima koje im omogućavaju izvori tople vode. Izvori u ovom gradu su postali toliko popularni i poznati u svetu da je njegovo ime ,,Spa" postalo sinonim za bilo koju destinaciju u svetu koja nudi sličnu uslugu.

Osim toga, Spa nekoliko puta godišnje okuplja posetioce zbog trka i drugih događaja koji se održavaju na Spa- Francorchamps kružnim trkačkim stazama. Spa održava Grand Prix trke formule 1 od 1950. godine. Staza je duga 7 km i veoma je zahtevna za vozače koji je inače obožavaju.

Odmor i zabava su oduvek bili primat u ovom gradu. Nisu jedino termalni izvori i formula 1 ono što privlači turiste. Još od 18 veka Spa je poznat po svom kazinu. Sagrađen je 1763 godine sa idejom da se gosti koji dolaze na oporavak malo razonode, ali je ideja ubrzo prerasla sebe i postala poznata širom sveta.

Izvor: radissonblu.com

Prevod: Redakcija InfoNet Magazina
Fotografije: Dan, DG EMPL, Evan, heipei, Lain Cameron, SJAAK kEMPE

---

---

Živeti sa reumom

Sama reč reumatizam odnosi se na različita bolna oboljenja koja zahvataju zglobove, ligamente, tetive, kosti, mišiće ili druge meke strukture u organizmu.

Reumatsko oboljenje može biti akutno, kada se iznenada javi groznica, otok i bol i tada se preporučuje mirovanje. Ako je obuhvaćeno mišićno tkivo, to područje može biti toliko osetljivo da čak i težina odeće može pogoršati bol. Ako se bolest ne tretira pravilno u akutnoj fazi, ona može preći u hroničan oblik kada se javlja bol i ukočenost mišića ili ako su zahvaćeni zglobovi, bol i ukočenost zglobova koji su najčešće praćeni otokom.

Ovim tekstom želimo da pomognemo svima koji pate od nekog od reumatskih oboljenja da sa tom bolešću žive što kvalitetnije i da koliko je moguće nesmetano obavljaju svoje uobičajene svakodnevne aktivnosti.

U svakom narodu koji živi na kontinantalnom klimatskom pojasu pet do deset odsto je obolelih od reume.

U Srbiji svaka sedma osoba boluje od nekog oblika hroničnog reumatizma što je oko 15% stanovništva.

Hrana je veoma važna, kako u nastanku, tako i u lečenju nekih vrsta artritisa, reumatizma i srodnih bolesti.

Oboleli od ovih bolesti trebalo bi da poboljšaju način ishrane, posebno pazeći na dovoljno snabdevanje vitaminima i mineralima.

Vitamin B6 doprinosi smanjenju problema izazvanih reumatizmom: ublažava bolove i obnavlja gipkost ramena, lakta, kolena. Ima ga najviše u bananama, mahunarkama, piletini i ribi.

Zna se da su

- meso i jaja

- pšenica, beli hleb

- šećer

- alkohol

- suncokretovo ulje

- suhomesnati proizvodi

proizvodi koji se ne preporučuju kod ovih obolenja i treba ih maksimalno izbegavati. 

Limun, pomorandže, kivi, jagode, dinje, suvo grožđe, koštunjavi plodovi, višnje, blitva  i španać su proizvodi koji bi trebali svakodnevno da su zastupljeni u jelovniku.

Osnovno pravilo za suprotstavljanje artritisu i reumatizmu je održavanje idealne telesne težine i što manje opterećenje zglobova nogu i ruku - kaže nutricionista Mirjana Ljutić iz Centra za hronu ishranu „Dr Gifing“.

Svaki suvišni kilogram telesne težine za koleno predstavlja opterećenje od 10 kg.

