Mnogi ljudi dobijaju teške bolesti zbog toga što ne mogu oprostiti drugima ili samima sebi. Okrivljavanje je uvek un…ištavanje. Okrivljavanje ako dugo traje neizbežno vodi ka bolesti, jer sve to što se u našoj svesti zadržava duže od 40 dana spušta se u podsvest i tamo ostaje dugo godina. U podsvesti nema zastarelosti.
Šta treba učiniti da bi se potpuno oprostilo drugom čoveku? Za početak se treba odreći stereotipova. Navikli smo da smatramo da su opraštanje i kazna dve suprotnosti i ako sam nekome oprostio to znači da je kažnjavanje isključeno. U suštini stvari to je polusitina. Kažnjavanje može biti osveta i pokušaj uništenja. Kažnjavanje može biti pomoć, podrška i spasenje čoveka – na kraju krajeva o tome jasno i nedvosmisleno govori Stari Zavet. Čovek koji je ostao bez kazne se kvari a zatim dobija daleko veću, Božju kaznu.
Dakle u čemu je suština opraštanja? U prvom redu u viđenju Božanske volje u svemu i u očuvanju ljubavi. Ako u onom što se desilo ne vidim Božju volju, tada osuđujući drugog čoveka, ja time osuđujem Tvorca koji njime upravlja. Osuda Tvorca nije samo glupost, nego i samoubistvo.
Zato prvi impuls u odnosu prema čoveku koji nas je uvredio treba da se ispolji kao ljubav prema Bogu i prihvatanje Njegove volje. Drugi impuls treba da bude usmeren prema čoveku, a to je saosećanje i težnja da mu se pomogne, želja da se on vaspita, pošto postupa nemoralno. Treće su realna delovanja na njegovom ograničavanju i vaspitne mere koje će mu pomoći da se promeni i pri postojanju želja. Četvrto je ljubav, to jest saosećanje i istovremeno oštre mere ako se čovek kategorično odriče ljubavi i morala i ružno se ponaša u odnosu ne samo prema nama nego i prema drugim ljudima.
Izvor: http://www.wellbeingacademy.net
No comments
Post a Comment