VREMENSKE PROMENE: Kome najviše smetaju i koje simptome ne treba ignorisati

Od debelog minusa, do plus 15 i nazad u samo nekoliko dana – takve nagle promene malo kome su prijale. Glavobolje i vrtoglavice najčešći su pratilac tih promena.

Pored ortopeda koji su imali mnogo posla u januaru, i kardiolozi i neurolozi su imali više pacijenata.

Direktor Bolnice za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava“ kaže da iako broj primljenih pacijenata statistički ne odskače od proseka u odnosu na ostale mesece, ima razlike jer je mnogo teško obolelih.

Objašnjava da svaka promena utiče na zdravlje, ali da se najviše žale srčani bolesnici, dijabetičari i oni koji boluju od povišenog krvnog pritiska.

U Srbiji svakih 15 minuta neko doživi moždani udar, a svakih 60 minuta neko umre od šloga. To znači da na godišnjem nivou u Srbiji 25.000 ljudi doživi moždani udar.

Doktor Savić upozorava građane da ako osete slabost ruke ili noge, ili pak poremećaj govora odmah dođu u bolnicu, da ne oklevaju.

Manje je obolelih od respiratornih i virusnih infekcija i gripa, ali i dalje su sve te zimske bolesti u opticaju, zato ni malaksalost, visoku temperaturu, kašalj, ne treba shvatati olako,

---

---

Izvor: RTS.rs

Kako da izlečite prehladu za samo jedan dan

Vruć tuš pred spavanje i dosta tečnosti su dobri saveznici da se rešite prehlade za samo 24 časa. Saznajte koje još rituale treba praktikovati... 

Statistika "kaže" da virus odraslu osobu u proseku "napadne" tri puta godišnje i bolest traje devet dana.

Ipak, prehlada ne mora da vas muči danima, ukoliko primenite ove savete čim osetite prve simptome. Bol u grlu i telu, drhtavicu i zapušen nos možete da osujetite za jedan dan.

Više tečnosti

Obična voda ili sok ublažiće grebanje u grlu i učiniće nos prohodnijim. Osim čajeva, preporučuje se i pileća supa, jer nadoknađuje minerale i elektrolite.

Ispiranje grla

Rastopite kašičicu soli u čaši mlake vode i isperite grlo, kako biste ga očistili od bakterija i virusa. Osim toga, ublažiće sekret koji tera na kašalj i bolnu upalu.

Laka gimnastika

Nekoliko lakih vežbica pomoći će odbrambenom sistemu da se izbori sa prehladom. Ali, važno je da se organizam ne napreže, a da prilikom fizičke aktivnosti puls ne prelazi sto otkucaja u minutu.

Hranljiva večera

San je lekovit, to je poznato, a namirnice koje unesete pred spavanje mogu da pojačaju pozitivan efekat. Stručnjaci preporučuju meso koje nije masno, ribu, pasulj, smeđi pirinač, kao i što više svežeg povrća, jer je bogato antioksidansima.

Vruć tuš pred spavanje

Neposredno pred odlazak u krevet istuširajte se vrućom vodom. To će da opusti mišiće, odagna drhtavicu, a vrela para će da oslobodi disajne organe.

---

---

Izvor: http://www.lisa.rs

Ovu analizu sigurno niste uradili, a u njoj se krije puno odgovor vezanog za Vaše zdravlje

Predstavljamo vam rezultate istraživanja do kojih je došao tim lekara sa klinike iz Arizone koja se bavi naturopatijom. Naturopatija je medicinska grana koja spaja klasičnu i tradicionalnu medicinu i neguje holistički pristup lečenja. Vođa istraživanja sprovedenih o vitaminu D na ovoj klinici je Alen Kristensen, koji je za „Hafington post“ rekao sledeće:

1. Skoro svi imaju manjak vitamina D u krvi.

2. I skoro svi se iznenade kad saznaju za to.

Potom je objasnio zašto je vitamin D važan i kako da ga steknemo u količinama koje mogu da ojačaju naše zdravlje.

Zato što su mnogobrojne studije i istraživanja pokazali da je nedostatak vitamina D povezan sa višom stopom smrtnosti s jedne strane, a sa druge povećava rizik od:

• Visokog krvnog pritiska

• Virusnih i bakterijskih infekcija

• Osteoporoze

• Alergija i astme

• Malignih oboljenja

• Dijabestesa

• Infarkta

• Multiplaskleroze

• Mentalnih bolesti

• Hroničnog bola

KOLIKO NAM VITAMINA D TREBA?

Apsorpcija vitamina D je individualna. Zbog toga neki ljudi nemaju dovoljno ovog vitamina u krvi iako uzimaju preporučenu dozu dnevno. „Vitamin D Council“ smatra da u krvi treba da imamo 40-80 ng/ml kako bi se smanjio rizik od gorenavedenih bolesti.

Međutim, istraživanje sprovedeno na 18.883 ljudi u periodu od 2001. do 2004. pokazalo je da ljudi imaju u proseku 30 ng/ml. Taj nivo je nizak i može se smatrati nedostatkom vitamina D.

ZAŠTO GA NEMAMO DOVOLJNO

1. Suplementi su slabi

Većina multivitaminskih suplemenata, pa čak i suplemenata koji su čist vitamin D, sadrži 400 internacionalnih jedinica ovog vitamina (400 IU). Ta doza podiže nivo vitamina D u krvi za 4 ng/ml, što je apsolutno nedovoljno da bismo imali ikakve koristi.

2. Hrana je siromašna

Učesnici pomenutog istraživanja hranom unose u proseku od 144 do 288 IU vitamina D dnevno. Ta količina podiže nivo vitamina D u krvi za 2 ng/ml, što je takođe nedovoljno da bi se bilo kako odrazilo na zdravlje. Ljudi koji piju mnogo punomasnog mleka obogaćenog sintetičkim vitaminom D mogu da unesu dovoljno ovog vitamina tim putem, ali onda nastaju drugi problemu poput gojaznosti, lošeg varenja i hroničnog zatvora.

3. Sunce je opasno, a nedovoljno

Uvreženo je mišljenje da je 15 minuta na suncu dnevno dovoljno da bi organizam proizveo dovoljno vitamina D. Ipak, dokazano je da nije, jer je kod surfera koji nedeljno na suncu provedu 15 sati takođe identifikovan nedostatak vitamina D u krvi. Osim toga, kreme za zaštitu od sunca sprečavaju proizvodnju vitamina D, dok, s druge strane, boravak na suncu bez zaštite povećava rizik od melanoma.

4. Salo nam krade vitamin D

Uz sve ove prepreke na koje naš organizam nailazi u pokušaju da se snabde vitaminom D, tu je i salo! Ono bikvalno krade rezerve vitamina D iz krvi. Što više sala imamo na stomaku, to ćemo manje vitamina D moći da iskoristimo. Vitamin D ostaje „zarobljen“ u salu, ne odlazi u krv i samim tim ga imamo manje nego što bismo ga imali da nismo debeli.

KOLIKO VITAMINA D TREBA DA UNESEMO DNEVNO?

Odrasle osobe koje unose 2.000 IU vitamina D dnevno, podići će njegov nivo u krvi za 20 ng/ml.

Dakle, većini treba 5.000 IU dnevno da bi nivo ovog vitamina u krvi bio 50 ng/ml.

KOJA VRSTA VITAMINA D JE NAJBOLJA?

Vitamin D3 treba uzimati kao suplement, ali u dovoljno velikim dozama, i to obavezno uz hranu. Najbolje je da to budu male porcije orašastih plodova, butera, ulja, mesa ili masne ribe. Hrana pomaže apsorpciju vitamina D3.

MOŽEMO LI DA PRETERAMO S VITAMINOM D?

Možemo, ali on nije toksičan. Studija iz 2006. Pokazala je da ljudi koji su dnevno unosili 100.000 IU vitamina u periodu od četiri do šest meseci nisu pokazivali znake akutnog trovanja. Nivo od 150 ng/ml vitamina D u krvi smatra se toksičnim, ali čak i ako imate malo iznad 80 ng/ml, ništa vam se loše neće dogoditi.

ŠTA TREBA DA RADIMO?

