Prema rečima naučnika sa univerziteta u Bristolu, lenje osobe imaju veće šanse da obole od malokrvnosti, depresije ili neke druge psihičke bolesti.
Naučnici su istraživali kako lenjost utiče na organizam i došli do zaključka da lenjost zapravo može da veoma iscrpi organizam, do čega vremenom dođe do ozbiljnih zdravstvenih problema. Lenjost neprimetno ugrožava naše brakove, karijere, prijateljstva, zdravlje... Teško nam je da se pokrenemo. Ne preduzimamo ništa da oslabimo, nađemo bolji posao, damo neku inicjativu, podržimo partnera u njogovoj karijeri ...
Lenjost tupi naša čula, smanjuje energiju, blokira potencijale i ideje, sprečava napredak.
Istraživanja su sprovedena među onima koji vole da lenčare i spavaju duže – paralelno kod odraslih i dece. Rezultati su pokazali da su muškaraci daleko više aktivniji od žena, a to uključuje vežbe, šetnje i kućne poslove.
U istraživanju je učestvovalo 3.500 učenika, od kojih samo polovina hoda do škole, a minimalan broj njih učestvuje u sportskim takmičenjima. Vreme najčešće provode u sedećem položaju, a pored toga, vreme provode nekvalitetno – u proseku četiri sata dnevno provode ispred televizora, telefona i kompjutera.
Psiholozi kažu da je uzrok lenjosti karakter, vaspitanje, okruženje, propali planovi, napori bez nagrade koji su nam doneli razočaranja, strah od neuspeha, ali ponekad i samo činjenica da ne želimo da odrastemo, da se plašimo obaveza i odgovornosti koje zrelost donosi.
Gojaznost kod dece je najčešće uzrokovana upravo ovakvim načinom života – pasivnost i slaba fizička aktivnost, čemu se često može dodati nepravilna ishrana i vreme spavanja. Lenjost koja dokazano iscrpljuje organizam, dovodi do niza ozbiljnih psihičkih oboljenja i poremećaja, uključujući i debljinu. Lenjost je povezana sa fiziološkim promenama u mozgu i hormonskom neravnotežom.
Ukoliko lenja deca odrastu u lenje ljude, u velikom broju mogu imati problema na emotivnom i poslovnom planu, a naučnici su ustanovili i da lenji ljudi češće imaju Alchajmerovu bolest.
Sve ovo se može izbeći redovnim fizičkim aktivnostima i pravilnom ishranom. Dovoljno je minimalno aktiviranje – počevši od pešačenja do škole ili posla, ukoliko je to moguće, ili ograničavanje vremena provedenog ispred televizora ili kompjutera.
Na taj način, može se kod dece ustaliti navika koju će nastaviti i kao odrasli ljudi, čime će sebi obezbediti zdraviji život i smanjiti rizik od psihičkih i drugih oboljenja.
Auto: Jelena Milentijević
No comments
Post a Comment