Artritis, naročito u kolenima, kukovima i leđima, češće imaju gojazni, kod kojih zbog većeg opterećenja dolazi do degenerativnih promena na zglobovima kolena, karlice, kičmenog stuba i stopala. Naročiti uticaj ima na pojavu osteoartritisa kod gojaznih žena. Smanjenjem telesne težine smanjuje se i opasnost od pojave ove neprijatne bolesti.

Reumatske bolesti mogu se ublažiti, ali se ne mogu u potpunosti izlečiti. Zato je od velike koriste za ove pacijente da isključe loše životne navike (kafa, nikotin), a da se pravilno hrane i redovno vežbaju.

Uz medikamentoznu terapiju i redovne lekarske kontrole, ovi saveti će u velikoj meri doprineti da se tok bolesti uspori i olakšaju tegobe koje ih prate. 

---

---

Izvor: MEDA Pharmaceuticals Switzerland GmbH,

Da li je delenje saveta dobra ideja?

Na slici engleskog slikara Džona Gilberta iz 1840. godine, vidimo Don Kihota koji savetuje svog pratioca Sanča Pansu. U prostoriji su samo njih dvojica. Don Kihot sedi zavaljen u raskošnoj fotelji, u opuštenoj pozi, sa prekrštenim nogama. Uveren je u svoje reči i uzdignutim prstom kao da naglašava izgovoreno. Sančo Pansa sedi na hoklici i položaj njegovog tela ostavlja utisak da je u grču. Savete prima stisnutih pesnica, kao da prima pogrdu kojoj jedva čeka kraj. Stara izreka kaže da slika govori više od hiljadu reči. Iz hijerarhije koja vlada u kompoziciji slike možemo jasno videti da savetodavac zauzima centralno mesto na platnu, dok je onaj koji prima savete ne samo u podređenom položaju već biva i istisnut iz kadra. Da li ova slika reflektuje određene situacije koje su univerzalne i aktuelne i nakon više od sto pedeset godina?

Da li vam se dogodilo da kada se suočavate sa nekim problemom ili prolazite kroz neko krizno razdoblje, skoro svi iz vaše okoline znaju šta treba da se radi u toj situaciji, a da ih i ne pitate? Preciznije, znaju šta vi treba da uradite i kako da postupite. I prilično su izdašni sa predlozima, konstatacijama, i nadasve sa savetima. Kako se vi osećate u toj situaciji?

Situacija može da bude i obrnuta – kada neko drugi ima problem, a mi smo ti koji bez pitanja, spremno uskačemo sa rešenjima i savetima. Kako deljenje saveta utiče na relacije između ljudi?

DELJENJE SAVETA

Deljenje saveta može da bude problematično i za onog koji savetuje i za onog kome je savet upućen. Za onog koji savetuje, zato što može da se suoči sa neočekivanom reakcijom ljutnje, besa i uvređenosti. Ta reakcija može da pokrene lanac događaja koji mogu da vode ka zahlađivanju odnosa i prekida komunikacije, a time i prekida prijateljstva ili emotivne veze. Deljenje saveta u poslovnom okruženju može da stvori lošu radnu atmosferu. U određenim osetljivim situacijama, deljenje saveta može da stvori čak i neprijatelje.

Kada neko dobija savete koje nije tražio može da ima osećaj da ga neko zatrpava nepotrebnim sadržajima koji za njega predstavljaju samo teret. Može da ima osećaj da je pod prisilom i da počne da izbegava tu osobu.

OTVARANJE I RANJIVOST

Kada nam se ljudi poveravaju i dele sa nama ono što ih muči, osetljiviji su i ranjiviji nego obično. Rizikovali su da nam pokažu da su nesavršeni i da imaju problem koji nisu uspeli da reše. Ono što im je najpotrebnije je naše slušanje i razumevanje. Potrebna im je naša podrška. Potrebno im je da osete da smo tu sa njima dok nam pričaju ono što je za njih bolno. Ponekad im je samo to i potrebno, da bi osetili olakšanje, razbistrili svest, postali svesni nečega što do tada nisu videli i nastavili dalje.