1. Uradite analizu vitamina D u krvi. Najbolji test se zove 25 (OH) vitamin D. 

Radi se u svim laboratorijama.

2. Uzimajte dovoljne količine sintetičkog vitamina D kako biste dostigli nivo od 40-80 ng/ml u krvi. Za većinu ljudi to je od 4.000 IU do 10.000 IU dnevno. Nekima je potrebno i više. Podrazumeva se da sve ovo treba da radite u dogovoru sa svojim lekarom.

---

---

Izvor: zena.blic.rs

Čudesna soda bikarbona u službi zdravlja i lepote

Jedan od najvećih neprijatelja farmaceutske industrije poslednjih godina postao je natrijum-hidrogenkarbonat, u narodu poznatiji kao soda bikarbona. 

Reč je o jedinoj organskoj, bezopasnoj hemikaliji, koja je svoju primenu našla prvo u službi lepote, a s vremenom su se otkrivale i njene blagodeti za zdravlje čoveka. 

Poslednjih godina internet je preplavljen tekstovima u kojima se govori o svim povoljnim dejstvima ove supstance, pa se mnogi iznenade kada pročitaju u koje se sve svrhe soda bikarbona može upotrebljavati. Zanimljivo je da se koristi u najjednostavnije svrhe, kao što je prirodno beljenje zuba koji su promenili boju zbog naslaga nastalih pušenjem i ispijanjem kafe, do pomoći u izlečenju od najtežih bolesti, u vreme kada pacijenti primaju hemoterapiju. 

Soda bikarbona, najčešće u kombinaciji sa vodom, pokazala se kao čudotvorno sredstvo. Iako zvuči neverovatno da nešto što košta tako malo ima toliko širok spektar blagotvornog dejstva, mnogi doktori pišu knjige i naučne radove o njenom blagotvornom dejstvu na organizam. Zanimljivo je da je soda pronašla primenu čak i u kućnim poslovima, pa se tako mogu pronaći “recepti” kako da pomoću ove supstance očistite nameštaj, mašinu za pranje veša ili prljavštinu nakupljenu na šporetu.

Soda bikarbona za zdravo grlo

Kako je soda idealan saveznik u borbi sa bekterijama, pokazala se kao odlična u lečenju gnojne angine. Rastvor za ispiranje grla dobija se tako što se jedna kašičica sode istopi u čaši prokuvane vode. Grlo se ovakvim, prirodno dobijenim rastvorom može ispirati i pet puta dnevno. Pored toga što će olakšati tegobe, obrzaće lečenje gnojne angine i smanjiti period ispijanja antibiotika.  

Zašto je soda bikarbona dobra za pranje zuba?

Soba bikarbona se može koristiti za uklanjanje mrlja s površine zuba, odnosno gleđi. Zubi tada postaju belji i svetliji. Pranjem zuba sodom bikarbonom ćete ukloniti mrlje uzrokovane ispijanjem kafe, čajeva, sokova, žvakanjem duvana i pušenjem. Kada se soda bikarbona pomeša sa vodom, dolazi do oslobađanja slobodnih radikala. Oni tada razgrađuju molekule koje uzrokuju mrlje na zubima. 

Povremeno korišćenje sode bikarbone se preporučuje za celokupno zdravlje usne šupljine.

Namočite četkicu vodom i umočite je u sodu bikarbonu. Tako ćete biti sigurni da se soda bikarbona prilepi za četkicu. Četkajte zube oko 1 minute i dobro isperite.

Pranje zuba sodom bikarbonom će možda izazvati osećaj žarenja. Ako taj osećaj postane nepodnošljiv, treba odmah prestati i dobro isprati usnu šupljinu vodom.

Sodu bikarbonu možete pomešati is pastom za zube. Postupak četkanja i ispiranja je isti. Nemojte preterivati sa sodom bikarbonom, dovoljno je jednom nedeljno da operete zube na ovaj način.

Zašto ne smete koristiti dezodorans više od jednom dnevno

Ne preterujte sa upotrebom preparata, naročito antiperspiranata, za koje se sumnja da su štetni...

Tokom proleća, a naročito u letnjim mesecima, korišćenje dezodoransa i antiperspiranata u svakodnevnoj higijeni je neizbežno.

Ipak, poslednjih godina mnogo se govori o štetnom dejstvu ovih preparata i navodno kancerogenim svojstvima sastojaka kao što su soli aluminijuma.

I pored toga što ne postoji nijedna zvanična studija sprovedena na relevantnom broju ispitanika koja bi potkrepila takve sumnje, preporuka je da se ne preteruje sa upotrebom dezodoransa, a naročito antiperspiranata, koji sprečavaju znojenje. Umesto prekomerne upotrebe ovih preparata, potrudite se da na što prirodniji način mirišete na visokim temperaturama. Tuširajte se makar jednom dnevno, jer ćete tako sprati znoj i sprečiti razvoj bakterija koje su glavni uzročnici neprijatnih mirisa. Ukoliko ste u prilici, pazuh perite što češće ili ga s vremena na vreme obrišite vlažnom maramicom.

Svaki dan obucite čiste stvari, jer se bakterije na oznojenoj odeći brzo razmnožavaju. I pored toga što dlačice ispod pazuha imaju važnu ulogu u lakšem oslobađanju od znoja, poželjno je da ih tokom letnjih meseci uklanjate, jer se na njima zadržavaju bakterije. Takođe, dezodoranse (u spreju, "stiku" ili na "kuglicu") nanosite samo na ključne delove tela, a ako strahujete od mogućih štetnih sastojaka u njima, potražite u apotekama i parfimerijama one na prirodnoj bazi.

---

---

Mnogi ne znaju ni razliku između dezodoransa i antiperspiranata, koji pored sprečavanja neprijatnog mirisa deluju i na sam proces znojenja.

"Antiperspiranti se nanose na površinu kože, a u kontaktu sa znojem razlažu se na sitne čestice koje ulaze u kanaliće znojnih žlezda. Na taj način znoj se iz njih otežano evakuiše. Čestice uglavnom ostaju u koži 24 sata, ali se vremenom ispiraju. Zato je poželjno antiperspirante nanositi samo jednom dnevno na čistu kožu. Treba voditi računa da se ne javi iritacija, svrab, crvenilo.

Oni su deo naše svakodnevne higijene i teško je zamisliti savremeni život bez njih. Jedino ne valja preterivati u količini koja se nanosi. U opšte mere kontrole znojenja spada i često pranje dezodoransnim sapunima, kao i primena drugih sredstava za neutralisanje neprijatnih mirisa. Ova sredstva imaju i antibakterijski karakter, odnosno sprečavaju pojavu infekcija, jer su oznojena mesta stalno vlažna. Kada je reč o tabanima, treba nositi isključivo pamučne čarape", naglašava dr Svetlana Minić, dermatovenerolog iz Specijalističke ordinacije "Dr Bojić".

Na koji način deluju dezodoransi u spreju?

"Imaju blago antimikrobno dejstvo, a dodaju im se mirisi ili prirodna esencijalna ulja da bi maskirali miris znoja. Mogu biti i u kombinaciji sa antiperspirantima. Osobe koje imaju pojačano znojenje treba da koriste dezodranse u kojima je prisustvo antiperspiranata u većoj koncentraciji. Ove dezodoranse ne smeju da kupuju na svoju ruku, već uz konsultaciju sa dermatologom".

Da li je za kožu štetno prečesto tuširanje, uz upotrebu raznih gelova i losiona?

"Suviše često tuširanje može da dovede do isušivanja kože, a naročito ako se koriste sapuni koji je snažno odmašćuju. Preporuka je da se umereno aktivne osobe tuširaju jednom dnevno. Ukoliko to neko radi češće, savetuje se upotreba blagih sapuna i kupki. 

Najvažnije je da preparati ne izazivaju iritaciju, da su higijenski ispravni i da im nije istekao rok upotrebe. Dobro je i što većina proizvođača polako izbacuje toksične parabene iz upotrebe. Međutim, to ipak ne znači da u proizvodima nema drugih, potencijalno štetnih konzervanasa".

Kakva je uloga znojenja?

