NEWS
latest

29 July

Srpsko tržište ne dozvoljava da moda bude jedino opredeljenje

Dobitnik nagrade Modnog studija Click za najboljeg manekena u 2018. godini, Isidor Srdić je dvadesettrogodišnji Beograđanin, koji sem modnog, ima i zavidan portofolio iz oblasti konsaltinga. U detinjstvu je pohađao muzičku školu, zatim se bavio sportom i trenirao košarku, a srednju školu je odlučio da završi u Americi. Nakon povratka iz Amerike, upisuje Fakultet organizacionih nauka u Beogradu i počinje da se bavi manekenstvom. Za Foto In magazin govori o svom random iskustvu u svetu mode.  
Samo tržište i uslovi kod nas ne dozvoljavaju da nam moda bude primrarno ili bar ne jedino opredeljenje. Upravo iz tog razloga je moja karijera više usmerena ka nekim drugim stvarima, ali za modu ce se uvek naći mesta, a moj dan izgleda ovako – nakon veoma stresnog buđenja odlazim na posao, u većini slučajeva nedovoljno naspavan kasnim leganjem prethodne večeri. Uz neke rutinske običaje sa kolegama, kao što su partije stonog fudbala u pauzi od posla, ice cream break i neretke priče o investiranju u kripto valute, često volim da sednem na piće posle posla da se ispričamo o nekim mnogo zanimljivijim temama i planovima 
Na svečanom koktelu povodom nedavno završene četrdesetdruge Beogradske nedelje mode ste osvojili nagradu za najboljeg manekena. Od čega se sastoji ovo priznanje Modnog studija Click?

Koliko sam upućen, Modni studio Click poslednjih godina tradicionalno dodeljuje uramljene fotografije sa revija kao nagradu za nabolje modele Beogradske nedelje mode. Nagradu koja, sem materijalnog priznanja, svakako čuva i prenosi lepe i prijatne uspomene na sve momente, prijateljstva i saradnje koje su uspostavljene u poslednjih pet godina koliko se ja bavim modom.

Koliko godina manekenskog rada stoji iza osvojene nagrade ? 

Modom se bavim poslednjih  pet godina, ali moram da priznam da nisam baš savršeni manekenski primer jer  umem da zabušavam sa odlascima u teretanu i da se hranim kako ne dolikuje jednom modelu. Donekle je razlog u tome što meni moda u ovom trenutku predstavlja jedan jako lep hobi, dok sam  preko dana konsultant u kompaniji Ernst & Young.
Zbog čega Vas je moda privukla iz ugla manekena ?

Možda će zvučati čudno, ali onog dana kada me je Nenad pozvao na kasting i razgovor u agenciju, nisam gajio veliko interesovanje za modu dalje od šta ću da obučem danas.U startu je to bila jedna nova avantura koja je usledila prestankom bavljenja sportom, a koja me je kuplia prijatnom atmosferom, interesantnim i lepim ljudima, zanimljivom stilovima i najvažnije od svega iskustvimam u poslovnom smislu i interakciji sa ljudima koja su se dalje preslikavala na svaki poslovni intervju, sastanak, ali i privatni život .  


Postoji li, posmatrajući iz Vašeg radnog iskustva, rodna ravnopravnost u manekenskom poslu na domaćoj modnoj sceni ? Da li su manekenke traženije od manekena ?

Mislim da Srbija i dalje nije dovoljno velik i validan uzorak za komentarisanje ravnopravnosti iz prostog razloga, što je mnogo više kreatora, koji dizajniraju žensku garderobu, pa samim tim ima i više posla za manekenke. Mislim da se u muškoj modi, bar iz ugla posmatrača, i dalje oseća neki negativan stereotip o manekenima i odevnim kombinacijama koje oni nose. Iz ugla aktera, na svojoj koži do sada nisam osetio neravnopravnost. Takođe, na osnovu kratke turneje u Milanu od pre nekoliko godina, moram da kažem da je tamo jako lepo i prijatno biti model. Ljudi vas konstantno posmatraju sa oduševljenjem; u restoranima, kafićima, teretanama ili klubovima. Svi imaju poseban tretman i poštovanje prema modelima, odakle god da su i kog god pola da su.  


Kako izgleda radni dan jednog srpskog manekena ?

Mislim da jedan srpski maneken koji se primarno bavi modelingom sigurno ne živi u Srbiji, a u njihovo ime ne mogu da govorim, ali možda postoje neki retki primeri za koje ja ne znam. Samo tržište i uslovi kod nas ne dozvoljavaju da nam moda bude primrarno ili bar ne jedino opredeljenje. 

Upravo iz tog razloga je moja karijera više usmerena ka nekim drugim stvarima, ali za modu ce se uvek naći mesta, a moj dan izgleda ovako – nakon veoma stresnog buđenja odlazim na posao, u većini slučajeva nedovoljno naspavan kasnim leganjem prethodne večeri. Uz neke rutinske običaje sa kolegama, kao što su partije stonog fudbala u pauzi od posla, ice cream break i neretke priče o investiranju u kripto valute, često volim da sednem na piće posle posla da se ispričamo o nekim mnogo zanimljivijim temama i planovima. Još uvek sam student, tako da kada naiđu kolokvijumi i ispiti, trudim se da se sprijateljim sa knjigom. 

Planiram i neke lične projekte koji će za sada ostati tajna, ali jedino što mogu da kažem je da su zabavnog karaktera. Nakon svih završenih obaveza i aktivnosti, obožavam da poslednje atome energije ostavim u izlascima, na podijumima beogradskih klubova. Često su baš oni razlog one, gore pomenute nenaspavanosti jer znaju da se dese i tri do četiri puta nedeljno, a nisam neko ko zna da ode na vreme kući.





Izvor: http://www.foto.in.rs
« PREV
NEXT »

No comments