Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?
Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.
Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.
Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.
Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.
Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“
Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.
Autor: Jasmina Krajovan
No comments
Post a Comment