KONTAKT SA SOBOM

Ako ih zaspemo bujicom saveta, prekidamo njihov kontakt sa unutrašnjim procesima i sadržajima. Kako to izgleda? Umesto da prate sebe, primorani su da prate ono što mi imamo da im kažemo. Često nisu u stanju da to isprate zbog emotivnog stanja u kome se nalaze, ali iz kurtoazije klimaju glavom. Onda obično zaćute i tu se kontakt sa sobom prekida. Uskoro se prekida i razgovor, jer ako neko ne može da priča o onome što mu je zaista važno u tom trenutku, razgovor prestaje. Prestaje tako što savetovani ili nastavlja da priča o trivijalnim stvarima (npr. šta je ko kupio i ko je koga sreo) ili, ako nema snage za to, ubrzo ustaje i odlazi. Ali odlazi sa osećajem da je je pokušao nešto da kaže i podeli, a da nije imao ko da ga čuje, sasluša i podrži. To može da doživi kao  dodatno opterećenje na već postojeću teskobu. 

PROMENA DISTRIBUCIJE MOĆI

Sa savetima treba obazrivo i zbog promene distribucije moći koja se neizostavno javlja između savetodavca i savetovanog. Naime, od trenutka kada otvori usta da bi savetovao, savetodavac ulazi u nadređenu ulogu u odnosu na onoga kome je taj savet upućen. U slučaju kada neko otvoreno zatraži ili pita za savet, ta podela uloga je unapred određena i obe strane su sa njom saglasne, dok u slučaju nezatraženog saveta, promena distribucije moći može da bude neprihvatljiva ili uvredljiva za onog koji dobija savete koje nije tražio. Jer, neverbalna poruka koju savetovani može pritom da primi je da je nedovoljno sposoban da rešava svoje probleme, te da će sada neko sposobniji da mu kaže šta da radi. Upravo ova neverbalna poruka može da bude jedan od razloga za burne reakcije na nezatraženo savetovanje – pobunu protiv primoravanja na podređeni položaj i nametanja sadržaja koji nisu traženi, a vrlo verovatno su i nepotrebni.

„DELJENJE“ VS. „DAVANJE“ SAVETA

Na razliku između traženih i netraženih saveta mogu da upute i glagoli koji ljudi koriste pri izražavanju. Netraženi saveti se obično dele („Eno ga, deli savete“), a traženi daju („Idem kod stručnjaka da mi dà savet“). Pritom, glagol „deli“ nekima može da asocira na lakoću deljenja karata pri komšijskom opuštenom kartanju, a glagol „daje“ da podrazumeva određeno vaganje, procenu i uzimanje u obzir slojevitosti cele situacije i konteksta u kome se dešava problem koji osoba ima. Naime, ni jedan problem se ne dešava izolovano, sam od sebe i ničim izazvan, već je deo jedne celine, proizvod međusebnog delovanja osobe i njene okoline. Zato je i važno sagledavanje celog konteksta.

PREUZIMANJE ODGOVORNOSTI

Pored toga što dovode do promene u distribuciji moći, nezatraženi saveti mogu da budu nepromišljeni, neadekvatni i na kraju krajeva štetni. Često imaju više veze sa onim ko ih deli i njegovim potrebama, negoli sa onim kome su upućeni. Ako pođemo od pretpostavke da svako najbolje poznaje sebe, jedno od najlogičnijih pitanja koja se nameću je da li onda neko drugi može da zna šta je najbolje za nas? A tu je i pitanje preuzimanja odgovornosti – ko će da preuzme odgovornost i da snosi posledice ako stvari krenu po zlu nakon što je savetovani prihvatio savet? 

---

---

Autor: Kristina Pota Radulović  

Izvor: http://gestalt.org.rs

Biljke koje su vrlo efektne u smanjivanju obima stomaka

Da li ste znali da obim stomaka možete zaista smanjiti bez teških vežbi? Tu vam mogu pomoći biljke u čije smo se delovanje i sami uverili.

