Жизнь — игра со многими правилами, но без рефери. Мы узнаём, как в неё играть, скорее наблюдая её, нежели справляясь в какой-нибудь книге, включая Священное Писание. Поэтому неудивительно, что столь многие играют нечестно, столь немногие выигрывают, столь многие проигрывают.
Život je igra sa mnogim pravilima, ali bez sudije. Mi saznajemo kako se ona igra više posmatrajući je, nego izučavajući iz neke knjige, uključujući tu i Sveto Pismo. Zato nije ni čudno što mnogi igraju nepošteno, tako malo njih pobjeđuje, a toliko mnogo gubi.
Reči ruskog nobelovca otkrivaju kako da u ludilu oko sebe ostaneš normalan...
Prenosimo deo čuvenog govora ruskog pesnika i esejiste Josifa Brodskog, koji je održao diplomcima Mičigenskog Univerziteta 1988.
Josif Brodski, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1987, počasni doktor Jejla i nosilac Legije časti preminuo je u januaru 1996. Njegov turbulentan život, dela koja je napisao i govor koji je održao diplomcima Univerziteta Mičigen na kraju školske godine i dalje su odličan putokaz ka tome čemu treba stremiti. Evo delova tog govora:
# Sada i ubuduće, mislim da je razumno da se koncentrišete na preciznost svog jezika.
Pokušajte da proširite svoj rečnik i da se odnosite prema njemu kao što se odnosite prema bankovnom računu. Udelite mu mnogo pažnje i starajte se da povećate svoju dividendu.
Cilj ovde nije u tome da to doprinese vašoj slatkorečivosti u spavaćoj sobi ili profesionalnom uspehu - mada je kasnije i to moguće - i nije u tome da vas pretvori u sofisticirane govornike. Cilj je da vam da mogućnost da se izrazite što je moguće potpunije i tačnije; jednom rečju, cilj je vaša uravnoteženost. Jer akumulacija neiskazanog, neizgovoreneg potencijalno može da dovede do neuroze.
Svakim danom u duši čoveka mnogo toga se menja, međutim način izražavanja često ostaje jedan te isti. Sposobnost izražavanja zaostaje za iskustvom. Ovo pogubno utiče na psihu. Osećaji, nijanse, misli, percepcije, koji ostaju neimenovani, neizgovoreni i nedovoljno formulisani, sakupljaju se unutar individue i mogu dovesti do psihološke eksplozije ili sloma.
Da biste to izbegli, ne morate se pretvoriti u knjiškog moljca. Potrebno je samo da kupite rečnik i čitate ga svaki dan, a ponekad - i knjige pesama. Rečnici, međutim, imaju primarni značaj. Ima ih mnogo svuda; uz neke dolazi i lupa. Oni su relativno jeftini, a čak i najskuplji od njih košta mnogo manje od jedne posete psihijatru. Ako i dalje nameravate da posetite psihijatra, obraćajte se sa simptomima leksičkog alkoholizma.
# Pokušajte da se ne izdvajate, pokušajte da budete skromni.
Čak i sada nas je previše, a uskoro će nas biti mnogo više. Ovo otimanje za mestom pod suncem, neminovno se dešava na račun drugih koji neće da se penju. To što morate da stanete na nečije noge, ne znači da treba da stanete na njegova ramena. Pored toga sve što ćete videti sa te tačke - je ljudsko more, plus one koji su kao i vi zauzeli sličnu poziciju - istaknutu, ali pri tom veoma nepouzdanu: oni što se zovu bogatim i slavnim.
Uopšte, uvek ima nečeg neprijatnog u tome da čovek ima više sreće od njemu sličnog, pogotovo kada tih sličnih ima na milijarde. Uz to treba dodati da bogatih i slavnih u naše vreme ima na gomile i da tamo, na vrhu, postaje veoma tesno. Ako želite da postanete bogati i slavni ili i jedni i drugi, neka vam je sa srećom, ali ne predajte se tome potpuno...
...Trudite se da nosite sivo. Mimikrija je zaštita individualnosti, a ne odustajanje od nje.
Savetovao bih vam, isto tako, da govorite tiše, ali se plašim da ćete smatrati da sam otišao predaleko. I ne zaboravite da je pored vas uvek neko - blizak. Niko ne traži od vas da ga volite, ali trudite se da ga ne povredite i da ga ne uznemiravate mnogo; gledajte da mu stanete na nogu oprezno, a ako se desi da poželite njegovu ženu, imajte na umu da to govori o nedostatku vaše mašte, o vašem neverovanju u bezgranične mogućnosti života ili ne poznavanju njih.
U najgorem slučaju potrudite se da se setite sa kakve je daljine - od zvezda, iz dubine vasione, možda s njenog suprotnog kraja - stigla molba da to ne činite, isto kao i ideja ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe. Očigledno da zvezde znaju više o sili teže i usamljenosti nego vi pošto su one - oči željenja.
