Čekam te.
Tamo na mestu koje mnogi u žurbi nemaju vremena da vide, pa ni ne svrate.
Tamo, gde oni koji uspore i vide- zastanu... pristižući sa najrazličitijih putovanja, malih i velikih, tražeći predah...
Izmedju dve neispričane priče plavim sumrakom pisane ...
Na onom polju, gde nastaju sonate zlatnih maslačaka pod dirigentskom palicom starog hrasta.... Gde duga pritajeno i strpljivo sanja nove melodije koje samo ona može da čuje pre nego što napravi novi skok galaktičkom gipkošću i premosti nepremostive distance, tek tako ... I to sve izmedju dva otkucaja srca.
Čekam, dok putujem...
Sanjam, dok ludujem...
U ljubičastoj magli D-mola posustanem....
Mesec mi namigne i šapne zvezdom da odustanem...
Ali, ipak ne stajem .
Možda i prodjem tvojom ulicom čekajući.
Možda mi dodirneš obraz sanjajući...
A, možda te nikada ni ne sretnem lutajući.
Znaš da znam da osluškuješ moje korake u ritmu vetra ...
Znam da znaš da moraš da kreneš od onog mesta gde duga sanja svoja nova putovanja ...
Čekam te. Na početku ....
No comments
Post a Comment