"Znojenjem se održava telesna temperatura i sprečava pregrevanje organizma. Zapravo, osnovna uloga znojenja je termoregulacija, odnosno održavanje telesne temperature pojačanim znojenjem kada je povišena spoljna temperatura. Ukoliko je znojenje intenzivno i na dlanovima i tabanima, onda je verovatno došlo do poremećaja rada znojnih žlezda".

Zbog čega dolazi do njihovog poremećaja?

"Razlozi su brojni, ali je posebno zanimljiva idiopatska hiperhidroza koja se opisuje i kao emocionalno i kao mentalno znojenje. Za nju je karakteristično da postoji preterano simetrično izlučivanje znoja na pazušnim regijama, dlanovima i tabanima. Pojačano lučenje znoja prisutno je tokom celog dana, s tim što je još izraženije za vreme stresa i u stanjima emocionalne napetosti. 

Zato se često i može čuti za ovakve osobe da se znoje 'na nervnoj bazi'. Njihovi dlanovi i tabani su hladni i ljubičaste boje. Ovakva vrsta znojenja ispoljava se još u detinjstvu i oko puberteta, a može da se nastavi i kasnije. Toliko intenzivno da kaplje sa ruku, što osobama izaziva tegobe, zbog čega izbegavaju rukovanje. Zbog hiperaktivnosti simpatičkog nervnog sistema mogu da imaju i ubrzani rad srca".

Obratite pažnju na sastojke

Bez obzira na to što se smatraju bezazlenim, većina preparata sadrži štetne sastojke, makar u tragovima. U antiperspirantima su aluminijumske soli, koje su po nekim istraživanjima najrizičnije po zdravlje. Njihova uloga je, inače, da blokiraju znojenje, ali tako utiču i na fiziološke procese u organizmu. Osim toga, aluminijum se apsorbuje kroz kožu, pa u nekom trenutku može da ošteti i DNK, povećavajući rizik za nastanak kancerogenih ćelija.

Rezultati američkog istraživanja pokazuju da često brijanje ispod pazuha uz korišćenje antiperspiranata, može da dovede do pojave karcinoma. U strukturi ovih kancerogenih ćelija nalazi se i paraben, za koga proizvođači tvrde da je izbačen iz procesa proizvodnje kozmetičkih preparata. Međutim, po onome što su otkrili istraživači, izgleda da je ovaj sastojak i dalje, makar u tragovima, prisutan, a vešto sakriven na ambalaži. Opasan je i za muškarce, jer smanjuje pokretljivost spermatozoida.

Triklosan je još jedan sastojak na kojeg bi trebalo obratiti pažnju. Sadrži neophodna antibakterijska svojstva, ali u kontaktu sa hlorisanom vodom može da stvori hloroform, za koga se sumnja da je kancerogen. Talk, čest sastojak mirisnih dezodoranasa takođe u naučnim krugovima ima lošu reputaciju, kao i propilen glikol koji omogućava da dezodorans lagano klizi po koži. Ovaj sastojak može da iritira kožu.

Znojne žlezde

Na telu ima između dva i četiri miliona znojnih žlezda, uključujući lice, dlanove i tabane. To su takozvane ekrine znojne žlezde koje svojim radom oslobađaju znoj, bistru tečnost bez mirisa, na površinu kože i tako je hlade. Druga vrsta su apokrine znojne žlezde smeštene u pazušnoj i genitalnoj regiji. One luče znoj koji je gust, a u kontaktu sa bakterijama na površini kože stvara karakterističan miris.

Dlanovi i tabani

Kada je reč o dlanovima i tabanima, u svetu se danas u terapijskom smislu najčešće koristi rastvor aluminijum hlorid heksahidrata u alkoholu. Ovaj rastvor se nanese jednom, pa se čeka da prođe nekoliko dana koliko traje učinak, a onda se postupak ponavlja. Isti rastvor koristi se i za pazušne jame, samo u vidu obloga. Ponekad može da se dogodi da se na mestima nanošenja pojavi peckanje, svrab i iritacija, kao neželjeni efekti koji su prolaznog karaktera - naglašava Svetlana.

---

---

Izvor: www.novosti.rs

Napitak od latica orhideje pospešuje rad mozga

Plavi čaj od latica orhideje se vekovima koristi na Tajlandu. Pospešuje rad mozga, ubrzava metabolizam i prirodni je antidepresiv. 

Pravi se od cvetova plave orhideje (koji ima tri latice) i limunske trave. To je posebna vrsta orhideje, koja raste samo na području tajlandskog kraljevstva.

Naziva se još čajem od plavog graška. 

Kada se u u čaj doda voda, tamnoplava tečnost menja boju na osnovu pH vrednosti onoga što se sledeće doda u čaj.

Ako se doda sok od limuna ili nekog drugog citrusa, plava boja postaje ljubičasta.

Čaj se najčešće konzumira posle večere.

Služi se vruć ili hladan, a obično se meša s medom, đumbirom, nanom ili pasiranim voćem.

Zahvaljujući čudotvornim dejstvima i lepom izgledu postao je popularan u državama širom sveta. 

Osušeni listovi plavog čaja često se koriste i u koktelima.

Nežni pupoljci tajlandskih orhideja skupljaju se u rano jutro i suše deset sati.

Ovaj čaj je bogat je antioksidantima.

Postoje istraživanja koja ukazuju da pomaže u borbi protiv upala. Tradicionalno se koristi i kod problem s očima poput konjuktivitisa, a preporučuje se i osobama koje mnogo vremena provode ispred računara.

Latice orhideje doprinose jačanju tela i poboljšanju imuniteta, regulišu krvni pritisak, podstiuču rast kose i smanjuju njen gubitak, poboljšavaju cirkulaciju krvi u mozgu, opuštaju i pomažu u borbi protiv stresa i hroničnog umora.

Izvor: www.magicnobilje.com

9 najsmrtonosnijih virusa na svetu

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem

Predstavljamo vam devet najsmrtonosnijih virusa, a lista je nastala bazirana na procentu smrtnih slučaja kod obolelih osoba, broju ljudi koji su do sada umrli od posledica zaraze, kao i to da li dotični virusi predstavljaju rastuću pretnju.

1. Marburg virus

Naučnici su ovaj virus otkrili 1967. godine nakon manje epidemije koja je primećena kod laboratorijskih radnika u Nemačkoj. Prenosioci su bili, kako se ispostavilo, zaraženi majmuni iz Ugande. Sličan Eboli, Marburg virus izaziva visoke temperature i krvarenja koja rezultiraju šokom, otkazivanjem rada organa i smrću. Tokom epidemije koja je zahvatila državu Kongo, 2000. godine, 80 procenata zabeleženih zaraženih slučaja je imalo smrtni ishod.

2. Ebola

Prva zabeležena epidemija ovog virusa zahvatila je Sudan i Kongo 1976. godine. Prenosi se preko krvi, drugih telesnih fluida ili putem zaraženog tkiva ljudi ili životinja. Određene vrste ovog virusa mogu biti ekstremno fatalne, te je tako u zaraženom Sudanu stopa smrtnosti dosegla 71%, dok je trenutna epidemija u Africi najveća u istoriji, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije.  

3. Besnilo

Iako su vakcine, koje su u primeni još od dvadesetih godina prošlog veka, drastično smanjile pojavu ove bolesti, ona i dalje predstavlja veoma ozbiljnu pretnju u Indiji i određenim delovima Afrike. Ova bolest napada nervni sistem i mozak, i po simptomima je jedna od najopakijih bolesti na svetu. Srećom, vakcine i antibiotici uspešno leče obolele, međutim, procenat smrtnosti u slučaju ne primanja terapije je 100 procenata. 

4. HIV

U modernom svetu, titulu najsmtronosnijeg virusa mogao bi da ponese HIV. Nešto više od 36 miliona ljudi umrlo je od ovog virusa od prvog otkrivanja ove bolesti tokom 1980-ih godina prošlog veka. Jaki lekovi omogućuju obolelima da produže svoj životni vek, ali ova bolest i dalje suvereno vlada u zemljama sa niskim ličnim dohotkom u kojima se i nalazi skoro 95 procenata obolelih. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, 1 od 20 odraslih osoba Subsaharske Afrike pozitivna je na HIV.

