Jesu li strah i hrabrost dve strane iste medalje

Nećemo pogrešiti ako kažemo da tačnog odgovora možda i nema. Zato neka svako odluči − da li je hrabar onaj koji se nikada ne plaši ili je plašljiv onaj koji nikada ne pokazuje hrabrost...

U sa­vre­me­nom srp­skom je­zi­ku ose­ća­nja ili emo­ci­je mo­gu se ozna­či­ti ime­ni­ca­ma (lju­bav, ra­dost, tu­ga), pri­de­vi­ma (za­lju­bljen, ra­do­stan, tu­žan) i gla­go­li­ma (vo­le­ti, ra­do­va­ti se, tu­go­va­ti). Raz­li­či­te vr­ste re­či ozna­ča­va­ju raz­li­či­te ele­men­te stvar­no­sti i re­la­ci­je me­đu nji­ma. Ta­ko će ime­ni­ca ozna­či­ti kva­li­tet, vr­stu emo­ci­je − ra­dost, pri­dev će nam re­ći ka­kva je oso­ba ko­ja do­ži­vlja­va da­tu emo­ci­ju − ra­do­stan, dok će se gla­go­lom uka­za­ti na raz­li­ke iz­me­đu onih ko­ji ose­ća­ju − ra­do­va­ti se i onih ko­ji u dru­go­me da­tu emo­ci­ju iza­zi­va­ju − ra­do­va­ti (ne­ko­ga). 

Po­de­la re­či na vr­ste jed­no­sta­van je za­da­tak. S la­ko­ćom će­mo pre­po­zna­ti da li je od­re­đe­na reč ime­ni­ca, pri­dev ili gla­gol. Me­đu­tim, ka­da se u na­še raz­mi­šlja­nje ume­ša lek­sič­ko zna­če­nje, a za­tim i po­ve­zi­va­nje da­tog zna­če­nja sa dru­gim, ap­strakt­nim ka­te­go­ri­ja­ma, naš za­da­tak po­sta­je mno­go te­ži. Jed­na ta­kva ka­te­go­ri­ja je­ste ka­te­go­ri­ja ljud­skih oso­bi­na. 

Opi­su­ju­ći lju­de u svom okru­že­nju − po­ro­di­cu, pri­ja­te­lje, po­zna­ni­ke, sva­ko­dnev­no smo uče­sni­ci u jed­nom vr­lo zah­tev­nom pro­ce­nji­vač­kom za­dat­ku. Po­sma­tra­njem re­ak­ci­ja i po­na­ša­nja lju­di u od­re­đe­nim si­tu­a­ci­ja­ma, do­no­si­mo od­lu­ke u ve­zi sa nji­ho­vim ka­rak­ter­nim oso­bi­na­ma. Ta­ko će­mo za ono­ga ko se uvek sme­je i ve­se­li lju­de oko se­be re­ći da je ve­dar, za ono­ga ko se stal­no lju­ti, du­ri i sva­đa da je mr­gu­dan, dok će­mo za ono­ga ko­ji če­sto pla­če i tu­gu­je re­ći da je plač­ljiv. Ono što pri­me­ću­je­mo je­ste da se sva­ka od po­me­nu­tih oso­bi­na mo­že do­ve­sti u ve­zu sa od­re­đe­nom emo­ci­jom – ve­dar sa ra­do­šću, mr­gu­dan sa ljut­njom i plač­ljiv sa tu­gom. 

Za čo­ve­ka mo­že­mo re­ći da je lep, vre­dan, pa­me­tan, in­te­li­gen­tan ili skro­man, ali ni­jed­na od ovih oso­bi­na ni­je u ve­zi sa ose­ća­nji­ma ko­ja čo­vek do­ži­vlja­va, is­po­lja­va ili u dru­go­me iza­zi­va. Me­đu­tim, po­sto­ji ve­li­ki broj pri­de­va ko­ji­ma se ozna­ča­va­ju oso­bi­ne ko­je su od­raz čo­ve­ko­vog emo­ci­o­nal­nog po­na­ša­nja − sti­dljiv, pla­šljiv, sen­ti­men­ta­lan, ga­dljiv, bri­žan, de­pre­si­van, bez­bri­žan, spo­ko­jan, sum­nji­čav, za­mo­ran i dr. Ako za oso­bu ka­že­mo da je sti­dlji­va to zna­či da se ona, u raz­li­či­tim ži­vot­nim si­tu­a­ci­ja­ma, po­na­ša na isti ili sli­čan na­čin, tj. do­ži­vlja­va, a za­tim i is­po­lja­va ose­ća­nje sti­da. 

Ka­ko, da­kle, raz­li­ku­je­mo emo­ci­o­nal­no sta­nje od ono­ga što je ljud­ska oso­bi­na? Osnov­ni kri­te­ri­jum je­ste vre­men­sko tra­ja­nje od­re­đe­ne emo­ci­je. U re­če­ni­ci Ana je upla­še­na trp­ni pri­dev upla­šen go­vo­ri nam da je Ana u od­re­đe­nom emo­ci­o­nal­nom sta­nju ko­je je iza­zva­no spo­lja­šnjim uzro­kom i si­tu­a­ci­o­no je uslo­vlje­no. Ako ka­že­mo Ana je pla­šlji­va, mi ne­po­sred­no kva­li­fi­ku­je­mo Ani­nu lič­nost. To zna­či da će se Ana, u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­ja­ma, naj­ve­ro­vat­ni­je isto po­na­ša­ti, tj. is­po­lji­će spe­ci­fič­no­sti ose­ća­nja stra­ha. Za raz­li­ku od emo­ci­o­nal­nih sta­nja ko­ja su krat­ko­traj­na i ne mo­ra­ju se po­na­vlja­ti, ljud­ske oso­bi­ne su sta­bil­ne, du­go­traj­ne i vi­dlji­ve u raz­li­či­tim si­tu­a­ci­o­nim kon­tek­sti­ma. 

Ko­li­ko je ve­za iz­me­đu emo­ci­ja i ljud­skih oso­bi­na neo­dvo­ji­va vi­di­mo na pri­me­ru ime­ni­ce hra­brost. Da li je hra­brost emo­ci­ja ili oso­bi­na? Moj pr­vi od­go­vor, bez pre­mi­šlja­nja, bio je da je to oso­bi­na. Me­đu­tim, raz­mi­sli­te. Hra­bar je, za­pra­vo, onaj ko­ji se ne pla­ši. Onaj ko­ji ne ose­ća strah. Onaj ko­ji je po­be­dio strah. Da li su, on­da, strah i hra­brost dve stra­ne iste me­da­lje? Te­ško je re­ći. I ne­će­mo po­gre­ši­ti ako ka­že­mo da tač­nog od­go­vo­ra, mo­žda, i ne­ma. Za­to, na kra­ju, ne­ka sva­ko od­lu­či − da li je hra­bar onaj ko­ji se ni­ka­da ne pla­ši ili je pla­šljiv onaj ko­ji ni­ka­da ne po­ka­zu­je hra­brost?

In­sti­tut za srp­ski je­zik SA­NU

Autor: Ana Mi­len­ko­vić

Izvor: politika.rs

• Facebook
• Twitter
• Pinterest

You Might Also Like

psihologija

« PREV

NEXT »