„Svoje bliske prijatelje nisam upoznala sve do svoje dvadesete godine. Nije da pre toga nisam imala prijatelje, ali se druženje svodilo na lude žurke, pidžama partije i sedenje u lokalnim kafićima. Iz tog perioda ostala mi je samo jedna drugarica. Da mi je neko u to doba rekao da će se naš klan raspasti, samo bih mu se nasmejala u lice. Ali, ispostavilo se da sam prave prijatelje sa kojima danas provodim najviše vremena stekla u dvadesetim“, kaže Tamara (31).
Za mnoge to vreme označava period kada počinjemo sa prvim poslovima i provodimo više vremena na radnom mestu. Sa tim se slaže i doktorka Gema Krib koja objašnjava da u dvadesetim počinjemo da saznajemo ko smo i kakvi su naši interesi pa tako najbolje možemo da izaberemo ljude slične sebi.
„Prijatelji koje izaberete u dvadesetim rezultat su prvog odraslog izbora“, objašnjava dr Krib.
Bliska drugarstva dešavaju se onda kada dozvolimo sebi da budemo ranjivi i da delimo detalje iz svog života.
Ali od postanka čovečanstva do ove tačke put je bio dug.
Istorija prijateljstva
U pećinsko doba, prijateljstva su bila povezana sa opstankom i fizičkom podrškom.
Grčka i rimska koncepcija pod druženjem je smatrala širi spektar odnosa, uključujući i one sa rođacima, gostima i političkim saveznicima.
Aristotel i Ciceron ustoličili su mišljenje da bi prijatelji trebalo da jednako dele etičke obaveze i biće. „Prijatelji su jedna duša, a dva tela“, zapisao je Aristotel.
Po hrišćanstvu, ovakva veza između ljudi bila je dokaz milosrđa i ljubavi prema Bogu.
U srednjem veku prijateljstvo između nejednakih smatralo se glavnim za opstanak feudalnog sistema (uglavnom je označavalo međusobnu zavisnost).
U 19. veku prijateljstvo je postalo dosta senzibilnije, a u literaturi najviše se pominjalo žensko prijateljstvo. Bilo je intrigantnije.
Moć intime
Psiholozi tvrde da smo mi socijalna, plemenska stvorenja po prirodi i blizina nam pomaže da razvijemo važne veštine kao što su komunikacija i predanost.
Ako odrastemo bez intimnosti, mogli bismo da recimo na dugoročnom planu budemo manje produktivni u timskom radu i porodici.
„Prijateljstvo nam pomaže da se ne osećamo izolovano i usamljeno. Ono nam daje osećaj pripadnosti, blagostanja i doprinosi viđenju života kao smislenog. Bez intimnosti i prijateljske veze možemo da izgubimo motivaciju i inspiraciju da se zalažemo za ono što želimo, kao i značajnu podršku u teškim životnim situacijama“, kaže psiholog Olga Lončar.
Pojavom društvenih mreža koncept se menja. Iako možemo da steknemo utisak da smo preplavljeni velikom količinom (online) prijatelja, zabeleženi su podaci da se ljudi na svetskom nivou osećaju sve usamljenije.
Neka druga struja sociologa tvrdi da umrežavanje nije isto što i intimno prijateljstvo i da je čovek sposoban da sam razgraniči te dve stvari.
Istina je da prijateljstvo danas trpi razne pritiske, a evidentno je da zbog različitih životnih zadataka (posao, deca, preseljenje) imamo manjak kvalitetnog vremena da provodimo u druženju.
U nekim drugim kulturama (naročito istočnim) ljudi više razmišljaju kao „mi“ i sebe vide u odnosu jedni sa drugima.
„Savet je da mislite manje kao ,ja’ i počnete da delujete kao ,mi’. Tada se javlja osećaj pripadnosti i povezanosti, smanjuje osećaj usamljenosti, a želja da čuvate vaše bliske relacije raste“, objašnjava Olga Lončar.
Potreba za prijateljstvom je otisak iz prethodnih života, ali i danas služi kao vitalni cilj - pruža emotivnu podršku, što na kraju doprinosi dobrom mentalnom zdravlju.
Naučne studije pokazuju da su žene u svim oblicima komunikacije veštije od muškaraca, i u verbalnoj i neverbalnoj. Bolje uočavaju i čitaju nijanse u reakcijama i ponašanju i više su zainteresovane za odnose. Ovo je očigledno čak i kod novorođenih beba. Devojčice privlače lica, a dečake oblici i deseni. Devojčice održavaju kontakt očima dva ili tri puta duže od dečaka.
To nasleđe se vuče još iz kamenog doba kada su se žene okupljale oko ognjišta, a muškarci išli u lov. Prema tome, ženama je okupljanje prirodnije stanje, a muškarci su skloniji „lepljenju“ zarad nekog cilja. Zato je muškarcima da bi se „zalepili“ potreban fudbal, a ženama je dovoljna i obična šolja kafe.
U brojkama
- Tokom života sklopite oko 396 prijateljstava (malih, velikih i onih koja traju tri minuta na šanku dok čekate piće)
- Od toga, sa 33 ljudi ostanete u nekom kontaktu
- A sa 6 osoba ostanete u doživotnom kontaktu
Sa samo 9 meseci počinjemo da razumemo koncept prijateljstva
- Od 22. do 28. stvaramo naša najčvršća prijateljstva
- 150 je maksimalni broj prijatelja koje jedna osoba može da postigne tokom života (ako isključimo društvene mreže)
- 2 je broj prijatelja koje tokom života izgubite zbog ljubavi
- Muškarci viđaju svoje prijatelje na svakih pet dana, a žene na 3,5
Izvor: http://www.cosmopolitan.rs
No comments
Post a Comment