NEWS
latest

12.1.20

U kratkim crtama A, B, C, D - opšti pojmovi


  • Afrički slon je najteža i najkrupnija kopnena životinja i druga najviša u životinjskom carstvu. U proseku, mužjaci su visoki 3,2 metra do ramena i teški 6 tona, dok je visina ženki 2,6 metara do ramena, a težina 3 tone. Najveći do sada izmereni slon bio je visok 4 metra do ramena, a težina mu je bila neverovatnih 13,5 tona.

  • Agrohemija je nauka o primeni hemijskih sredstava (veštačkog đubriva, zaštitnih sredstava i sl.) u poljoprivredi. Proučava uticaj pojedinih vrsta đubriva na rod i prinos biljke, zavisno i od vrste tla.

  • „Agrumi” je zajednički naziv za južno voće nakiselog ukusa – pomorandžu, mandarinu, limun, limetu, grejpfrut i drugo. To voće bogato vitaminom C najbolje uspeva u predelima sa suptropskom klimom. Najveće plantaže su u oblasti Sredozemlja.

  • Aklimatizacija je proces i sposobnost prilagođavanja čoveka, biljnih i životinjskih vrsta novim klimatskim i geografskim uslovima, na koje nisu navikli u svojoj prvobitnoj sredini. Prilagođavanje korisnih biljaka i životinja ima veliki praktični značaj, jer se time proširuje areal njihovog rasprostranjenja. Na primer, krompir, čija je postojbina Južna Amerika, i kukuruz, poreklom iz Meksika, odlično su se aklimatizovali i danas uspevaju na svim kontinentima i gotovo u svim delovima sveta.

  • Ambivalencija ili podeljenost je istovremeno postojanje u jednoj ličnosti sasvim suprotnih emocija, težnji i stavova u odnosu na neki objekat (osobu, predmet, situaciju i dr.). Pored univerzalnog ispoljavanja, naročito je izražena u slučajevima delovanja jakih emocija (ljubav–mržnja, potčinjavanje–pobuna i sl.). U slučajevima patološke ambivalencije, pojedine osobe su potpuno sputane u donošenju bilo kakve samostalne odluke i preuzimanju odgovornosti.

  • Arapski konj je u srednjem veku, ali i kasnije, bio čuven po svojoj fizičkoj lepoti, izdržljivosti, inteligenciji i odanosti gospodaru. U VIII veku Arapi su ga preneli u Evropu. Postao je ideal prema kojem su uspostavljena merila o tome šta je dobra rasa konja. Konj je u Arabiji bio luksuzna životinja, pa su ga imali samo bogati ljudi, a s vremenom je postao slavan i u islamskoj književnosti.

  • •  Atlas, zbirka geografskih ili astronomskih karata povezanih u obliku knjige, dobio je naziv po imenu titana Atlanta (ili Atlasa), koji je često prikazivan na koricama starih atlasa.

  • Autotrofi su organizmi sposobni da koriste Sunčevu svetlost kao energiju i da fotosintezom pretvore neorgansku materiju u organsku materiju sopstvenog tela. Osim biljaka (od mahovina do drveća), autotrofi su još i alge i neke bakterije.

  • Baobab je drvo afričkih savana. Karakteriše se veoma debelim stablom (do 9 m u prečniku), koje sadrži velike rezerve vode. Plod baobaba služi za hranu, a stablo za stanovanje i kao rezervoar za vodu. Naziva se i majmunsko hlebno drvo.

  • Bazalt je vulkanska stena tamne, obično crne ili sive i zatvorenozelene boje. Smatra se jednom od najtvrđih stena i služi kao veoma dobar građevinski materijal. Nastaje očvršćavanjem lave koja se iz pojedinih vulkana i pukotina izliva u ogromnim količinama obrazujući prostrane ploče i slivove od po nekoliko stotina i hiljada kvadratnih kilometara.

  • Beduini su arapski stočari, nomadi i polunomadi. Najviše ih ima u arapskim zemljama Arabijskog poluostrva i Severne Afrike. Veoma su pokretljivi i imaju staništa (šatore i sl.) prilagođena skitničkom životu. Poslednjih decenija postepeno napuštaju tradicionalne navike i postepeno se prilagođavaju životu u stalnim naseljima. Beduini su u prošlosti imali plemensku društvenu organizaciju i isticali su se kao vrsni ratnici.

  • Beli luk vodi poreklo iz jugozapadnih predela Azije. Za njega su još 5000 godina pre n. e. znali Sumeri i narodi koji su živeli oko reka Tigar i Eufrat.

  • Bezdan Čelendžer (10994 m) najdublje je mesto na Zemlji. Nalazi se u najdubljem delu svetskih okeana, Marijanskom rovu, koji se proteže 2500 km po dnu zapadnog dela Tihog okeana, istočno i južno od Marijanskih ostrva, po kojima je rov i dobio ime.

  • Biblijski papir je specijalan tanak otporan bezdrvni papir, beljen, neproziran i čvrst, površinske mase 25–36 g/m2. Upotrebljava se za štampanje Biblije, obimnih rečnika i drugih knjiga sa velikim brojem stranica.

  • • Bikovi su daltonisti, tj. oni uopšte ne razlikuju boje. Kada ugleda matadora kako maše crvenim plaštom, bik jurne na njega, ali ne zbog boje već zato što ga to nervira.

