Za ljubav je potrebna izvesna bezazlenost.
Ti je imaš.
Sačuvaj je, to je dar Božji.
Ako je jednom izgubiš nikada je više nećeš povratiti.
Rekoh bezazlenost. Samo zavidljivci to nazivaju glupošću.
Neka te to ne boli. To nije mana; to je dar Božji.
Ti znaš šta ja mislim.
Čista duša još nezaražena ni skepsom ni "inteligencijom".
Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, Kalkuta 7. maj 1861 — 7. avgust 1941) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof.
Ti je imaš.
Sačuvaj je, to je dar Božji.
Ako je jednom izgubiš nikada je više nećeš povratiti.
Rekoh bezazlenost. Samo zavidljivci to nazivaju glupošću.
Neka te to ne boli. To nije mana; to je dar Božji.
Ti znaš šta ja mislim.
Čista duša još nezaražena ni skepsom ni "inteligencijom".
Rabindranat Tagor (ben. रवीन्द्रनाथ ठाकुर, Kalkuta 7. maj 1861 — 7. avgust 1941) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof.
Napisao je više od 1000 poema, 24 drame, osam romana, više od 2000 pesama, veliki broj eseja i druge proze. Njegova poezija se odlikuje jednostavnošću emocija, eseji jačinom misli, a romani društvenom svešću. Glavni cilj mu je bio povezivanje istoka i zapada. Sam je prevodio svoju lirsku poeziju na engleski jezik.
Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1913. godine.
Bio je najmlađi sin (sedmo dete) hinduističkog filozofa i verskog mistika Devendranaha. Zadivljen prirodom i njenim detaljima, svoje prve pesme napisao je u svojoj osmoj godini. Do sedamnaeste godine života obrazovao se kod kuće, kada je na očevo insistiranje otišao u Englesku i da bi studirao prava. Studije u Engleskoj nije dovršio, već se vratio u Indiju i opredelio za književnost. Tokom boravka u Londonu objavio je svoje prve dve zbirke pesama – „Večernje pesme“ i „Jutarnje pesme“.
Godine 1913. dobio je Nobelovu nagradu za književnost za zbirku pesama „Gitandžali“, upravo u to vreme gubi i ženu i decu. Ovu zbirku pesama je napisao 1910. u Bengalu, a dve godine kasnije ista se izdaje u Londonu u prevodu na engleski jezik.
Godine 1915. britanska vlada ga je proglasila za viteza. Titule se odrekao posle masakra u Amricaru 1919. godine, u znak protesta protiv vladara.
Osnovao je eksperimentalnu školu u Shantiniketanu, zasnovanu na Upandisanskim idealima obrazovanja. Povremeno je učestvovao u Indijskom nacionalističkom pokretu. Tu se sprijateljio sa Gandijem.
Najznačajnija dela su mu zbirke pesama „Gradinar“ i „Gitandžali“, a od romana „Brodolom“.
Tagore je takođe pisao i priče, romane, pozorišne komade, eseje, mjuzikle, putopise i memoare. Bavio se i slikanjem i komponovanjem.
Pri drugoj poseti Evropi, Tagore je 12. novembra 1926. godine došao i Kraljevinu Jugoslaviju. Prvo je posetio Zagreb gde je održao dva predavanja na engleskom jeziku, dok je pesme čitao na bengalskom. Dva dana kasnije, 14. novembra stigao je u Beograd. Dvodnevni boravak u Beogradu Tagore je počeo susretom sa Stanislavom Vinaverom, istaknutim piscem i novinarom. I već sutradan u listu „Vreme”, nakon dužeg razgovora koji su imali, osvanuo je ovakav portret šezdesetpetogodišnjeg pesnika:
„Pesnik je odeven u dugu crnu mantiju, opervaženu zlatnim vezom. On se drži mirno i tiho, govori odlično engleski sa lakim egzotičnim naglaskom. Poneki put kao da se dublje zamisli, kao da pada u ekstazu. I tada, ako je reč o Indiji, on gotovo peva, izgovarajući sve reč po reč. A ako je reč o Evropi, on izgovara brže, a njegova desna ruka jednako ocrtava po naslonu fotelje čudne šare i poteze. Najzad, kad govori o poeziji, on zatvori oči ispod naočara i zabaci malo glavu sa velikom sedom bradom i sedim kovrdžama…”
Oba dana boravka Rabindranata Tagore u Beogradu bila su isplanirana do detalja, od susreta s novinarima do svečanih obeda, poseta muzejima i večernjeg predavanja na Univerzitetu pod nazivom „O savremenoj civilizaciji”. Bila je to tema o kojoj je već govorio u Londonu, Parizu, Beču, Budimpešti…
Pesnikova priča prva je njegova knjiga objavljena 1878. godine, potom slede zbirke pesama Mladi mesec i Gradinar, zbirke pripovedaka Gladno kamenje i Prekinute veze, romani Dom i svet, Brodolom, te drame Citra i Kralj tamne sobe.
Nehru je, govoreći o Tagoreu, rekao da je … „on više nego ijedan Indijac uskladio ideale Istoka i Zapada proširivši osnovu indijskog nacionalnog osećaja te da je, kao i Gandi na drugome planu, naveo svoj narod da misli o širim pitanjima koja se tiču čovečanstva.
Umro je u svom rodnom gradu 7. avgusta 1941. godine.
Izvor: wikipedija
No comments
Post a Comment