Veliki deo viškova na našem stomačiću dolazi od viška vode i nadutosti, jer ne čistimo oragnizam redovno i hranimo se nezdravo.

Ako samo izbacite ili bar smanjite tešku masnu hranu, šećere, gazirana pića, industrijske slatkiše, grickalice, brzu hranu i uključite u ishranu više voća i povrća, maslinovo ulje, sveže salate, te uključite neke od ovih biljaka obim stomaka će vam se garantovano smanjiti.

Svakog dana bi trebalo da sagorimo bar 550 do 650 kalorija i sledimo zdravu ishranu, ali teško je svaki dan držati se tog pravila. Mi ne zagovaramo da se trebate odreći svih užitaka, samo da trebate da ih svedete na minimum minimuma.

Ako ne možete svaki dan da se posvatite vežbanju i pripremanju i konzumaciji zdravih jela onda obavezno probajte sa nekim od ovih prirodnih „lekova“, jer su zaista efektivni u „istanjivanju“ stomaka. Uz to, trudite se da ne lenčarite, otiđite u šetnju umesto da svaki put posle posla „prigrlite“ kauč.

Za manji obim stomaka – prirodni lekovi

Čajevi – Čaj od maslačka i zeleni čaj. Čaj od maslačka najbolje pomaže da se rešite viška vode u organizmu. Čaj od korena maslačka će pomoći bubrezima da efektno izbace višak tečnosti i natrijuma. Na ovaj način brzo možete smanjiti obim stomaka. Zeleni čaj ne samo da pomaže da uz pravilnu ishranu i malo fizičke aktivnosti smanjite obim stomaka, već i čisti organizam od toksina, ubrzava metabolizam i povoljno utiče na opšte zdravlje. Pijte dve šolje ovog čaja dnevno.

Limunov sok - Ubrzava metabolizam i značajano utiče na smanjenje stomačića. Pijte svako jutro na gladan stomak toplu vodu sa čistim isceđenim sokom iz limuna (iscedite pola do jedan celi limun u čašu vode). Poželjno je da u toku dana popijete ovu mešavinu bar još jednom. Na ovaj način ćete brže sagoreti masnoću sa stomaka, ali i ojačati jetru.

Krastavac - Uz limun krastavac je odličan za hidriranje tela i sadrži dva važna minerala – sumpor i silicijum. Sprečava nadutost, jer ima mnogo vode i deluje dijuretički. Jedite ga sirovog, u svežim salatama ili celog, a možete u blenderu napraviti i sveži sok od krastavca (ili u sokovniku), pa ga pomešati sa limunom. Pročitajte i Sassy dijeta za manji stomačić i butine.

Jabukovo sirće - Toliko smo puta pisali o ovom divnom sirćetu da savetujemo da ga obavezno imate uvek u svojoj ostavi. Možete ga upotrebiti u kozmetičke svrhe na tako mnogo načina, a važi i za jedan od najzdravijih napitaka za čišćenje organizma. Potpomaže probavu i uništava loše bakterije, čisti naše telo od toksina i sprečava zadržavanje vode. Pomašajte ¼ šolje jabukovog sirćeta sa ¾ šolje vode i pijte ovaj napitak svako jutro.

Bademi - Jedna od najboljih grickalica za mršavljenje. Tek 10 do 20 badema dnevno će vam biti dovoljno. Najbolje je da ih stavite u čašu vode i ostavite preko noći. Ujutro popijte svoju čašu tople vode sa limunovim sokom i nakon 30 do 40 minuta pojedite natopljene bademe.

---

---

Izvor:  http://lifepressmagazin.com

Šta to beše udvaranje?

