Jednostavno – do krajnjih granica.
U svaku reč je stao ceo tom.
Živela. Volela. Pevala i zužila ko ptica.
Gradila sebi brodove i dom.
Da se opet vrate, brodovi će zato otploviti samo
(mada se vraćati možda neće uvek).
I umireš zato da se budiš t a m o.
I sve je u tome: godine su krhke isto ko i vek.
Prskaju atomi. Liče na silom razdvojene ljude.
Al’ i u samoći nekad mira ima.
Pa ako prihvatiš sve što mora da se zbude,
živećeš samo s tihim radostima.
Zbirka poezije: Sto godina ljubavi | Prevod Ljubica Nestorov
No comments
Post a Comment