Iako su vakcine i lekovi uspeli da se za neke bolesti pokažu kao adekvatni "protivotrovi", neki virusi, poput skorašnje epidemije ebole u Africi, dokaz su da smo daleko od konačne pobede nad ovim neprijateljem

5. Velike boginje

Posle hiljada godina borbe protiv velikih boginja, 1980. Svetska zdravstvena organizacija proglasila je svet slobodnim od ove bolesti. Zaraza koja je ubijala jednog u tri obolela ostavljala je preživele sa dubokim, trajnim ožiljcima, slepe, ili sa nekim drugim teškim posledicama. Stopa smrtnosti bila je veća u zemljama van Evrope, čija je populacija imala slabiji kontakt sa bolestima dok ih naseljenici nisu doneli sa sobom. Veruje se da je skoro 90 procenata domorodačkog stanovništva Amerike umrlo od ove bolesti. Samo u 20. veku, velike boginje ubile su više od 300 miliona ljudi. 

6. Hantavirus

Ovaj virus je prvi put primećen u Sjedinjenim Američkim Državama 1993. godine, kada je mladi Navaho par preminuo samo par dana nakon prvih sindroma ove bolesti. Nekoliko meseci kasnije, naučnici su uspeli da izoluju virus iz krvi jelena koga su našli u blizini kuća obolele porodice. Do danas, preko 600 osoba je obolelo ovim virusom, a od toga je 36 procenata slučajeva imalo smrtni ishod. 

7. Influenza (Virus gripa)

Tokom sezone gripa, skoro 500,000 ljudi širom sveta umre od ove bolesti. S vremena na vreme, kada se pojavi nova vrsta gripa, moguća je pandemijska razmera ove bolesti - sa neverovatno visokom stopom smrtnosti. Najsmrtonosniji grip u ljudskoj istoriji, poznatiji pod nazivom Španska groznica, izbio je 1918. i zarazio je 40 procenata svetske populacije - usmrtivši preko 50 miliona ljudi. 

8. Denga groznica

Ovaj virus prvi put se pojavio 1950-ih na Filipinima i Tajlandu i od tada se proširio kroz tropski i suptropski pojas. Od ove bolesti oboli od 50 do 100 miliona ljudi godišnje, prema istraživanjima Svetske zdravstvene organizacije, ali je nivo smrtnosti manji u odnosu na druge bolesti - oko 2,5%. Najčešći prenosilac ovog virusas su komarci, pa se tako, zbog sve većeg zagrevanja i menjanja klime, predviđa rapidni razvoj i širenje ove bolesti. Ako se ne leči, ova bolest može dovesti do posledica sličnih Eboli, te se smrtnost može računati i do 20 procenata. 

9. Rotavirus

U moderno doba dve vakcine sposobne su u zaustavljanju ovog virusa, koji najčešće napada novorođenčad i mlađu decu. Ovaj virus se širi velikom brzinom, a manifestuje se gastrointestinalnim problemima. Poput ostalih bolesti, i ova je smrtonosna u nerazvijenim delovima sveta - 430,000 dece mlađih od 5 godina umrlo je od infekcija rotavirusom tokom 2008. godine. 

Izvor:http://www.nationalgeographic.rs

Kako sačuvati dobar vid

NA očima i vidu često se ispoljavaju tegobe koje nisu posledica nekog ozbiljnog poremećaja ili oboljenja. Da biste ih očuvali zaštitite ih pre svega od prašine, dima, jakog sunca i vetra.

Ako možete izbegavajte duži boravak u takvim uslovima, a ako to nije izvodljivo češće trepćite i nežno masirajte zatvorene oči dlanovima. Važno je i da redovno praznite creva, jer opstipacija remeti normalno funkcionisanje organizma, pa samim tim, negativno utiče i na vid. Previše stresa, teskobe, tuge ili ljutnje takođe šteti očima.

Pokretanje očiju gore-dole i okretanje očnih jabučica u smeru kazaljke na satu, pa u suprotnom smeru, takođe pomaže očuvanju dobrog vida. Što se ishrane tiče, stručnjaci savetuju da u jelovnik obavezno uvrstite kupus i šargarepu, a kod zamora očiju skuvajte čaj od kamilice, pa ohlađene vrećice stavljajte na kapke, makar nekoliko minuta.

---

---

Izvor: http://www.intermagazin.rs

Zašto je potrebno da ujutro popijte 600 militara vode?

Japanski naučnici tvrde da ova navika povoljno deluje kao preventiva za brojna oboljenja 

Svi već znaju da je potrebno popiti dve litre vode dnevno, ali kada je treba piti, malo ko zna. 

Japanski naučnici tvrde da ujutro na prazan želudac trebamo popiti četiri čaše po 150 mililitara vode. Na taj način će pročistiti vaš želudac, ali i smanjiti rizik od razvoja niza bolesti. Voda, naime, pročišćava creva i povećava sposobnost želuca da apsorbuje hranljive sastojke iz hrane koju jedete.

Postupak je sledeći:

Čim se probudite, pre nego što operete zube i umijete se, popijte 600 mililitara vode. Nakon toga operite zube, spremite se, ali nemojte ništa jesti i piti. Nakon četrdeset pet minuta doručkujte, a zatim nemojte piti vodu naredna dva sata.

Voda pomaže pri oslobađanju toksina iz našeg tela, što se za početak može primetiti na vašem licu i koži, koji postaju svežiji i čistiji.

Ispijanje vode čim se probudite smanjiće vreme koje je organizmu potrebno da stvori nove ćelije i mišićno tkivo.

Ako ipak ne unosite dovoljno vode, možete povećati rizik za razvoj raznih bolesti kao što su rak dojke, rak materice, leukemija, dijabetes, kamen u bubregu, astma, zatvor, glavobolja i mnoge druge.

Ako vam 600 mililitara predstavlja preveliku količinu vode, počnite sa manjom koju ćete postepeno povećavati.

Izvor: http://www.story.rs

Nespavanje utiče na pamćenje i učenje

Mnogima se dogodilo da dočekaju sitne sate i da nedovoljno naspavani sutradan nastave sa regularnim aktivnostima – poslom ili učenjem. Mladi smatraju pojavu nespavanja bezazlenom, jer kratkoročno ne osećaju značajne negativne uticaje na svakodnevne aktivnosti, pažnju, koncentraciju.

Ali kakve su dugoročne posledice noći bez sna?

Stručnjaci iz Holandije tvrde da dugoročne posledice neispavanosti mogu biti veoma ozbiljne po pamćenje i sposobnosti učenja. Nedostatak sna naročito utiče na hipokampus, deo mozga koji je značajan za memorisanje pozicija i mesta.

Naučnici su sproveli eksperiment nad grupom miševa. Najpre su ih dresirali za prostorne aktivnosti u lavirintima da bi procenili memoriju. Nakon svakodnevnog treninga, stručnjaci su im onemogućili san pet sati, što predstavlja kritičan period za konsolidovanje memorije. Na početku se nisu primećivale posledice nespavanja, međutim, ispostavilo se da su se njihove mogućnosti znatno pogoršale kasnije. Rezultati ovog istraživanja potvrđuju da nedostatak sna utiče na hipokampus i prostorno učenje, iako još uvek nije razjašnjeno zbog čega su neki delovi mozga osetljiviji na nedostatak sna u odnosu na druge.

Naučnici poručuju da nije uvek potrebno mnogo neispavanih noći da bi se smanjila sposobnost memorije. Bitan je trenutak u kom dolazi do nespavanja. Naime, ako san izostane u periodu konsolidacije memorije čak i na veoma kratko vreme, to može biti dovoljno da se ozbiljno poremeti sposobnost pamćenja i učenja.

Izvor: http://obrazovanje.omladina.net

6 KRATKIH SAVETA: Radite na RAČUNARU - evo kako da sačuvate VID!

Prinuđeni ste da sedite za kompom po ceo dan? Ipak možete da zaštitite oči. 

Rad za računarom se ne svrstava u teške fizičke poslove, ali i on ima svoje negativne uticaje na naše telo. Između ostalog, svakodnevno i dugo sedenje pred monitorom može oštetiti vaš vid.

 Ovo su saveti koji vam mogu pomoći da sprečite ovakav ishod.

