Mirni i staloženi Istranin, s primorskim akcentom i urođenim osećajem za blagu ironiju, arhimandrit Danilo Ljubotina prešao je dug put od dečaka iz svešteničke porodice, rođenog u selu kod Pule, preko Briona, letnjeg carstva Josipa Broza, do duhovnika Hrama Svetog Save na Vračaru.
Odraslim posetiocima govori da hram ovako velikih dimenzija prevazilazi moć i snagu srpskog naroda, ali da je, u momentu kada je koncipiran, to bio veliki simbol pobede Srbije u Prvom svetskom ratu.
Kada najveći hram na Balkanu posećuju deca, duhovnik se kloni krupnih reči i služi fudbalskim metaforama, pa mališanima govori kako je hram veći čak i od „Marakane”.
Ali, Hram Svetog Save je odavno više od crkve i zato, prilikom boravka visokih stranih delegacija u srpskoj prestonici, retko koji državnik propusti priliku da se pokloni ovoj svetinji, izgrađenoj na mestu gde je turski moćnik Sinan paša spalio mošti Svetog Save 10. maja 1594, želeći da na taj način pokori neposlušne Srbe.
– Dolazio, tako, jedan američki admiral, u sastavu visoke delegacije armije SAD. Čudio se veličini hrama i upitao: „Kada ćete ovo da završite?”, a ja mu rekao: „Ukoliko nas više ne bombardujete, biće to vrlo brzo!”. Dolazio je i zamenik ministra odbrane Vijetnama, a otišao potpuno zadivljen. Potpredsednici kineske vlade bila je zanimljiva spoljašnost, ali kada je ušla, rekla je da je videla lepše i dovršenije građevine i da je zadivljena ruskim crkvama – otkriva otac Danilo onu vrstu priča koje se ne objavljuju u protokolarnim izveštajima.
Ruski predsednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev su po dva puta boravili u, po tvrdnjama oca Danila, najvećem pravoslavnom hramu na svetu – većem čak i od moskovskog hrama Hrista Spasitelja. Mada se Rusi, verovatno, ne bi složili s Danilovom rang-listom. Medvedev, međutim, nisu propustili priliku da se pomole, celivaju ikone i zapale sveću.
– Pošto je Putinu još pokojni patrijarh Pavle odredio najviše odlikovanje SPC, Orden Svetog Save prvog stepena, Sveti sinod i patrijarh Irinej su mu svečano uručili orden praktično na samom ulazu u hram. Bila je tolika navala ljudi da ni ozbeđenje, iako je bilo veoma jako, nije mnogo značilo. Putin je, odeven u crnu rolku, pravo sa stadiona Zvezde, ušao zajedno s rekom omladine – seća se otac Danilo.
Putin je, uzgred, čovek koji ume da prikrije oduševljenje, ali u hramu to nije učinio. Rekao je da smo mi mala zemlja i da Rusija mora da „pogura” da dovršimo hram, seća se arhimandrit, pored koga je te večeri bio i predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih poslova Moskovskog patrijarhata, mitropolit Ilarion Alfejev, koga Danilo zna kao studenta iz Londona.
– Za nas, malo starije, kada smo bili bogoslovi, bilo je nezamislivo da predsednik Rusije dođe u hram s pobožnošću, da se krsti, pali sveće, vodi razgovore s elementima teologije.
Dmitrij Medvedev je prvi put dolazio još 2008, kao kandidat za predsednika, a godinu i po kasnije i kao šef države.
– Prvi put smo ga dočekali ispred spomenika Svetog Save. Nije imao veliko obezbeđenje.
Razgledao je hram sa oduševljenjem. I Putin i Medvedev su u hramu govorili o Kosovu i Metohiji. Davali su podršku patrijarhu i Svetom sinodu, rekli da će brinuti o našim svetinjama i narodu na Kosovu – svedoči duhovnik koji takve uspomene zapisuje u svoj rokovnik.
Poseta Hramu Svetog Save deo je plana poseta zvaničnika koji dolaze u Srbiju. Ali, ni potpredsednik SAD Džozef Bajden, ni američka državna sekretarka Hilari Klinton nisu dolazili. Ta činjenica nabacuje još jedan sloj kontroverzi na zidine moćnog hrama, a među njima je i legenda da će nam krenuti bolje tek kada hram bude konačno završen.
Pragmatični Zoran Đinđić je čovek za koga bi se moglo reći da je najmanje sklon takvom tumačenju, ali je upravo on taj koji je napravio veliki preokret, pokrenuvši radove.
– Đinđić je nekako uspeo da ubedi patrijarha Pavla da se nastave radovi na hramu, jer patrijarh, asketa kakav je bio, posle bombardovanja zemlje i siromaštva, govorio je premijeru Đinđiću:
„Narod gladuje, neprimereno je da radimo ovako velike poslove”. Đinđić nije odustajao: „Novac će proći, a hram će ostati nedovršen”. Tako ga je i ubedio – seća se arhimandrit, podsećajući na stav komunističkih vlasti prema Hramu Svetog Save.
Smatran opasnom građevinom za okupatore i ateističku vlast, hram je tokom burne istorije bio garaža Vermahta, pa kratko vreme Crvene armije, potom JNA. Bilo je zabranjeno govoriti o njemu, tako da su dečurlija s Vračara mislila kako je to nekakav srušeni, začarani dvorac. Bivši predsednik Srbije Boris Tadić rekao je duhovniku Danilu kako se i sam igrao na temeljima hrama kao dečak i da ne bi voleo da ne doživi i ne vidi konačno završeno zdanje.
– Koncept ovako velike građevine mogao je da smisli samo kralj Solomon, carska Rusija ili imperije poput Francuske. Hram je građevinski dovršen, ali predstoji veliki posao njegovog oslikavanja – priča arhimandrit Danilo o građevini za koju je podizanje kompletne kupole, teške 4.000 tona, trajalo mesec i po dana, pomoću unikatnih hidrauličnih mašina.
Kupola je podignuta dva dana uoči proslave 600 godina Kosovske bitke na Gazimestanu, 26. juna 1989. godine. Ko god mislio da je hram bio deo Miloševićevog plana, vara se. Od kada je Sinan-paša svojim iracionalnim činom raspalio vatru nacionalnog buđenja stvoren je mit o brežuljku na Vračaru, kao svetom mestu srpske istorije i budućnosti. Toga je svakako bio svestan i Zoran Đinđić.
Pitanje je, samo, hoće li nam biti zaista bolje kada se hram završi? Bog će ga znati.
Sveti sinod 82 puta pisao Titu
– Zahvaljujući mudrosti u upornosti patrijarha Germana, svetinja je očuvana u SFRJ. Sveti sinod pisao je tačno 82 pisma Josipu Brozu sa apelom da se hram ne ruši, ali od njega lično nikad odgovor nismo dobili. Odgovor na poslednje pismo Svetog sinoda dao je visoki srpski funkcioner Dušan Čkrebić, koji je uspeo da prevaziđe konflikt, pa je patrijarh German uspeo da se s njim dogovori o nastavku gradnje, posle više od četiri decenije. Bilo je to 1984. godine – ukazuje duhovnik Danilo.
Autor: Aleksandar Apostolovski
Izvor: http://www.politika.rs
No comments
Post a Comment