Nekada je jedna ruža umela da omekša trnovito srce neke ponosne devojke. Nekada su se dugim pismima opisivali osećaji prema određenoj osobi. Nekada mladićima nije manjkalo kreativnosti i umeli su da uz malo mašte naprave događaj za pamćenje…

Nekada su se mladići udvarali devojkama, ali danas za tim uopšte nemaju potrebe. Udvaranje je sigurnim korakom izašlo iz mode, ali pošto se i moda, godinama unazad ponavlja, sigurno će se jednoga dana i udvaranje vratiti sa stilom u našu realnost.

Ne postoje zvanični krivci koji se smatraju ubicama udvaranja, ali uperiti prst samo u jedan pol bilo bi potpuno neopravdano. I žene i muškarci su podjednako krivi zbog svega što im se događa, a događa im se, ako ćemo iskreno, mnogo toga nelogičnog. Žene više ne dobijaju pisma napisana perom romantike, jer nijedan muškarac nema želju da se udvara ženi koja “nosi pantalone”. Ako već do prepiske treba da dođe, pre će se desiti da ga žena jednim kratkim i jasnim sms – om obavesti o svojim željama i planovima.

Crvene ruže više nikome nisu interesantne, ma koliko one lepo mirisale. Muškarci verovatno smatraju da su ih savremene žene prerasle i da sa buketom cveća samo mogu da ispadnu smešni. Brzo se živi, pokloni se kupuju na brzinu, poruke se brzo šalju i čar neizvesnosti nestane iz odnosa brzinom svetlosti. Da li muškarci nemaju vremena za udvaranje ili se takvi gestovi u današnjem vremenu smatraju neprikladnim?

Udvaranje je reč koja će uskoro moći da se izbriše iz rečnika, jer se retko koristi, a još se ređe upražnjava taj vid aktivnosti. Izgleda da su godišnjice i rođendani rezervisani za poklone, lepe gestove i iznenađenja, dok ostalih jedanaest i po meseci godišnje provodimo sa računima, računarima, kao i u razgovorima o mnogobrojnim obavezama.

Muškarcima pre nije bilo teško da ukradu cvetić iz nečije bašte i poklone ga izabranici svoga srca. Ona bi taj cvet očarano gledala, smatrajući ga vrednijim i posebnijim od svega što poseduje. Danas se to retko praktikuje, jer muškarci više ne liče na mangupe iz starih filmova, ali i zbog činjenice da se moderna dama ne bi nimalo oduševila poklonom koji nema materijalnu vrednost.

Šta to beše udvaranje? O tome ćemo slušati još malo od naših mama i baka, a onda ćemo sve te slatke priče spakovati u celofan realnosti i skloniti što dalje od srca.

Izvor: cosmopolitan.rs

Sve o ljubavi

Emocije se ne mogu objasniti, ali im treba naći pravo ime. Ljubavna veza je nešto više od ljubavi. Za nekoga se rađa iz strasti, za nekoga iz prijateljstva, za nekoga već posle slučajnog susreta na ulici... Jedni veruju da može da bude večna, a drugi da ima "rok trajanja".  

Ljubav je verovatno jedina reč, odnosno stanje, koja nema naučno objašnjenje, ali ima toliko mnogo različitih pesničkih i umetničkih viđenja koja se mogu primeniti, ali samo onda kada smo je doživeli. Mnogi tvrde da je najlepša kada se tek rađa, neki da najduže traje onda kada je bar malo obavijena misterijom zbog toga što samo tada pruža šansu da se nadamo novom uzbuđenju.

Ipak, da bismo ljubav razumeli i doživeli na pravi način, potrebno je razdvojiti sve što ljubav jeste od onoga što ona nije. Nešto više upravo na ovu temu rekao je za "Život plus" dr Zoran Milivojević, psihijata i  psihoterapeut.

"Danas je uobičajeno da ljudi očekuju da pronađu nekoga ko im se sviđa, da se u njega zaljube, da posle nekoliko godina snažne zaljubljenosti dođe smirenje u vidu jedne duboke ljubavi. Nažalost, ovaj scenario mnogo ređe se ostvaruje nego što to mi mislimo. 

