Da li poznajete tehnike učenja koje će vam učiniti tu obavezu manje stresnom a više produktivnom? Naučnici sa američkog univerziteta Vašington iz Seint Luisa pomučili su se kako bi studenti saznali bolje načine za učenje. Nakon dugogodišnjih istraživanja, naučnici su došli do zaključka da je „klasično“ učenje, koje sadrži čitanje teksta iznova dok se ne utvrdi, pogrešno. Naime, otkriveno je da taj metod nema pozitivan efekat, već da je to jednostavno gubljenje vremena i strpljenja. Došlo se do saznanja da su moderne tehnike efektnije i da daju studentu osećaj da je nešto postigao za tih par sati provedenih u čitaonici.
Dva vodeća naučnika psihologa na pomenutom univerzitetu, gospodin Mark Mekdanijel i gospodin Henri Roudiger, sastavili su svoje naučne izveštaje i u saradnji sa piscem Piterom Braunom objavili knjigu koja opisuje tehnike učenja i načine da se teorijski deo studija što temeljnije i bezbolnije utvrdi.
Između ostalog, u toj knjizi opisan je niz strategija za bolje učenje i lakše pamćenje. Najuticajnije i najrasprostranjenije tehnike opisane u toj knjizi ću vam preneti sa velikim zadovoljstvom:
- NE čitati jedno poglavlje ili beleške više puta
Opšte je poznato da većina studenata čita beleške i poglavlja iz knjige iznova dok ne utvrde gradivo. Međutim, iz istraživanja se zaključuje da ovaj metod ponavljanja poglavlja nije posebno produktivan i da ne stvara trajno sećanje teksta koji je pročitan. Istraživanja su pokazala da studenti koji su više puta pročitali poglavlje, nemaju više znanja o pročitanom od studenata koji su tekst pročitali samo jednom.
To je objašnjeno na ovaj način: Kada tekst prvi put čitate, tada najviše „upijate“ i shvatate. Ali, kada isti tekst počnete da čitate drugi put, onda vam se javlja onaj poznati osećaj „znam ja ovo“. Time, u suštini, ne dobijate dodatno znanje iz drugog čitanja. Šta više, često je to drugo čitanje površno i zavarava, jer vam daje iluziju da znate sve što ste pročitali, ali u stvarnosti vaše znanje o toj materiji ima mnogo rupa.
- Zasipajte sebe sa dosta pitanja
Jedna odlična tehnika za učenje se sastoji iz sledećih jednostavnih koraka: pročitati poglavlje jednom, otići na kraj knjige gde se nalaze pitanja vezana za tekst i odgovarati na pitanja u vezi sa pročitanom materijom. Ako takva pitanja ne postoje na kraju knjige, najbolje je da pokušate sami sebi da postavite pitanja u vezi sa poglavljem, a u odgovoru da objasnite ono što ste upravo pročitali. Ova tehnika je efikasna jer u procesu odgovaranja na pitanja, dosta informacija naučenih iz čitanja se ponavlja, i tako se utvrdjuje gradivo i gradi pamćenje u vezi sa tekstom. Pa čak i ako ne možete da se setite odgovora na pitanje, ili odgovorite pogrešno, ipak dobijete neku vrstu uvida u to šta znate a šta ne znate. To vam daje mogućnost da slabije naučene delove teksta ponovite, i naučite. Ta vrsta ponovnog čitanja delova teksta vam pomaže da bolje savladate gradivo i budete sigurni da ne postoje rupe u vašem znanju iz tog poglavlja.
Kada postavljate pitanja sami sebi u toku učenja, vaša svest vam omogućava da temeljnije razumete to što učite. Na primer, da kažemo da učite istoriju, i došli ste do poglavlja gde se objašnjava način na koji su Rimljani i Indijci trgovali jedni sa drugima. U tom trenutku treba da stanete i da se zapitate: koji je razlog njihove trgovine? Možda zvuči kao glupo i irelevantno pitanje, ali odgovor bi mogao da vam pomogne da zapamtite činjenice u daljem tekstu u vezi sa tim delom istorije, na primer: kako je Rimsko carstvo ušlo kasnije u ratove sa Persijancima, ratovi koji su započeti, između ostalog, i zbog trgovine.
Pitanja ne moraju da budu samo „zašto?“, možete biti kreativni sa „kako?“, „šta?“ itd. Kada postavljate pitanja na ovaj način, u odgovorima nastojite da objasnite, što stvara bolje razumevanje teksta i vodi do boljeg pamćenja i učenja.