 1. Pravilno postavite radni sto. Postavite ga na mesto na sa kojeg možete videti najudaljeniju tačku prostorije. Takođe je preporučljivo da račuran ne postavite pored prozora jer prejako dnevno svetlo može da uzrokuje stres za oči.

 2. Menjajte fokus. Posle svakih 10 minuta pogledajte udaljeni predmet koji se nalazi na najmanje 3 metra od vas. Držite pogled na tom predmetu najmanje 10 sekundi, pravilno dišući i trepćući. 

3. Nemojte raditi za računarom u mraku. Prostorija uvek mora biti dobro osvetljena. Ako radite za računarom u mraku, to oštećuje vaš periferni vid.

 4. Ne sme biti odsjaja na monitoru. Potrudite se da eliminišete reflektiranu svetlost. U suprotnom, vaše telo će se nesvesno pomicati da izbegne ovaj jak izvor svetlosti, što će dovesti do štetnog nepravilnog držanja.

 5. Pravilno trepćite. Zdravo oko, sa normalnim očnim pritiskom, trepće 10-12 puta u minutu, otprilike svakih 5 sekundi. Kada ne trepće dovoljno, oko se napreže, suši se i brzo zamara. Pokušajte to da izbegavate.

 6. Lagana vežba treptanja. Lagano i brzo trećite 20 puta, bez stiskanja očnih kapaka. Lice treba da vam bude opušteno. Pošto trepnete 20 puta, zatvorite oči i odmorite se nekoliko trenutaka. 

Izvor: http://www.srbijadanas.com

Da li i vi patite od hroničnog umora

Vrtoglavica, nesanica ili pospanost, uznemirnenost, iscrpljenost, glavobolja, umor samo su neki simptomi koji muče osobe osetljive na promenu vremena. Prolećni umor možete pobediti boravkom na svežem vazduhu, zdravom ishranom i vežbama, ali sve to nije dovoljno ako imate sindrom hroničnog umora o kojem se poslednjih godina sve više govori. 

Sindrom hroničnog umora (SHU) predmet je stalnih sporova među lekarima - neki su ubeđeni da je bolest virusnog porekla i okrivljuju virus herpesa, dok drugi smatraju da je izazivač stres. 

Većina naučnika se slaže da se jedan od uzroka krije u načinu života pacijenta - u stalnom stresu i ubrzanom životnom tempu. Suviše velika odgovornost koju preuzimaju na svoja pleća, želja da budu prvi, nezamenljivi za okolinu - možda to i jesu pretpostavke razvoja depresije i hroničnog umora? Upravo 80-ih godina, kada su naučnici počeli da govore o epidemijama SHU, primećena je sledeća tendencija (karakteristična i za muškarce i za žene): raditi duže, bolje, intenzivnije nego što je to zaista neophodno da se ne ostane bez posla. Ne sme se isključiti ni pretpostavka da je sindrom hroničnog umora u određenoj meri zaštita organizma od okolnosti koje od čoveka zahtevaju izdržljivost mašine. Očigledno je da preterani zahtevi koje postavljaju sami sebi, ambicija i želja da se dokažu za mnoge mogu biti pokretač. To im nesumnjivo poboljšava materijalnu situaciju, ali šteti zdravlju. Upravo među takvim ljudima veliki je broj pacijenata sa SHU.

Smatra se da su žene sklonije sindromu hroničnog umora, pri čemu je najopasnije doba od 25 do 45 godina, što je u vezi i sa specifičnim hormonskim, emocionalnim i vegetativnim reakcijama. Psiholozi karakterišu predstavnice te grupe kao energične mlade žene, povišene ranjivosti i osetljivosti, sa izraženim osećajem odgovornosti. Ipak, od ovog sindroma može da se razboli čak i malo dete. Stručnjaci koji smatraju da se SHU češće sreće kod ljudi koji se suviše trude na poslu dodali su ovoj bolesti termin „yuppie flu” (japijevska groznica). 

Običan umor nije bolest, već prirodna reakcija organizma na premor, signal da mu je neophodan odmor. Ali sindrom hroničnog umora je nešto drugo. To je bezrazložan, vrlo izražen, iscrpljujući umor, koji ne prolazi ni posle odmora. SHU se lako maskira i izgleda kao neka druga bolest, zato ga nije lako prepoznati.  

---

---

Izvor: http://www.lisa.rs

Pravilna ishrana protiv anemije

Stanje u kome crvena krvna zrnca iz bilo kog razloga imaju ograničenu sposobnost za transport kiseonika je poznato kao anemija (malokrvnost). Pritom, jedan od najčešćih uzroka anemije koji je povezan sa ishranom jeste nedostatak gvožđa, ali mali broj ljudi zna da anemija može biti posledica i drugih nedostataka u ishrani kao što su nedostatak vitamina B12, B9, B6, proteina i vitamina C, zatim posledica uzimanja određenih lekova, infekcije, posledica dijalize krvi kod bubrežnih bolesnika, oboljenja vitalnih organa koji su potrebni za stvaranje i sazrevanje crvenih krvnih zrnaca, krvarenja i slično.

Anemija koja je posledica nedostatka gvožđa je poremećaj koji se češće javlja kod osoba ženskog pola u reproduktivnom periodu i kod osoba koje pripadaju nižem socijalnom staležu.

Jednolična ishrana, preterana upotreba alkohola i kafe, vegetarijanstvo, nepravilno sprovođenje posta, drastične dijete za mršavljenje, izbegavanje svežeg voća i povrća i sl. povećavaju mogućnost za pojavu anemije.

Simptomi anemije su uzrokovani nedovoljnom prilivom kiseonika u telesna tkiva i prepoznaju se kao malaksalost, teško disanje i nedostatak vazduha, pospanost, nesposobnost za fizički i umni rad i oslabljenost imunog sistema. Obično je kod anemičnih osoba koža bleda i bez života, ruke i noge hladne, rad srca ubrzan a kod osoba kod kojih anemija traje dugo javljaju se i promene na noktima, na kosi i u usnoj duplji. 

Ukoliko unos gvožđa putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se po savetu lekara, uzeti suplementi i to najbolje između obroka na prazan stomak raspoređenih na 2-3 puta dnevno 3 meseca u ukupnim dozama do 100 mg. Kao dodaci, koriste se vitamini B kompleksa (B6, B12, folna kiselina) i vitamin C. Preterani unos gvožđa je toksičan.

Anemija zbog gubitka krvi je najčešća kod žena u generativnom periodu, zbog učestalih i obilnih krvarenja i ovaj problem se obično dobro rešava kod ginekologa, uz nadoknadu gvožđa pomoću različitih preparata. Ipak, posebnu pažnju treba obratiti na dugotrajnu anemiju, koja se teško popravlja lekovima i adekvatnom ishranom. Tada treba misliti na mogućnost postojanja tumora debelog creva, kada postoji stalno krvavljenje sa nekog mesta na sluzokoži, ali to mesto nije lako dostupno pregledu, a krv nije vidljiva golim okom u stolici - upozorava doktorka.

Ona napominje da treba redovno raditi testove na anemiju, pogotovo ukoliko je neko u porodici ranije već bolovao od ove bolesti, jer je to jedini način da se bolest uhvati na vreme.

Zdrava odrasla osoba koristi svega 5-10% ukupnog sadržaja gvožđa iz hrane koju pojede, a u situacijama kada je unos gvožđa nizak organizam se prilagođava tako što povećava preuzimanje od 3 do 6 puta. Iako je široko rasprostranjeno u raznim vrstama hrane, gvožđe se najbolje koristi iz namirnica životinjskog porekla kao što su crveno meso i riba, jer se u ovim namirnicama nalazi u specifičnom tkz. hem obliku. Non-hem oblik gvožđa koji se nalazi u jajima, žitaricama, voću i povrću se teže preuzima u crevima.  

---

---

Preuzimanju gvožđa u crevima značajno doprinosi i vitamin C tako što vezuje gvožđe i stvara kompleks koji lakše prolazi crevnu barijeru. S druge strane, suprotan učinak ima prisustvo oksalata i fitata, koji se nalaze u integralnim proizvodima i soji, pa integralni hleb i soju ne treba kombinovati sa crvenim mesom i ribom. Osim što je potrebno da povećaju unos crvenog mesa, ribe i vitamina C, anemične osobe treba da izbegavaju unos koka-kole, kafe i čajeva za vreme ili neposredno posle jela. Razlog je taj što tanin iz ovih napitaka smanjuje dostupnosti gvožđa u crevima za čak 50% zbog stvaranja nerastvornog kompleksa. 

