Još i pre nego što je Da Vinčijev "Spastelj sveta" (Salvator Mundi) bio ponuđen na aukciji prošle srede u Njujorku - gde je oborio rekord za najskuplje umetničko delo na svetu - mnoge neverne tome širom umetničkog sveta su dovodile u pitanje njegovu autentičnost.
Mnogi ljubitelji umetnosti su se žalili, kako onlajn tako i u aukcijskim prikazima a dan pre prodaje, Džeri Salc iz "Njujorg magazina" napisao je da, iako nije "istoričar umetnosti niti stručnjak za stare majstore bilo kakve vrste", samo "jedan pogled na ovu sliku mi govori da to nije Leonardo".
Površina slike je inertna, tmurna, prerađena i preslikavana toliko puta da deluje i staro i novo u isto vreme, istakao je on.
"Svaki privatni kolekiconar koji bude uvučen u kupovinu ove slike i stavio je u svoj stan ili sef to je i zaslužio", poručio je Salc.
To je bilo pre nego što je slika srušila sve prethodne aukcijske rekorde i bila prodata za 450 miliona dolara. Ubrzo pošto je čekić odredio konačnu sumu, "Njujork tajms" je objavio tekst kritičara Džejsona Faraga u kojem – nakon što takođe primećuje da on nije čovek koji će "potvrditi ili odbaciti atribuciju" – izjavljuje da je reč o "vešto izrađenoj ali ne naročito osobenoj religioznoj slici iz Lombardije s početka 16. veka koja je propatila brojne prepravke".
Da li je kupac najskuplje slike na svetu upravo kupio obični komad đubreta, pita se "Blumberg"?
- Svi najrelevatniji poznavaoci veruju da je reč o Leonardovom delu, tako da obimne kritike tipa "Ne znam ništa o starim majstorima ali ne mislim da je to Leonardo" ne bi trebalo ni da odu u štampu – kaže Čarls Bedingdon, britanski diler slikama starih majstora.
- Da, to je slika koja je morala da prođe kroz temeljnu restauraciju, ali činjenica da je jednoglasno prihvaćena kao Leonardova pokazuje da je u dovoljno dobrom stanju da se autentičnost nije dovodila u pitanje – dodaje on.
Nakon što je razgovarao sa mnogobrojnim dilerima, grupom čiji su članovi poznati da nemaju dlake na jeziku, novinar "Blumberga" je rekao da je pravi problem kada je reč o vrednovanju Leonarda pitanje opšteg obrazovanja:
- Slike svih starih majstora su prerađivane. Sve su "oribane" i očišćene, ali kada pomislite na neku sliku i kažete, "O, to je Ticijan", znate da su četvrtinu nje doradili restauratori no ona je i dalje to što jeste – kaže Rafael Vals, čija se galerija u Londonu nalazi blizu sedišta "Kristiza".
Dileri kažu da oni koji sada osporavaju autentičnost, samo prenose kriterijume za ocenjivanje savremene umetnosti na stare majstore, a to vam je kao da upoređujete specifikacije nove "honde" sa "ferarijem" iz 1965: oba su automobili, ali tu svaka sličnost prestaje, objašnjavaju slikovito.
- U određenoj meri stanje slike morate da ostavite po strani – kaže Džoni van Heften.
- Naravno da nije savršena i naravno da nije "kao nova". Ali, da nemate neku drugu, možda, pri ruci? - pita on.
Slika je najverovatnije nastala oko 1500-5. U 17. veku dospela je na dvor Čarlsa I, nakon čega se povremeno javljala upopisima inventara, nestajala u 18. veku pa opet iskrsla 1900, kada je bila među inventarom jedne vile u Ričmondu. Onda je prodata 1958. na aukciji u Londonu za 45 funti i opet nestala, da bi bila ponuđena na aukciji 2005, kada su je tri dilera kupila za 10.000 dolara.
Oni su potom unajmili uvaženu restauratoku Dajen Dajer Modestini (nekada zaposlenu u Metropolitenu) da ukloni prljavštinu i slojeve dodatnog premazivanja i laka. U tom trenutku slika je bila senka originala. Znatni delovi kompozicije su sasvim nedostajali.
