Jezero Karačaj izgleda kao vrlo prijatno mesto na kojem biste se mogli odmoriti i ne trošiti previše novca. Ipak, postoji samo jedan problem – ne biste se vratili živi.
Naime, nakon samo sat vremena provedenih ovde nivo radijacije u vašem telu iznosio bi 600 rendgena što predstavlja smrtonosnu dozu.
Jezero se nalazi u ruskoj oblasti Čeljabinska, nedaleko od granice sa Kazahstanom u sklopu fabrike za reprocesiranje nuklearnog otpada Majak.
Fabrka je izgrađena četrdesetih godina prošlog veka nakon što su Sovjeti proizvodnju oružja preselili na istok kako bi izbegli nacističku invaziju.
Majak je bila jedna od najznačajnijih fabrika nuklearnog oružja u koju stranici nisu smeli da uđu punih 45 godina.
Tek nakon što je Boris Jeljcin potpisao uredbu iz 1992., zapadnjaci su dobili pristup fabrici i jezeru i proglasili ga najzagađenijim mestom na Zemlji.
Tokom decenija izolacije, inženjeri su ispuštali nuklearni otpad u jezero koji je bio koktel radioaktivnih elemenata, uključujući dugotrajne fisijske proizvode kao što su Strontium-90 i Cesium-137.
Dok se nije saznalo šta rade, u regionu je zabeleženo povećanje od 21 odsto dijagnoza kancera, 25 odsto više urođenih mana i 41 odsto više obolelih od leukemije.
U trci sa Zapadom, kada je reč o naoružanju, inženjeri u Majaku nisu brinuli o sigurnosti, pa se tokom pedesetih i šezdesetih dogodilo nekoliko nesreća u nuklearnom pogonu.
Takođe, obližnja rekla Teča iz koje je nekoliko sela crpelo pitku vodu bila je do te mere kontaminirana da je čak 65 odsto stanovnika osećalo posledice zračenja, a lekari su u svojim dijagnozama navodili da su u pitanju pacijenti sa "posebnom bolešću".
Njihovi kartoni bili su tajna sve do devedesetih godina.
Sredinom pedesetih godina inženjeri su odlučili da nuklearni otpad skladište u burad, a septembru 1957. godine 70 tona radioaktivnog otpada je eksplodiralo.
Površinu od 23.309 kvadratnih kilometara prekrili su izotopi cesijuma i stroncijuma, ugrozivši živote 270 hiljada stanovnika SSSR.
Kako ne bi privukli pažnju inostranih medija, vlasti su odlučile da otpad ubuduće odlažu na više lokacija.
Deset godina kasnije podružje je pogodila suša i jezero Karačaj je počelo da se suši otkrivajući radioaktivni otpad. Vetar je raznosio čestice što je broj izloženih ljudi povećalo na pola miliona.
Između 1978. i 1986. godine jezero je ispunjeno sa skoro 10 hiljada šupljih betonskih blokova kako bi se sprečilo pomeranje sedimenata.
Većina stanovnišsta je u međuvremenu evakuisana sa šireg područja, ali bilo je onih koji nisu otišli pa danas piju zagađenu vodi i otrovan vazduh.
Jezeru se ne približavaju, ali uprkos tome stopa smrtnosti je jako visoka.
Izvor: vesti-online.com
No comments
Post a Comment