Nedavno je konsultantska kuća PwC procenila da je globalna industrija dronova dostigla vrednost od oko 127,3 milijarde dolara. Internet kompanija Amazon u decembru prošle godine izvršila je svoju prvu isporuku dronom, kojim je jednom klijentu u Velikoj Britaniji poslala striming uređaj i kesu kokica.
Među najnestrpljivijim koji žude za tim da koriste mogućnosti letelica na daljinsko upravljanje jesu humanitarne i servisne humanitarne organizacije. Dronovi nadgledaju lešinare u mongolskim stepama, isporučuju sanitetski materijal po Ruandi i tragaju za nestalim civilizacijama u Brazilu.
Nedelju dana pošto je Amazon izvršio tu svoju isporuku, Unicef i Vlada Malavija obznanili su da će tokom 2017. godine otvoriti prvi afrički poligon za humanitarne letove dronova. Na ovom 40 kilometara širokom uzletištu kompanije mogu da ispituju kako dronovi funkcionišu pri vršenju različitih zadataka – na primer pri praćenju ljudi koji beže od katastrofa ili pri uvođenju mreža mobilne telefonije u udaljena područja. „Kompanija koja testira dronove u nekom skladištu u San Francisku ne suočava se sa istim izazovima”, kaže Endru Braun iz Unicefa. „Ono što se izvede ovde, izvešće se bilo gde u svetu.”
Na drugim mestima u Malaviju Unicef eksperimentiše tako što šalje dronove da procenjuju štetu od poplava ili da iz ruralnih medicinskih centara prenose te-stove na HIV virus do laboratorija.
Dronovi su već postali bitna alatka u sve intenzivnijoj borbi protiv lovokradica. „Treba nam dron da nam pomogne da vidimo stvari koje ne vi-dimo dok stojimo kraj džipa”, kaže Kolbi Lauks, vođa projekta Kriminalistička tehnologija u divljini, pri Svetskoj fondaciji za prirodu.
Naučnici pri Univerzitetu Džon Murs, u Liverpulu, planiraju da upotrebe dronove u ambicioznom projektu zaštite: dokumentovanju većeg dela biljnog i životinjskog sveta na planeti. Profesor biologije Serž Vih je 2015. godine putovao kući vozom zajedno sa jednim kolegom astrofizičarem. Tom prilikom je Vih, koji nadgleda životinjske populacije, pomenuo da traga za načinom kako da pri korišćenju termalnog uređaja za noćno osmatranje razlikuje životi-nje i ljude. Kolega mu je ukazao na to da bi se isti algoritmi koji se koriste pri traganju i upoređivanju toplotnih objekata u svemiru mogli primeniti i pri noćnom osmatranju pomoću dronova. Tako su došli na ideju da softver za detekciju zvezda počnu da koriste pri detekciji divljači.
Ovaj dugoročni projekat počeće snimanjem životinjskih populacija u nauč-ne svrhe, a potom će se razviti tako što će i široj javnosti biti omogućeno da postavlja snimke napravljene pomoću dronova i da ih emituje pomoću softvera za detekciju.
Vih predviđa da će dronovi – kao jeftiniji i manje opasni od aviona i helikoptera – postati široko prihvaćena alatka u zaštiti prirode. „Njihova prilagodljivost i snimci u visokoj rezoluciji predstavljaju veliku prednost u prikupljanju podataka”, kaže on. „Mislim da će rojevi dronova leteti iznad šuma.”
Dronovi su najpre bili napravljeni kao neka vrsta borbene alatke: vojske ih koriste za špijunažu, pa čak i za likvidacije. Ali kao i u slučaju toliko toga iz oblasti vojne tehnologije, bespilotne letelice ulaze u široku upotrebu.
PREDNOSTI DRONOVA
Isporuka medicinskih sredstava, Ruanda.
Medicinski centri u ovoj brdovitoj zemlji mogu porukom da naruče hitne zalihe krvi i da im one u roku od 30 minuta budu isporučene dronom.
Nadgledanje lešinara, Mongolija.
Dronovi osmatraju gnezda najveće vrste lešinara na svetu i prate stanje njihovog zdravlja.
Mapiranje koralnih sprudova, Američka Samoa.
Da bi procenio uticaj klimatskih promena, jedan student sa Univerziteta Stanford napravio je dron za mapiranje koralnih sprudova uz obale ostrva Ofu.
Mirovne misije, Demokratska Republika Kongo.
Ujedinjene nacije su prvi put primenile dronove u mirovnoj misiji u ovoj zemlji 2013. godine i od tada ih koriste u Maliju i u Centralnoafričkoj Republici.
Autor: Nina Stroklik
No comments
Post a Comment