Pravilno planirana, česta i kombinovana ishrana (sa namirnicama i biljnog i životinjskog porekla) koja zadovoljava vaše povećane potrebe organizma može i bitno sprečiti razvoj deficitarnih poremećaja (kao što je anemija).

Savet za ishranu kojom se sprečava razvoj malokrvnosti usled nedostatka gvožđa…

Sadržaj gvožđa je različit u različitim namirnicama. Namirnice bogate gvožđem koje lako ulazi u organizam, takozvano hem gvožđe, su meso i žumance. 

Zabluda je da je zeleno povrće, kao što je kopriva i slično zeljasto bilje dobar izvor gvožđa. 

Povrće je odličan izvor hranljivih materija i mora da bude svakodnevno zastupljeno u ishrani. Nažalost povrće često ne sadrži dovoljne količine gvožđa ili ono loše iz njega ulazi u organizam jer nije u hem obliku. 

Namirnice koje sadrže dosta gvožđa

Meso

• tamnije meso sadrži veću količinu gvožđa
• džigerica je osnovno skladište gvožđa za ljude
• goveđe meso ima najviše gvožđa, pa jagnjetina
• ima ga i u svinjetini i belom živinskom mesu

Morski plodovi

• najbogatiji izvori gvožđa 
• naročito ostrige i školjke
• tu su i ribe: losos, tunjevina, sardine...

Mahunarke i povrće 

• pasulj, grašak, sočivo, soja
• proizvodi od soje: mleko od soje, vegetarijanski burger i tofu
• spanać, blitva, kelj, brokoli, špargle...

Voće

• Suvo voće kao što su grožđe, kajsije ili šljive sadrži najviše gvožđa
• Voće bogato vitaminom C (pomorandže, jagode, dinja, grejpfrut) povećava apsorpciju gvožđa
• Orasi su dobar izvor gvožđa, kao i bademi i indijski orah, borovnice, kupinovo vino

TOP  svakodnevnih namirnica koje sadrže gvožđe

* Jetra – 23 mg (129% PDU)

* Žitarice obogaćene gvožđem (pogledajte etiketu na ambalaži) – jedna šolja 4,5-18 mg

* Crna čokolada i kakao u prahu – 17 mg (97% PDU)

* Semenke bundeve – 15 mg (83%)

* Orasi, kikiriki, lešnici, badem – 6,1 mg (34% PDU)

* Pasulj i mahunarke – 3,7 mg (21% PDU)

* Suve kajsije – 6,3 mg (35% PDU)
* Šljive – 3,5 mg (20% PDU)

* Artičoke – 3,4 mg (19% PDU)
* Kozice – 3,1 mg (17% PDU)

* Mekinje (pola šolje) – 3 mg (16% PDU)

* Tofu – 2,7 mg (15% PDU)

* Tuna plava – 1,3 mg (7% PDU)

* Žumance jajeta (jedno) – 0,6 mg (3,5% PDU)

* Kikiriki puter (2 supene kašike) – 0,6 mg (3,5% PDU)

* Voće i povrće (nehem)

* Suvo grožđe – 1,9 mg (10%)

* Govedje pečenje – 2,9 mg (16% PDU)

* Ćureće meso – 2,3 mg (13% PDU)

* Pileći bataci – 1,3 mg (7% PDU)

* Pileće grudi – 1 mg (6% PDU)

DIJETO-TERAPIJA KOD ANEMIJE

Anemija se može uspešno lečiti dijeto-terapijom, samo ako je njen uzrok poznat. Da li je anemija natala nepravilnom ishanom, ili pak zbog dejstva nekih drugih endogenih ili egzogeneih činilaca, dijeto-terapija je,  pored  medikamentozne terapije, glavni uslov za ozdravljenje.

Kod sprovođenja dijeto-terapije anemije nutritivnog tipa, mora se voditi računa o sposobnosti organizma da unešenu hranu razloži i iskoristi. Ovu anemiju često prati i smanjeni apetit, a nije redak slučaj da se javlja kod mršavih, a i kod gojznih osoba. Naravno, da osnov za dijeto-terapiju  mora biti hranjiva vrednost unete hrane i njen gradivni, energetski i zaštitni potencijal.

Sastav dnevnog obroka

Kalorijska vrednost dnevnog obroka kod odrasle osobe u fazi lečenja anemije, ne treba da bude veća od 2.200 do 3.000 k.kalorija. Ove vrednosti su promenjljive, jer se mora voditi računa o realnim energetskim rashodima, odnosno o vrsti i težini rada koji bolesnik obavlja.  Treba imati na umu, da anemija ne mora uvek biti praćena pothranjenošću, ili smanenem telesne težine. Ima dosta slučajeva u praksi koji pokazuju na činjenicu da ogranizm, zahvaćen anemijom, sadrži suvišne količine masti, a to nam ukazuje da nije uvek potrebno povećavati energetsku vrednost dnevnog obroka.

Belančevine moraju biti zastupljene u dijeto terapiji u optimalnim količinam i to naročito belančevine životinjskog porekla. Njihov značaj za sintezu strome eritrocita, je ogroman. Kada govorimo o odraslim osobama (pretežno muškarci), količine belančevina treba da se kreću u vrednostima od 140 do 150 grama, što čini 20 %, od kalorijske vrednostu dnevnog obroka, od toga najmanje 50 % treba da bude belančevina životinjskog porekla.

Masti treba da učestvuju u dnevnom obroku sa 70 do 105 grama, odnosno 28 do 31 % ukupnih dnevnih kalorija. Ove količine su preporuka na osnovu pretpostavke da se u slučajevima anemije često javlja oslabljena funkija organa za varenje.

Ugljeni hidrati treba da čine 41 do 54 %, odnosno 250 do 350 grama u dnevnih potreba kalorijske vrednosti obroka. Posebno je važno da te odabrane namirnice i dijeto-terapiji budu nosioci antianemijskih činilaca: mineralnih materija, oligoelemenata i vitamina. One treba da budu u oliku žitarica, voća, povrća i leguminoza. Preterana upotreba ugljenih hidrata izražena kroz šećerne koncetrate, može negativno delovati na apetit, a takođe mogu izazvati i nedostatak vitamina B kompleksa, što posebno dodatno smanjuje apetit.

Vitamini su od posebnog, krucijalnog značaja za lečenje anemije dijeto-terapijom. Nije ih moguće izdvojiti po značaju, jer svaki za sebe učestvuje u procesima od posebne važnosti. Vitamini  A i C, (posebno vitmin C) značajno poboljšavaju apsorbciju gvožđa i ubrzavaju sintezu hemoglobina. Dok vitamini B kompleksa, a posebno tiamin, riboflavin, niacin, folna kiselina i cijanokobalamin, znatno povećavaju otpornost organizma prema infekcijama.  Dnevni obrok treba da sadrži minimum: 1,2 mg tiamina, 2,5 mg riboflavina, 13,0 mg niacina, 120 mg vitamina C i 7,0 mg vitamina A.

Moram da napomenem da samo mešovita ishrana (biljna i mesna), može u potpunosti da obezbedi folnu kiselinu, kao i sve ostale vitamine neophodne za lečenje nutritivne anemije.

Mineralne soli, kroz optimalan sadržaj gvožđa, bakra, kobalta, kao i ostalih oligoelemenata su značajne u lečenju anemije. Napominjem, da se kod težih oblika anemije moraju davati veće količine neorganskog gvožđa u dijeto-terapiji uz svaki obed.

Zastupljenost namirnica u dnevnom obroku:

Žitarice. U ovoj dijeto-terapiji prednost treba davati, po mogućstvu, hlebu od crnog brašna tipa 850, ili pak od belog, pod uslovom da je obogaćen mineralnim solima i vitaminima (posebno kalcijum, gvožđe i vitamini B kompleksa). Integralne žitarice su bogat izvor gvožđa, ali ih ne treba konzumirati istovremeno sa ostalim namirnicama, koje su takođe bogate gvožđem.