  • Biti ili ne biti, to je pitanje (engleski To be or not to be, that is the question; V. Šekspir, Hamlet, I, 3) početne su reči Hamletovog monologa u kojem se on pita da li ima smisla živeti ili treba potražiti izlaz u samoubistvu. Danas se upotrebljava i kao izraz nedoumice ili neizvesnosti u raznim drugim situacijama.

  • Boja za veterinarski pečat, kojim se obeležava pregledano meso, jestiva je pod uslovom da se pravi od opne grozda, što se i radi u velikom broju zemalja.

  • Boksit, ruda crvene, žute ili mrke boje, predstavlja glavnu sirovinu za dobijanje aluminijuma.

  • Brazil su naselili Portugalci, koji su u tu zemlju preneli svoju kulturu i jezik. Ostale zemlje Južne i Srednje Amerike naselili su Španci, pa se njihovi stanovnici služe španskim jezikom.

  • • Bronza i mesing su dve najvažnije i najpoznatije legure bakra. Bronza je legura bakra i kalaja, dok je mesing legura bakra i cinka.

  • Brzina svetlosti u vakuumu iznosi 299792,458 km∕s, tj. 1079252848,8 km∕h. Ništa se ne kreće brže od svetlosti.

  • Celuloza je bela vlaknasta materija zidova biljnih ćelija; upotrebljava se u proizvodnji hartije, veštačkih vlakana, eksploziva.

  • Civilizacija je sveukupnost materijalnih i duhovnih tekovina nekog društva. Ili, civilizacija je visok stupanj društvenog razvoja i kulture: primitivna, antička, srednjovekovna, moderna civilizacija.

  • Čelik je legura gvožđa koja sadrži do 2,14% ugljenika, i u kojem je ugljenik hemijski vezan u cementit (Fe3C).

  • Četiri osnovne sile prirode su gravitacija, elektromagnetna sila, jaka i slaba nuklearna sila.

  • Čovek se rodi sa 300 kostiju, s vremenom manje srastu, a kad odraste ima 206 kostiju.

  • Čovek u proseku trepne 12 puta u minuti, a svaki treptaj traje oko 0,15 sekundi.

  • Čovek u proseku udahne 16 puta u minuti, ili 23040 puta dnevno.

  • Ćilibar (ili jantar) jeste fosilna smola četinarskog drveća, svetložute ili mrke boje, često sa vidljivim fosilima insekata. Providnost i topla boja doprinose njegovoj lepoti, pa se koristi u izradi nakita. Glavna nalazišta ćilibara su u primorskim oblastima Baltičkog mora, koje su bile pod debelim naslagama leda tokom ledenog doba.

  • Ćumur, grafit i dijamant od davnina su poznati ljudima. Francuski naučnik Antoan Lavoazje dokazao je 1772. godine da su ćumur, grafit i dijamant ista supstanca – ugljenik (C). Od tada se zna da je ugljenik hemijski element.

  • Demografija je nauka o stanovništvu koja proučava broj, strukturu i razmeštaj stanovnika.

  • Devalvacija je zakonsko smanjenje vrednosti nacionalne novčane jedinice u odnosu na zlato i valute drugih država, poglavito u cilju povećanja robne razmene sa inostranstvom, naročito izvoza.

  • Dijamant je dragi kamen, najtvrđi mineral, čisti ugljenik u kristalnom obliku. Ipak u minimalnim količinama sadrži primese gvožđa, mangana i drugih elemenata koji mu daju ružičastu, plavu, zelenkastu i žutu boju. Odlikuje se velikim indeksom prelamanja svetlosti, treperavim sjajem i prozračnošću. Najveća nalazišta dijamanata su u Africi (Kongo, Južnoafrička Republika, Gana).

  • Dinosauri su izumrli pre 65 miliona godina kada je u poluostrvo Jukatan, Meksiko, udarila kometa prečnika oko 8 km. Naziv „dinosaur”, koji je smislio engleski prirodnjak ser Ričard Oven 1842. godine, potiče od grčkih reči deinos (strašan) i sauros (gušter).

  • „Doba” je jedina imenica srednjeg roda u srpskom jeziku koja se završava na -a. Uglavnom se upotrebljava u nominativu, genitivu i akuzativu jednine i množine (svi su jednaki po obliku), dok se ostali padeži izbegavaju.

  • Društveni proizvod je vrednost ukupne materijalne proizvodnje i proizvodnih usluga koje ostvari društvo, uz odbitak materijalnih troškova (nabavke materijala i proizvodnih usluga drugih preduzeća). Ako se materijalni troškovi ne odbijaju, dobija se bruto društveni proizvod.

  • Drvo počinje da gori na 250 °C.

  • Duga je optička pojava u atmosferi. Nastaje prelamanjem i razlaganjem Sunčeve svetlosti u kišnim kapima na čitav spektar boja: crvenu, narandžastu, žutu, zelenu, plavu, indigo-plavu i ljubičastu. Oštrina duge zavisi od količine kišnih kapi u vazduhu i njihove veličine. Duga je jasnija ako su kišne kapi krupnije. Zato je ona najbolje izražena pri letnjim kišama. Ako su kapi kiše sitnije, intenzitet boja u dugi je slabiji, a pojedini pojasevi u njoj su širi.

  • Džinovska veta (engleski Giant weta) najveći je insekt na svetu; dugačka je oko 20 cm i podseća na skakavca. Prebivalište joj je na novozelandskom ostrvu Mali greben.

Izvor: www.opsteobrazovanje.in.rs

« PREV
NEXT »

No comments