Mikotoksini mogu imati karcinogena, mutagena, imunotoksična i teratogena svojstva. Ljudi i životinje najčešće su izloženi mikotoksinima putem kontaminirane hrane. Bolesti uzrokovane mikotoksinima javljaju se u akutnom ili hroničnom obliku i nazivaju se mikotoksikoze. Akutne mikotoksikoze manifestuju se jasno izraženim simptomima trovanja, pa čak i smrću. Postoje preko 500 mikotoksina.
Hronične kontaminiraju organizam na duže vreme, uzrokujući bolesti kao što su karcinomi, teški poremećaji hormonskog sistema, sterilitet, problemi imunog sistema, ciroza jetre i oštećenja bubrega. Takođe, moguće je da izazovu i pobačaj.
Vrste mikotoksina
Plesni koje proizvode ove otrove najčešće se javljaju u žitaricama i stočnoj hrani.
Aflatoksini
Dele se na više podvrsta, najopasniji su od svih mikotoksina. Razvijaju se među žitaricama i orašastim plodovima. Preko stočne hrane mogu doći u mleko i mlečne proizvode.
Uzrokuju bezvoljnost, mršavljenje, smanjenu elastičnost krvnih sudova i unutrašnja krvarenja, neurološke poremećaje, ozbiljne promene probavnog sistema - proliv, povraćanje, grčeve, crevna krvarenja, unutrašnje edeme, krvarenja bubrega, žuticu, oštećenja i karcinom jetre.
Zearalenon
Najčešće je prisutan u kukuruzu, ali i u pšenici, pirinču, soji, ječmu i prosu.
Izaziva preuranjeni pubertet kod dece i razne probleme reproduktivnih organa, uključujući tu i neplodnost.
Kako dospevaju u ljudski organizam?
Čovek unosi toksine gljivica u telo preko biljne hrane (žitarice, orašasto voće) i životinjskih proizvoda, na primer kravljeg mleka, kao i posle kontakta sa životinjama ako se ne vodi računa o higijeni.
Smatra se da je oko 30 odsto svetske proizvodnje žitarica više ili manje zagađeno mikotoksinima. Stočna hrana takođe može sadržati ove otrove.
Namirnice najizloženije razvoju plesni
Žitarice: kukuruz, pšenica, ovas, raž, ječam i pirinač
Orašasti plodovi: bademi, lešnici, pistaća, orasi i kokosov orah
Mahunarke: kikiriki i soja
Voće: najviše grožđe i smokve te suvo voće
Mlečni proizvodi: mleko i sirevi
Kako se odbraniti od mikotoksina?
Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.
Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi se uzimaju nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.
Prirodni antioksidansi takođe mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljne efekte mikotoksina. Preporučljivo je kupovati zapakovane namirnice jer imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.
Kako se odbraniti od mikotoksina?
Mikotoksini mogu nastati u svim fazama obrade namirnica - pre žetve, tokom žetve, za vreme skladištenja ili prerade. U procesu proizvodnje hrane njihov se razvoj može sprečiti raznim metodama, no nijedan postupak nije efikasan za uništavanje već nastale plesni. Nije je moguće uspešno uklanjati vodom, odnosno pranjem, a otporna je i na kuvanje i prženje.
Najpoznatiji adsorbensi su zelena glina i zeolit. Adsorbensi se uzimaju nakon obroka kako bi vezali mikotoksine i izbacili ih iz tela.
Prirodni antioksidansi takođe mogu biti korisni u borbi protiv opasne plesni. Dokazano je i da beli luk umanjuje nepovoljne efekte mikotoksina. Preporučljivo je kupovati zapakovane namirnice jer imaju manju mogućnost razvoja plesni naspram rinfuznih žitarica, orašastih plodova i suvog voća.
Izvor: telegraf.rs
No comments
Post a Comment