Mleko i mlečni proizvodi su siromašni izvor gvožđa. Međutim, ove namirnice su kvalitetan izvor belančevina i to onih koje su neophodne za sintezu hemoglobina i izgradnju stroma eritrocita. Mleko treba izbegavati u obedu sa namirnicama koje su bogat izvor gvožđa.

Meso i jaja. Optimalne količine gvožđa nalaze se u unutrašnjm organima životinja za ljudsku ishranu. Naročito u jetri (džigerica) i bubrezima, a takođe i u mršavim mesima. Crvena i bela mesa, zatim crno meso kod živine (naročito ćureće), kao i jaja, imaju podjednako dovoljne količine gvožđa. Posebno treba obratiti pažnju na žumance iz jajeta, koje je izrazito bogato gvožđem. Morski plodovi, naročito  tunjevina, pa zatim školjke, dobrodošli su u jekovniku za osobe koje pate od anemije.

Masti sa niskom tačkom topljenja i bogate višim nezasićenim masnim kiselinama, kao i liposolubilnim vitaminaima imaju prednost i dijeto-terapiji anemije. Svoju zastupljenost u dijeti, takođe moraju podjednako imati imati kukuruzno i suncokretovo ulje.

Povrće u obliku pirea, sačinjenog od leguminoza-mahunarke, (pasulj, grašak, soja, kikiriki, bob, sočivo, lebleblija, rogač), moraju imati prioritet. Takođe i zeleno lisnato povrća mora imati optimalnu zastupljenost u svakom dnevnom obroku, kao i rotkvice, a posebno crni i beli luka. Posebnu pažnju treba obratiti na spanać koji je bogat oksalnom kiselinom, koja smanjuje apsorpciju gvožđa, pa ga ne treba stavljati u obede i mešati sa onim namirnicama koje su bogate gvožđem. 

Voće koje pored optimalnog sadržaja gvožđa ima  dovoljno askorbinske kiseline i antocijaninskih boja (sa velikim antianemijskim dejstvom), ima svakako prednost. Kajsije, trešnje, orasi, suvo voće (grožđe, smokve), lubenica, znatno pomažu u apsorpciji gvožđa.

Šećer. Beli šećer, saharozu treba izbegavati, ili ga koristiti u što manjim količinama. Prioritet treba da imaju prirodni šećeri i koncentrati (med), kao i kandirano voće.

Napici pre ostalih treba da budu od svežeg voća i povrća. Voćni sokovi isključivo ne gazirani i bez veštačkih zaslađivača. Prihvatljivi su i oni napici koji izazivaju lučenje sokove za varenje (kafa), ali u manjim količinama.  Dozvoljene su sasvim male količine alkohnih pića ( 0,03 dl) i to isključivo u svrhu potenciranja apetita, na pola sata pre obeda.

Začini su korisni jer podstiču lučenje sokova za varenje i dodatno aktiviraju apetit.

Odabrane namirnice, primenjene kroz odgovarajuća jela, treba uzumati u pet do šest manjih, pravilno raspoređenih obeda. Ova dijeto-terapija obezbeđuje: oko 150 grama belančevina, oko 100 grama masti i 175 grama ugljenih hidrata, kao i veće količine gvožđa (oko 60 mg), vitamina B kompleksa i askorbinske kiseline.

Mešovita, raznovrsno izbalansirana i uravnotežena ishrana, (meso, živinsko meso, riba, redovan unos svežeg voća i povrća (oko 400 grama, i namirnica bogate C vitaminom), bez gaziranih i veštački zaslađenih napitaka, uz minimalne količine alkohola, kafe i čajeva, najbolja je prevencija protiv anemije.

Boravak na moru

Udisanje morskog vazduha je izuzetno važno za decu koja su često bolesna i za žitelje grada koji udišu ugljen-dioksid. Dok udišemo morski vazduh, pročišćavamo disajne organe od čestica prašine i alergena, izbacuje se sluz kad imamo bronhitis i bronhijalnu astmu i lečimo anemiju.

1. Pročišćava krv
Prodirući kroz kožu u tkiva i krv, joni soli, rastvoreni u vodi, poboljšavaju rad štitaste žlezde i koštane srži, obnavljaju sastav krvi, stimulišu lučenje hemoglobina, štite nas od anemije.


2. Pomaže pri kožnim oboljenjima
Zbog pomenutog sastava elementa, voda povoljno deluje na kožu, pomaže kod kožnih obolenja, poput dermatitisa, psorijaze, ekcema.


3. Poboljšava organizam
Slani talasi masiraju telo, preko biološki aktivnih tačaka deluju na unutrašnje organe, npr. podstiču razvoj bubrega i jetre koji filtriraju i izlučuju štetne materije. Gornji sloj epidermisa taloži so, stičemo „slani omatač“ koji ostaje 34 nedelje tokom kojih blagotvorno utiče na zdravlje.


4. Inteligencija i rast
Jod utiče na lučenje hormona štitaste žlezde koji utiču na inteligenciju i rast. Ako nam nedostaje lučenje ovih hormona, zaostajemo u psihičkom i fizičkom razvoju, delujemo bezvoljno, patimo od viška kilograma. Jod se ne apsorbuje samo iz vode, već i iz vazduha, 12 puta lakše iz vazduha nego iz vode.


5. Smanjuje upale
Donosi olakšanje osobama koji pate od reume, artritisa, bola u leđima i mišićima.


6. Lakše se diše 
Morski vazduh oporavlja gornje disajne puteve, bronhije i pluća. Jedan mililitar morske soli sadrži hiljadu čestica morske soli. Slana isparenja nam pomažu da lakše dišemo, štiti nas od prehlade i bronhijalne astme.

Boravak u planinskim predelima gde je parcijalni pritisak kiseonika smanjen, a ultraljubičaste radijacije vrlo intezivne, ubrzava stvaranje crvenih krvnih zrnaca i hemoglobina. Takođe i apetit u ovim uslovima biva povećan, te tako dodatno pomaže organizmu u prevazilaženju problema sa anemijom.

Doc. Dr Lidija Dokmanović, Služba za hematologiju i onkologiju

Univerzitetska dečja klinika Tiršova

Dr Predrag Nenadić

Izvori; tirsova.rs - stetoskop.info - pravilna ishrana

---

Kako zagađenje vazduha utiče na naše telo?

Kako u svetu, tako i u našoj zemlji, zagađenost vazduha je jedan od najvećih problema. Kako ono utiče na naš organizam?

Prema poslednjim istraživanjima, najzagađeniji grad u našoj zemlji je Beograd, a najugroženiji delovi grada su Ulica despota Stefana, kao i delovi Novog Beograda i Vračara.

Najviše zagađenja vazduha dolazi sasvim sigurno iz saobraćaja.

Kako u Evropi, tako i u našoj zemlji, pa i u Beogradu, vazduh najviše zagađuje azot dioksid (NO₂).

Azot dioksid je deo grupe gasova koji zagađuju vazduh, a nastaju kao rezultat drumskog saobraćaja i drugih procesa sagorevanja fosilnih goriva.

Čestice azot dioksida koje udišemo su toliko male da ne samo što dospevaju u naša pluća, već ulaze i u naš krvni sistem. Veće čestice dolaze do nosa, a manje i do mozga.

Nije dokazano, ali je moguće da udisanje čestica azot dioksida može da dovede do raskidanja veza između moždanih ćelija i utiču na pojavu demencije, a postoje dokazi da mogu da utiču i na pojavu srčanog udara i bolesti pluća.

U saradnji sa Gradom Beogradom pokrenut je projekat Voda-vazduh-zemlja: eko metropola, koji ima za cilj da podigne svest građana o stepenu zagađenosti vode, vazduha i zemlje u prestonici.

Izvor: http://www.nationalgeographic.rs

Reagujte na vreme: od lenjosti do bolesti

Prema rečima naučnika sa univerziteta u Bristolu, lenje osobe imaju veće šanse da obole od malokrvnosti, depresije ili neke druge psihičke bolesti.

