Dobitnik NIN-ove nagrade za 2017. godinu je Dejan Atanacković za roman "Luzitanija" u izdanju "Besne kobile".
U najužem izboru za NIN-ovu nagradu, pored Atanackovića, bili su romani "Srodnici" Jovice Aćina ("Laguna"), "Gorgone" Mire Otašević ("Geopoetika"), "Danas je sreda" Davida Albaharija ("Čarobna knjiga") i "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga").
Dejan Atanacković je konkurisao svojim prvim romanom u izdanju "Besne kobile".
Atanacković je dobio tri glasa žirija, Mira Otašević jedan i Srđan Srdić jedan.
Žiri je radio u sastavu Tamara Krstić, Jasmina Vrbavac, Zoran Paunović, Mihajlo Pantić i Božo Koprivica (predsednik).
Za Atanackovićev roman glasali su Krstićeva, Pantić i Paunović. Jasmina Vrbavac je glasala za roman "Srebrna magla pada" Srđana Srdića ("Partizanska knjiga"), a Koprivica za "Gorgone" Mire Otašević (Geopoetika).
U obrazloženju je navedeno da se u romanu "Luzitanija" pripoveda fantazmagorijsko-alegorijska povest iz vremena Prvog svetskog rata, viđenog iz višestruko pomerene, višeslojne perspektive.
"Ukrštajući erudiciju i snažnu imaginaciju, Atanacković stvara kompleksnu sliku sveta u kojoj se ludilo doživljava kao ostrvo razuma u sveopštoj sumanutosti ratne stvarnosti", naveo je žiri.
Članovi žirija su primetili da "delom oslonjen na tradiciju fantastičnog realizma, delom nastajući na transponovanju i očuđenju dokumentarne građe, a delom na saznanjima iz prirodnih nauka i psihologije, roman 'Luzitanija' sklopljen je od niza dinamičnih, vizuelno i retorički upečatljivih poglavlja".
"Preispitujući temu ludila kao utočišta i kao načina suprotstavljanja haosu, Atanacković ispisuje priču koja sugestivno nadilazi sopstvene vremenske i prostorne koordinate i izrasta u univerzalnu priču o temeljnim egzistencijalnim i društvenim pitanjima savremenog sveta", stoji u obrazloženju.
Atanacković, koji živi i radi u Firenci, obratio se novinarima putem Skajpa izrazivši uzbuđenje i zahvalnost za "veliku čast", dodajući da je bio oduševljen samim ulaskom u prvi krug čime se, kako je rekao, našao okružen značajnim imenima srpske književnosti.
"Zahvalan sam što je nagrada dodeljena delu, a ne imenu, što je delo našlo svoj put do čitalaca i stručne javnosti. Fascinira me činjenica da knjiga, otkako se pojavila u knjižarama, funkcioniše kao živo biće i stiče svoj put i vidljivost mimo autora", rekao je Atanacković.
Na pitanje novinara koliko je bavljenje vizuelnom umetnošću uticalo na kreiranje slika i likova u romanu, Atanacković je rekao da činjenica da dolazi iz sveta vizuelnih umetnosti nije isključila njegovo bavljenje tekstom, koji se pojavljivao u njegovim radovima i na izložbama i dodao da je kreiranje slika u romanu slično radu na izložbi.
Na molbu da prokomentariše rečenicu u romanu da je Luzitanija najmanja država na svetu sa najdubljim sukobom između progresa i ludila, Atanacković je podsetio na viševekovnu stigmu u vezi sa ludilom i da je kroz istoriju ovladavanje ludilom značilo vrstu progresa.
Skrenuo je pažnju na obespravljenost mnogih grupa u današnjem društvu, poput osoba sa invaliditetom, na ugroženost osnovnih ljudskih prava.
"Mislio sam da je neophodno da zamislimo državu koja će biti primer dobrog projekta, a da bude sačinjena i zamišljena od strane marginalizovane populacije", objasnio je Atanacković.
Laureatu će nagrada biti uručena 22. januara u Jugoslovenskoj kinoteci.
Žiri o nagrađenom romanu
Predsednik žirija za NIN-ovu nagradu Božo Koprivica rekao je da je Dejan Atanacković jako dobro kontrolisao sudbine velikog broja junaka u dugom periodu od Prvog svetskog rata do ovih dana.
"Jezik je jako bogat, jer autor koristi različite discipline od slikarstva do botanike. Njegova posebna država je smeštena 1916. tamo gde je ležao jedan od najvećih srpskih pisaca Petar Kočić. Bila bi sreća da ova naša Srbija danas ima takvu vladu sa doktorom Stojimirovićem na čelu", ocenio je Koprivica, koji je više govorio o romanu "Gorgone" Mire Otašević, koji vidi kao poziv na "otpor zlu, na borbu protiv ravnodušnosti i zla koje nam je pred nosom".
Članica žirija Jasmina Vrbavac navela je da su svih pet romana zalužili da uđu u najuži izbor i da su u svakoj knjizi videli potencijal i razloge zašto bi mogla da ponese NIN-ovu nagradu, što je objašnjenje i dugog većanja članova žirija.
Prokomentarisala je svaki od pet romana u najužem izboru. "Luzitanija" je, prema njenom mišljenju, zanimljiv roman prvenac u kome autor, zahvaljujući tome što dolazi iz sveta vizuelnih umetnosti, izuzetno dobro pretvara jezik u slike.
"Gorgone", kako je rekla Jasmina Vrbavac, jeste podsetnik za sve nas na zlo koje se neprekidno dešava, Jovica Aćin ("Srodnici") i David Albahari ("Danas je sreda"), već dokazani pisci, tragali su za večnim pitanjima, onim iza zavese svesti i realnosti, dok Srdić svojim romanom pomera granice doživljaja proze i kao pisac mnogo očekuje i od sebe i od čitaoca.
Mihajlo Pantić, kome ove godine ističe četvorogodišnji mandat u žiriju NIN-ove nagrade, rekao da su u protekle četiri godine pročitali oko 800 knjiga, da se bližimo trenutku kada će se u Srbiji dnevno objavljivati po jedan roman i da je ključno pitanje šta je danas književnost i šta može njome uopšte da se postigne.
Primetio je "trajnu aktuelnost" Atanackovićevog romana i da se i danas svet bavi ludilom koje u velikoj meri oblikuje ljudske sudbine.
Tamara Krstić je primetila da se svih pet romana mogu podvesti pod jednu temu – temu bolesti (od Parkinsonove kod Albaharija, preko ludila kod Atanckovića do fašizma i zla kao bolesti 20. veka kod Otaševićeve), ali i da svi autori progovaraju o smislu književnosti, njenom identitetu.
"Svaka istorija bolesti je jedan vid književnosti", citirala je Krstićeva Atanackovića.
Zoran Paunović se nadovezao da romani Otaševićeve i Atanackovića ukazuju koliko književnost može biti važna u savremenom svetu.
Naglasio je da ludilo u nagrađenom romanu nije suprotnost razumu, već vid otpora haosu, jedini smislen odgovor na sumanutost sveta u kome živimo i "Luzitanija" poziva na suprotstavljanje gluposti.
Izvor: rts.rs
No comments
Post a Comment