- Povežite nove informacije sa nečim što već znate
Još jedna strategija je princip povezivanja tek stečenih informacija sa znanjem koje već posedujete. Kako bi vam bilo lakše da shvatite kakav odnos između nove i stare informacije može da bude, daću vam jedan primer: učite o neuronima i način na koji neuroni prenose informacije. Neuron prenosi impuls sa informacijama uz pomoć mijelinskog omotača, koja „okružuje“ neuron. Mijelinski omotač pomaže neuronu da brže prenosi podatke i nadražaje kroz sam neuron do dendrita, koji kasnije šalju impuls ka ćeliji. Neuron, zajedno sa mijelinskim omotom, možete da zamislite kao crevo kroz koje prolazi voda. Ako je to crevo ispravno, onda voda teče brzo, bez prepreka. Međutim, ako to crevo ima rupe, ili je pocepano negde, voda će da iscuri i sam protok vode će biti sporiji. To je poređenje koje objašnjava način na koji radi neuron. Sa oštećenjima mijelinskog omota, protok nadražaja će biti sporiji, i to je upravo ono što se dešava kada starimo. Naše „nervno crevo“ ima rupe i informacija curi i ne protiče dovoljno brzo – razlog zbog kojeg stariji ljudi slabije pamte i sporo uče.
Ovo poređenje sam upotrebio kako biste videli da moguće naučiti „komplikovani“ deo nauke (neuromedicina), ako se, između ostalog, koristi jednostavno poređenje.
- Nacrtati na papir informacije koje ste tek saznali
Bilo koja vrsta dijagrama, tabela, ili bilo čega što vaš kreativan um može da stvori u vidu crteža, pruža veliku pomoć u učenju. Kad god dođete do dela teksta koji se sastoji od datuma, imena i nabrajanja koja morate da zapamtite, najpametnije je da nacrtate tabelu i povežete sve informacije koje su važne jedna za drugu. To će vam pomoći da stvorite sliku i sa razumevanjem zapamtite datu informaciju; u suprotnom u vašoj glavi samo ostaje gomila nabacanih informacija. Ovaj način učenja je dosta efektivan kod ljudi sa dobrim fotografskim pamćenjem.
- Koristite kartice sa pitanjima i odgovorima
Taj tip učenja sa karticama koje sa jedne strane sadrže pitanja, a sa druge odgovore je više popularan u zapadnjačkoj studentskoj kulturi, mada se počeo pojavljivati i kod nas. Veoma je efektivan i dobar za učenje. Kartice sa belom pozadinom na obe strane se kupuju u lokalnim knjižarama. Na jednoj strani kartice se piše pitanje, koje ste sami napravili ili vam piše u knjizi. Na drugoj strani se piše odgovor na to pitanje, što kraće i jasnije. Napravite jedan „štek“ kartica od nekoliko desetina (za neke ispite se pravi i po nekoliko stotina), i polako izvlačite karticu po karticu, pročitate pitanje i tek kada odgovorite, okrenete karticu da vidite koliko ste dobro znali. Veoma je važno da kartice sa pitanjima na koje ste odgovorili tačno vratite u štek, jer je produktivno ako više puta odgovorite na isto pitanje i potvrdite svoje znanje.
- Nemojte ’’bubati’’ – učite sa razumevanjem
Prvih pet strategija za učenje koje smo prošli upotrebite kako biste učili sa razumevanjem. Veliki broj studenata „buba“ ispite i nakon nekoliko meseci ne može da se seti ni jedne reči iz teksta koji su pročitali i znali za čistu desetku. Takav način učenja, vrlo često, dovodi do toga da studenti imaju problem sa predmetima koji su povezani iz godine u godinu, jer predznanje koje je bubano godinu dana ranije je isparilo. Postoji još jedna grana učenja koja je slična bubanju, a to je kampanjsko. Tom tehnikom učenja, student čeka poslednji dan pred ispit, da bi naučio sve napamet. To je veoma loše po vaše pamćenje kao i po sledeću godinu vaših studija. Najjednostavnije je da se učenje podeli u više etapa. To ne znači da bi trebali da učite svaki dan po malo. To znači da bi trebali da učite danas, pa kroz dva dana ponovo, pa onda tri dana zaredom, pa opet pauza od dva dana, i tako dalje. Nađite ritam koji vama odgovara, i lagano, sa razumevanjem, prođite kroz sva poglavlja predmeta, usput koristeći prvih pet saveta.
Ove strategije su generalizovane kako bi pomogle studentima iz svih sfera studentskog života. Nekima će prijati sve, a neki će sve da odbiju kao netačne. Bilo kako bilo, nije na odmet da se porazmisli o svih šest i donese zaključak o tome šta je vama najkorisnije i šta možete iskoristiti. Kombinacije i varijacije istih mogu da budu isto tako korisne. Poenta je zapravo da se sa što manje stresa i sa što jednostavnijim pristupom završi školovanje.
Ove strategije se mogu nazvati i savetima. Međutim, pošto je nekad davno rečeno da su saveti beskorisni jer pametnom čoveku ne trebaju, a budala neće da posluša, ostaću pri terminu strategija, i nadati se da će vam koliko toliko ovaj tekst pomoći da lakše i sa što manje stresa prođete kroz godine studiranja. Na kraju krajeva, pokušajte da učite pametno, a da naučite razumno.
Izvor: http://casopisinterfon.org
No comments
Post a Comment