Jorgovan se od davnina gaji u vrtovima zbog krupnih, lepih i mirisnih cvetova. To je jedna od biljaka koje preživljavaju sve epohe i stilove, a simbolično se povezuje sa obnovom i romantikom.
Od davnih vremena cvetovi jorgovana su se koristili za čišćenje kuće od zlih duhova, blagoslov,
dozivanje pozitivne energije… Jorgovan je simbol radosti i života.
Postoji nekoliko tipova jorgovana koji se mogu razlikovati oblikom i nijansom kao i punoćom samog cveta.
Pored klasičnog lila jorgovana postoji bela forma jorgovana jednako mirisna i lepa. Jorgovan je jako lako održavati, čak i kada ga skroz isečete on će ponovo cvetati i rasti. Cvet jorgovana traje oko 3 nedelje.
Ovaj ljubičasti ili beli žbun pripada porodici maslina. Poreklom je iz Turske, a pošto broji 25 vrsta i 4.000 sorti može da se pronađe grm za sve klimatske uslove.
Neki jorgovani mogu da izdrže i -50°C. Drvo jorgovana koristi se za pravljenje pištaljki i frula.
Antička Grčka legenda kaže da je mladi Pan bog šuma i polja, jednog jutra sreo prelepu nimfu Syringa. On se divio njenoj gracioznosti i lepoti i odlučio je da popriča sa njom. Međutim ona se uplašila i pobegla. Pan je probao da je sustigne ali je iznenada natrčao na mirišljavi grm jorgovana i tada su mu odjednom krenule suze iz očiju. Nakon toga je počeo da čini dobra dela svima, a ime Syringa je postalo latinsko ime za jorgovan.
Neorezani jorgovani cvetaju svake godine, a ukoliko je potrebno da se oreže, najbolje je to uraditi posle cvetanja, pre nego što se formiraju pupoljci za naredno proleće. Precvetale cvetove jorgovana treba redovno uklanjati da bi se sprečilo stvaranje semena. Posle cvetanja treba uklanjati ocvale listove, jer se na taj način podstiče grananje. Treba odrezati i suve grane i one koje rastu prema središtu grma.
Uvek se uklanja samo trećina grana, jer će se na novim granama cvetovi pojaviti tek posle tri-četiri godine.
Većina jorgovana raste u bašti, ali poneki žbun može i u saksiji odgovarajuće veličine. Ova biljka je zahvalna i prilagođava rast korena raspoloživom prostoru. Kada je prostor ograničen saksijom, jorgovan raste sporije i kompaktnije, pa može da se gaji i kao bonsai. Ukoliko se gaji u saksiji, jorgovan svake godine u proleće treba presaditi u veću posudu i dodati novu, svežu zemlju bogatu hranljivim materijama.
Kalemljenje jorgovana prava je poslastica za baštovane koji vole izazove, jer se na taj način može dobiti žbun s cvetovima raznih boja, kao i kombinacija cvetova s duplim i jednostrukim laticama. U rasadnicima se taj postupak uglavnom koristi s ciljem da se od žbunolike biljke napravi drveće jorgovana.
Ovaj ljubičasti ili beli žbun pripada porodici maslina. Poreklom je iz Turske, a pošto broji 25 vrsta i 4.000 sorti može da se pronađe grm za sve klimatske uslove.
Neki jorgovani mogu da izdrže i -50°C. Drvo jorgovana koristi se za pravljenje pištaljki i frula.
Legenda o jorgovanu
Saveti za gajenje jorgovana
Uvek se uklanja samo trećina grana, jer će se na novim granama cvetovi pojaviti tek posle tri-četiri godine.
Većina jorgovana raste u bašti, ali poneki žbun može i u saksiji odgovarajuće veličine. Ova biljka je zahvalna i prilagođava rast korena raspoloživom prostoru. Kada je prostor ograničen saksijom, jorgovan raste sporije i kompaktnije, pa može da se gaji i kao bonsai. Ukoliko se gaji u saksiji, jorgovan svake godine u proleće treba presaditi u veću posudu i dodati novu, svežu zemlju bogatu hranljivim materijama.
Kako se kalemi jorgovan
Mart i april mesec su najpogodniji za kalemljenje. S grančice koja služi kao podloga skidaju se svi pupoljci, potom se preseca i izravnava ukoso. Na nju se stavlja koso zasečena kalem grančica sa dva pupoljka, nakon čega se povezuju trakom ili kanapom. Potom se vrh kalem grančice premazuje voskom za kalemljenje.
Fotografije: Nataša V.
Fotografije: Nataša V.
Tekst: Redakcija InfoNet Magazina
No comments
Post a Comment