Naučnici su istraživali kako lenjost utiče na organizam i došli do zaključka da lenjost zapravo može da veoma iscrpi organizam, do čega vremenom dođe do ozbiljnih zdravstvenih problema. Lenjost neprimetno ugrožava naše brakove, karijere, prijateljstva, zdravlje... Teško nam je da se pokrenemo. Ne preduzimamo ništa da oslabimo, nađemo bolji posao, damo neku inicjativu, podržimo partnera u njogovoj karijeri ...

 Lenjost tupi naša čula, smanjuje energiju, blokira potencijale i ideje, sprečava napredak.

Istraživanja su sprovedena među onima koji vole da lenčare i spavaju duže – paralelno kod odraslih i dece. Rezultati su pokazali da su muškaraci daleko više aktivniji od žena, a to uključuje vežbe, šetnje i kućne poslove.

U istraživanju je učestvovalo 3.500 učenika, od kojih samo polovina hoda do škole, a minimalan broj njih učestvuje u sportskim takmičenjima. Vreme najčešće provode u sedećem položaju, a pored toga, vreme provode nekvalitetno – u proseku četiri sata dnevno provode ispred televizora, telefona i kompjutera.

Psiholozi kažu da je uzrok lenjosti karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su nam doneli razočaranja, strah od neuspeha, ali ponekad i samo činjenica da ne želimo da odrastemo, da se plašimo obaveza i odgovornosti koje zrelost donosi.

Gojaznost kod dece je najčešće uzrokovana upravo ovakvim načinom života – pasivnost i slaba fizička aktivnost, čemu se često može dodati nepravilna ishrana i vreme spavanja. Lenjost koja dokazano iscrpljuje organizam, dovodi do niza ozbiljnih psihičkih oboljenja i poremećaja, uključujući i debljinu. Lenjost je povezana sa fiziološkim promenama u mozgu i hormonskom neravnotežom.

Ukoliko lenja deca odrastu u lenje ljude, u velikom broju mogu imati problema na emotivnom i poslovnom planu, a naučnici su ustanovili i da lenji ljudi češće imaju Alchajmerovu bolest.

Sve ovo se može izbeći redovnim fizičkim aktivnostima i pravilnom ishranom. Dovoljno je minimalno aktiviranje – počevši od pešačenja do škole ili posla, ukoliko je to moguće, ili ograničavanje vremena provedenog ispred televizora ili kompjutera.

Na taj način, može se kod dece ustaliti navika koju će nastaviti i kao odrasli ljudi, čime će sebi obezbediti zdraviji život i smanjiti rizik od psihičkih i drugih oboljenja.

Auto: Jelena Milentijević

8 osnovnih stvari koje žena posle 50. godine mora da radi

Kada ljudi pređu 50. godinu, treba da počnu da paze na određene stvari ako žele dugo da očuvaju zdravlje. Žene u pedesetim primetiće promene na telu i smanjenje energije, a i smanjenje libida je sasvim normalno. Potrebe njihovih tela se menjaju i one moraju da shvate da im u 50. godinama treba nešto sasvim drugo nego u 20.  

1) NAUČITE DA MEDITIRATE

Treba da naučite da meditirate zato što meditacija poboljšava funkcionisanje mozga i smanjuje stres. Mozak prirdono stari, ali jedna studija je otkrila da su određene regije mozga veće kod onih koji meditiraju i da oni imaju više sive mase i bolje konekcije među vlaknima. Pored toga, stres uzrokuje mnogo hroničnih negativnih posledica (anksioznost, bolesti srca, depresiju, poremećaje sna). Meditacija će vam pomoći da ublažite mentalne uroke stresa.

2) IDITE NA SKENIRANJE GUSTINE KOSTIJU

Od trenutka kada uđete u menopauzu, počinjete da gubite gustinu kostiju, zbog čega se povećava rizik od osteoporoze. Zato treba da idete na skener gustine kostiju i da počnete da radite vežbe, da šetate, trčite ili krenete na tenis. Ljudi stariji od 50 godina koji su se veći deo života bavili sportom imaju gušće kosti od onih koji se nisu bavili sportom.

3) MERITE PRITISAK

Mnogo žena umire od srčanih bolesti. Kako ne biste dopustili da obolite od neke bolesti srca, treba da merite pritisak. Ako uglavnom sedite, proverite pritisak svaki put pred neku težu aktivnost. Ako pušite, ostavite cigarete, jer one utrostrčavaju rizik od srčanog udara.  

4) NEGUJTE PRIJATELJSTVA

Održavajte svoja prijateljstva i družite se sa ljudima, jer je jedno istraživanje pokazalo da društvene veze smanjuju krvni pritisak, depresiju, a mogu da smanje i rizik od Alchajmerove bolesti, kardiovaskularnih problema, osteoporoze i reumatoidnog artritisa.

5) OBRAĆAJTE PAŽNJU NA PROMENU SEKUALNIH POTREBA

Intimnost je bitna za zdravu vezu, ali i za ublažavanje depresije, poboljšanje imunog sistema i smanjivanje rizika od srčanih bolesti. Pad nivoa estrogena koji se javlja u menopauzi može oslabiti libido i smanjiti lubrikaciju vagine, što seks čini neprijatnim, a ponekad i bolnim. Ne odustajte – samo se prilagodite promenama i naučite šta da radite sa svojim telom.

6) ZAKAŽITE KOLONOSKOPIJU

Prema Američkom društvu za rak, kolorektalni rak je treća najčešći uzrok smrti među ženama u Americi. Dobre vesti su da nivo smrtnosti od ove bolesti u poslednjih 20 godina opada. Jedan od razloga je to što sve više ljudi ide na redovno skeniranje, pa se rak ranije otkrije i lakše leči. Ako niste išli na kolonoskopiju ranije, od 50. godine treba da idete na jednu.

7) PODESITE ISHRANU

Potrebe za hranom se menjaju kako starimo. Kad žene uđu u menopauzu, ne metabolišu šećer tako dobro, pa bi trebalo da unose manje ugljenih hidrata. Zato treba da povećaju unos vlakana i zaštite debelo crevo. Jedite sveže proizvode, cele žitarice, unosite zdrave masti i ograničite unos crvenog mesa i natrijuma.

8) ZAŠTITITE ZGLOBOVE

Danas su starije generacije mnogo aktivnije od prethodnih starih generacija i zato morate dodatno obratiti pažnju na sledeće stvari:

- Održavajte zdravu telesnu težinu.

- Vežbajte svakog dana umereno i rizik od povrede će biti mnogo manji.

- Izbegavajte naporne aktivnosti i vežbe kako se ne biste povredili.

- Radite vežbe snage za donji deo tela kako biste ojačali mišiće koji vam okružuju kolena i kukove i da biste skinuli pritisak sa zglobova.

- Uzimajte kalcijum i vitamin D svakodnevno.

Autor: Vladimir Tanacković

ČIME SE SVE TRUJEMO: Svi mikotoksini oko nas

Mikotoksini mogu imati karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze manifestuju se jasno izraženim simptomima trovanja, pa čak i smrću. Postoje preko 500 mikotoksina.

Hronične kontaminiraju organizam na duže vreme, uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, sterilitet, problemi imunog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe, moguće je da izazovu i pobačaj.

Vrste mikotoksina

Plesni koje proizvode ove otrove najčešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.

Aflatoksini

Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane mogu doći u mleko i mlečne proizvode.

Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve, crevna krvarenja, unutrašnje edeme, krvarenja bubrega, žuticu, oštećenja i karcinom jetre.  

Zearalenon

Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, pirinču, soji, ječmu i prosu.

Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući tu i neplodnost.

Kako dospevaju u ljudski organizam?

Čovek unosi toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka, kao i posle kontakta sa životinjama ako se ne vodi računa o higijeni.

Smatra se da je oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove. 

Namirnice najizloženije razvoju plesni

Žitarice: kukuruz, pšenica, ovas, raž, ječam i pirinač

Orašasti plodovi: bademi, lešnici, pistaća, orasi i kokosov orah

Mahunarke: kikiriki i soja

Voće: najviše grožđe i smokve te suvo voće

Mlečni proizvodi: mleko i sirevi


Kako se odbraniti od mikotoksina?

Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.

Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi se uzimaju nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.

Prirodni antioksidansi takođe mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljne efekte mikotoksina. Preporučljivo je kupovati zapakovane namirnice jer imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.

---

---

Izvor: telegraf.rs