Osobe koje imaju nisko samopouzdanje su zapravo stvorile niz disfunkcionalnih, iracionalnih uverenja o sopstvenoj vrednosti, koja dalje vode u negativna osećanja kao što su strah, stid, povređenost a zatim i izbegavajuća ponašanja- osoba izbegava nove aktivnosti koje mogu doprineti njenom razvoju u različitim sferama života (škola, posao, međuljudski odnosi).
Iako je suština niskog samopouzdanja vezana za našu kogniciju odnosno misli o nama samima, te misli ne postoje izolovano već su u stalnoj interakciji sa onime šta osećamo i kako se ponašamo. Dalje u tekstu će biti reči o tome kako se problem sa niskim samopouzdanjem manifestuje na naše misli a posredstvom njih na naše emocije i ponašanje.
Osobe koje imaju problem sa niskim samopouzdanjem su sklone da konstruišu lanac osujećujućih misli koji ih blokira da urade bilo šta konstruktivno za sebe. Najkarakterističnije misli su vezane za neprestalnu samokritiku, kritikuju se sopstvene sposobnosti, izgled, postignuće se minimizira a greške preuveličavaju. Tuđa kritika se uzima kao potvrda već postojeće negativne slike o sebi. Postoji globalizovana procena sebe kao kompletno neadekvatne osobe, npr. ako uradi nešto pogrešno osoba će sebe oceniti kao kompletno nesposobnim bićem što će je blokirati da ispravlja greške i napreduje. “Čitanje misli” drugih osoba je često prisutno-osoba je uverena da je i druge osobe procenjuju negativno kao što i ona procenjuje samu sebe. Postoji tendencija da se osoba previše fokusira na samu sebe, na sopstvene misli i osećanja, te postaje “slepa” za tuđe reakcije, što je udaljava od mogućnosti da uspostavlja bolju komunikaciju sa drugima. Sa druge strane, može imati prevelika očekivanja od drugih , često procenjuju da drugi ne brinu dovoljno o njenim osećanjima i da bi trebalo da znaju šta joj smeta.
Ovakvi načini razmišljanja usloviće pojavu rezličitih negativnih emocija kao što su pre svega anksioznost, stid, povređenost, bes, deprimiranost. Suočavajući se sa lošim osećanjima osobe nemaju dovoljno dobre strategije da sa njima izađu na kraj već sve više potkrepljuju svoje pogrešane obrasce razmišljanja. Posledično se javlja nedostatak u asertivnom izražavanju te su osobe često pasivne, pasivno-agresivne pa čak i agresivne u komunikaciji sa drugima (više o oblicima komunikacije pročitajte ovde). U ponašanju se pored nedostatka u asertivnoj komunikaciji nisko sampouzdanje manifestuje u izbegavanju ulaženja u nove situacije i rigidnom ostajanju u istom ma koliko to bilo štetno po osobu (npr. loš posao, loša veza), takođe osoba može postati radoholočar i perfekcionistički se odnositi prema sebi kako bi smanjila mogućnost da postigne grešku jer se greška izjednačava sa neadekvatnošću.
Izraženo nisko samopouzdanje se javlja kao simptom u različitim psihološkim poremećajima. Osobe koje imaju socijalnu anksioznost, depresiju ili pate od poremećaja ishrane imaju manje ili više disfunkcionalnu predstavu o sebi. Takođe, osobe koje pate od poremećaja ličnosti (PL) npr. granični PL, narcistički PL, zavisni PL, izbegavajući PL imaju jako iskrivljenu procenu sopstvene vrednosti koje često nisu ni svesni.
Na koncept samopozdanja odnosno niskog samopouzdanja treba posebno obratiti pažnju u radu sa klijentima. Sam proces oporavka se stoji iz toga da se pre svega razbiju određene disfunkcionalne kognitivne šeme koje su osobe godinama potkrepljivale i razvijale. Ono što je bitno jeste da osoba ne shvati samopouzdanje kao nešto što je dato i što je neporomenljivo i realistično, već kao sistem misli-emocija-ponašanja koji je u svojoj strukturi pogrešno postavljen te da svaku novu situaciju posmatra izolovano i ne dozvoljava ovom sistemu da prevlada. Dakle, iako se osećate loše u situaciji u kojoj je “izazvano” vaše samopouzdanje, protumačite to kao reakciju koja je posledica pogrešnog sistema zaključivanja iz prošlosti i da to sada i u ovom trenutku ne znači ništa samo jednu neprijatnu reakciju orgaizma koju treba zanemariti.
Sanja Marjanović
dipl.psiholog-master
Izvor: http://www.vaspsiholog.com
No comments
Post a Comment