Neki ljudi pokušavaju da te osećaje uguše s alkoholom ili drogama, a neki ih pokušavaju potisnuti vršenjem ekstremne kontrole nad svojim emocijama.
Ljudi dopuštaju da ih njihova osećanja drže u zarobljeništvu, pa se većinu svog života odupiru svojim pravim.
Jadikuju zbog odsećaja krivice, zbog ljutnje se osećaju krivima, zbog tuge se osećaju nemoćno, a zbog ljubavi ili mržnje uplašeno.
Gušenje ili kontrolisanje emocija može funkcionisati neko vreme, ali onda kada vas savladaju, pogode vas neverovatnom žestinom.
Ako gušimo bol nikada nećemo znati da li smo se izlečili pa stoga moramo osetiti kako bi se izlečili i ovo je verojatno najbolji savet za svakoga ko mrzi što ih osećanja čine ranjivim.
Kakav god bio rezultat vaših aktivnosti, bilo da ste uživali dok ste to radili ili apsolutno to mrzili, svaki događaj ima katalizator koji potiče transformaciju.
Kada se u životu dogode neke ružne situacije, poput smrti voljene osobe ili neke traume iz djetinjstva ili završetak karijere ili odnosa, ne možemo se suočiti s pravom boli koja dolazi s tim i tražimo načine pomoću kojih ćemo to izbeći.
Ali, jedini izlaz je proći kroz tu bol. Kroz bol i patnju, bol i samoću.
Izvor: espreso.rs
No comments
Post a Comment