# Izbegavajte na svaki način da pripisujete sebi status žrtve.
Od svih delova tela najbudnije pazite na svoj kažiprst jer je on žedan osude. Kažiprst je znak žrtve, on je suprotnost podignutom srednjem prstu i kažiprstu u znak pobede, znaku - V. Koliko god bio odvratan vaš položaj, nastojte da ne krivite za to spoljne sile: istoriju, državu, šefove, rasu, roditelje, mesečeve mijene, detinjstvo, kasno sedanje na nošu itd. Jelovnik je opširan i dosadan i sama njegova opširnost i dosada dovoljno su uvredljive da čovek troši svoju inteligenciju birajući sa te trpeze. U trenutku kad bacate krivicu na nekog drugog, potkopavate sopstvenu odlučnost da nešto uradite...
Uopšte, nastojte da uvažavate život ne samo zbog njegove lepote nego i zbog njegovih teškoća. One su deo igre i ono što je dobro u njima je to da nisu obmana. Kad god ste očajni ili na granici očaja, kada ste u nevolji i problemima, zapamtite: to život govori sa vama na jedinstvenom njemu dobro poznatom jeziku.
Drugim rečima, trudite se da budete pomalo mazohisti: bez ukusa mazohizma, smisao života je nepotpun...
...Ako smatrate da je ovaj argument donekle brzoplet, pomislite bar na to da smatrajući sebe žrtvom povećavate vakuum neodgovornosti, kojeg veoma vole da popunjavaju demoni i demagozi, pošto paralizovana volja ne raduje anđele.
# Svet u koji se spremate da kročite, ne uživa dobru reputaciju.
Bolji je sa geografskog nego sa istorijskog stanovišta; kudikamo je privlačniji vizualno nego socijalno. On nije milo mestašce u šta ćete se uskoro uveriti, sumnjam da će biti mnogo privlačniji i u vreme kada ga budete napuštali. Međutim, to je jedini svet koji postoji i ne postoji alternativa, a ako bi i postojala, to nije garancija da bi bila mnogo bolja od ove. Tamo su spolja džungle, isto kao i pustinje, klizave padine, blato itd. - doslovno, ali što je još gore i metaforično.
Kao što je rekao Robert Frost: „Najbolji izlaz je uvek pravo". I još je kazao u jednoj drugoj pesmi, „da živeti u društvu znači opraštati". Sa nekoliko zapažanja upravo o ovom činu prolaženja kroz želio bih da završim.
Pokušajte se da ne obraćate pažnju na one koji pokušavaju da vam život učine jadnim. Takvih će biti mnogo kako po zvaničnoj dužnosti, tako i samozvanih. Podnosite ih ako ih ne možete izbeći, ali čim ih se otarasite, tog trenutka zaboravite na njih. Pre svega trudite se da ne pričate priče o nepravičnom ponašanju koje ste pretrpeli sa njihove strane; izbegavajte to ma kako bio saosećajan vaš auditorijum.
Ono što čine vaši neprijatelji dobija svoj značaj ili važnost zavisno od toga kako vi reagujete. Zato projurite kroz njih ili pored njih, kao da su žuto, a ne crveno svetlo.
Ne zadržavajte se ni misaono ni verbalno, ne ponosite se time što ste im oprostili ili ih zaboravili - u najgorem slučaju, prvi korak je da se zaboravi. Tako ćete osloboditi ćelije svog mozga beskorisnog uzbuđenja, tako moguće da ćete čak spasiti te budale od njih samih, jer je perspektiva "biti zaboravljeno" kraća od perspektive "biti oprošteno".
Prebacite kanal: ne možete prekinuti emitovanje na toj mreži, ali možete bar smanjiti rejting. Takva odluka teško da bi se svidela anđelima, ali će sigurno zadati udarac demonima, a u datom trenutku to je najvažnije.
Bolje je da ovde prekinem. Biće mi drago ako smatrate da je ovo što sam vam rekao korisno. Ako ne, to ukazuje, da ste za budućnost mnogo spremniji nego što se moglo očekivati od ljudi vaših godina. To je, ja smatram, takođe razlog za radost a ne za zabrinutost.
U svakom slučaju, bili dobro pripremljeni ili ne, želim Vam sreću, jer vas ne čekaju u životu samo praznici, zato će vam trebati sreća. Uostalom, mislim da ćete se snaći."
Izvor: mediaport.ua
S obzirom na to da im je na čelu irvas nazvan Rudolf, mnogi pretpostavljaju da sanke Deda Mraza, glavno sredstvo njegove neverovatne planetarne distribucije dečjih igračaka, vuku samo mužjaci te životinje.
