Poremećaji lićnosti su razvojna stanja koja se javljaju u kasnom detinjstvu i adolescenciji i nastavljaju se u odraslom dobu. Poremećaje ličnosti treba razlikovati od promena ličnosti koje su stečene u odraslom dobu, posle teških i prolongiranih stresova,katastrofičnih iskustava,ozbiljnih bolesti ili povreda mozga.
Poremećaje ličnosti karakterišu slom odnosa roditelj-dete,impulsivne tendencije,sklonost trenutnom zadovoljenju impulsa i odsustvo inhibicija u ponašanju. U Medjunarodnoj klasifikaciji bolesti (MKB-X) poremećaji ličnosti se razvrstavaju u sledeće grupe: paranoidni, shizoidni, antisocijalni, emocionalno-nestabilni (impulsivni tip i granicni tip), histrionični, opsesivno-kompulsni, anksiozni (izbegavajući), zavisni, narcistički i nespecifikovani.
Paranoidni poremećaj ličnosti karakteriše: bezrazložna sumnjičavost, očekivanje neprijateljskog, eksplatatorskog i ugrožavajućeg ponašanja okoline, neopravdano strahovanje da će biti prevareni. Osobe koje poate od ovog poremećaja su preosetljive na frustraciju, ljutiti su, iritabilni, ratoborni, skloni stalnom testiranju lojalnosti bliskih prijatelja,ne zaboravljaju niti praštaju uvrede koje su im nanesene.
Emocionalno su hladni i rigidni i ponosni na sebe zbog “racinalnosti i objektivnosti”. Ispoljavaju patološku ljubomoru. Puni su prezira i distancirani su od inferiornih i hendikepiranih ljudi. Najčešće ispoljavaju probleme u braku, u porodici, profesionalnom zivotu i radnom okruženju. Nepovoljan ishod je razvijanje kliničke slike paranoidne shizofrenije.
Osobe sa shizoidnim poremećajem ličnosti su introvertovane ,nezainteresovane za interpersonalne kontakte (samotnjaci), ekscentrične, udaljene, tihe, opredeljene za “doživotni model socijalnog povlačenja”. Preokupirani su fantazijama, samoposmatranjem, pri čemu nema shizofrenog otudjenja od realnosti (halucinacija i sumanutih ideja). Spektar njihovih emocionalnih relacija je sužen, često su hladni, nezainteresovani za svakodnevne događaje, zaravnjenog afekta, indiferentni su na kritike i pohvale, izrazito sniženih seksualnih interesovanja. Izrazito su neosetljivi na važeće socijalne norme i konvencije. Biraju aktivnosti i zanimanja gde su pretežno sami.
Osobe koje pate od antisocijalnog poremećaja ličnosti karakteriše: ponavljano laganje, tuče, nasilje i povređivanje drugih. Često su prijatni i slatkorečivi u komunikaciji, šarmiraju ispitivače, islednike ili terapeute. Ove osobe karakteriše i neodgovornost i neposštovanje socijalnih normi i zakona, ponašanje koje je često osnova za hapšenje, neprihvatanje pravila i obaveza. Niske su frustracione tolerancije,olako ispoljavaju agresivnost, uključujući nasilje i brutalnost, nezainteresovani su za osećanja drugih, skloni konfliktima sa društvom, uvek okrivljuju druge ili društveni sistem. Odrasle osobe sa ovim poremećajem karakteriše i finansijska ekstravagantnost i zaduživanje, neodgovornost u ulozi roditelja, nesposobnost formiranja stabilnih emocionalnih i socijalnih veza. Ove osobe ne ispoljavaju anksioznost, osećanje krivice i depresivnost. Ove osobe su sklone promiskuitetu, zlostavljanju dece, zlostavljanju partnera, zloupotrebi alkohola, droga i lekova, somatskim preokupacijama, kao i lažnim pretnjama samoubistvom.
Bitna obeležja emocionalno nestabilnih poremećaja ličnosti su: afektivna nestabilnost i impulsivno ponašanje. Često dolazi do eksplozivnog pražnjenja, nasilja i nedostatka samokontrole. Postoje dva podtipa ovog poremećaja:
1.) Impulsivni tip je eksplozivna i agresivna ličnost, na kritike drugih reaguje pretećim ponašanjem i nasiljem. Izostaje kontrola impulsa.
2.) Granicni tip (border-line) karakteriše nestabilnost identiteta, interpersonalnih odnosa i raspoloženja. U sferi poremećaja identiteta manifestna je nesigurnost predstave o sebi, nesigurnost polnog identiteta i profesionalne orijentacije. Postoji difuzija identiteta. U sferi seksualnog ponašanja karakteristična je impulsivnost. Naglašena je promenljivost stavova i manipulacije,koje najčešće koriste za postizanje nekih ličnih ciljeva. Teško podnose samoću. Pribegavaju stalnom traženju društva, da bi ublažili nepodnošljivo stanje usamljenosti, praznine, dosade i otuđenosti.
