Najpopularnije voće u severnoj Africi i na Bliskom istoku sadrži obilje hranljivih materija i odličan je izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora
Urma je plod stabla datule, odnosno urmine palme (lat. Phoenix dactylifera). Urme su najpopularnije voće zemalja severne Afrike i Bliskog istoka i zemlje ovog regiona ujedno su i najveći uzgajivači na planeti. U arapskom i ranije beduinskom jelovniku, urme su se u prošlosti jele u kombinaciji sa kamiljim mlekom, i to kao glavna hrana.
Postoji mnogo vrsta palme datule, pa tako i urme, različitih boja od jarkocrvenih do jarkožutih i one mogu da budu mekane, srednje suve ili suve. Od vrste zavisi koliko urma sadrži glukoze, fruktoze i saharoze.
Datula odnosno urmina palma je sinonim za oazu, gde ova biljka takođe uspeva i pruža utočište putnicima kroz pustinju. Savremene plantaže datula nisu ostavljene na milost i nemilost prirodi, već se planski podižu i eksploatišu. Suve i meke urme mogu da se jedu kao sveže (sa košticom) ili bez koštice umesto kojih je ubačen badem, orah, kandirano voće, marcipan, tahini ili krem sir.
Nutritivno gledano, sadrže obilje neophodnih hranjivih materija i odličan su izvor kalijuma, magnezijuma, mangana, gvožđa i fosfora. Ono što je takođe bitno jeste prisustvo minerala u tragovima: bora, bakra, selena i cinka. Uopšteno gledano, urma ima kalorijsku vrednost od 282 kalorije u 100 grama, što znači da je jedna od najkaloričnijih voćki.
Pune su šećera, naime, od 100 grama, na ugljene hidrate otpada 75 grama, šećeri su 63 grama, dok su dijetna vlakna osam grama. Masti gotovo da i nema, a belančevina takođe, svega 2,5 grama. Na vodu otpada oko 20 grama. Od vitamina urme sadrže gotovo isključivo kompleks Be vitamina. Glikemijski indeks urmi zavisi od vrste, pa tako „kalas” ima 35,5 „barhi” 49,7, „boman” 30,5.
U arapskom svetu postoji bezbroj upotreba za urme: od slatkiša, dodatka jelima, pudinga, dodatka hlebu, namaza, sirupa, sirćeta i bezalkoholnih pića.
Izvor: http://www.politika.rs
No comments
Post a Comment