Čovek besedi ako ima šta da kaže, i ako ima iluziju da skriveni smisao ume da prenese drugima. Kazivanje je iskušenje kome su podjednako izloženi i onaj koji iščekuje besednikovo slovo i onaj koji se drznuo da ukrade nešto od lepote pisma, pretvarajući trajnost slova u prolaznost zvuka.
U činu govorenja manje je lepote a više strepnje; lepota hrani nemog slušaoca, strepnja budi sujetu kazivača. Niko nije odgonetnuo odnos između jezika pisma i jezika kazivanja, to ne znaju ni besednik ni njegovi slušaoci, to je tajna iz koje su ovi odlučeni zato što jezik traje a biće prolazi. Ima teoretičara koji smatraju da besedi samo onaj koji govorom odlaže smrt, jer i kada govori o smislu i kada govori o početku i kraju, ona ga sluša, sva opčinjena. Ne manje, kada kazivanje sledi liniju istorije, ili zraku Jasnovidca, pa čak i kada svedoči zlo i prepoznaje sinove tame — mrzitelji istine se sklanjaju s puta jeziku.
Zato čovek i besedi: zbog istine.
"Da sad umuknem, izdahnuo bih"
Autor: Predrag Dragić Kijuk — Ogledi iz omilitike
CENTAR ZA HRIŠĆANSKE STUDIJE
No comments
Post a Comment