Karakteristike histrioničkog poremaćaja ličnosti su: egocentričnost, prenaglašeno i teatralno ponašanje,”romantična zaljubljenost”, neadekvatno i provokativno zavođenje, neodoljiva potreba da se bude privlačan, erotizacija kontakta. Ove osobe sklone su seksualnim fantazijama, često su seksualno neuspešni (frigidnost,anorgazmija),okrivljuju okolinu ukoliko im stalno ne ukazuje pažnju (napadi besa,plača). Odnosi sa drugima su površni, skloni su govornim impresionističkim triadama, sugestribilni su i često lakoverni, skloni kontinuiranom pražnjenju uzbuđenja, lakoj povredivosti osećanja i dramatizaciji razočaranja.
Dominantne karakteristike opseisivno kompulsivnog poremećaja ličnosti su: sumnja, opreznost, perfekcionizam, manija reda i urednosti, sužena emocionalnost, neodlučnost, tvrdoglavost, nefleksibilnost, preokupiranost organizacijom, redom, pravilima, detaljima, tako da aktivnosti gube svrsishodnost i smisao. Ove osobe su veoma odane poslu i nemaju vremena za prijatelje i lična zadovoljstva, neprijatni i nekooperativni su za saradnju sa onima koji ne prihvataju njihov stil rada i ponašanja, cepidlake su kao rukovodioci, magaciniraju stvari (stare i nepotrebne), škrti su, preterano savesni, hipermoralni, preterano i neprimereno zaokupljeni produktivnošću, a zbog preterane pedantnosti mogu biti nepodnošljivi bračni partneri ili roditelji. Ispoljavaju anksioznost zbog nametanja neprijatnih misli i impulsa.
Osobe koje pate od anksioznog, izbegavajućeg poremećaja ličnosti karakterišu: ekstremna osetljivost na negativnu procenu od strane drugih osoba, odbacivanje, socijalne inhibicije, osećanje neadekvatnosti zbog čega pribegavaju socijalnom povlačenju. Ove osobe nisu asocijalne ličnosti već jako stidljive. Smatraju sebe neprivlačnim i inferiornim. U intimnim odnosima su uzdržani, sputani, zbog straha da bi se mogli osramotiti ili obrukati. Boje se kritike i omalovažavanja od strane drugih.
Osobe koje spadaju u kategoriju zavisnih poremaćaja ličnosti karateriše: zavisnost, pesimizam, sumnja u sebe, strah od seksualnosti, pasivnost, sugestibilnost. Ovom tipu poremećaja sklone su osobe koje su u detinjstvu bolovale od neke somatske bolesti ili su hendikepirane na neki drugi način. U pitanju su: hipersenzitivne, submisivne ličnosti, sa naglašenim strahom od separacije (odvajanja od osoba za koje su emotivno vezani), osetljive na preteće odbacivanje. Osećaju se bespomoćno kada ostanu sami. Izbegavaju odgovornost i izrazito su anksiozni ukoliko im se sugeriše ili nameće uloga lidera. Ispoljavaju strah od seksualnih i agresivnih osećanja i impulsa. Nesamostalni su i u mnogim poslovima im je neophodna pomoć supervizora.
Osobe sa narcističkim poremećajem ličnosti imaju naglašen osećaj važnosti i grandiozni doživljaj da su jedinstveni. Karakteriše ih: preuveličani doživljaj sopstvene ličnosti, nerealno verovanje da su u toj meri jedinstveni da ih mogu razumeti samo posebni ljudi i institucije, preokupirani su fantazijama (o moći, lepoti, uspehu i romantičnim ljubavima), ambiciozni su. Od drugih ljudi očekuju divljenje, poseban tretman, ograničenih su kapaciteta za empatiju, skloni su zavisti, često su arogantnog ponašanja i skloni eksplatisanju drugih. Krhkog su samopouzdanja i skloni depresivnom reagovanju.
Na kraju potrebno je istaći da su poremećaji ličnosti uglavnom rezistentni (otporni) na medikametnoznu terapiju (lekove) a retko dobrovoljno dolaze na psihoterapiju. Psihoterapijski proces može pomoći ovim osobama, ali rad sa ovom vrstom ljudi zahteva dugoročni proces sa ograničenim rezultatima. Osobe sa poremećajem ličnosti često sabotiraju psihoterapijski proces, ne dolaze redovno, otkazuju zakazane seanse u zadnjem momentu, nastoje da manipulišu i nadmudruju terapeuta umesto da se fokusiraju na rad na svojim problemima, skloni su lažima, dramatizaciji i nastoje da impresioniraju terapeuta i svoju okolinu svojim ispadima i disfunkcionalnim ponašanjem. Zbog svega navedenog rad sa ovim osobama je jako težak i dugotrajan ali ipak daje izvesne rezultate.
Vladimir Mišić dipl. psiholog
Izvor: https://www.vaspsiholog.com
No comments
Post a Comment