Sleng je jedan od najnestalnijih oblika jezika, koji predstavlja alternativni izraz, neuhvatljiv u ljudskoj komunikaciji. Svuda oko nas možemo čuti OMG, LOL, BF, BFF, ROFL od strane različitih starosnih generacija i smisao ovih skraćenica je da se što više informacija kaže sa što manje reči. Međutim da li sve naše emocije, osećanja i misli mogu da stanu u dva, tri slova? Da li emociju kao što je ljubav možemo da stavimo u tri slova, ILU, ili nam je potrebno mnogo više?
Poznati lektor engleskog jezika, Erik Partridž pronašao je petnaest razloga za upotrebu slenga. Kao najčešći razlozi pojavljuju se razonoda, potreba da se bude dovitljiv, različit, privlačenje pažnje, obogaćivanje jezika. Svi ovi, i mnogi drugi razlozi doprinose izgradnji ličnog i društvenog identiteta i olakšavaju komunikaciju unutar pojedinih društvenih grupa. Ali da li je zaista tako, da li stvarno predstavlja duh jednog društva? Koliko je sleng zaista bezazlen za naše međuljudske odnose, za našu svakodnevnu komunikaciju, pa i za naš maternji jezik? I do koje granice će ići njegovo širenje, ako ona uopšte postoji? Po svemu sudeći sa prosperitetom informacionih tehnologija, osećanja nama dragih osoba ćemo sve češće čitati na ekranima naših tableta, ajpodova, ajfonova.
Sve češće korišćenje tehnoloških dostignuća dovešće nas u situaciju da osmeh prijatelja vidimo na ekranu, a poljubac voljene osobe primimo preko dve tačke i zvezdice. Sleng se više ne može čuti samo na javnim mestima ili na ulici, on je svuda oko nas. Ovaj vid komunikacije menja tradicionalne vrednosti standardizovane zajednice i utiče na sve delove društva, samo je pitanje u kojoj meri će se ko prilagoditi ovoj tranziciji zajednice.
Svakako ovim promenama u komunikaciji se ne možemo odupirati, niti ih možemo ignorisati. Pitanje da li sleng obogaćuje jedan jezik, ili ga pak skrnavi, svakako treba da ostavimo lingvistima i lektorima jer ne postoji više dilema da li postoji ili ne, – sleng jeste i postoji, samo je pitanje u kojoj meri ga trebamo prihvatiti i u koju svrhu koristiti. Sve je stvar našeg ličnog pečata i mere, u stvari toga koliko dozvolimo da upravlja nama.
Veoma je važno koristiti sleng u skladu sa situacijom, okruženjem, mestom pa i samim ljudima. Sleng može biti praktičan u pojedinim situacijama, gde je dovoljan konkretan odgovor međutim kada je reč o stvarnim problemima, emocijama, osećanjima i idejama najbolja je “živa reč“. Svakako u takvim situacijama skraćenice ne važe, kao ni internet jezik već razgovor i susret “oči u oči“.
Nekoliko skraćenica karakterističnih za internet sleng:
- OMG – Oh my God (O, moj bože)
- LOL Laughing Out Loud (Smejem se glasno)
- BTW – By The Way (Uzgred, budi rečeno)
- BFF – Best Friends Forever (Najbolji prijatelji zauvek)
- BF – Boyfriend (Momak)
- CU – See You (Vidimo se)
- F2F – Face To Face (Lice u lice)
- ILU – I Love You (Volim te)
- THNX – Thanks (Hvala)
Autor: Marta Kecman
Izvor: http://mladilideri.rs/
No comments
Post a Comment