Umesto u ljubav, zaljubljenost vodi najčešće u razočaranje. I upravo reč razočaranje ukazuje da je prethodno postojao nerealan odnos prema drugoj osobi, da je ona bila idealizovana, dakle obožavana. Koren reči razočaranje je reč 'čar', ili glagol 'čaranje' koji označava magijski postupak kojim se kod neke osobe izaziva stanje izmenjene svesti, opijenosti. 

Prema tome 'biti razočaran' znači da ste konačno sagledali stvari onakvim kakve one zaista jesu u stvarnosti, ali, takođe, znači da vam se te stvari ne sviđaju. Setite se samo koliko ste puta bili zaljubljeni i koliko puta je iz toga proizašla kvalitetna ljubavna veza koja još uvek traje. 

Drugim rečima mi smo zaboravili kako počinje ljubav. Za nas je put za izbor partnera to kako se osećamo - ako neka osoba kod nas izaziva prijatnost, ako nam se sviđa seksualno, erotično, ili se na neki drugi način pored nje osećamo posebno prijatno, onda verujemo da je ona za nas. Ono što ne znamo to je da emocije nisu dovoljne, one jesu nužan deo izbora, ali su i varljive."

---

---

Izvor: mondo.rs

Poučna priča: Svako može da bude veliki čovek

Svako može da bude veliki čovek… zato što svako može da bude koristan. Ne morate da imate diplomu da bi ste bili od koristi. Da biste bili korisni, nije potrebno da se pravilno izražavate. Jedino je potrebno da imate dobro srce i dušu punu ljubavi.

Jednoga dana, dok se vraćao iz škole, dečak po imenu Mark je primetio da su dečaku koji je išao  ispred njega ispale iz ruku i rasule se knjige koje je nosio, zatim dva džempera, palica za bezbol, rukavice i mali magnetofon. Mark je čučnuo i pomogao dečaku da pokupi sve što mu je ispalo. Pošto su išli u istom pravcu, pomogao mu je  da ponese  stvari. Dok su išli zajedno, Mark je saznao da se dečak zove Bil, da voli video igre, bezbol i istoriju, da ima mnogo problema sa mnogim predmetima u školi  i da je  upravo raskinuo  s devojkom.

Kada su stigli do Bilove kuće, Bil je pozvao Marka da svrati na  koka-kolu  i da  malo gledaju  televiziju. Popodne im je proteklo u veoma prijatnom raspoloženju. Šalili su se i razgovarali, a onda je Mark otišao kući. Nastavili  su i dalјe da se viđaju u školi, jednom ili dvaput su ručali zajedno, a zatim su obojica završili srednju školu. Upisali su se i na isti fakultet, u kojoj su se redovno viđali. Vremenom su postali zaista dobri prijatelji. Na kraju je došla i završna godina, pa je tri dana pred sam kraj Bil zamolio Marka da sednu i porazgovaraju.  

Bil ga je podsetio na dan kada su se prvi put sreli. Da li si se ikada upitao zašto sam toga dana nosio kući toliko mnogo stvari?“ – upitao je Bil. „Vidiš, ispraznio sam svoju školsku kasetu u garderobi jer nisam hteo da ostavim nered za sobom. Uzeo sam majčine pilule za spavanje i upravo sam išao kući da ih popijem i da se više ne probudim. Ali, pošto smo ti i ja proveli izvesno vreme zajedno u priči i smehu, shvatio sam da  bi  mi, kad bih se ubio, nedostajalo vreme koje provodimo zajedno, kao i sve ono što nas tek čeka. Prema tome, Mark, kad si pokupio moje knjige onoga dana, nisi mi samo pomogao da pokupim stvari već si učinio mnogo, mnogo više. Spasao si mi život.“

---

---

Melem za dušu – Džon V. Sloter