- Video sam sliku skroz ogoljenu. Očigledno je imala burnu istoriju – rekao je Van Heften, prijatelj sa jednim od bivših vlasnika.
Slika je mogla da bude oštećena na razne načine. Prvo, tokom transporta od Leonardovog ateljea u Francuskoj, na konju ili u kočiji, potom brodom do Engleske. Onda, zamislite pod kojim je uslovima visila bilo gde sledećih nekoliko vekova: krovovi koji prokišnjavaju, vlažne sobe, svećnjaci u blizini koji dime.
Čak su i u 18. veku ljudi bili svesni da se slike prljaju pa je svaki put kad je slika menjala vlasnika, ona dobro čišćena – kaže Bedington. Ovaj Leonardov Isus je očigledno prilično šetao iz ruke u ruku.
Svaki put kada kada čistite nešto poput sfere u njegovoj ruci, koja je delikatno oslikana, završite tako što joj nešto oduzmete. To je normalno, dodaje Bedington.
Kada je Modestinijeva restaurisala sliku, očekivalo se da će doslikati ono što je izgubljeno – bilo tokom čišćenja bio tokom prethodnih vlasništva – tako da "bude u skladu sa onim što je ostalo", objašnjava Bedington.
Slika je prošla pozamašnu plastičnu hirurgiju – osnovna ploča od orahovine je bila puna crvotočina, a u jednom trenutku slika je bila prepolovljena, pa se sada na mestu gde je ponovo spojena nalaze poderotine.
- Za većinu slika starih majstora stanje je od ogromnog značaja. Mnogi imaju samo minimalno oštećenje. Većina Kanaletovih slika je, primera radi, u skoro savršenom stanju – kaže diler Sajmon Dikinson. Ali, kada je reč o daleko ređim slikama, poput Mikelanđelovih, Rafaelovih ili Vermerovih, tu morate da pravite kompromise, jer nećete imati mogućnosti da nabavite drugu.
Tolerancija tržišta za jednog Da Vinčija je sasvim drugačija od, recimo, tolerancije za Van Goga, smatra Bruk Lampli, direkorka u aukcijskoj kući "Sadebiz" (Sotheby's).
- Iako je Van Gog redak na tržištu, neko je voljan da plati preko 80 miliona za odlično očuvani primerak, a njegovih slika i dalje ima više od Da Vinčijevih: na celom svetu ih je manje od 20. Kupci imaju daleko niži kriterijum za potencijalne probleme, oštećenja ili sveukupno loše stanje slike - smatra Lamplijeva.
Dakle, bilo je sasvim prirodno da potencijalni vlasnici Leonarda budu voljni da snize kriterijume za ovu sliku, jer bolju neće naći.
Međutim, kupac ipak nije baš napravio tako veliki kompromis kako bi neki kritičari hteli da veruju. Dve glavne tačke spoticanja – da je previše "ukočen" i da ne izgleda kao "Mona Liza" – su "smešne", kaže Bedington.
- Kompozicija Hrista Spasitelja je uvek ukočena, ukrućena. Činjenica da ne podseća na Mona Lizu je ta što je reč o sasvim različitoj vrsti slike - objašnjava on.
Dinamizam kompozicije je samo deo njene vrednosti.
- Vi kupujete daleko više od slike, kupujete njenu istoriju: ko ju je sve gledao, ko ju je dodirivao... Prodajete san: ispred onoga ispred čega ćete vi stajati, nekada je stajao Leonardo - nabraja Bedington.
Dakle, reputacija i istorija slike su jednako moćne kao i samo umetničko delo ili kompozicija. Ljudi se sigurno ne tiskaju ispred "Mona Lize" svakoga dana samo zato što su zaljubljenici u istoriju umetnosti.
- Morate prihvatiti da je to više jedan dragocen predmet nego umetničko delo u savršenpm stanju – proučuje Van Heften.
Na kraju dana, umenost se svodi na ono u šta verujete.
Izvor: Bloomberg, BBC/M.K. / Blic
No comments
Post a Comment